- Poruka
- 408
OK Radio: Kako biste ukratko ocenili položaj bugarske nacionalne manjine u Srbiji?
Nikolov: - Ako je broj Bugara u Srbiji za nešto više od pola veka, dakle od 1961. do 2011. smanjen sa 61.000 na 18.543, pa onda od njih samo 13.337 tvrdi da im je maternji jezik bugarski, onda očigledno nešto nije u redu!
Da sad ne ulazimo u sve ostale statističke parametre kojima se meri položaj i kvalitet života u jednom društvu, to bi nas zaista predaleko odvelo. Vreme je davno osporilo zvaničan stav srpske politike, po kome nacionalne manjine imaju sva prava, po svim međunarodnim standardima, pa čak i više od njih?! To, jednostavno, nije tačno.
Jer, ne možete da tvrdite da je sa nacionalnim manjinama sve u redu, a pripadnici tih manjina se od popisa do popisa tope i nestaju, a i ti koji su ostali žive u strahu, nesigurnosti i siromaštvu.
Položaj bugarske nacionalne manjine u Srbiji je očajan, ona je čak i fizički ugrožena – preti joj potpuni demografski nestanak. Činjenice su takve kakve jesu, a zašto su takve – o tome treba razgovarati. Očigledno je da se ne poštuju ona ustavna i zakonska prava čija primena u praksi formira nacionalni i kulturni identitet Bugara i stvara uslove za njihov ekonomski, kulturni i politički razvoj.
Da li je u školama omogućeno praćenje nastave na bugarskom, odnosno da li đaci imaju udžbenike na bugarskom jeziku? Koliki je procenat đaka koji sluša nastavu na bugarskom? Ima li opstrukcije od strane vlasti?
- Mi smo sve do 1987. godine imali školski sistem u kome se nastava u potpunosti odvijala na maternjem bugarskom jeziku i koristili smo udžbenike na bugarskom jeziku. Onda je Partija izmislila „dvojezični model“ nastave preko koga je faktički izbacila bugarski jezik kao maternji iz naših škola i naravno, uvela i srpske udžbenike i nastavna sredstva.
Danas nema nikakve sumnje da je to urađeno sa ciljem sprovođenja politike nacionalne asimilacije (srbizacije) Bugara u Srbiji. Rezultati su to nedvosmisleno i pokazali. Ta politika je danas definitivno propala, Bugarska je postala članica EU, Srbija vodi pregovore za članstvo. U tim pregovorima imate poglavlje „Prava čoveka“ i da biste postali ravnopravni član Evropske unije vi morate da pokažete da ste rešili probleme vezane za prava čoveka i ravnopravan ekonomski, kulturni i politički razvoj svih manjina, pa prema tome i Bugara u Srbiji.
Pre osam godina u Bosilegradu je otvoren prvi razred sa nastavom na bugarskom jeziku. Svake sledeće godine je otvarano novo odelenje u kome su roditelji tražili da im se deca školuju na maternjem jeziku, ali problem udžbenika ni do danas nije rešen. Prvi razred iz 2008. godine sada polazi u prvu godinu Gimnazije, opet bez udžbenika.
Problem udžbenika doveo je do raspadanja razreda sa nastavom na bugarskom jeziku, jer je zaista nemoguće voditi nastavu na bugarskom bez udžbenika. Neshvatljivo je da država Srbija nije u stanju da obezbedi poštovanje nečega što je sama propisala Ustavom i zakonom. Problem položaja bugarske nacionalne manjine je predmet razgovora na visokom nivou u Beogradu, Sofiji i Briselu.
On je predmet razgovora i sa predstavnicima manjinskih stranaka i nevladinog sektora i u Beogradu i u Sofiji. Nažalost, u Bosilegradu i Dimitrovgradu još uvek nema pozitivnih pomaka.
Opština Bosilegrad važi za jednu od najnerazvijenijih u Srbiji. Šta država Srbija čini i šta bi trebalo da učini da se ovaj kraj spase siromaštva?
- Tako je, u opštini koja je jedna od ekonomski najnerazvijenijih, logično je da je položaj njenih stanovnika najteži, pa još ako u njoj žive pripadnici nacionalnih manjina, stvar je još gora. Moram vas podsetiti da su bugarske manjinske stranke, Nacionalni savet i nevladine organizacije, prošle godine vodile iscrpan dijalog na tu temu, čiji je rezultat bio potpisivanje Platforme za zaštitu prava bugarske nacionalne manjine, u kojoj su učesnici, na bazi svestrane analize položaja bugarske manjine u novonastalim uslovima, posle raspada Jugoslavije, članstva Bugarske u EU i početka pregovora Srbije za punopravno članstvo, prepoznali probleme Bugara u Srbiji i izašli sa konkretnim preporukama upućenim Vladi R. Srbije, Vladi R. Bugarske i Evropskom parlamentu, šta bi trebalo da se uradi da se položaj Bugara u Srbiji poboljša u interesu same manjine, u interesu dobrih srpsko-bugarskih odnosa i u interesu članstva Srbije u EU.
