Бугарски или српски језик?

[gost 434892]

Лепа тема за дебату. Ради се о такозваним "западним бугарским говорима", који по Бугарима уз источне чине бугарски језик, с тим да је књижевни бугарски утемељен на источном говору, говору који се говори око Великог Трнова.

Такозвани "западни бугарски говори" по особинама које их чине посебним говорима много више имају сличности са српским говорима и особине српског језика и говора, за разлику од бугарских особина. Извор: Википедија



Основна особина западних бугарских говора јесте да су они екавски - уместо старословенског јата (Ѣ) доследно се изговара е. Источни говори припадају јакавици, где се старо јат изговара као два гласа "ја". Ово је првенствени разлог зашто су неки дијалектолози (попут Александра Белића) ове говоре сматрали делом српског језика.

Остале особине које ове дијалекте повезују са српским (и македонским) језиком су:

• Изговор гласова ћ (ќ), ђ (ѓ): цвèће, грòзђе (уместо бугарског к, г и сл.)
• Сачувано старословенско Ѕ (сливено дз) које се изговара и у македонским и староштокавским и средњоштокавским српским говорима: ѕвезда, ѕид, ѕвоно, ѕвер, итд.
• Наставак -ње за глаголске именице: орàње, косèње, спањè, мèсење, ỳчење (уместо бугарског наставка -ние и -не)
• Множина именица понекад на -е уместо на бугарско -и: прстèње, чàше, шàпке, жàбе
• Наставак -ам и -ем за прво лице множине презента: читам, четем, пишам (уместо бугарског -(ј)а)
• Наставак -ме за прво лице множине презента: јадèме, мòлиме, нòсиме, свѝриме, дàваме, купỳваме (уместо бугарског наставка -м)
• Прво лице једнине личног глагола: ја и јас (уместо бугарског: аз)
• Треће лице једнине личног глагола: он, она (уместо бугарског: тој, тја)
• Треће лице множине личног глагола: они (уместо бугарског: те)
• Српско штокавско што уместо бугарског какво
• Коришћењем српских и македонских речи којих нема у бугарском језику: нога (буг. крак - премда се реч "крак" јавља и у западним дијалектима па чак дијалектално и у јужносрпском дијалекту), разбој (буг. стан), кошуља (буг. риза), жежак/жежок (буг. горещ=горешт), немој (буг. недей=недеј), мачка (буг. котка), итд.

Бугарске особине ових говора јесу:

• Западни бугарски говори имају аналитичку структуру, немају падеже и користе предлошке конструкције
• Поседовање пост-позитивних чланова
• Једноставнији систем акцентовања (мада није исти као у бугарском књижевном језику)
• Синтакса

Такође, даћу и пар лепих примера "западнобугарских" говора који се говоре у Бугарској, уз наравно присутан утицај и бугарског књижевног језика у говору, али довољно аутентични да се могу разумети, и да се могу спознати српске особине у њима.

 

[gost 434892]

Баба Донка село Превала

 

[gost 434892]

Великобугарска мапа која покушава да присвоји староштокавске српске дијалекте, али, такође прави оштру разлику између источних и западних говора...

 

[Nenad1331]

Za svakog Srbina se ova tema završava kod Bele Palanke gde je granica razgovetnosti. Čak i Srbi iz Surdulice i Vladičinog Hana kažu da imaju problem da razumeju ljude iz Babušnice.

 

[gost 434892]

Za svakog Srbina se ova tema završava kod Bele Palanke gde je granica razgovetnosti. Čak i Srbi iz Surdulice i Vladičinog Hana kažu da imaju problem da razumeju ljude iz Babušnice.

Мени лично, ако ћемо о разумљивости, разумем све до Ђевђелије. У Бугарској до Искра, ђене-ђене, али дефинитивно у пограничном региону све разумем.

Поготово говорници косовско-ресавског дијалекта, а тек призренско-тимочког.

 

[Nenad1331]

Мени лично, ако ћемо о разумљивости, разумем све до Ђевђелије. У Бугарској до Искра, ђене-ђене, али дефинитивно у пограничном региону све разумем.

Поготово говорници косовско-ресавског дијалекта, а тек призренско-тимочког.

Pa šta, to i Bugari razumeju. Doduše prizrensko-timočki više ne postoji ali bi bio razumljiv većini Bugara.

 

[Meliot]

Лепа тема за дебату. Ради се о такозваним "западним бугарским говорима", који по Бугарима уз источне чине бугарски језик, с тим да је књижевни бугарски утемељен на источном говору, говору који се говори око Великог Трнова.

Такозвани "западни бугарски говори" по особинама које их чине посебним говорима много више имају сличности са српским говорима и особине српског језика и говора, за разлику од бугарских особина. Извор: Википедија



Основна особина западних бугарских говора јесте да су они екавски - уместо старословенског јата (Ѣ) доследно се изговара е. Источни говори припадају јакавици, где се старо јат изговара као два гласа "ја". Ово је првенствени разлог зашто су неки дијалектолози (попут Александра Белића) ове говоре сматрали делом српског језика.

