Quantcast

Bugari "okupiraju" Vranje

Stronghold

Aktivan član
Poruka
1.243
gde je onaj bugarash
...a i kako će nama da bude,ako uđemo jednog dana:)

Vranje „okupiraju“ Bugari, prodavci polovnih i novih stvari, pokušavajući da prežive tranziciju. U Bugarskoj je, kažu, veća beda i Vranjancima nude garderobu, alvu, kačkavalj, patike, bombone...

SVAKE subote vranjsku ulicu sa imenom jednog od najvećih srpskih junaka - vojvode Mišića - „okupiraju“ Bugari. Na ogradama i kapijama okače ofingere sa iznošenim kaputima, pretpotopskim odelima, haljinama odavno izašlim iz mode... Tu su, na prodaju, i cipele sa iskrivljenim štiklama, oguljene čizme, patike u kojima je neko pretrčao stotine kilometara.

Na rasklopljenim „poljskim“ krevetima ima i hrane „mejd in Bulgarija“: obavezna alva, kačkavalj, bombone u kesama od kilogram, čokoladice.

- Ma, ovu ulicu više niko i ne zove po vojvodi Mišiću, već Pernik, to ti je prvi bugarski grad kad pređeš granicu - kaže postarija Vranjanka, i ljutito nastavlja: - Imam utisak da se u subotu svi presele ovamo.

Ipak, radoznalo prevrće po izloženim stvarima. Srdačno se pozdravlja sa prodavačicom, pitaju za zdravlje jedna drugu.

A Evropska unija stigla u Vranje kombijem u liku plavuše u najboljim godinama, Vaske Dojčinove. Vaska je profesorka matematike po struci, ali od tog posla, priznaje, ni u Bugarskoj vajde nema. Kućni budžet dopunjuje u Vranju prodajući garderobu koju su suprug, deca i ona odavno iznosili.

- U Bugarskoj je veća beda nego ovde. Da ovo ne radim, ne znam kako bismo izgurali mesec. Ma, kakva Evropa, kakvi bakrači, nema od boljeg života ništa. Videćete - „preti“ Vaska okupljenom svetu.

Slave Georgijev takođe je iz Pernika. I on svake subote kombijem dolazi na vranjsku pijacu. Prodaje kožne jakne, donji veš, trenerke.

- Sve su ovo nove stvari, ali to kod nas nema ko da kupi. Ljudi rade bukvalno za 200 evra mesečno. I to ako imaju sreće. Ja sam radio u državnoj pekari 20 godina. Došao privatnik i za mene više nema mesta - žali se Slave.

Pričaju Vaska i Slave još da se zemlja ispraznila, da je mladih ljudi sve manje:

- Odoše deca u Nemačku, Španiju, Francusku. Kažu da ni tamo nije sjajno, ali u Bugarskoj je još teže. Jedino onaj primorski deo bolje živi, ali i to samo leti.

Odmiče subota, a gužva u „Perniku“ sve je veća. Mušterije Vaskine i Slavetove i neki Vranjanci koje bi retko ko očekivao na ovakvom mestu - lekari, sudije, medicinske sestre...

Dve gospođe razmeniše nekoliko oštrih reči oko toga koja je prva videla košulju. Nošena je, već izbledela od pranja, ali košta samo 150 dinara. Ne popuštaju ni jedna, ni druga. Vaska pokušava da izgladi svađu, obećava da će sledeće subote imati istu takvu. Bez uspeha. „Pobeđuje“ doktorka i prosto otima košulju „suparnici“.

Slavetu i Vaski je ovo normalno. Kažu, tako je i kod njih - u Evropi.
 

mar_comm

Elita
Poruka
24.450
gde je onaj bugarash
...a i kako će nama da bude,ako uđemo jednog dana:)

Vranje „okupiraju“ Bugari, prodavci polovnih i novih stvari, pokušavajući da prežive tranziciju. U Bugarskoj je, kažu, veća beda i Vranjancima nude garderobu, alvu, kačkavalj, patike, bombone...