Taj dokumenat je svuda visoko ocenjen kao uravnotežen i konstruktivan, osim u Srbiji, gde je prošao potpuno neprimećeno. Dobar deo tih preporuka je integrisan i u jednom istraživanju koje su sproveli beogradski Centar za međunarodna pitanja i pitanja bezbednosti, Fridrih Ebert Fondacija i Isak fond. Prema tome, da bi se ovaj kraj spasio siromaštva potrebno je učiniti kompleksan napor sa srpske i bugarske strane i uz pomoć Brisela stvoriti jedan evroregion sa uslovima za slobodno kretanje ljudi, robe, ideja, usluga i kapitala.
A šta Srbija čini? Ništa, osim što puni opštinski budžet koji lokalna „patriotska“ DSS vlast Vladimira Zaharijeva nemilice troši da bi samu sebe održavala na vlasti.
U Bosilegradu je već 15 godina na vlasti DSS, stranka srpske desnice. Kako to objašnjavate?
- To je klasičan simptom bolesne srpske države. Dakle, u sredini u kojoj je više od 95 odsto stanovništva bugarskog porekla, koje je u istorijskom smislu svakako žrtva srpske nacionalističke ideologije s kraja 19. i početka 20. veka, koje je u bivšoj Jugoslaviji, u vreme Informbiroa, dalo najveći broj političkih zatvorenika po glavi stanovnika (više od 850) i koje danas ima svoje ekzistencijalne, kulturne, ekonomske, zdravstvene, komunikacijske i druge potrebe i specifičnosti, vi nemate autentično političko predstavništvo koje prepoznaje lokalne probleme, predlaže rešenja i preuzima političku odgovornost na sebe.
Naprotiv, imate na vlasti jednu izrazito „patriotsku“ srpsku stranku, nacionalističke, antievropske i proruske orijentacije koja je zastarela i prevaziđena čak i za samu Srbiju. A zašto je to tako? Pa zato što se u Srbiji, a posebno u ovom regionu, nije ništa promenilo u skladu sa proklamovanom proevropskom politikom. Nemate slobodu medija, nemate slobodu javne reči, nemate slobodu političkog delovanja – prema tome, nemate ni demokratski izabranu i kontrolisanu vlast.
Sadašnja lokalna vlast je u ovoj maloj sredini, od državnih para napravila svoju privatnu izbornu mašinu kojom uvek može, barem polovinu stanovništva, da natera da glasa za koga ona kaže.
Drugi razlog je što država Srbija toleriše kriminal na izborima u korist srpskih „patriotskih“ stranaka i turbo-folk političara.
Posle parlamentarnih izbora u maju, srpski mediji su senzacionalistički pisali da je Vladimir Zaharijev jedini pobedio SNS u Srbiji i to "bez upaljača"! Niko se nije setio da postavi pitanje kako to da je broj stanovnika u Bosilegradu po popisu od 2011. – 7. 979, a u birački spisak je upisano 8.303 birača?! Pa još kada od broja stanovnika odbijete one koji su tokom dve godine poumirali i one mlađe od 18 godina, koji nemaju biračko pravo – onda se stigne do pitanja legalnosti samih izbora. Od 19 stranaka i koalicija koje su Bosilegradu učestvovale na republičkim izborima, samo četiri imaju odbore na teritoriji opštine!
Ostale nemaju odbore, ali su imale izborne komisije na svakom od 31 biračkog mesta. Iz zvaničnih podataka se vidi da je toga dana glasalo 1.216 ljudi za nadnicu, kao članovi biračkih komisija i kontrolora, a glasali su, naravno, za onoga ko im je platio! Čovek stvarno nije davao upaljače, a i šta će mu?
