Budimo objektivni...

macka vracarka

macka vracarka

Veoma poznat
Poruka
13.090
Ne znam najpre da li ova tema pripada ovde ili na domu i porodici pa ukoliko sam omanula pdf neka bude prebacena na adekvatno joj mesto.
Interesuje me sledece...
Vi ste zena opciono muskarac i razvedeni ste. Ne bitno za pricu cijom voljom, sretno ili nesretno, ali iz tog propalog projekta postoje deca. Broj takodje nebitan. Neka bude dvoje, npr.
I tako taj zivot (odvratnog li izraza samohrane majke traje), kazem majke jer su deca u 90% slucajeva dodeljena majci da zive sa njom, neovisno od starateljstva ( koje moze biti zajednicko) a otac mora samo da placa alimentaciju kako zakon nalaze.
Posle 13. godina se u zivotu majke pojavi covek koji zavredjuje paznju, koji je takodje otac, razveden ili udovac i to je jedna lepa prica sve u svemu sa potencijalom, ali majka koja je sve prethodne godine izigravala samo mamu sada ne zna kako da otpocne novi zivot jer ne zna kako ce deca reagovati da ona gle iznenadjenja nije samo njihova majka vec i zena kojoj u pedesetim treba neko.
Deca su velika, na fakultetu.
Covek ima ozbiljne namere, zeli da se ozeni tom zenom ali njena kcerka ne zeli da zivi ni sa kim, "ona to ne moze da podnese", ima skoro 20 godina i opstruira zivot svoje majke po mom misljenju iz svog sebicluka.
Da ste vi u situaciji takvoj kako bi ste se postavili?
Odustali od svega jer dete se protivi?
Rekli, slusaj mala bojim se da se za ovo ne pitas i da ces morati da prihvatis?
Nasli neko srednje resenje koje ne bi zadovoljilo ni vas ni partnera ali bi dete nastavilo da zivi samo sa majkom i bilo srecno uslovno receno?

Imam takvu situaciju u bliskoj okolini pa me zanima misljenje nepristrasnih...
Ja cu reci sta sam ja rekla toj svojoj prijateljici, samo da vas malo cujem jer ne zelim da se ovo svede na eventualnu osudu mene vec da bude objektivno sagledavanje...
Ajmo...
 
hirajgoagain:
e breavo tebi kad si objektivna u ovo doba sa sve opširnom pričom ; ))

- - - - - - - - - -

uf dođe mi da se udubim al neću
kasno je
Kliknite za proširenje...

Nisam mozda objektivna ali opsirna jesam. ;)

- - - - - - - - - -

Docta:
vi sa polupanim brakovima iza sebe

ne dirajte dete

nije ono duzno da trpi jos jednu gresku u vasim idiotskim zivotima
Kliknite za proširenje...

Surovo.
Pa nije ni majka duzna da joj placa fakultete jer je polupana pa nije mogla da upise drzavni, ali joj ga ipak placa.

- - - - - - - - - -

zendeli:
Kcerka od 20 godina i ne treba da zivi s mamom i njenim novim muzem,znaci odgovor je slusaj mala..
Kliknite za proširenje...

A gde da zivi? Studira, ne zaradjuje. U tom njihovom domu bi imala svoju sobu i uslove kakve nema.
 
Nemam predstavu šta bih uradila.
Imam u familiji situaciju koja me asocirala na ovu. Da ne zalazim u detalje previše. Tri generacije žena žive zajedno, majka razvedena, čerka udovica i odrasla već unuka. Čerka, lepa kao anđeo, zamera majci što želi da se opet uda i dovede muža u zajednički stan, jer ona sama nikad nije htela da se uda da njena ćerka ne bi izgubila komociju koju ima među svojima,a koju bi izgubila pred očuhom. Unuka već ima oko 20 godina, da bude jasno o kojim generacijama je reč. Ali problemi su tu dublji i imaju koren u turbulentnom braku i razvodu roditelja i traumama koje je to ostavilo na decu. Otac naravno ima novu porodicu - što je dopušteno bogovima, nije volovima.

U tom smislu je i odgovor, zavisi od motiva, iskustva, karaktera. Ali mi te nagle promene, kad neko naprasno reši da živi svoj život, a ostali nek se snađu i uklope ne zvuče kao dobro i promišljeno rešenje.
 
macka vracarka:
Nisam mozda objektivna ali opsirna jesam. ;)

- - - - - - - - - -



Surovo.
Pa nije ni majka duzna da joj placa fakultete jer je polupana pa nije mogla da upise drzavni, ali joj ga ipak placa.

- - - - - - - - - -



A gde da zivi? Studira, ne zaradjuje. U tom njihovom domu bi imala svoju sobu i uslove kakve nema.
Kliknite za proširenje...

Khm... Sad se samo po sebi nameće pitanje što je polupana i ko je polupao.
 
