Quantcast

Broz je odlikovao nacistu Kurta Waldheima iako je znao da je komandovao genocidom na Kozari 1942.

Mrkalj

Buduća legenda
Moderator
Poruka
25.138

Mnogi simpatizeri SUBNOR-a ne znaju da je Broz odlikovao naciste i da mu je srpska krv bila najjeftinija. Broz je odlikovao nacistu Kurta Valdhajma.

Detalje možete čuti direktno od jugoslovenskog agenta koji je otkrio i obelodanio aferu Valdhajm. Afera je ubrzo zataškana, jer krv 14.792 srpske kozaračke dece je najjeftinija... a Valdhajm umire na slobodi prirodnom smrću 30 godina nakon afere iz 1988.



Profesionalci su dokaz predstavili kao falsifikat tako što su dokument Valdhajmovog naređenja za likvidaciju ljudi sa Kozare 1945. pred suđenje 1988. prekucali čehoslovačkom pisaćom mašinom "Zbrojovka" koja se proizvodi tek od 1945, u Brnu, pa su sudski veštaci na osnovu toga proglasili Valdhajmovo naređenje za falsifikat. Original je ostao u fioci.
 
Poslednja izmena:

Mrkalj

Buduća legenda
Moderator
Poruka
25.138
Preminuo Kurt Waldheim

| 15.06.2007 13:43




Kurt Waldheim


Preminuo Kurt Waldheim jedini stranac kojeg su odlikovali Tito i Pavelić

Dnevnik New York Times objavio je u petak osmrtnicu Kurta Waldheima, austrijskog diplomate koji je od 1972. do 1982. bio glavni sekretar Ujedinjenih naroda. Waldheimova karijera je krajem osamdesetih bila zasjenjena otkrićem da je cijelog života prikrivao svoje veze s nacističkim organizacijama te da je jedinica Wehrmachta u kojoj je kao časnik služio za vrijeme Drugog svjetskog rata počinila ratne zločine na teritoriju bivše Jugoslavije i Grčke.
Nije dokazano da je Waldheim lično odgovoran za ratne zločine, piše New York Times.
Waldheimova smrtovnica u New York Timesu opisuje ga kao vjerovatno jedinog stranca koga je odlikovao i Ante Pavelić i Josip Broz Tito.
Kada se 1986. otkrilo da ga je NDH 1942. odlikovala Ordenom kralja Zvonimira, za sudjelovanje u borbama na Kozari, Kurt Waldheim je rekao da su "taj orden dobivali svi njemački časnici u Hrvatskoj, odnosno da su se ordeni kralja Zvonimira dijelili kao čokolade".
Njujorški dnevnik navodi i riječi bivšega jugoslavenskog obavještajca Antona Kolendića, koji tvrdi da je 1948. Jugoslavija dodala Waldheimovo ime popisu ratnih zločinaca koji je sastavljala Komisija Ujedinjenih naroda za ratne zločine.
No, nakon raskida sa Staljinom, Jugoslavija je postala neutralna, odustala je od teritorijalnog spora s Austrijom oko Koruške, i više nije imala interesa za Waldheimov slučaj, tvrdi Anton Kolendić.
Američki historičar Edwin Herzstein o Waldheimu kaže da 'on nije bio psihopat kao Josef Mengele ili rasist prepun mržnje poput Adolfa Hitlera.
Waldheimova "običnost" vjerojatno je i najvažnija njegova karakteristika. Povijest nas međutim uči da Hitler i Mengele nikad ne bi bili u stanju počiniti svoje zločine da nije bilo stotina hiljada "običnih ljudi" poput Kurta Waldheima "dobronamjernih ali i ambicioznih'', kaže Herzstein.
 

Mrkalj

Buduća legenda
Moderator
Poruka
25.138
ŠEF UJEDINJENIH NACIJA KAO HITLEROV OFICIR UBIJAO JE SRBE NA KOZARI! Tito ga je DRŽAO u ŠACI i tako VLADAO SVETOM
Ubijeno je oko 40.000 ljudi...

