Будика, хероина Британије

[Khal Drogo]

Рим је по преласку из старе у нову еру, са преласком у епоху принципата постао доминантном силом и неприкосновеним господарем античког свијета. Ништа није многло стати на пут ширењу Рима, који се повремено претварао у неман која је прождирала нове територије, ратна машина која је уништавала све чпред собом, нестајале су политичке творевине, њихови становници би били претворени у робље, њихови ресурси би постајали власништвом Рима.
Ту је било питање само у ком ће правцу Рим окренути поглед и кренути са освајањима и које ће нације поробити. За времена принцепса Клаудија Рим је бацио поглед на Британију. Коју су насељавала бројна келтска племена. Која су се, што је својствено свим келтским народима, и у Галији и у Иберији и у Британији, исцрпљивала у вјековним међусобним свађама, ратовима, трвењима, стално разједињени, оптерећени међисобним анимозитетима, мржњом, плодно тло за планове Рима који је некад уз примјену голе силе, некад уз помоћ провјерене методе „divide et impera“, кренуо у освајање британског острва и подјармљивање келтских народа на острву. Британија и народи Британије су пролазили кроз агонију, отаџбина је нестајала пред њиховим очима, чинило се да ништа не може стати на пут римској немани.
А онда у том безнађу, ропцу, појавила се искра наде у лику једне изванредне жене. Краљице, ратнице, мајке, жене која је успјела оно што ниједном мушкарцу на опстрву није успјело, ујединила је келтска племена и повела их у борбу против највеће силе античког свијета. Водила је своје сунаропднике у том отпору завојевачу, војевала битке против римског ратног строја. Отпор је у крви угушен, али њено име је остало симболом отпора завојевачу, слободољубља, Будика.

Будика бјеше краљица Ицена и других бритских племена. Око њеног имена постоје размимоилажења међи историцима. У питању је могуће почасна титула, а по једном историку изведено из протокелтског појма „побједнички“.
Према писању Тацита (овдје стр.156-8)

Spojler: Превод на српски

Краљ Ицена краљ Прасутаг, слављен због периода дугог просперитета, именовао је цара за свог наследника, заједно са двије његове ћерке; чин поштовања којим је вјхеровао да ће његово краљевство и поданике обезбиједити од ризика пропасти.
Резултат је био толико супротан, да су његово краљевство похарали и опљачкали центуриони, а његове поданике претворили у робље као ратну накнаду. За почетак, његова жена Будика била је бичевана, а његове кћерке силовамне. Свим главешинама Ицена одузета су породична имања, а краљеви рођаци третирани као робови.
Подстакнути гњевом и страхом од горе несреће, јер су сада сведени на статус провинције, Ицени су се латили су се оружја, подстакли су на побуну Тринованте и друга племена, са којима су склопили завјеренички споразум о обнављању своје независности. Најгори анимозитет су осјећали према ветеранима; који су се, тек из свог насеља у колонији Камулодунум, понашали као да су добили бесплатан поклон у виду цијеле земље, истјерујући домаћине из домова, отимајућчи им земљу и називали су их „заробљеницима“ и „робовима“. Сличним поступцима су подстицали бијес прем. Ставише, храм подигнут у част обожавабог Клаудија непрестано је доминирао погледом као цитадела вјечне тираније; док су свештеници, изабрани за његову службу, под изговором религије били обавезни да излију своје богатство као воду. Нити је изгледало да је било велике тешкоће у рушењу колоније незаштићеног утврђења, могућност на коју су наши заповједници премало пазили, чије су мисли више биле више окренуте угодностима него користи.

Њен супруг, Прасутаг, бјеше краљем Ицена, који је владао као савезник (пријатеља) Рима. Бјеше слављен због периода дугог просперитета, именовао је цара за свог наследника, заједно са двије његове ћерке; чин поштовања којим је вјеровао да ће његово краљевство и поданике обезбиједити од ризика пропасти.

