Bugarska upozorava da će preispitati svoju podršku članstvu Srbije u EU

Иван Николов: Губимо 100-годишњи „рат“ за опстанак Бугара у Западним покрајинама​

Дани између 6. и 8. новембра 1920. године обележили су страхом и тугом живот Бугара у Западним покрајинама. Окупација Босилеграда, Царибродске и Струмичке области од стране српске војске пре нешто више од 100 година и даље им је жива у сећању. И данас су видљиве последице губитка територије Бугарске после Првог светског рата. Снагом Нејског мировног уговора из 1919. године, који је Бугарској наметнут након њеног пораза у Првом светском рату, наша земља је изгубила велики део своје територије насељене бугарским становништвом. У складу с потписаним Уговором, Румунији је припала Јужна Добруџа, док су Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Грчка поделиле Македонију. Пре 100 година, 6. новембра 1920. године, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца преузела је контролу над територијама Цариброда, Босилеграда, Струмице и делом атара градова Трн и Кула.

Међу исконским територијама које је Бугарска била приморана да уступи нашле су се и Западне покрајине (1.545 кв. км) – на територији данашње Републике Србије. Граница која је тада повучена раздвојила је 25 бугарских села, укључујући куће, њиве, дворишта, родбину…

Председник Културно-информативног центра бугарске националне мањине „Босилеград“ Иван Николов описује живот Бугара у Западним покрајинама као 100-годишњу борбу за опстанак.
“Већ смо се усправили, суочавамо се са последицама окупације и видимо једну 100-годишњу борбу која има за циљ да обезљуди и протера Бугаре из овог краја. Од 100.000 становника, колико их је било за време окупације, 2011. године је број становника опао на 18.500. Недавно је завршен попис становништва у Србији и очекујем да ће наш укупан број још више опасти. Знате да су бугарске општине у Србији међу економски најзаосталијим и најсиромашнијим деловима земље, што је један од главних разлога за све израженију миграцију локалног становништва у друге делове земље, Бугарску и западну Европу. Дакле, можемо рећи да губимо битку у овом 100-годишњем рату,“ рекао је Николов.

Независно од тога шта ће показати резултати пописа становништва, Николов је категоричан да они неће донети боље видике будућности региона:

„Толико нас је мало да је више потпуно небитно ко се како изјашњава – као Бугари, Срби или се неће изјаснити. Истина је да је у Босилеграду и Цариброду остало много мало људи, а страх да се изјасне као Бугари је генетски усађен. Људи или одбијају да се изјасне или бирају неку другу опцију како би избегли проблеме.“

https://bnr.bg/sr/post/101731966/iv...-rat-za-opstanak-bugara-u-zapadnim-pokrainama
grci ništa....uvatili se ssamo srba...
 

Иван Николов: Губимо 100-годишњи „рат“ за опстанак Бугара у Западним покрајинама​

Дани између 6. и 8. новембра 1920. године обележили су страхом и тугом живот Бугара у Западним покрајинама. Окупација Босилеграда, Царибродске и Струмичке области од стране српске војске пре нешто више од 100 година и даље им је жива у сећању. И данас су видљиве последице губитка територије Бугарске после Првог светског рата. Снагом Нејског мировног уговора из 1919. године, који је Бугарској наметнут након њеног пораза у Првом светском рату, наша земља је изгубила велики део своје територије насељене бугарским становништвом. У складу с потписаним Уговором, Румунији је припала Јужна Добруџа, док су Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Грчка поделиле Македонију. Пре 100 година, 6. новембра 1920. године, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца преузела је контролу над територијама Цариброда, Босилеграда, Струмице и делом атара градова Трн и Кула.

Међу исконским територијама које је Бугарска била приморана да уступи нашле су се и Западне покрајине (1.545 кв. км) – на територији данашње Републике Србије. Граница која је тада повучена раздвојила је 25 бугарских села, укључујући куће, њиве, дворишта, родбину…

Председник Културно-информативног центра бугарске националне мањине „Босилеград“ Иван Николов описује живот Бугара у Западним покрајинама као 100-годишњу борбу за опстанак.
“Већ смо се усправили, суочавамо се са последицама окупације и видимо једну 100-годишњу борбу која има за циљ да обезљуди и протера Бугаре из овог краја. Од 100.000 становника, колико их је било за време окупације, 2011. године је број становника опао на 18.500. Недавно је завршен попис становништва у Србији и очекујем да ће наш укупан број још више опасти. Знате да су бугарске општине у Србији међу економски најзаосталијим и најсиромашнијим деловима земље, што је један од главних разлога за све израженију миграцију локалног становништва у друге делове земље, Бугарску и западну Европу. Дакле, можемо рећи да губимо битку у овом 100-годишњем рату,“ рекао је Николов.