Objavljeno: 03.07.2019. 14:43h

Bitka na Kozari se odigrala 3. jula 1942. u jugozapadnom delu Kozare, 15 km istočno od sela Međuvođe, u severozapadnoj Bosni. Bila je svedok borbe protiv nacista i ustaša, a izrasla je posle u veliku svetsku aferu.
Zašto aferu? Jer je njom rukovodio nekadašnji prvi čovek UN Kurt Valdhajm, lični prijatelj Tita, mnogi će reći i njegov taoc preko koga je Josip Broz vladao svetom.

Ipak, vratimo se na Bitku na Kozari...
Čitav ustanak na Kozari je bio važan za partizanski pokret otpora tokom Drugog svetskog rata. U proleće 1942. partizani u centralnoj i zapadnoj Bosni su oslobodili Bosanski Petrovac, Drvar, Glamoč i Prijedor. 20. maja je osnovana I krajiška brigada, a sledećeg dana je dobila tenkove i stare avione.

Slobodna teritorija se prostirala od reke Save na jug do planina Kozare i Grmeča.
Nemci i ustaše su shvatile da su grad Banja Luka i rudnik gvožđa Ljubija u opasnosti i organizovale su ofanzivu da unište pokret.
Fašističke snage su brojale 11.000 oficira, podoficira i vojnika Vermahta, 20.000 ustaša i domobrana, 2.000 četnika Draže Mihajlovića (grupe Drenovića i Marčetića), a Mađari su učestvovali sa 5 brodova za nadgledanje.
foto: Wikipedia

Partizanska grupa je imala oko 3.000 vojnika, ali je regrutovala rezerve iz 60.000 civila na slobodnoj teritoriji.
Nakon intezivne bitke, u noć 3. jula neke partizanske jedinice su probile obruč, ali je glavna grupa sledeće noći opet ostala opkoljena i uglavnom je uništena. Samo nekoliko stotina boraca sa delom stanovništva probilo je obruč i uspelo da se izvuče prema planini Grmeč.
Veliki broj onih koji se nisu uspeli provući kroz obruč pali su u ruke ustašama i Nemcima, i tada su počinjeni veliki zločini nad njima. Na mestu proboja obruča, u jugozapadnom delu Kozare danas se nalazi spomenik nazvan “Patrija”.
Žrtve su ustaše ubijale klanjem na licu mesta neposredno nakon zarobljavanja ili maljevima na obali Save kod Bosanske Dubice, a neki su po zahtevu nemačkih vlasti, prvenstveno Gleza fon Horstenau, odvedeni na rad u Nemačku.

Tako su se spasili mnogi za koje se već spremao krvavi ustaški nož za vratom. Preostali su odvedeni u hrvatske koncentracione logore, mahom u Jasenovac i Staru gradišku.
foto: Wikipedia
Posle zarobljavanja narod je odveden delimično u Jasenovac, a delimično u obližnje privremene logore kod Bosanske Dubice, Kostajnice i druge odakle je zatim prebacivan u Jasenovac u grupama po nekoliko hiljada ljudi.
Žrtve su ubijane odmah. Prema svedočenjima Jevreja sabranim u knjizi “Sećanja Jevreja na logor Jasenovac” ustaše su se brzo rešile ogromnog ljudstva sa Kozare.

Prema tim svedočenjima, ustaški koljači su se tih dana najvećih pokolja Kozarčana “po cijeli dan vucarali po logoru i smijali se pred zatočenicima, pevali i hvalili se kako su danas imali mnogo posla”.
Po ustaškim i nemačkim dokumentima u kozaračkoj ofanzivi zarobljeno je 68.000 ljudi. Spomen park Kozara na Mrakovici prikupio je nepotpuni spisak od 33.398 pobijenih kozaračkih civila dok sudbina mnogih nestalih ni do danas nije poznata.
Oko 900 preživelih partizana je osnovalo Petu krajišku brigadu. U isto vreme, glavnina partizana sa Titom se kretala iz istočne u zapdnu Bosnu. Nakon što su se snage Osovine povukle, delovi izgubljene teritorije su povraćane u septembru 1942.
Krvava epopeja na Kozari pretvorila je ovu planinu u legendu. Ona je postala simbol partizanskog otpora i stradanja. O Kozari je nakon rata napisano na desetine knjiga, na Kozari, na njenom najvišem vrhu Mrakovica podignut je monumentalni spomenik.
Tokom osamdesetih otkriveno je da je tadašnji austrijski predsednik i bivši prvi čovek Ujedinjenih nacija Kurt Valdhajm zapravo nekadašnji nacistički oficir umešan u ratne zločine te da je učestvovao u ustaško-nemačkoj operaciji na Kozari.