Teška situacija.
Dete od 20 godina nije više dete, ali nije ni zrela osoba. Nerazum i dalje prevladava, iako se iza toga definitivno krije doza i sebičluka, i ogromnog straha, i životnog neiskustva. U tom uzrastu je teško shvatiti da roditelj ima prava na svoj život, kao i da ono samo nema prava da roditelja sputava u odlukama. Možda u tom egoizmu zaboravlja da požrtvovan roditelj to uvek ostaje. Neretko, u pitanju je i bojazan šta novi život donosi za primarnu porodicu. Kako će se uklopiti taj novi muškarac ili žena, kakve će navike doneti u dom, kako će se prema njima ophoditi, da li bi to značilo njihovo potiskivanje u stranu, gubitak nekih prava osim "gubitka ljubavi" i prvog mesta u životu roditelja. Mislim da ne razmišlja o tome da ta nova etapa za oca ili majku znači i stabilizaciju njihovog emotivnog života jer smatra da im je ono, dete, sasvim dovoljno da bi bili srećni.

Sa detetom koje pravi problem bi trebalo ozbiljno popričati. Ukoliko ništa ne dopire, pa dobro, može to i drugačije - roditeljski sebično. Roditelj je dotle ispunio sve ono što se od njega tražilo i što je u stvari sam želeo i umeo da da, bio požrtvovan, pažljiv, brižan. Dete je punoletno, delom izvedeno na put, i da mu se i dalje pomaže, niko ne bi pravio pitanje. Ali roditelj je isto tako i biće od krvi i mesa, biće kome je potrebna lepa reč, duhovna stimulacija, društvo ravnopravnog partnera. Njegov život ne može biti meren isključivo potrebama dece jer će se taj neko od 20 godina brzo otisnuti u život, zaljubiti, otići, napustiti roditelja bez osvrtanja (i to je u redu). Možda bi roditelj trebao da postavi pitanje detetu, da li bi ono (mada je logičan odgovor nemoguć jer neko tako mlad ne može da projektuje situaciju) pristalo da žrtvuje svoj život, ostane u kući zauvek, ne oformi svoju porodicu ili ima nekog jer mora brinuti o njemu roditelju koji će ubrzo ostariti, možda biti bolestan.

Ucene su veoma gorka i loša stvar. Ono što neodlučnog roditelja ovde posebno pritišće jeste osećaj krivice da je izneverio to dete, i da se nekako nije žrtvovao do kraja, te je svoju ulogu zabrljao. Loš pristup. Podnošljiv ako nekog potencijalnog ili prihvatljivog partnera sa kojim bi se delio budući život, nema.
Decu treba usmeriti da se dobro pobinu za sebe (porade na svom obrazovanju, slobodnom vremenu, emocijama), a sebi svakako pružiti priliku za nov početak.

I da...mislim da su žene koje dospeju u tu situaciju podložnije kritici, da ih tretiraju kao nepromišljene i neodgovorne majke. Samohranim očevima je uvek dobrodošla neka "da mu se nadje jer muškarac ne može sam".

Ovo je bilo jedno nepristrasno mišljenje :).
 
macka vracarka:
Ne znam najpre da li ova tema pripada ovde ili na domu i porodici pa ukoliko sam omanula pdf neka bude prebacena na adekvatno joj mesto.
Interesuje me sledece...
Vi ste zena opciono muskarac i razvedeni ste. Ne bitno za pricu cijom voljom, sretno ili nesretno, ali iz tog propalog projekta postoje deca. Broj takodje nebitan. Neka bude dvoje, npr.
I tako taj zivot (odvratnog li izraza samohrane majke traje), kazem majke jer su deca u 90% slucajeva dodeljena majci da zive sa njom, neovisno od starateljstva ( koje moze biti zajednicko) a otac mora samo da placa alimentaciju kako zakon nalaze.
Posle 13. godina se u zivotu majke pojavi covek koji zavredjuje paznju, koji je takodje otac, razveden ili udovac i to je jedna lepa prica sve u svemu sa potencijalom, ali majka koja je sve prethodne godine izigravala samo mamu sada ne zna kako da otpocne novi zivot jer ne zna kako ce deca reagovati da ona gle iznenadjenja nije samo njihova majka vec i zena kojoj u pedesetim treba neko.
Deca su velika, na fakultetu.
Covek ima ozbiljne namere, zeli da se ozeni tom zenom ali njena kcerka ne zeli da zivi ni sa kim, "ona to ne moze da podnese", ima skoro 20 godina i opstruira zivot svoje majke po mom misljenju iz svog sebicluka.
Da ste vi u situaciji takvoj kako bi ste se postavili?
Odustali od svega jer dete se protivi?
Rekli, slusaj mala bojim se da se za ovo ne pitas i da ces morati da prihvatis?
Nasli neko srednje resenje koje ne bi zadovoljilo ni vas ni partnera ali bi dete nastavilo da zivi samo sa majkom i bilo srecno uslovno receno?

Imam takvu situaciju u bliskoj okolini pa me zanima misljenje nepristrasnih...
Ja cu reci sta sam ja rekla toj svojoj prijateljici, samo da vas malo cujem jer ne zelim da se ovo svede na eventualnu osudu mene vec da bude objektivno sagledavanje...
Ajmo...
Kliknite za proširenje...