Независно од тога шта ће показати резултати пописа становништва, Николов је категоричан да они неће донети боље видике будућности региона:

„Толико нас је мало да је више потпуно небитно ко се како изјашњава – као Бугари, Срби или се неће изјаснити. Истина је да је у Босилеграду и Цариброду остало много мало људи, а страх да се изјасне као Бугари је генетски усађен. Људи или одбијају да се изјасне или бирају неку другу опцију како би избегли проблеме.“

https://bnr.bg/sr/post/101731966/iv...-rat-za-opstanak-bugara-u-zapadnim-pokrainama
Koga je to “strah” da se izjasni kao Bugarin, o čemu lupate vas dvojica?
 

Иван Николов: Губимо 100-годишњи „рат“ за опстанак Бугара у Западним покрајинама​

Дани између 6. и 8. новембра 1920. године обележили су страхом и тугом живот Бугара у Западним покрајинама. Окупација Босилеграда, Царибродске и Струмичке области од стране српске војске пре нешто више од 100 година и даље им је жива у сећању. И данас су видљиве последице губитка територије Бугарске после Првог светског рата. Снагом Нејског мировног уговора из 1919. године, који је Бугарској наметнут након њеног пораза у Првом светском рату, наша земља је изгубила велики део своје територије насељене бугарским становништвом. У складу с потписаним Уговором, Румунији је припала Јужна Добруџа, док су Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Грчка поделиле Македонију. Пре 100 година, 6. новембра 1920. године, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца преузела је контролу над територијама Цариброда, Босилеграда, Струмице и делом атара градова Трн и Кула.

Међу исконским територијама које је Бугарска била приморана да уступи нашле су се и Западне покрајине (1.545 кв. км) – на територији данашње Републике Србије. Граница која је тада повучена раздвојила је 25 бугарских села, укључујући куће, њиве, дворишта, родбину…

Председник Културно-информативног центра бугарске националне мањине „Босилеград“ Иван Николов описује живот Бугара у Западним покрајинама као 100-годишњу борбу за опстанак.
“Већ смо се усправили, суочавамо се са последицама окупације и видимо једну 100-годишњу борбу која има за циљ да обезљуди и протера Бугаре из овог краја. Од 100.000 становника, колико их је било за време окупације, 2011. године је број становника опао на 18.500. Недавно је завршен попис становништва у Србији и очекујем да ће наш укупан број још више опасти. Знате да су бугарске општине у Србији међу економски најзаосталијим и најсиромашнијим деловима земље, што је један од главних разлога за све израженију миграцију локалног становништва у друге делове земље, Бугарску и западну Европу. Дакле, можемо рећи да губимо битку у овом 100-годишњем рату,“ рекао је Николов.

Независно од тога шта ће показати резултати пописа становништва, Николов је категоричан да они неће донети боље видике будућности региона:

„Толико нас је мало да је више потпуно небитно ко се како изјашњава – као Бугари, Срби или се неће изјаснити. Истина је да је у Босилеграду и Цариброду остало много мало људи, а страх да се изјасне као Бугари је генетски усађен. Људи или одбијају да се изјасне или бирају неку другу опцију како би избегли проблеме.“

https://bnr.bg/sr/post/101731966/iv...-rat-za-opstanak-bugara-u-zapadnim-pokrainama
Zineš na tuđu teritoriju, popushish pa ostaneš i bez dela svoje teritorije!!?? I onda se još ljutiš??? :super: :super: :super:
 

Иван Николов: Губимо 100-годишњи „рат“ за опстанак Бугара у Западним покрајинама​

Дани између 6. и 8. новембра 1920. године обележили су страхом и тугом живот Бугара у Западним покрајинама. Окупација Босилеграда, Царибродске и Струмичке области од стране српске војске пре нешто више од 100 година и даље им је жива у сећању. И данас су видљиве последице губитка територије Бугарске после Првог светског рата. Снагом Нејског мировног уговора из 1919. године, који је Бугарској наметнут након њеног пораза у Првом светском рату, наша земља је изгубила велики део своје територије насељене бугарским становништвом. У складу с потписаним Уговором, Румунији је припала Јужна Добруџа, док су Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Грчка поделиле Македонију. Пре 100 година, 6. новембра 1920. године, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца преузела је контролу над територијама Цариброда, Босилеграда, Струмице и делом атара градова Трн и Кула.