To je podstaklo pojačano interesovanje stranih publicista i novinara za krvavu dramu na Kozari, a knjige o kozaračkoj epopeji prevedene su na mnoge svetske jezike.
Raskrinkavanje nacističke prošlosti Kurta Valdhajma, dvostrukog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koje je preraslo u čuvenu aferu, pokazalo je da su naši istraživački novinari uspeli da dođu do ključnih dokumenata i da otvore najveću političku misteriju proteklog veka.
- Državna komisija FNRJ za utvrđivanje ratnih zločina ustanovila je da je Kurt Valdhajm, Austrijanac, oberlajtnant, oficir Abvera - ratni zločinac - napisali su 1986. Jovan Kesar, Danko Vasović i Miroslav Zarić.
- Ime bivšeg generalnog sekretara OUN i kandidata za predsednika susedne Austrije zavedeno je pod rubrikom "zločinac" u Odluci o utvrđivanju zločina okupatora i njihovih pomagača, pod brojem F-25572, koja je doneta 18. decembra 1947. u Beogradu. Ispod ove odluke potpisan je dr Ivan Grgić. Odluka je prosleđena Međunarodnoj komisiji za ratne zločine u Londonu, zavedena u arhivi Ujedinjenih nacija. Iz dokumenata koje je sadržao dosije bilo je nedvosmisleno da poručnik Valdhajm nije bio bezazleni prevodilac, već obaveštajni oficir nadležan za taoce, pod zapovedništvom generala Lera.
Mediji su otkrili da je Valdhajm učestvovao u borbama na Kozari 1942, kada je nekoliko hiljada srpskih civila, žena i dece, oterano u Jasenovac, da je bio odgovoran za deportaciju Jevreja iz logora NDH u Solun..., i da je sve vreme lagao o prirodi svoje vojne službe i članstva u Nacističkoj partiji.

 

Mrkalj

Buduća legenda
Moderator
Poruka
25.138
Nove činjenice "afere Valdhajm", čoveka kome nacistička prošlost nije smetala da napravi političku karijeru
Tito je sve znao i rekao: „Manite to, idemo dalje“
Nama je najvažnije da se mi iz ovoga elegantno izvučemo, rekao je na sastanku tadašnjeg državnog vrha u aprilu 1986. moćni šef jugoslovenskih službi bezbednosti Stane Dolanc.
6Piše: Dragan Bisenić13. jula 2018. 15.00 Izmenjeno: 21.48
Istinomer
Tito je sve znao i rekao: Manite to, idemo dalje 1




