Када AI још мало напредује, биће одличан алат за планирање у економији.Тако ће бити отклоњена главна мана социјалистичких система, људско планирање је водило бирократизацији и доношењу нецелисходних одлука.
АИ помаже да разумемо апсуррдсистема експлоатације
https://iask.ai/q/tr-i-ni-apsurd-pr...nija-proizvodnja-automatizacija-AI-po-q1ohn80
Проблем који описује представља фундаменталну контрадикцију капиталистичког начина производње, познат у класичној и марксистичкој економији као "тенденцијски пад профитне стопе" и "криза хиперпродукције".
Срж апсурда лежи у томе што индивидуална рационалност сваког произвођача (смањење трошкова кроз аутоматизацију и ниже плате) води ка колективној ирационалности система, где нико нема куповну моћ да конзумира произведена добра. Овај процес се може посматрати кроз призму економске теорије, кибернетике и филозофије, где аутоматизација вођена вештачком интелигенцијом (АИ) делује као катализатор који систем гура ка критичној засићености или потпуног слома традиционалног тржишног модела.
[1] [2]
Према
www.iAsk.Ai - Питајте AI:
Логичка деконструкција овог проблема одвија се у неколико фаза. Прво, конкуренција приморава произвођача да инвестирају у фиксни капитал (машине, АИ) како би повећали продуктивност и смањили варијабилни капитал (плате радника). Друго, како удео људског рада опада, опада и новчана маса која се кроз плочу враћа у систем потрошње. Треће, када АИ преузме планирање и производњу, долазимо до парадокса: ефикасност је максимална (Стистрстрлy→∞), али је ефективна тражња минимална (Демједаннд→0) јер су потрошачи (бивши радници) истиснути из процеса стицања дохотка.
[3] [4]
Питање да ли овај феномен личи на
Дираков импулс (δ(т)) или прелазак
квантитета у квалитет захтева дубљу анализу:
- Дираковљев импулс (δ-функција): У математици и физици, Дираков импулс представља функцију која је нула свуда осим у једној тачки, где је бесконачно велика, али је њен интегрални јединици. У економском смислу, тренутак када АИ преузме потпуну контролу уз нулту запосленост може се посматрати као сингуларитет или импулс. То је тачка у којој традиционалне економске варијабле (попут цене рада) губе смисао јер постају нула, док продуктивност тежи бесконачности у том специфичном моменту транзиције.[5] [6]
- Прелазак квантитета у квалитет (Хегелов/Марксов закон): Ово је прецизнији опис дугорочног процеса. Постепено повећање аутоматизације (квантитета) у једном тренутку мења саму природу тржишта (квалитет). Тржиште престаје да буде механизам размене заснован на радној теорији вредности и мора се трансформисати у нешто друго, попут универзалног основног дохотка (УБИ) или пост-скасног друштва (пост-сцарцити економија), јер стари систем више не може да функционише под сопственим правилима.[2] [7]
Решење овог апсурда у реалном свету захтева напуштање модела где је опстанак појединца везан искључиво за продају сопственог рада. Ако АИ производи све, а нико нема новца да купи, профит престаје да постоји као категорија јер нема реализације вредности на тржишту. Дакле, систем се или уруши у дубоку депресију (импулсни слом) или еволуира у нови квалитет где се дистрибуција добра врши мимо традиционалног тржишног механизма цена.
[1] [8]