Међутим када је преминуо, Римљани су одбацили тестамент (за разлику од Брита, римско друштво није признавало женску дјецу за насљеднике). Краљевство су присвојили, анектирали. Будику су избичевали а њене кћерке силовали. Услиједио је терор, отимачина имања од локалног становништва, поданици су претварани у робље. У тиранији и терору су предњачили ветерани (ПС; легионари који су добили земљу у колонијама као накнаду за године службе) у колонији Камулодунум. Касије Дион не помиње силовање кћерки и бичевање Будике, међутим немамо разлога сумњати у вјеродостојност Тацитових навода који се ослањао на тадашње извјештзаје.

Године 60. или 61,Будика је повела побуну Ицена, Тринованта и других племена. Освојили су и разорили колонију и насеље Камулодунум, те су убрзо кренули на друга римска насеља и колоније..
Када је чуо за устанак, гувернер провинције Гај Светоније Паулин је пожурио у Лондонијум, међутим, убрзо је схватио да нема довољно људства да га одбрани. Те је и тај град похаран као и Веруламијум. Тацит и Касије Дион износе да је у тим масакрима у колонијама убијено око 80.000 Римљана.

Убрзо је дошло до одлучујуће битке. Према Тациту Светоније Паулин је имао јна располагању XIV, дијелови IX (која је допуњњена са 2.000 легионара који су повучени из Германије) и XX легије те нешто ветерана, укупно око 10.000 легионара. Келти су били вишеструко бројнији (Касије Дион претјерује у војним ефективама Будикиних снага), Светоније је одабрао локацију, уски тјеснац гдје због конфигурације терена, бројчана предност побуњеника није могла доћи до изражаја. Келти су се храбро борили, међутим против увјежбаног ратног римског строја нису имали превише шанси. Услиједио је масакр и кланица, нису поштеђени ни жене ни животиње.

Устанак је сломљен, Будика се према Тациту да би избјегла заробљавање отровала.

 

[Khal Drogo]

 

[Redmond]

još je impresivnija pobeda jedne rimske legije nad desetostruko brojnijim Britima

 

[prvepruge]

Danasnji Britanci se ponose svojom rimskom istorijom pa tako u samom centru Londona imate nekoliko iskopina koje su fantasticno prikazane, te iskopine su turisticke atrakcije i posecuje ih veliki broj turista. Evo nekih najznacajnijoh LINK, LINK <-----

Secam se, tamo 2008-09 radio Grad Beograd rekonstrukciju tramvajske pruge duz Pariske ulice, skinuli stare sine, skinuli i kolovoznu konstrukciju te radili malo dublji iskop zbog instalacija i same podloge za buduce tramvajske sine. I otkriju ostatke rimskog kastruma (Flavijevog grada iz II veka), najstarije ulice u Beogradu te neke vile tadasnjih bogatasa. Malo arheolozi gledali, malo snimali ali iz tadasnjih gradskih vlasti apsolutno niko nista nije znao sta da radi sa tim otkricem i sve su navodno zastitili i zatrpali pa preko toga udarili nove tramvajske sine za tramvaj #2. Ovo je samo poredjenje sta se kod nas propusta u odnosu recimo na London.

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

О дешавањима у Британији 59-61.године, приликама и дешавањима које су довеле до устанка те о самом карактеру и току Будикиног устанка пише Касије Дион Кокејан у својој 62.књизи (овдје на грчком и енглееском стр 60-105)
Ту у поглављима 1-7 (на енгл. овдје, и у спoјлеру)

Spojler: Dio Cassius Roman History book 62 ch 1-7

1 While this sort of child's play was going on in Rome, a terrible disaster occurred in Britain. Two cities were sacked, eighty thousand of the Romans and of their allies perished, and the island was lost to Rome. Moreover, all this ruin was brought upon the Romans by a woman, a fact which in itself caused them the greatest shame. Indeed, Heaven gave them indications of the catastrophe beforehand. 2 For at night there was heard to issue from the senate-house foreign jargon mingled with laughter, and from the theatre outcries and lamentations, though no mortal man had uttered the words or the groans; houses were seen under the water in the river Thames, and the ocean between the island and Gaul once grew blood-red at flood tide.