Pet stotina zaposlenih na opštinskom budžetu sa porodicama, plus birači za nadnicu, plus najmanje 1.000 mrtvih duša, prave ga zaista jačim od Vučića! Kako se tu može uopšte govoriti o vladavini prava?
http://www.okradio.rs/vladavina-prava/pisani-tekstovi/bugari-u-srbiji-ce-nestati_42912.html
Nikolov: - Ako je broj Bugara u Srbiji za nešto više od pola veka, dakle od 1961. do 2011. smanjen sa 61.000 na 18.543, pa onda od njih samo 13.337 tvrdi da im je maternji jezik bugarski, onda očigledno nešto nije u redu!
Da sad ne ulazimo u sve ostale statističke parametre kojima se meri položaj i kvalitet života u jednom društvu, to bi nas zaista predaleko odvelo. Vreme je davno osporilo zvaničan stav srpske politike, po kome nacionalne manjine imaju sva prava, po svim međunarodnim standardima, pa čak i više od njih?! To, jednostavno, nije tačno.
Jer, ne možete da tvrdite da je sa nacionalnim manjinama sve u redu, a pripadnici tih manjina se od popisa do popisa tope i nestaju, a i ti koji su ostali žive u strahu, nesigurnosti i siromaštvu.
Položaj bugarske nacionalne manjine u Srbiji je očajan, ona je čak i fizički ugrožena – preti joj potpuni demografski nestanak. Činjenice su takve kakve jesu, a zašto su takve – o tome treba razgovarati. Očigledno je da se ne poštuju ona ustavna i zakonska prava čija primena u praksi formira nacionalni i kulturni identitet Bugara i stvara uslove za njihov ekonomski, kulturni i politički razvoj.
Da li je u školama omogućeno praćenje nastave na bugarskom, odnosno da li đaci imaju udžbenike na bugarskom jeziku? Koliki je procenat đaka koji sluša nastavu na bugarskom? Ima li opstrukcije od strane vlasti?
- Mi smo sve do 1987. godine imali školski sistem u kome se nastava u potpunosti odvijala na maternjem bugarskom jeziku i koristili smo udžbenike na bugarskom jeziku. Onda je Partija izmislila „dvojezični model“ nastave preko koga je faktički izbacila bugarski jezik kao maternji iz naših škola i naravno, uvela i srpske udžbenike i nastavna sredstva.
Danas nema nikakve sumnje da je to urađeno sa ciljem sprovođenja politike nacionalne asimilacije (srbizacije) Bugara u Srbiji. Rezultati su to nedvosmisleno i pokazali. Ta politika je danas definitivno propala, Bugarska je postala članica EU, Srbija vodi pregovore za članstvo. U tim pregovorima imate poglavlje „Prava čoveka“ i da biste postali ravnopravni član Evropske unije vi morate da pokažete da ste rešili probleme vezane za prava čoveka i ravnopravan ekonomski, kulturni i politički razvoj svih manjina, pa prema tome i Bugara u Srbiji.
Pre osam godina u Bosilegradu je otvoren prvi razred sa nastavom na bugarskom jeziku. Svake sledeće godine je otvarano novo odelenje u kome su roditelji tražili da im se deca školuju na maternjem jeziku, ali problem udžbenika ni do danas nije rešen. Prvi razred iz 2008. godine sada polazi u prvu godinu Gimnazije, opet bez udžbenika.
Problem udžbenika doveo je do raspadanja razreda sa nastavom na bugarskom jeziku, jer je zaista nemoguće voditi nastavu na bugarskom bez udžbenika. Neshvatljivo je da država Srbija nije u stanju da obezbedi poštovanje nečega što je sama propisala Ustavom i zakonom. Problem položaja bugarske nacionalne manjine je predmet razgovora na visokom nivou u Beogradu, Sofiji i Briselu.
On je predmet razgovora i sa predstavnicima manjinskih stranaka i nevladinog sektora i u Beogradu i u Sofiji. Nažalost, u Bosilegradu i Dimitrovgradu još uvek nema pozitivnih pomaka.
Opština Bosilegrad važi za jednu od najnerazvijenijih u Srbiji. Šta država Srbija čini i šta bi trebalo da učini da se ovaj kraj spase siromaštva?
- Tako je, u opštini koja je jedna od ekonomski najnerazvijenijih, logično je da je položaj njenih stanovnika najteži, pa još ako u njoj žive pripadnici nacionalnih manjina, stvar je još gora. Moram vas podsetiti da su bugarske manjinske stranke, Nacionalni savet i nevladine organizacije, prošle godine vodile iscrpan dijalog na tu temu, čiji je rezultat bio potpisivanje Platforme za zaštitu prava bugarske nacionalne manjine, u kojoj su učesnici, na bazi svestrane analize položaja bugarske manjine u novonastalim uslovima, posle raspada Jugoslavije, članstva Bugarske u EU i početka pregovora Srbije za punopravno članstvo, prepoznali probleme Bugara u Srbiji i izašli sa konkretnim preporukama upućenim Vladi R. Srbije, Vladi R. Bugarske i Evropskom parlamentu, šta bi trebalo da se uradi da se položaj Bugara u Srbiji poboljša u interesu same manjine, u interesu dobrih srpsko-bugarskih odnosa i u interesu članstva Srbije u EU.