Остале особине које ове дијалекте повезују са српским (и македонским) језиком су:

• Изговор гласова ћ (ќ), ђ (ѓ): цвèће, грòзђе (уместо бугарског к, г и сл.)
• Сачувано старословенско Ѕ (сливено дз) које се изговара и у македонским и староштокавским и средњоштокавским српским говорима: ѕвезда, ѕид, ѕвоно, ѕвер, итд.
• Наставак -ње за глаголске именице: орàње, косèње, спањè, мèсење, ỳчење (уместо бугарског наставка -ние и -не)
• Множина именица понекад на -е уместо на бугарско -и: прстèње, чàше, шàпке, жàбе
• Наставак -ам и -ем за прво лице множине презента: читам, четем, пишам (уместо бугарског -(ј)а)
• Наставак -ме за прво лице множине презента: јадèме, мòлиме, нòсиме, свѝриме, дàваме, купỳваме (уместо бугарског наставка -м)
• Прво лице једнине личног глагола: ја и јас (уместо бугарског: аз)
• Треће лице једнине личног глагола: он, она (уместо бугарског: тој, тја)
• Треће лице множине личног глагола: они (уместо бугарског: те)
• Српско штокавско што уместо бугарског какво
• Коришћењем српских и македонских речи којих нема у бугарском језику: нога (буг. крак - премда се реч "крак" јавља и у западним дијалектима па чак дијалектално и у јужносрпском дијалекту), разбој (буг. стан), кошуља (буг. риза), жежак/жежок (буг. горещ=горешт), немој (буг. недей=недеј), мачка (буг. котка), итд.

Бугарске особине ових говора јесу:

• Западни бугарски говори имају аналитичку структуру, немају падеже и користе предлошке конструкције
• Поседовање пост-позитивних чланова
• Једноставнији систем акцентовања (мада није исти као у бугарском књижевном језику)
• Синтакса

Такође, даћу и пар лепих примера "западнобугарских" говора који се говоре у Бугарској, уз наравно присутан утицај и бугарског књижевног језика у говору, али довољно аутентични да се могу разумети, и да се могу спознати српске особине у њима.

Ovo iz klipa nema veze sa srpskim jezikom.

 

[gost 434892]

Ovo iz klipa nema veze sa srpskim jezikom.

Мира Добрева, водитељка, говори стандардни бугарски. А жене са села говоре чак и разумљивије него пироћанци и врањанци. Не кажу нпр како се вика, него како се зове... И подоста се разуме, стварно. Барем ја

А ја сам говорник источнохерцеговачког дијалекта екавске варијанте.

 

[zx16]

Бугари нису Словени него као и Мађари, народ из Азије.
Бугари су се настанили међу Словенима и прихватили су веру и језик али језик им је искварен изговором пошто им је матерњи био такав да им је тешко да изговарају меке словенске речи.
Тако је настао бугарски језик.

 

[Nenad1331]

Jednostavno postoji prelazni dijalekat između dva slovenska jezika ali srpska filologija to uporno odbija da prihvati. Prosto treba prelomiti da ne postoji nikakav prizrensko-timočki kao jedinstvena celina već se radi o gomili različitih dijalekata koje govore ljudi različitog porekla i običaja. U Kratovu i Krivoj Palanci se govori isto kao nekad u Vranju ali svejedno niko u Kratovu ne govori srpski već kažu makedonski i to je to.

 

[gost 434892]

Ovo iz klipa nema veze sa srpskim jezikom.

"Зимно време, като се обере кукуруза, и прво га белимо, па после се сабирамо да га, да си га строшимо, да си помогнемо комшијћете... Да си помогнемо, да имамо за кокошке, па за овце, па за магаре, па за прасе... Да си помогнемо тека једна, друга, па да си саберемо, да си повревимо... Да си покљокаримо... Која с кога, ко је с ко, ко је кво направил, ко је болан, ко је здрав..."

 

[Nenad1331]

"Зимно време, като се обере кукуруза, и прво га белимо, па после се сабирамо да га, да си га строшимо, да си помогнемо комшијћете... Да си помогнемо, да имамо за кокошке, па за овце, па за магаре, па за прасе... Да си помогнемо тека једна, друга, па да си саберемо, да си повревимо... Да си покљокаримо... Која с кога, ко је с ко, ко је кво направил, ко је болан, ко је здрав..."

Koj, a ne ko.

 

[gost 434892]

Koj, a ne ko.

Писао сам онако како сам чуо, свеједно, небитна разлика. Ти мени набијаш на нос на теми о горанцима да је мени оно што сам поставио доказ да су то Срби а не Бугари, а ти ми сад закераш за кој/ко, а кој кажу и у јужној Србији.