2 An excuse for the war was found in the confiscation of the sums of money that Claudius had given to the foremost Britons; for these sums, as Decianus Catus, the procurator of the island, maintained, were to be paid back. This was one reason for the uprising; another was found in the fact that Seneca, in the hope of receiving a good rate of interest, had lent to the islanders 40,000,000 sesterces that they did not want,7 and had afterwards called in this loan all at once and had resorted to severe measures in exacting it. 2 But the person who was chiefly instrumental in rousing the natives and persuading them to fight the Romans, the person who was thought worthy to be their leader and who directed the conduct of the entire war, was Buduica,8 a Briton woman of the royal family and possessed of greater intelligence than often belongs to women. 3 This woman assembled her army, to the number of some 120,000, and then ascended a tribunal which had been constructed of earth in the Roman fashion. In stature she was very tall, in appearance most terrifying, in the glance of her eye most fierce, and her voice was harsh; 4 a great mass of the tawniest hair fell to her hips; around her neck was a large golden necklace; and she wore a tunic of divers colours over which a thick mantle was fastened with a brooch. This was her invariable attire. She now grasped a spear to aid her in terrifying all beholders and spoke as follows:

3 "You have learned by actual experience how different freedom is from slavery. Hence, although some among you may previously, through ignorance of which was better, have been deceived by the alluring promises of the Romans, yet now that you have tried both, you have learned how great a mistake you made in preferring an imported despotism to your ancestral mode of life, and you have come to realize how much better is poverty with no master than wealth with slavery. 2 For what treatment is there of the most shameful or grievous sort that we have not suffered ever since these men made their appearance in Britain? Have we not been robbed entirely of most of our possessions, and those the greatest, while for those that remain we pay taxes? 3 Besides pasturing and tilling for them p87 all our other possessions, do we not pay a yearly tribute for our very bodies? How much better it would be to have been sold to masters once for all than, possessing empty titles of freedom, to have to ransom ourselves every year! How much better to have been slain and to have perished than to go about with a tax on our heads! Yet why do I mention death? 4 For even dying is not free of cost with them; nay, you know what fees we deposit even for our dead. Among the rest of mankind death frees even those who are in slavery to others; only in the case of the Romans do the very dead remain alive for their profit. 5 Why is it that, though none of us has any money (how, indeed, could we, or where would we get it?), we are stripped and despoiled like a murderer's victims? And why should the Romans be expected to display moderation as time goes on, when they have behaved toward us in this fashion at the very outset, when all men show consideration even for the beasts they have newly captured?

4 "But, to speak the plain truth, it is we who have made ourselves responsible for all these evils, in that we allowed them to set foot on the island in the first place instead of expelling them at once as we did their famous Julius Caesar, — yes, and in that we did not deal with them while they were still far away as we dealt with Augustus and with Gaius Caligula and make even the attempt to sail hither a formidable thing. 2 As a consequence, although we inhabit so large an island, or rather a continent, one might say, that is encircled by the sea, and although we possess a veritable world of our own and are so separated by the ocean from all the rest of mankind that we have been believed to dwell on a different earth and under a different sky, and that some of the outside world, aye, even their wisest men, have not hitherto known for a certainty even by what name we are called, we have, notwithstanding all this, been despised and trampled underfoot by men who know nothing else than how to secure gain. 3 However, even at this late day, though we have not done so before, let us, my countrymen and friends and kinsmen, — for I consider you all kinsmen, seeing that you inhabit a single island and are called by one common name, — let us, I say, do our duty while we still remember what freedom is, that we may leave to our children not only its appellation but also its reality. For, if we utterly forget the happy state in which we were born and bred, what, pray, will they do, reared in bon.dage?