Potreba za tom „elegancijom“ nastala je iz velike političke neprijatnosti povezane s karijerom ranijeg generalnog sekretara UN, austrijskog diplomate Kurta Valdhajma.
NJen veliki i veoma važan deo dešavao se i u tadašnjoj Jugoslaviji. Pre nekog vremena, na Beogradskoj nedelji dokumentarnog filma, prikazan je film austrijske rediteljke Rut Bekerman „Valdhajmov valcer“. Ovaj film proglašen je najboljim na prošlogodišnjem Berlinskom festivalu u kategoriji dokumentarnog filma. Rediteljka je u razgovorima u Beogradu nekoliko puta rekla da se iz filma može shvatiti kako se istorija prepravlja u skladu s trenutnim potrebama. I na ovom slučaju, to je sasvim jasno.
„Radio kao prevodilac“
Velika kontroverza povodom biografije tadašnjeg generalnog sekretara UN i potonjeg predsednika Austrije Kurta Valdhajma koja je počela sredinom osamdesetih traje do danas s nesmanjenim interesovanjem. Kurt Valdhajm bio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija od 1972. do 1981. i predsednik Austrije od 1986. do 1992. godine. Valdhajmova nacistička prošlost u periodu 1941-1945. godine bila je predmet mnogih rasprava među istoričarima i ekspertima koji se bave istorijom 20. veka posebno zbog izbora na mesto generalnog sekretara UN. U vezi s tim Valdhajm je 1986. izjavio da je radio kao prevodilac i da nije bio upoznat, niti uključen u nacističke zločine. On je bio angažovan na strani Vermahta od 1941-1945. godine u Italiji, Grčkoj, Bosni i Hercegovini, Albaniji i Srbiji. Valdhajm je umro 2007. u 88. godini.
NJegova posleratna karijera počela je kod nekadašnjeg austrijskog ministra spoljnih poslova i kancelara Karla Grubera, kome je bio „desna ruka“ i šef kabineta. Na položaj ministra spoljnih poslova Austrije doći će i sam nešto kasnije. Nakon četiri godine bio je jedan od kandidata za položaj generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Sigurno je da su već tada sve zemlje, stalne članice Saveta bezbednosti, bile upoznate s detaljima njegove biografije. Nesuglasice među njima izbacile su ga kao favorite među kandidatima, da bi zatim on bio i izabran.
Posle dva mandata na čelu UN, Valdhajm je nameravao da se kandiduje za predsednika Austrije. Jugoslavija se našla isturena u ovom slučaju, jer ga je stavila na listu ratnih zločinaca odmah posle rata i to veoma brzo zaboravila.
U jugoslovenskoj javnosti su se, nakon Valdhajmove odluke o kandidaturi pojavili dokumenti iz Valdhajmovog dosijea, koje je državni vrh diskreditovao kao netačne i falsifikovane. Istina je bila, međutim, posve drugačija.
Isti taj državni vrh je godinu dana ranije, već je raspravljao o svemu tome. Od tada, pa sve do danas, ostalo je misteriozno kakav je bio pravi stav vrha tadašnje Jugoslavije, šta je on znao, a šta nije o „slučaju Valdhajm“. U prilici smo da na osnovu originalnih dokumenata iz tadašnje rasprave potvrdimo da je jugoslovenski politički vrh znao sve što je trebalo o tome da se zna, ali da je nadvladala potreba za „elegantnim izvlačenjem“.
Jugoslovensko odlikovanje
Jugoslovenski vrh trebalo je da pronađe prikladno obrazloženje kako se i zašto to dogodilo. To je učinio sam Tito, kada je upoznat s činjenicom da je Valdhajm na spisku jugoslovenskih ratnih zločinaca. „Manite to!“, rekao je on. Tito je odlikovao Valdhajma odmah po njegovom stupanju na čelo UN visokim jugoslovenskim odlikovanjem, Ordenom jugoslovenske zastave. Paradoksalno je da je Valdhajma više decenija pre Tita, u 1942. odlikovao i ustaški poglavnik Ante Pavelić.
Na razgovoru s državnim vrhom, centralni problem najbolje je definisao Stane Dolanc. Trebalo je da „prevaziđeno problem da smo Valdhajma proglasili ratnim zločincem, a da ga nismo tražili, nego smo ga čak i odlikovali“. Najpre je Stane Dolanc rekao da se vodila „duga diskusija“, ali da se stvari „menjaju, razvijaju“.
Pošto ceo dosije nije bio objedinjen, posebno dosijea 714. divizije u kojoj je bio Valdhajm, „ali da u tim dosijeima nema ništa posebno“, kako je rekao Josip Vrhovec, koji je potvrdio da je video taj dosije. Ovome se usprotivio Dolanc, koji je naveo da postoje drugi dokumenti u Vojnom arhivu koje je „lično potpisivao“ Valdhajm. Zbog toga je zatražio da se svi dokumenti objedine, prevedu i da se odredi grupa ljudi koja bi radila na tome i da pripremi javno istupanje. Predložio je da to bude diplomatski urednik Tanjuga. U tom istupanja, isključivo bi se predstavila faktografija kojim bi se (ili, kako je Dolanc rekao), „kojom bismo se mi elegantno izvukli iz toga“.
Predlog Dolanca
„Naime, da kažemo da jeste proglašen ratnim zločincem na osnovu toga i toga, međutim da se kasnije odustalo iz takvih i takvih razloga od traženja izručenja, da je obuhvaćen amnestijom 1962. ali da opišemo šta je radio. Na taj način bismo prevazišli i odlikovanje, pet-šest prijema kod predsednika Tita itd“, rekao je Dolanc.
On je obavestio ostale članove kakav je zaključak državnog vrha: „Zaključeno je da nama nije u interesu da Valdhajm postane predsednik Austrije. Mnogo se razmišljalo o tome da li da idemo na kontakt s nekima od socijalista i da vidimo šta oni misle“. On je produžio izjašnjavanje do ponedeljka, dok iz Ministarstva spoljnih poslova ne bude stigla celokupna dokumentacija.
Tadašnje predsednik Predsedništva Lazar Mojsov, koji je bio predsedavajući Generalne skupštine UN u vreme dok je Valdhajm bio generalni sekretar UN, dodao je da se tog dana očekuje izjava austrijskog predsednika Rudolfa Kirhšlegera, da su se pokrenuli jevrejski odbori u Grčkoj, pa bi to moglo da olakša neprijatnu situaciju u kojoj se Jugoslavija našla.
Dolanc je definisao da su „napisana“ tri razloga koja bi trebalo da objasne zašto Jugoslavija nije tražila osobu koju je proglasila za ratnog zločinca, već ga je odlikovala i blisko s njim sarađivala. „Prvi je zato što smo imali drugih, većih problema, drugi ne znam, a treći je balkanski javašluk.“
Mitja Krajger iz Slovenije rekao je da iza svega toga je Informbiro, jer je onda bila 1948. i zaboravljeno je.
Ovakvu ocenu nije podržao sam Dolanc. Rekao je da mu je visoki slovenački funkcioner Sergej Krajeger pričao da je Valdhajm bio u Jugoslaviji kada je primio odlikovanje. Tom prilikom kod Tita se razgovaralo i o Valdhajmovoj prošlosti. Nije rečeno da je bio na listi ratnih zločinaca, nego da je kao nemački oficir ratovao u Jugoslaviji. Tito je tada rekao: „Manite to! Idemo dalje.“ Krajger je sedeo pored Valdhajma na ručku i preneo Dolancu da se sve vreme neprijatno osećao.
Krajger, koji je bio na sednici, potvrdio je ovo i dodao da u Ministarstvu spoljnih poslova ima ljudi koji to znaju. „Znaju od 1948. godine“, dodao je on. Dolanc je odmah zatražio da budu kažnjeni, „jer to pitanje nisu postavili, ako su znali da je proglašen ratnim zločincem“. Krajger je pokušao da ispravi svoju misao, pa je rekao da „nije to, ali da je to, da je bio u Jugoslaviji, da je ruski špijun, svašta se pričalo“. Dolanc je ponovo zatražio da se treći način „da se mi iz svega toga elegantno izvučeno“.
Iako su decenije prošle od tada do danas, i bez obzira na sve ovo što se danas manje – više sve zna o Kurtu Valdhajmu, gotovo je sigurno da neki delovi Valdhajmovog jugoslovenskog dosijea, zbog svoje delikatnosti, nikada neće biti dostupni javnosti.