Чак, у јужној Србији кажу мија/вија/онија, ови људи кажу ми, ви, они...

 

[Nenad1331]

Писао сам онако како сам чуо, свеједно, небитна разлика. Ти мени набијаш на нос на теми о горанцима да је мени оно што сам поставио доказ да су то Срби а не Бугари, а ти ми сад закераш за кој/ко, а кој кажу и у јужној Србији.

Чак, у јужној Србији кажу мија/вија/онија, ови људи кажу ми, ви, они...

Za Mija, Vija nisam čuo ali znam da se u Pirotu i Babušnici kaže Nie ili Nij.
Svejedno, nevažno za Gorance jer oni sami za sebe kažu da nisu Srbi i to je to.

 

[gost 434892]

Писао сам онако како сам чуо, свеједно, небитна разлика. Ти мени набијаш на нос на теми о горанцима да је мени оно што сам поставио доказ да су то Срби а не Бугари, а ти ми сад закераш за кој/ко, а кој кажу и у јужној Србији.

Чак, у јужној Србији кажу мија/вија/онија, ови људи кажу ми, ви, они...

Говорници тимочколужничког и сврљишкозаплањског кажу куј, а не ко.

Ове бабе говоре у множини као у српском, а већина говорника јужне Србије уместо "они се рађају" например, кажу "онија се рађав"

 

[gost 434892]

Za Mija, Vija nisam čuo ali znam da se u Pirotu i Babušnici kaže Nie ili Nij.
Svejedno, nevažno za Gorance jer oni sami za sebe kažu da nisu Srbi i to je to.

Неки кажу да јесу, неки кажу да су Горанци, а има и оних који су Бошњаци.

 

[gost 434892]

Za Mija, Vija nisam čuo ali znam da se u Pirotu i Babušnici kaže Nie ili Nij.
Svejedno, nevažno za Gorance jer oni sami za sebe kažu da nisu Srbi i to je to.

Мија, миа, вија, виа, итекако има. Ние има у димитровграду. Утицај литерарног БГ језика који се учи у школама.

 

[Nenad1331]

Говорници тимочколужничког и сврљишкозаплањског кажу куј, а не ко.

Ове бабе говоре у множини као у српском, а већина говорника јужне Србије уместо "они се рађају" например, кажу "онија се рађав"

Pa šta predlažeš? Da zamenimo stanovništvo sa Bugarskom pa ove babe u Srbiju, a Leskovčane i Vranjance u Bugarsku?

 

[gost 434892]

Pa šta predlažeš? Da zamenimo stanovništvo sa Bugarskom pa ove babe u Srbiju, a Leskovčane i Vranjance u Bugarsku?

Не. А ти?

 

[Nenad1331]

Не. А ти?

Da se jednostavno prihvati da to nije nikakav srpski ili bugarski, već nezavisan šopski jezik za šta on ima sve predispozicije da bude tretiran kao poseban jezik.

 

[gost 434892]

Da se jednostavno prihvati da to nije nikakav srpski ili bugarski, već nezavisan šopski jezik za šta on ima sve predispozicije da bude tretiran kao poseban jezik.

Није језик већ дијалект који се природно надовезује на остале српске староштокавске дијалекте, јер не и сам староштокавски. Да би језик био језик, мора да постоји много више разлика него што има између ПТ и српског.

У Немачкој постоји толико германских дијалеката који су међусобно много даљи него ПТ и остали српски дијалекти, па се то све третира као један немачки језик и етнос.

Зар не рече у теми о горанцима да је термин шопски измишљен и скован 2014. и 2015. године како Срби, тј по теби прави Бугари не би узимали пасош Бугарске?

 

[Nenad1331]

Kako može govor u kojem se postavlja pitanje Kakvo/kvo da bude štokavski?

 

[Nenad1331]

Зар не рече у теми о горанцима да је термин шопски измишљен и скован 2014. и 2015. године како Срби, тј по теби прави Бугари не би узимали пасош Бугарске

Termin Šop skovan 2014/15?
Ne, termin Šop postoji od pamtiveka

 

[zx16]

Бугари нису Словени него као и Мађари, народ из Азије.
Бугари су се настанили међу Словенима и прихватили су веру и језик али језик им је искварен изговором пошто им је матерњи био такав да им је тешко да изговарају меке словенске речи.
Тако је настао бугарски језик.

Зашто си ми мењао пост, шта је то недопустиво и зашто?
Нисам никога увредио, само сам написао онако како је.
Коме истина смета нека живи у лажима али исте нема право да натура другоме.

 

[milance19]

Зашто си ми мењао пост, шта је то недопустиво и зашто?
Нисам никога увредио, само сам написао онако како је.
Коме истина смета нека живи у лажима али исте нема право да натура другоме.

Znaš dobro šta je nedopustivo