5 "All this I say, not with the purpose of inspiring you with a hatred of present conditions, — that hatred you already have, — nor with fear for the future, — that fear you already have, — but of commending you because you now of our own accord choose the requisite course of action, and of thanking you for so readily co-operating with me and with each other. 2 Have no fear whatever of the Romans; for they are superior to us neither in numbers nor in bravery. And here is the proof: they have protected themselves with helmets and breastplates and greaves and yet further provided themselves with palisades and walls and trenches to make sure of suffering no harm by an incursion of their enemies. For they are influenced by their fears when they adopt this kind of fighting in preference to the plan we follow of rough and ready action. 3 Indeed, we enjoy such a surplus of bravery, that we regard our tents as safer than their walls and our shields as affording greater protection than their whole suits of mail. As a consequence, we when victorious capture them, and when overpowered elude them; and if we ever choose to retreat anywhere, we conceal ourselves in swamps and mountains so inaccessible that we can be neither discovered or taken. 4 Our opponents, however, can neither pursue anybody, by reason of their heavy armour, nor yet flee; and if they ever do slip away from us, they take refuge in certain appointed spots, where they shut themselves up as in a trap. 5 But these are not the only respects in which they are vastly inferior to us: there is also the fact that they cannot bear up under hunger, thirst, cold, or heat, as we can. They require shade and covering, they require kneaded bread and wine and oil, and if any of these things fails them, they perish; for us, on the other hand, any grass or root serves as bread, the juice of any plant as oil, any water as wine, any tree as a house. 6 Furthermore, this region is familiar to us and is our ally, but to them it is unknown and hostile. As for the rivers, we swim them naked, whereas they do not across them easily even with boats. Let us, therefore, go against them trusting boldly to good fortune. Let us show them that they are hares and foxes trying to rule over dogs and wolves."

6 When she had finished speaking, she employed a species of divination, letting a hare escape from the fold of her dress; and since it ran on what they considered the auspicious side, the whole multitude shouted with pleasure, and Buduica, raising her hand toward heaven, said: 2 "I thank thee, Andraste,9 and call upon thee as woman speaking to woman; for I rule over no burden-bearing Egyptians as did Nitocris, nor over trafficking Assyrians as did Semiramis (for we have by now gained thus much learning from the Romans!), 3 much less over the Romans themselves as did Messalina once and afterwards Agrippina and now Nero (who, though in name a man, is in fact a woman, as is proved by his singing, lyre-playing and beautification of his person); nay, those over whom I rule are Britons, men that know not how to till the soil or ply a trade, but are thoroughly versed in the art of war and hold all things in common, even children and wives, so that the latter possess the same valour as the men. 4 As the queen, then, of such men and of such women, I supplicate and pray thee for victory, preservation of life, and liberty against men insolent, unjust, insatiable, impious, — if, indeed, we ought to term those people men who bathe in warm water, eat artificial dainties, drink unmixed wine, anoint themselves with myrrh, sleep on soft couches with boys for bedfellows, — boys past their prime at that, — and are slaves to a lyre-player and a poor one too. 5 Wherefore may this Mistress Domitia-Nero reign no longer over me or over you men; let the wench sing and lord it over Romans, for they surely deserve to be the slaves of such a woman after having submitted to her so long. But for us, Mistress, be thou alone ever our leader."

7 Having finished an appeal to her people of this general tenor, Buduica led her army against the Romans; for these chanced to be without a leader, inasmuch as Paulinus, their commander, had gone on an expedition to Mona, an island near Britain. This enabled her to sack and plunder two Roman cities, and, as I have said, to wreak indescribable slaughter. Those who were taken captive by the Britons were subjected to every known form of outrage. 2 The worst and most bestial atrocity committed by their captors was the following. They hung up naked the noblest and most distinguished women and then cut off their breasts and sewed them to their mouths, in order to make the victims appear to be eating them; afterwards they impaled the women on sharp skewers run lengthwise through the entire body. 3 All this they did to the accompaniment of sacrifices, banquets, and wanton behaviour, not only in all their other sacred places, but particularly in the grove of Andate. This was their name for Victory, and they regarded her with most exceptional reverence

описује околности и прилике које су довеле до устанка. Гдје Касије Дион посебан осврт даје Будиукином говору и начину на који је мотивисала своје сународнике на устанак.
.