Provider alert! Spremaj mreže, sunce ti kalajisano...
 
A da se majka iseli kod đoovegije, a stan ostavi svom detetu....?

Koliko su potiv u ranim 20im toliko će biti za to da majka ima nekog muškarca pored sebe samo par godina kasnije.

Potpuno zdravo dete što se tiče toga da, ako ti imaš nekog, mora i onda da živi sa njim.

Razumljivi, iznt it....?
 
... koe strano telo u tom odnosu...taj sa ozbiljnim namerama... msm, eo, uselio se..ma, kako da ne bih to trpeo sa roditeljske str. sa 20 god,

Moji su uvek super prolazili kad su mene slušali dok sam bio klinac i za to su mi odavali priznanje...
 
ne znam ja sta su to ozbiljne namjere 2018 godine
i jos ako smo oboje blize 100toj nego pelenama
koji ce mi to u zivotu?
djetetu, koliko god bilo ne treba zamjenska ocinska figura
ako ima svog oca zivog i zdravog, a vjerojatno ni da nema
meni tesko da bi trebao neko da mi se muva po stanu, da sad tu mijenjam navike i sve
tako da...ja bih to preskocila i iz nekih svojih razloga
a vi kako hocete
svi najbolje znamo sta nam odgovara u zivotu
 
macka vracarka:
Da ste vi u situaciji takvoj kako bi ste se postavili?
Odustali od svega jer dete se protivi?
Rekli, slusaj mala bojim se da se za ovo ne pitas i da ces morati da prihvatis?
Kliknite za proširenje...
Nije mi jasno s kakvim bi se pravom dete protivilo - bez obzira kakva je veza u pitanju.

Samo bi ih upoznao sa tom osobom i to bi bio kraj bilo kakve rasprave!

Uzgred, moja bi se deca obradovala makar to bila i mečka! :)
 
Srednje resenje.

Mislim da zena ima pravo da ima svoj zivot, da se opet uda ako zeli ili ode da zivi sa njim sama, jer deca su velika.

Ali ako postoji protivljenje cerke da zive svi zajedno, ne vidim resenje u tome da na silu forsiras zajednicki zivot.

Ne znam zasto je situacija postavljena kao da je to izbor izmedju vecne samoce ili srecne nove porodice. Postoji i nesto izmedju sto je najcesce i naprimerenije njihovim godinama i zivotnim okolnostima.

Jedno je protivljenje vezi majke a drugo protivljenje da se neki muskarac useli u njihov stan. Prvo je cist sebicluk koji ne bih ni razmatrala, drugo je donekle i pravo.

Ja bih ostala na resenju sa dva stana, ona uvek moze da bude par dana sedmicno kod njega i vremenom ce prirodno da se odvaja od dece i priblizava njemu.

A ako on postavlja situaciju ili zajednicki zivot ili nista, onda ne znam da li su njegove namere bas tako ozbiljne.
 
sokvisnja:
Srednje resenje.

Mislim da zena ima pravo da ima svoj zivot, da se opet uda ako zeli ili ode da zivi sa njim sama, jer deca su velika.

Ali ako postoji protivljenje cerke da zive svi zajedno, ne vidim resenje u tome da na silu forsiras zajednicki zivot.

Ne znam zasto je situacija postavljena kao da je to izbor izmedju vecne samoce ili srecne nove porodice. Postoji i nesto izmedju sto je najcesce i naprimerenije njihovim godinama i zivotnim okolnostima.

Jedno je protivljenje vezi majke a drugo protivljenje da se neki muskarac useli u njihov stan. Prvo je cist sebicluk koji ne bih ni razmatrala, drugo je donekle i pravo.

Ja bih ostala na resenju sa dva stana, ona uvek moze da bude par dana sedmicno kod njega i vremenom ce prirodno da se odvaja od dece i priblizava njemu.

A ako on postavlja situaciju ili zajednicki zivot ili nista, onda ne znam da li su njegove namere bas tako ozbiljne.
Kliknite za proširenje...

ovako.

kod bas ekstremnog protivljenja potomka, bilo ono opravdano ili ne, verujem da bi se vecina roditelja odlucila za dete, koliko god nam razum govorio da je to sebicno, nezrelo i neopravdano. ok, ne moras da zivis ni sa kim tj sa ocuhom i sa mnom, podelicu vreme izmedju tebe i njega i nadati se da ce vremenom sve doci na svoje. ne bih dozvolila nikakva vredjanja i nipodistavanja mog izbora emocionalnog partnera, samo bismo se organizovali drugacije od zamisljenog.
sve ovo pod uslovom da je dete punoletno i sposobno da se, bar povremeno, samo stara o sebi u smislu pripremanja obroka, ucenja, pranja, peglanja, bla, bla..
kada cerka iz tvoje price zapocne svoj sopstveni emotivni zivot, verovatno ce joj biti lakse da razume majku i da joj oprosit neke stvari, koje joj, ocigledno, zamera.
do tada, na majci je da razume dete, sta drugo.
strpljenja nam svima fali.
plus da poljubim visnju misnju ;cmok:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top