Бугарска напада Београд, а обавештајци им вршљају по Србији са специјалним задатком
Бугарска и Србија су ушле у дипломатску битку после „обавештајне афере“ која се отворила у региону.
Изјаву председника Одбора за Косово и Метохију Скупштине Србије Милована Дрецуна — да је у Србији
активна велика мрежа бугарских обавештајаца, бугарска министарка Јекатерина Захаријева назвала је апсурдном оптужбом и додала да ће амбасадор Србије највероватније бити позван у Министарство иностраних послова због изјаве која нарушава добре односе две земље.
Дрецун очекује да ће Влада Бугарске да се огради од изјаве своје министарке спољних послова, која је, каже, изазвала
дипломатски инцидент. Очекује и извињење министарке, јер угрожава Уставом дефинисану позицију народног посланика.
„Неће министарка спољних послова Бугарске да дели лекције народном посланику Скупштине Републике Србије, нити да одређује шта ће било који народни посланик да говори“, каже Дрецун.
Шта ради бугарски војне аташе у Србији
Дрецун за Спутњик каже да је изјава министарке заправо реакција
на информацију коју је изнео председник Србије Александар Вучић — да се бугарски војни аташе бави недозвољеним активностима.
Дрецун каже да министарка спољних послова Бугарске не сме да дели лекције народном посланику Скупштине Републике Србије, нити да одређује шта ће било који народни посланик да говори.
„Уместо да реагује на изјаву председника Вучића, она је реакцијом на моју изјаву заправо
послала поруку нашем председнику, који је најавио да ћемо наредних дана имати додатна сазнања о деловању обавештајних служби неких суседних земаља на нашој територији против наших интереса и да ће неке суседне земље одреаговати веома агресивно и нервозно. Чини ми се да је њена порука — да се у кругу тих земаља не нађе Бугарска“, каже Дрецун.
Он додаје да се активности војног аташеа Бугарске односе на решавање политичких питања на трусном подручју југа наше земље, што је недопустиво.
Наш саговорник подсећа на улогу Бугарске током НАТО агресије 1999. године, када је Алијанса њене обавештајне податке које је користила за бомбардовање наше земље по квалитету ставила на четврто место.
„Када говорим о присуству обавештајних структура и њихових савезничких мрежа, мислим, наравно и на Косово и Метохију“, истиче Дрецун.
Нервозна реакција
„Питање је
колико је припадника бугарске службе маскирано у Унмику и у Кфору? Изгледа да сам својим изјавама погодио у центар, па је уследила тако нервозна и брутална реакција, која је непримерена и неприхватљива. Ми своје проблеме решавамо на начин да желимо да се други не уплићу споља, а чини ми се да неке суседне земље покушавају итекако да се уплету“, истиче Дрецун, уз констатацију да се добросуседски односи не граде признавањем лажне државе Косово или одустајањем од „Јужног тока“.
Кадар на коме руски обавештајац наводно предаје новац српском агенту.
Упитан да прокоментарише своју тврдњу да је у Скопљу формиран маскирани обавештајни центар, где се налазе и припадници служби Северне Македоније, Хрватске и Бугарске, Дрецун каже да ће јавност ускоро сазнати детаље о њиховом деловању.
Он не искључује могућност да рад управо тог центра има везе са „шпијунском афером“, односно састанцима руских и српских официра, који се налазе на недавно објављеним видео-снимцима.