 

[Khal Drogo]

У поглављима 8-12 LXII књиге (на енгл. овдје, и у спoјлеру)

Spojler: Spojler: Dio Cassius Roman History book 62 ch. 8-12

8 Now it chanced that Paulinus had already brought Mona to terms, and so on learning of the disaster in Britain he at once set sail thither from Mona. However, he was not willing to risk a conflict with the barbarians immediately, as he feared their numbers and their desperation, but was inclined to postpone battle to a more convenient season. But as he grew short of food and the barbarians pressed relentlessly upon him, he was compelled, contrary to his judgment, to engage them. 2 Buduica, at the head of an army of about 230,000 men, rode in a chariot herself and assigned the others to their several stations. Paulinus could not extend his line the whole length of hers, for, even if the men had been drawn up only one deep, they would not have reached far enough, so inferior were they in numbers; 3 nor, on the other hand, did he dare join battle in a single compact force, for fear of being surrounded and cut to pieces. He therefore separated his army into three divisions, in order to fight at several points at one and the same time, and he made each of the divisions so strong that it could not easily be broken through.

9 While ordering and arranging his men he also exhorted them, saying: "Up, fellow-soldiers! Up, Romans! Show these accursed wretches how far we surpass them even in the midst of evil fortune. It would be shameful, indeed, for you to lose ingloriously now what but a short time ago you won by your valour. Many a time, assuredly, have both we ourselves and our fathers, with far fewer numbers than we have at present, conquered far more numerous antagonists. 2 Fear not, then, their numbers or their spirit of rebellion; for their boldness rests on nothing more than headlong rashness unaided by arms or training. Neither fear them because they have burned a couple of cities; for they did not capture them by force nor after a battle, but one was betrayed and the other abandoned to them. Exact from them now, therefore, the proper penalty for these deeds, and let them learn by actual experience the difference between us, whom they have wronged, and themselves."

10 1 After addressing these words to one division he came to another and said: "Now is the time, fellow-soldiers, for zeal, now is the time for daring. For if you show yourselves brave men to‑day, you will recover all that you have lost; if you overcome these foes, no one else will any longer withstand us. By one such battle you will both make your present possessions secure and subdue whatever remains; 2 for everywhere our soldiers, even though they are in other lands, will emulate you and foes will be terror-stricken. Therefore, since you have it within your power either to rule all mankind without a fear, both the nations that your fathers left to you and those that you yourselves have gained in addition, or else to be deprived of them altogether, choose to be free, to rule, to live in wealth, and to enjoy prosperity, rather than, by avoiding the effort, to suffer the opposite of all this."

11 1 After making an address of this sort to these men, he went on to the third division, and to them he said: "You have heard what outrages these damnable men have committed against us, nay more, you have even witnessed some of them. 2 Choose, then, whether you wish to suffer the same treatment yourselves as our comrades have suffered and to be driven out of Britain entirely, besides, or else by conquering to avenge those that have perished and at the same time furnish to the rest of mankind an example, not only of benevolent clemency toward the obedient, but also of inevitable severity toward the rebellious. 3 For my part, I hope, above all, that victory will be ours; first, because the gods are our allies (for they almost always side with those who have been wronged); second, because of the courage that is our heritage, since we are Romans and have triumphed over all mankind by our valour; next, because of our experience (for we have defeated and subdued these very men who are now arrayed against us); and lastly, because of our prestige (for those with whom we are about to engage are not antagonists, but our slaves, whom we conquered even when they were free and independent). 4 Yet if the outcome should prove contrary to our hope, — for I will not shrink from mentioning even this possibility, — it would be better for us to fall fighting bravely than to be captured and impaled, to look upon our own entrails cut from our bodies, to be spitted on red-hot skewers, to perish by being melted in boiling water — in a word, to suffer as though we had been thrown to lawless and impious wild beasts. 5 Let us, therefore, either conquer them or die on the spot. Britain will be a noble monument for us, even though all the other Romans here should be driven out; for in any case our bodies shall for ever possess this land."