SVAKE subote vranjsku ulicu sa imenom jednog od najvećih srpskih junaka - vojvode Mišića - „okupiraju“ Bugari. Na ogradama i kapijama okače ofingere sa iznošenim kaputima, pretpotopskim odelima, haljinama odavno izašlim iz mode... Tu su, na prodaju, i cipele sa iskrivljenim štiklama, oguljene čizme, patike u kojima je neko pretrčao stotine kilometara.

Na rasklopljenim „poljskim“ krevetima ima i hrane „mejd in Bulgarija“: obavezna alva, kačkavalj, bombone u kesama od kilogram, čokoladice.

- Ma, ovu ulicu više niko i ne zove po vojvodi Mišiću, već Pernik, to ti je prvi bugarski grad kad pređeš granicu - kaže postarija Vranjanka, i ljutito nastavlja: - Imam utisak da se u subotu svi presele ovamo.

Ipak, radoznalo prevrće po izloženim stvarima. Srdačno se pozdravlja sa prodavačicom, pitaju za zdravlje jedna drugu.

A Evropska unija stigla u Vranje kombijem u liku plavuše u najboljim godinama, Vaske Dojčinove. Vaska je profesorka matematike po struci, ali od tog posla, priznaje, ni u Bugarskoj vajde nema. Kućni budžet dopunjuje u Vranju prodajući garderobu koju su suprug, deca i ona odavno iznosili.

- U Bugarskoj je veća beda nego ovde. Da ovo ne radim, ne znam kako bismo izgurali mesec. Ma, kakva Evropa, kakvi bakrači, nema od boljeg života ništa. Videćete - „preti“ Vaska okupljenom svetu.

Slave Georgijev takođe je iz Pernika. I on svake subote kombijem dolazi na vranjsku pijacu. Prodaje kožne jakne, donji veš, trenerke.

- Sve su ovo nove stvari, ali to kod nas nema ko da kupi. Ljudi rade bukvalno za 200 evra mesečno. I to ako imaju sreće. Ja sam radio u državnoj pekari 20 godina. Došao privatnik i za mene više nema mesta - žali se Slave.

Pričaju Vaska i Slave još da se zemlja ispraznila, da je mladih ljudi sve manje:

- Odoše deca u Nemačku, Španiju, Francusku. Kažu da ni tamo nije sjajno, ali u Bugarskoj je još teže. Jedino onaj primorski deo bolje živi, ali i to samo leti.

Odmiče subota, a gužva u „Perniku“ sve je veća. Mušterije Vaskine i Slavetove i neki Vranjanci koje bi retko ko očekivao na ovakvom mestu - lekari, sudije, medicinske sestre...

Dve gospođe razmeniše nekoliko oštrih reči oko toga koja je prva videla košulju. Nošena je, već izbledela od pranja, ali košta samo 150 dinara. Ne popuštaju ni jedna, ni druga. Vaska pokušava da izgladi svađu, obećava da će sledeće subote imati istu takvu. Bez uspeha. „Pobeđuje“ doktorka i prosto otima košulju „suparnici“.

Slavetu i Vaski je ovo normalno. Kažu, tako je i kod njih - u Evropi.
Чекај бре,
јел то та еуРУПА у коју нас Институција и Божа Дерикожа
онако здушно гурају ????
 

kristiansand

Veoma poznat
Poruka
10.393
gde je onaj bugarash
...a i kako će nama da bude,ako uđemo jednog dana:)

Vranje „okupiraju“ Bugari, prodavci polovnih i novih stvari, pokušavajući da prežive tranziciju. U Bugarskoj je, kažu, veća beda i Vranjancima nude garderobu, alvu, kačkavalj, patike, bombone...

SVAKE subote vranjsku ulicu sa imenom jednog od najvećih srpskih junaka - vojvode Mišića - „okupiraju“ Bugari. Na ogradama i kapijama okače ofingere sa iznošenim kaputima, pretpotopskim odelima, haljinama odavno izašlim iz mode... Tu su, na prodaju, i cipele sa iskrivljenim štiklama, oguljene čizme, patike u kojima je neko pretrčao stotine kilometara.

Na rasklopljenim „poljskim“ krevetima ima i hrane „mejd in Bulgarija“: obavezna alva, kačkavalj, bombone u kesama od kilogram, čokoladice.