Valdhajm i CIA
U dokumentima CIA nalazilo se pismo jednog istočnonemačkog izdavača koji je navodio da je Valdhajm služio kao pomoćnik nemačkom generalu Helmutu fon Panvicu na Istočnom frontu koji je zapovedao jedinicom ruskih kozaka koji su se borili na strani Nemaca na ruskom frontu. Drugi izveštaj je navodio da je Valdhajm komandovao specijalnom jedinicom koja je delovala u ruskoj pozadini kada su ga Rusi zarobili.
Prema tom dokumentu, Sovjeti su ga oslobodili, dok su streljali druge oficire, koje su optuživali za ratne zločine, poput Fon Panvica, „Valdhajm nikada nije zaboravio šta su Sovjeti uradili za njega, a to može da objasni njegovu naklonost prema SSSR“, navedeno je u dokumentu CIA.
Centrala CIA, međutim, odbacila je ove izveštaje. U poruci iz Vašingtona upućenoj u decembru 1981. različitim ispostavama CIA u svetu, CIA je ponovila standardne činjenice iz Valdhajmove biografije: „Činjenica da je Valdhajm imao državnu karijeru 35 godina, a da nije obeležen zbog povezanosti s nacistima, ukazuje da ovakve optužbe nemaju osnova“, navela je CIA. Ona je ovu ocenu o njegovim vojni aktivnostima držala sve do sredine osamdesetih. [/QUOTE]
 

