Volela bih da istrazim fenomen ultra-brze transformacije jedne, nekada prilicno normalne osobe, sa cvrstim stavovima i jasnim razmisljanjima...u nesto dijametralno suprotno!
Dakle, bila sam "normalna", ili sam se makar tako osecala... Radila sve ono sto rade single devojke, ukljucujuci i pljuvacinu po parovima koji se cmacu po kaficima, ulicama, bibliotekama, ma ne biraju mesto, sram ih bilo...
Volela sam svoj ogromni, prazni krevet i klela se da cu, i ako se (jednog dana) budem udala, zadrzati svoju slobodu spavanja, bez stiskanja, grljenja i ostalih nepotrebnih dodira koji otezavaju miran san...Vidjala sam se sa prijateljima svakodnevno, uz krilaticu "decko dodje i prodje, prijatelji ostaju" i smatrala da niko ne moze da me upozna tako dobro kao oni...I da me nasmeje... i da me oraspolozi....I jos 1000 drugih "normalnih" stvari bi ovde moglo da se navede, ali...
Onda sam, jednog dana, srela nekog ko moze da me nasmeje do suza, a nije mi "ortak", ko je uspeo da me "provali" u sekundi i da me podrzi u svoj mojoj ludosti, a rekoh "nije mi ortak"...E, sada, pored tog "nekog" imam apsolutnu slobodu spavanja, i najsladji san na svetu, i ako se ujutru probudim u jednom cvrstom zagrljaju koji ne bih dala ni za sta na svetu...A, da, i cmacemo se kao tinejdzeri gde god se nalazili...
Hm...I naravno da mi nista od toga ne smeta, naprotiv...Osim cinjenice da mi nista jasno nije...Bacila sam se na mozganje i mozgam mesecima...ali bez rezultata!
Dakle, bila sam "normalna", ili sam se makar tako osecala... Radila sve ono sto rade single devojke, ukljucujuci i pljuvacinu po parovima koji se cmacu po kaficima, ulicama, bibliotekama, ma ne biraju mesto, sram ih bilo...
Volela sam svoj ogromni, prazni krevet i klela se da cu, i ako se (jednog dana) budem udala, zadrzati svoju slobodu spavanja, bez stiskanja, grljenja i ostalih nepotrebnih dodira koji otezavaju miran san...Vidjala sam se sa prijateljima svakodnevno, uz krilaticu "decko dodje i prodje, prijatelji ostaju" i smatrala da niko ne moze da me upozna tako dobro kao oni...I da me nasmeje... i da me oraspolozi....I jos 1000 drugih "normalnih" stvari bi ovde moglo da se navede, ali...Onda sam, jednog dana, srela nekog ko moze da me nasmeje do suza, a nije mi "ortak", ko je uspeo da me "provali" u sekundi i da me podrzi u svoj mojoj ludosti, a rekoh "nije mi ortak"...E, sada, pored tog "nekog" imam apsolutnu slobodu spavanja, i najsladji san na svetu, i ako se ujutru probudim u jednom cvrstom zagrljaju koji ne bih dala ni za sta na svetu...A, da, i cmacemo se kao tinejdzeri gde god se nalazili...
Hm...I naravno da mi nista od toga ne smeta, naprotiv...Osim cinjenice da mi nista jasno nije...Bacila sam se na mozganje i mozgam mesecima...ali bez rezultata!