- Ma, ovu ulicu više niko i ne zove po vojvodi Mišiću, već Pernik, to ti je prvi bugarski grad kad pređeš granicu - kaže postarija Vranjanka, i ljutito nastavlja: - Imam utisak da se u subotu svi presele ovamo.

Ipak, radoznalo prevrće po izloženim stvarima. Srdačno se pozdravlja sa prodavačicom, pitaju za zdravlje jedna drugu.

A Evropska unija stigla u Vranje kombijem u liku plavuše u najboljim godinama, Vaske Dojčinove. Vaska je profesorka matematike po struci, ali od tog posla, priznaje, ni u Bugarskoj vajde nema. Kućni budžet dopunjuje u Vranju prodajući garderobu koju su suprug, deca i ona odavno iznosili.

- U Bugarskoj je veća beda nego ovde. Da ovo ne radim, ne znam kako bismo izgurali mesec. Ma, kakva Evropa, kakvi bakrači, nema od boljeg života ništa. Videćete - „preti“ Vaska okupljenom svetu.

Slave Georgijev takođe je iz Pernika. I on svake subote kombijem dolazi na vranjsku pijacu. Prodaje kožne jakne, donji veš, trenerke.

- Sve su ovo nove stvari, ali to kod nas nema ko da kupi. Ljudi rade bukvalno za 200 evra mesečno. I to ako imaju sreće. Ja sam radio u državnoj pekari 20 godina. Došao privatnik i za mene više nema mesta - žali se Slave.

Pričaju Vaska i Slave još da se zemlja ispraznila, da je mladih ljudi sve manje:

- Odoše deca u Nemačku, Španiju, Francusku. Kažu da ni tamo nije sjajno, ali u Bugarskoj je još teže. Jedino onaj primorski deo bolje živi, ali i to samo leti.

Odmiče subota, a gužva u „Perniku“ sve je veća. Mušterije Vaskine i Slavetove i neki Vranjanci koje bi retko ko očekivao na ovakvom mestu - lekari, sudije, medicinske sestre...

Dve gospođe razmeniše nekoliko oštrih reči oko toga koja je prva videla košulju. Nošena je, već izbledela od pranja, ali košta samo 150 dinara. Ne popuštaju ni jedna, ni druga. Vaska pokušava da izgladi svađu, obećava da će sledeće subote imati istu takvu. Bez uspeha. „Pobeđuje“ doktorka i prosto otima košulju „suparnici“.

Slavetu i Vaski je ovo normalno. Kažu, tako je i kod njih - u Evropi.
Pa ako je kod njih veca beda zasto onda nasi Vranjanci kupuju njihov starez i iznosene stvari???.
 

Ayeye_Brazdorf

Domaćin
Poruka
4.290
Beda je i kod njih i kod nas, samo sto je kod njih malo veca.
Nasi ne prose na ulicama i trgovima EUropskih gradova, a oni i Rumuni to rade. Takodje i broj njihovih kriminalaca u EU je veci.
Ti sto prose to su Cigani,a ne Bugari i Rumuni. I nasi Cigani prose...

I nije kod njih veca beda, daleko bolje zive od nas po svim statistikama. Srbija je najsiromasnija zemlja u Evropi, Bugarska i Rumunija su daleko ispred nas...
 

Andjela

Elita
Poruka
23.875
Ti sto prose to su Cigani,a ne Bugari i Rumuni. I nasi Cigani prose...

I nije kod njih veca beda, daleko bolje zive od nas po svim statistikama. Srbija je najsiromasnija zemlja u Evropi, Bugarska i Rumunija su daleko ispred nas...

Ne prose samo Romi, valjda vidjam svakodnevno na ulicama Beca, ko prosi.Takodje najvise nam na raznorazna "krpljenja", dolaze Bugarke...
Jedino se malo gradi u Sofiji i na primoriju, a ostatak Bugarske je jad i beda, gora nego kod nas.
Isti je slucaj i sa Rumunijom, samo Bukurest, Temisvar, primorije manje-vise, a ostatak, tuga, gore je nego u Srbiji.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.