Mrkalj

Buduća legenda
Moderator
Poruka
25.138
Изглед и траке одликовања

Орден југословенске велике звездеОрден југословенске звезде с лентомОрден југословенске звезде са златним венцемОрден југословенске звезде на огрлици
Изглед одликовања
Ster met veel wit voor Sjabloon.jpgOrder of the Yugoslav Star 2nd class badge (Yugoslavia) - Tallinn Museum of Orders.jpgOrder of the Yugoslav Star 2nd class star (Yugoslavia) - Tallinn Museum of Orders.jpg
Траке одликовања
Order of the Yugoslavian Great Star Rib.png Orden jugoslovenske zvezde2(traka).png Orden jugoslovenske zvezde3(traka).png Orden jugoslovenske zvezde4(traka).png
Носиоци одликовања
Ово одликовање се углавном додељивало страним државницима и истакнутим личностима које су биле у посети Југославији. До 31. децембра 1985. године, Орденом југословенске велике звезде одликовано је 115 страних и 12 југословенских државника.

Одликовани у СФРЈ
 
Poruka
16.958
ŠEF UJEDINJENIH NACIJA KAO HITLEROV OFICIR UBIJAO JE SRBE NA KOZARI! Tito ga je DRŽAO u ŠACI i tako VLADAO SVETOM
Ubijeno je oko 40.000 ljudi...

Objavljeno: 03.07.2019. 14:43h

Bitka na Kozari se odigrala 3. jula 1942. u jugozapadnom delu Kozare, 15 km istočno od sela Međuvođe, u severozapadnoj Bosni. Bila je svedok borbe protiv nacista i ustaša, a izrasla je posle u veliku svetsku aferu.
Zašto aferu? Jer je njom rukovodio nekadašnji prvi čovek UN Kurt Valdhajm, lični prijatelj Tita, mnogi će reći i njegov taoc preko koga je Josip Broz vladao svetom.

Ipak, vratimo se na Bitku na Kozari...
Čitav ustanak na Kozari je bio važan za partizanski pokret otpora tokom Drugog svetskog rata. U proleće 1942. partizani u centralnoj i zapadnoj Bosni su oslobodili Bosanski Petrovac, Drvar, Glamoč i Prijedor. 20. maja je osnovana I krajiška brigada, a sledećeg dana je dobila tenkove i stare avione.

Slobodna teritorija se prostirala od reke Save na jug do planina Kozare i Grmeča.
Nemci i ustaše su shvatile da su grad Banja Luka i rudnik gvožđa Ljubija u opasnosti i organizovale su ofanzivu da unište pokret.
Fašističke snage su brojale 11.000 oficira, podoficira i vojnika Vermahta, 20.000 ustaša i domobrana, 2.000 četnika Draže Mihajlovića (grupe Drenovića i Marčetića), a Mađari su učestvovali sa 5 brodova za nadgledanje.
foto: Wikipedia