Taj dokumenat je svuda visoko ocenjen kao uravnotežen i konstruktivan, osim u Srbiji, gde je prošao potpuno neprimećeno. Dobar deo tih preporuka je integrisan i u jednom istraživanju koje su sproveli beogradski Centar za međunarodna pitanja i pitanja bezbednosti, Fridrih Ebert Fondacija i Isak fond. Prema tome, da bi se ovaj kraj spasio siromaštva potrebno je učiniti kompleksan napor sa srpske i bugarske strane i uz pomoć Brisela stvoriti jedan evroregion sa uslovima za slobodno kretanje ljudi, robe, ideja, usluga i kapitala.
A šta Srbija čini? Ništa, osim što puni opštinski budžet koji lokalna „patriotska“ DSS vlast Vladimira Zaharijeva nemilice troši da bi samu sebe održavala na vlasti.
U Bosilegradu je već 15 godina na vlasti DSS, stranka srpske desnice. Kako to objašnjavate?
- To je klasičan simptom bolesne srpske države. Dakle, u sredini u kojoj je više od 95 odsto stanovništva bugarskog porekla, koje je u istorijskom smislu svakako žrtva srpske nacionalističke ideologije s kraja 19. i početka 20. veka, koje je u bivšoj Jugoslaviji, u vreme Informbiroa, dalo najveći broj političkih zatvorenika po glavi stanovnika (više od 850) i koje danas ima svoje ekzistencijalne, kulturne, ekonomske, zdravstvene, komunikacijske i druge potrebe i specifičnosti, vi nemate autentično političko predstavništvo koje prepoznaje lokalne probleme, predlaže rešenja i preuzima političku odgovornost na sebe.
Naprotiv, imate na vlasti jednu izrazito „patriotsku“ srpsku stranku, nacionalističke, antievropske i proruske orijentacije koja je zastarela i prevaziđena čak i za samu Srbiju. A zašto je to tako? Pa zato što se u Srbiji, a posebno u ovom regionu, nije ništa promenilo u skladu sa proklamovanom proevropskom politikom. Nemate slobodu medija, nemate slobodu javne reči, nemate slobodu političkog delovanja – prema tome, nemate ni demokratski izabranu i kontrolisanu vlast.
Sadašnja lokalna vlast je u ovoj maloj sredini, od državnih para napravila svoju privatnu izbornu mašinu kojom uvek može, barem polovinu stanovništva, da natera da glasa za koga ona kaže.
Drugi razlog je što država Srbija toleriše kriminal na izborima u korist srpskih „patriotskih“ stranaka i turbo-folk političara.
Posle parlamentarnih izbora u maju, srpski mediji su senzacionalistički pisali da je Vladimir Zaharijev jedini pobedio SNS u Srbiji i to "bez upaljača"! Niko se nije setio da postavi pitanje kako to da je broj stanovnika u Bosilegradu po popisu od 2011. – 7. 979, a u birački spisak je upisano 8.303 birača?! Pa još kada od broja stanovnika odbijete one koji su tokom dve godine poumirali i one mlađe od 18 godina, koji nemaju biračko pravo – onda se stigne do pitanja legalnosti samih izbora. Od 19 stranaka i koalicija koje su Bosilegradu učestvovale na republičkim izborima, samo četiri imaju odbore na teritoriji opštine!
Ostale nemaju odbore, ali su imale izborne komisije na svakom od 31 biračkog mesta. Iz zvaničnih podataka se vidi da je toga dana glasalo 1.216 ljudi za nadnicu, kao članovi biračkih komisija i kontrolora, a glasali su, naravno, za onoga ko im je platio! Čovek stvarno nije davao upaljače, a i šta će mu?
Pet stotina zaposlenih na opštinskom budžetu sa porodicama, plus birači za nadnicu, plus najmanje 1.000 mrtvih duša, prave ga zaista jačim od Vučića! Kako se tu može uopšte govoriti o vladavini prava?
http://www.okradio.rs/vladavina-prava/pisani-tekstovi/bugari-u-srbiji-ce-nestati_42912.html