12 1 After addressing these and like words to them he raised the signal for battle. Thereupon the armies approached each other, the barbarians with much shouting mingled with menacing battle-songs, but the Romans silently and in order until they came within a javelin's throw of the enemy. 2 Then, while their foes were still advancing against them at a walk, the Romans rushed forward at a signal and charged them at full speed, and when the clash came, easily broke through the opposing ranks; but, as they were surrounded by the great numbers of the enemy, they had to be fighting everywhere at once. 3 Their struggle took many forms. Light-armed troops exchanged missiles with light-armed, heavy-armed were opposed to heavy-armed, cavalry clashed with cavalry, and against the chariots of the barbarians the Roman archers contended. The barbarians would assail the Romans with a rush of their chariots, knocking them helter-skelter, but, since they fought with breastplates, would themselves be repulsed by the arrows. Horseman would overthrow foot-soldiers and foot-soldiers strike down horseman; 4 a group of Romans, forming in close order, would advance to meet the chariots, and others would be scattered by them; a band of Britons would come to close quarters with the archers and rout them, while others were content to dodge their shafts at a distance; and all this was going on not at one spot only, but in all three divisions at once. 5 They contended for a long time, both parties being animated by the same zeal and daring. But finally, late in the day, the Romans prevailed; and they slew many in battle beside the wagons and the forest, and captured many alike. 6 Nevertheless, not a few made their escape and were preparing to fight again. In the meantime, however, Buduica fell sick and died. The Britons mourned her deeply and gave her a costly burial; but, feeling that now at last they were really defeated, they scattered to their homes. So much for affairs in Britain.

Касије Дион Кокејан описује прилике током самог устанка са посебним освртом на чињења Гаја Светонија Паулина. Те описује детаљно и одлучујућу битку. Ту Касије Дион износи да је Будика окупила војску од 230.000 људи што је ван сваке сумње преувеличавање преко сваке мјере, сигурно је неколико пута увећао Будикине снаге.

Светоније Паулин је одабрао уски тјеснац за локацију битке гдје бројчана предност Келта није имала такав значај. По опису, обје стране су се бориле жестоко, а битка је завршена у смирај дана када су Римљани надјачали противника.
Многи Келти су побијени, но према Касију Диону не мали број је побјегап са бојишта припремајући се за нове борбе до којих није допшло јер се према Диону Будика у међувремену разбољела и умрла.

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]

Будика и њена побуна бејаху инспирација филмским ствараоцима да обраде њен лик и дјело кроз филмске пројекте. Један од пројеката је дугометражни играни филм Boudica Warrior Queen 2003

 

[Khal Drogo]

Још један дугометражни играни филм кроз који је обрађен лик Будика и њена побуна јесте Boudica: Queen of War (2023)

 

[fanstebre]

Ovo je samo poredjenje sta se kod nas propusta u odnosu recimo na London.

Пропушта се зато што смо проглашени дивљим словенима кои су дошли у 7.веку и као таквима нам се не дозвољава да негујемо историју пре тог периода, индоктринисани смо да игноришемо све што је старије од Немањића на овим просторима.

Иначе, Келти су имали толики број речи и имена сличних са нашим српским илити шире речено словенским да је то невероватно па тако и ово име "Будика" више вуче на словенски свет него на латински..