Partizanska grupa je imala oko 3.000 vojnika, ali je regrutovala rezerve iz 60.000 civila na slobodnoj teritoriji.
Nakon intezivne bitke, u noć 3. jula neke partizanske jedinice su probile obruč, ali je glavna grupa sledeće noći opet ostala opkoljena i uglavnom je uništena. Samo nekoliko stotina boraca sa delom stanovništva probilo je obruč i uspelo da se izvuče prema planini Grmeč.
Veliki broj onih koji se nisu uspeli provući kroz obruč pali su u ruke ustašama i Nemcima, i tada su počinjeni veliki zločini nad njima. Na mestu proboja obruča, u jugozapadnom delu Kozare danas se nalazi spomenik nazvan “Patrija”.
Žrtve su ustaše ubijale klanjem na licu mesta neposredno nakon zarobljavanja ili maljevima na obali Save kod Bosanske Dubice, a neki su po zahtevu nemačkih vlasti, prvenstveno Gleza fon Horstenau, odvedeni na rad u Nemačku.

Tako su se spasili mnogi za koje se već spremao krvavi ustaški nož za vratom. Preostali su odvedeni u hrvatske koncentracione logore, mahom u Jasenovac i Staru gradišku.
foto: Wikipedia
Posle zarobljavanja narod je odveden delimično u Jasenovac, a delimično u obližnje privremene logore kod Bosanske Dubice, Kostajnice i druge odakle je zatim prebacivan u Jasenovac u grupama po nekoliko hiljada ljudi.
Žrtve su ubijane odmah. Prema svedočenjima Jevreja sabranim u knjizi “Sećanja Jevreja na logor Jasenovac” ustaše su se brzo rešile ogromnog ljudstva sa Kozare.

Prema tim svedočenjima, ustaški koljači su se tih dana najvećih pokolja Kozarčana “po cijeli dan vucarali po logoru i smijali se pred zatočenicima, pevali i hvalili se kako su danas imali mnogo posla”.
Po ustaškim i nemačkim dokumentima u kozaračkoj ofanzivi zarobljeno je 68.000 ljudi. Spomen park Kozara na Mrakovici prikupio je nepotpuni spisak od 33.398 pobijenih kozaračkih civila dok sudbina mnogih nestalih ni do danas nije poznata.
Oko 900 preživelih partizana je osnovalo Petu krajišku brigadu. U isto vreme, glavnina partizana sa Titom se kretala iz istočne u zapdnu Bosnu. Nakon što su se snage Osovine povukle, delovi izgubljene teritorije su povraćane u septembru 1942.
Krvava epopeja na Kozari pretvorila je ovu planinu u legendu. Ona je postala simbol partizanskog otpora i stradanja. O Kozari je nakon rata napisano na desetine knjiga, na Kozari, na njenom najvišem vrhu Mrakovica podignut je monumentalni spomenik.
Tokom osamdesetih otkriveno je da je tadašnji austrijski predsednik i bivši prvi čovek Ujedinjenih nacija Kurt Valdhajm zapravo nekadašnji nacistički oficir umešan u ratne zločine te da je učestvovao u ustaško-nemačkoj operaciji na Kozari.

To je podstaklo pojačano interesovanje stranih publicista i novinara za krvavu dramu na Kozari, a knjige o kozaračkoj epopeji prevedene su na mnoge svetske jezike.
Raskrinkavanje nacističke prošlosti Kurta Valdhajma, dvostrukog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koje je preraslo u čuvenu aferu, pokazalo je da su naši istraživački novinari uspeli da dođu do ključnih dokumenata i da otvore najveću političku misteriju proteklog veka.
- Državna komisija FNRJ za utvrđivanje ratnih zločina ustanovila je da je Kurt Valdhajm, Austrijanac, oberlajtnant, oficir Abvera - ratni zločinac - napisali su 1986. Jovan Kesar, Danko Vasović i Miroslav Zarić.
- Ime bivšeg generalnog sekretara OUN i kandidata za predsednika susedne Austrije zavedeno je pod rubrikom "zločinac" u Odluci o utvrđivanju zločina okupatora i njihovih pomagača, pod brojem F-25572, koja je doneta 18. decembra 1947. u Beogradu. Ispod ove odluke potpisan je dr Ivan Grgić. Odluka je prosleđena Međunarodnoj komisiji za ratne zločine u Londonu, zavedena u arhivi Ujedinjenih nacija. Iz dokumenata koje je sadržao dosije bilo je nedvosmisleno da poručnik Valdhajm nije bio bezazleni prevodilac, već obaveštajni oficir nadležan za taoce, pod zapovedništvom generala Lera.
Mediji su otkrili da je Valdhajm učestvovao u borbama na Kozari 1942, kada je nekoliko hiljada srpskih civila, žena i dece, oterano u Jasenovac, da je bio odgovoran za deportaciju Jevreja iz logora NDH u Solun..., i da je sve vreme lagao o prirodi svoje vojne službe i članstva u Nacističkoj partiji.