Међу исконским територијама које је Бугарска била приморана да уступи нашле су се и Западне покрајине (1.545 кв. км) – на територији данашње Републике Србије. Граница која је тада повучена раздвојила је 25 бугарских села, укључујући куће, њиве, дворишта, родбину…

Председник Културно-информативног центра бугарске националне мањине „Босилеград“ Иван Николов описује живот Бугара у Западним покрајинама као 100-годишњу борбу за опстанак.
“Већ смо се усправили, суочавамо се са последицама окупације и видимо једну 100-годишњу борбу која има за циљ да обезљуди и протера Бугаре из овог краја. Од 100.000 становника, колико их је било за време окупације, 2011. године је број становника опао на 18.500. Недавно је завршен попис становништва у Србији и очекујем да ће наш укупан број још више опасти. Знате да су бугарске општине у Србији међу економски најзаосталијим и најсиромашнијим деловима земље, што је један од главних разлога за све израженију миграцију локалног становништва у друге делове земље, Бугарску и западну Европу. Дакле, можемо рећи да губимо битку у овом 100-годишњем рату,“ рекао је Николов.

Независно од тога шта ће показати резултати пописа становништва, Николов је категоричан да они неће донети боље видике будућности региона:

„Толико нас је мало да је више потпуно небитно ко се како изјашњава – као Бугари, Срби или се неће изјаснити. Истина је да је у Босилеграду и Цариброду остало много мало људи, а страх да се изјасне као Бугари је генетски усађен. Људи или одбијају да се изјасне или бирају неку другу опцију како би избегли проблеме.“

https://bnr.bg/sr/post/101731966/iv...-rat-za-opstanak-bugara-u-zapadnim-pokrainama
Bosilegrad i Dimitrovgrad su se našli u Srbiji posle evo ovoga - u miru tamo nikome ni vlas s glave nije zafalila samo zbog toga što je Bugarin:
D600F772-07C5-4B73-AD39-414323AD8DD7.jpeg
 

Иван Николов: Губимо 100-годишњи „рат“ за опстанак Бугара у Западним покрајинама​

Дани између 6. и 8. новембра 1920. године обележили су страхом и тугом живот Бугара у Западним покрајинама. Окупација Босилеграда, Царибродске и Струмичке области од стране српске војске пре нешто више од 100 година и даље им је жива у сећању. И данас су видљиве последице губитка територије Бугарске после Првог светског рата. Снагом Нејског мировног уговора из 1919. године, који је Бугарској наметнут након њеног пораза у Првом светском рату,

*******...пази, били смо милостиви према вама и после вашег пораза у Другом... :lol:
 
Kako ste to “pobedili” u Drugom svetskom ratu? :roll:
Evo kako
Под вођством нове бугарске прокомунистичке владе, три бугарске армије (укупно око 455.000 војника) ушле су у Југославију у септембру 1944. и заједно са совјетским и југословенским снагама кренуле у Ниш и Скопље са стратешким задатком да блокирају немачке снаге које се повлаче из Грчке. Јужна и источна Србија и Македонија ослобођене су у року од месец дана, а бугарска Прва армија од 130.000 војника наставила је ка Мађарској, отеравши Немце и ушавши у Аустрију априла 1945. Успостављен је контакт са британском Осмом армијом у граду Клагенфурту 8. маја. 1945, дан када је нацистичка влада у Немачкој капитулирала. Тада је генерал Владимир Стојчев потписао споразум о демаркацији са командантом британског V корпуса Чарлсом Кејтлијем.


https://sr.wikipedia.org/wiki/Бугарска_у_Другом_светском_рату
 

Back
Top