Budimir Davidović-zaboravljeni srpski heroj

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
273.080
Budimir-Davidovic.jpg


Budimir Davidović (Goračići, 1890—Čačak, 1980) početak Prvog svetskog rata i opšte mobilizacije dočekao kao prekaljeni ratnik.

Ovaj tada dvadesetčetvorogodišnji mladić iz Lučana već je vojevao u oba Balkanska rata stekavši reputaciju hraborg i neustrašivog vojnika i među saborcima i među komandom.I tako, kada je ostareli kralj Petar pozvao, Budimir se odazvao. Učestvovao je tokom Prvog svetskog rata u više borbi protiv Austrougara i bugarskih vojnika. Prošao je Albansku golgotu, stigao do Krfa, tamo se oporavio, i bio jedan od učesnika proboja Solunskog fronta.

Budimir je bio izviđač. Ulazio je duboko u neprijateljsku teritoriju, šunjao se i snimao Bugare i Austrougare i nekako, uvek uspevao da se neopaženo vrati.
Početkom 1918. javio se u jurišnu četu i tu je prilikom napada na položaje Krvavi Zub – Obla Čuka, Kravice – Zapadni Veternik. Ispostavilo se, poslednji put!

Budimir je bio ranjen sa sedamnaest uboda u borbi prsa u prsa! U toku borbe na njega je bačena ručna bomba zbog koje mu je amputirana desna ruka i u bolnici je izvađeno iz njegovog tela sedamdeset četiri parčeta od bombe.Za njegov podvig čulo se nadaleko. Za svoje junaštvo odlikovan je najvišim vojnim odlikovanjima, sa dve Karađorđeve zvezde sa mačevima, Ordenom Legije časti, Ordenom Belog orla s mačevima, Obilićevom medaljom za hrabrost i Albanskom spomenicom.

Dok se oporavljao u bilnici posetio ga je francuski general Gijom. Priča kaže da je on skinuo sa svojih grudi Orden francuske Legije časti i pružio ga Budimiru.

"Junače, ti više nego ja zaslužješ da nosiš ovo visoko odlikovanje. Hiljadili se takvi junaci"– rekao je general.

Nakon oslobođenja i povratka u Srbiju, Budimira je snašla sudbina mnogih njegovih saboraca koji su ostali invalidi. Onako bez ruke bio je prisiljen da radi u nadnici kod drugoga, a kao invalid nije mogao mnogo. Ipak, ljudi su ga držali iz sažaljenja.Posle je nosio mleko u Čačak, bio monopolski kontrolor, služitelj u poreskoj upravi… sve samo da preživi.A sa godinama je bilo samo još teže… Bolesnog i za rad nesposobnog, svi su ga zaboravili. O ovome svedoči i potresno pismo koje je, usred okupacije, 24. aprila 1942. Bogoljub uputio predsedniku srpske vlade Milanu Nediću.

"Molim vas da mi se dodeli nešto pomoći pošto nemam nikakvih drugih prihoda, star sam i sakat, umirem od gladi na čačanskoj kaldrmi sa ženom sa i još i dvoje sitne dece"– napisao je Budimir.
Doživeo je duboku starost. Umro je 1980. u 90. godini života u Čačku gde od 1992. jedna ulica nosi njegovo ime.
(Izvor: Stil / Dnevno)



Neverovatno kako se istorija ponavlja i hrabri ratnici posle ratovanja brzo padaju u zaborav..:(
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
273.080
zalosno je sto je Budimir koji je izasao iz ratova kao invalid morao da piše Milanu Nedicu

"Molim vas da mi se dodeli nešto pomoći pošto nemam nikakvih drugih prihoda, star sam i sakat,
umirem od gladi na čačanskoj kaldrmi sa ženom sa i još i dvoje sitne dece"
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
273.080
Ne znam ali sam našla na Fejsu tekst

"A šta se dešavalo sa našim velikim junakom Budimirom nakon Velikog rata? Da li je prosio i nadničio bez jedne ruke, kako navodi RTS?
Ukratko, nije. Zahvaljujući prijateljima istoričarima iz Istorija Čačka saznajemo da Budimir Davidović nije ni prosio, niti je radio kao nadničar nakon Prvog svetskog rata.

Naprotiv, Budimir Davidović je bio uspešan trgovac i imao svoju radnju u centru Čačka. Pre toga, radio je kratko vreme i u poreskoj upravi.

Međutim, tokom Drugog svetskog rata, tačnije 24. aprila 1942. godine, Budimir Davidović se obratio svom ratnom drugu predsedniku marionetske vlade u vreme nemačke okupacije Milanu Nediću, napisavši kako "nije pravo da kao star i sakat ratni invalid umrem od gladi na čačanskoj kaldrmi sa ženom i još dvoje sitne dece".

Taj citat iz pisma Budimira Davidovića se vešto koristi nekoliko decenija, a sve u cilju dokazivanja nebrige naše države i kralja Aleksandra prema Soluncima i tobožnje brige Titovih komunista o njima nakon što su ih Staljinova Crvena armija i engleski bombarderi doveli na vlast 1944. godine.

Sudbina Budimira Davidovića u vreme Titoizma nije bila ni malo zlatna (nije imao nikakvu penziju, beneficije itd), jer su mu dva sina bila u snagama koje su se borile protiv Tita i komunista. U pismu se može videti i pročitati da su Budimirova dva sina, tokom Drugog svetskog rata, bila dobrovoljno u snagama Milana Nedića i Srpskog dobrovoljačkog odreda—"dao sam dva svoja sina u dobrovoljce koji se nalaze u Dobrovoljačkom odredu""

Kvadratura kruga emisija RTS-a
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.