 

[prvepruge]

Пропушта се зато што смо проглашени дивљим словенима кои су дошли у 7.веку и као таквима нам се не дозвољава да негујемо историју пре тог периода, индоктринисани смо да игноришемо све што је старије од Немањића на овим просторима.

Иначе, Келти су имали толики број речи и имена сличних са нашим српским илити шире речено словенским да је то невероватно па тако и ово име "Будика" више вуче на словенски свет него на латински..

Niko nama ne brani da negujemo istoriju pre naseg(slovenskog) dolaska na te prostore. Imas Madjare koji promovisu i prikazuju kao turisticku atrakciju rimske iskopine usred Budimpeste, takodje to rade i Spanci, Francuzi, Nemci... niko nije dosao gradskim vlastima u Beogradu 2008-me i zabranio da od tih iskopina napravi turisticku atrakcija u Beogradu, jednostavnije im je bilo da je zatrapaju i ne diraju tramvajsku liniju.

 

[fanstebre]

Niko nama ne brani da negujemo istoriju pre naseg(slovenskog) dolaska na te prostore. Imas Madjare koji promovisu i prikazuju kao turisticku atrakciju rimske iskopine usred Budimpeste, takodje to rade i Spanci, Francuzi, Nemci... niko nije dosao gradskim vlastima u Beogradu 2008-me i zabranio da od tih iskopina napravi turisticku atrakcija u Beogradu, jednostavnije im je bilo da je zatrapaju i ne diraju tramvajsku liniju.

Бране нам итекако јер за разлику од мађара мо нисмо дошли у 7 веку него смо овде одувек е зато су нама многе ствари забрањене јер нисмо подобни да негујемо стару историју. У САНУ седе издајници који слушају све што им швабо каже и предају историју коју швабо напише.

 

[prvepruge]

Бране нам итекако јер за разлику од мађара мо нисмо дошли у 7 веку него смо овде одувек е зато су нама многе ствари забрањене јер нисмо подобни да негујемо стару историју. У САНУ седе издајници који слушају све што им швабо каже и предају историју коју швабо напише.

Jbg, sinko ne znam sta da ti kazem, eto ti znas istinu za razliku od svih ostalih, a bogami nisi ni izdajnik za razliku od svih ostalih.
No, prvo doktoriraj ako nisi do danas, pa se malo potrudi sa naucnim radom da udjes u taj izdajnicki SANU ako te vec ne pustaju tamo bez teskog naucnog rada. Zatim promeni zvanicnu istoriju srpskog naroda u skladu sa tvojim saznanjima. I onda ce svet saznati za nasu slavnu i pravu (ovo je potrebno naglasiti) istoriju.

OK, ides na ignore listu, sto bih ja gubio vreme sa ravnozemljasima i 5G teoreticarima (pozdavila te Jeca Djokovic). Adio.

 

[fanstebre]

Jbg, sinko ne znam sta da ti kazem, eto ti znas istinu za razliku od svih ostalih, a bogami nisi ni izdajnik za razliku od svih ostalih.
No, prvo doktoriraj ako nisi do danas, pa se malo potrudi sa naucnim radom da udjes u taj izdajnicki SANU ako te vec ne pustaju tamo bez teskog naucnog rada. Zatim promeni zvanicnu istoriju srpskog naroda u skladu sa tvojim saznanjima. I onda ce svet saznati za nasu slavnu i pravu (ovo je potrebno naglasiti) istoriju.

OK, ides na ignore listu, sto bih ja gubio vreme sa ravnozemljasima i 5G teoreticarima (pozdavila te Jeca Djokovic). Adio.

Поздравио те Милош С. Милојевић, Јован И. Деретић, Олга Луковић-Пјановић, Радован Дамјановић и многи други који су у својим делима и говорима аргументовано посведочили о правој историји Српског народа, а оHим швапским катедристима у САНУ желим да им чај увек буде сладак и да остану такви какви јесу и на страни на којој јесу, не иде мешати нафту и воду. Ај здраво

 

[Khal Drogo]

 

[Khal Drogo]