U tekstu stoji da su cetnici Draza Mihajlovica u fasistickim snagama, i da se bore na istoj strani kao i Kurt Valdhajm protiv partizan...( recenica je iznad prve slike tj mape)
Fašističke snage su brojale 11.000 oficira, podoficira i vojnika Vermahta, 20.000 ustaša i domobrana, 2.000 četnika Draže Mihajlovića (grupe Drenovića i Marčetića), a Mađari su učestvovali sa 5 brodova za nadgledanje.
 

Andrej Bolkonski

Domaćin
Poruka
4.214
Mrkalj --- Cela stvar se netacno interpretira.Kurt Valdhajm,nije bio nikakav nacista.Nije bio clan nacisticke stranke. Bio je obican Lajtnat (porucnik) i
kao rezervni oficir,ucestvovao ne svojom voljom,u drugom svetskom ratu. Kao sto su i mnogi nasi mladi ljudi,ucestvovali u drugom svetskom ratu
pod moranjem,kada su ih partizani,silom odvukli u svoje redove.Narodna poslovica kaze:"Sedi krivo,al pravo besedi" !
 

Khal Drogo

Domaćin
Poruka
3.810
Овдје се не ради о овом Курту Валдхајму, нацистичком официру, шта је све и каква непочинштва чинио, да ли је током офензиве на Козари и стравичних злочина који су је пратили само окретао главу на звјерства усташа или је и он лично чинио злодјела, тема је о одликовању које му је додијелио Броз.
И право питање. Како је Броз могао додијелити одликовање типу којег је одликовала монструм творевина ендехазија?
А да је добио одликовање те монструм творевине је ван сваке сумње, то у бројној литератури пише, па и у енглеској википедији (овдје)
Waldheim's name appears on the Wehrmacht's "honour list" of those responsible for the militarily successful operation. The Nazi puppet state, the Independent State of Croatia, awarded Waldheim the Medal of the Crown of King Zvonimir in silver with an oak branches cluster.
Уосталом то ни сам Валдхајм није порицао, правдајући да су то сви добијали, додуше ту је бестидно слагао, нису сви, само одабрани који су се нечим "доказали".

Ту за било каква непочинштва и пасјалуке у бившпој нам Југи апологети лика и дјела љубичице бијеле хорски гракчу "па Броз за то није знао". Проблем је што у овом случају постоје свједочења да је за Валдхајмову биографију знао.

И овдје је прилика да кроз тему сагледамо, а то је вјерујем намјера постављача, мотиве овог Броза, да ли је то само ситна пакост склона хијенама у људском облику, чему је Броз био склон, није да није, или су можда мотиви да знајући за прљаву биографију високопозиционираног типа у УН, држечи га у шаци, оствари неку корист, истина више за себе и одабрану дружину у ЦК јер тај баш и није марио за земљу којој је на челу, или нешто треће.
На жалост, када је тема о Брозу, екипи бранилаца лика и дјела "првог међу друговима" упали се лампица и крену са троловањем и спамовањем теме, и ту једноставно и нема шансе за неком озбиљнијом расправом.
 
Poslednja izmena:

banebeograd

Elita
Poruka
15.425
Spominje se 2000 Cetnika Draza Mihajlovica kao fasisiticke snage koju su zajedno sa ustasama i Nemacima napadali partizane :mazi:
spominje se da su napadali tzv partizane, pa sta ??? :cepanje: ko spominje, gde...pa ti si poznat po tome da trazis izvore informacija , da vidimo gde to pise:maramica:
a ja cu evo da stavim gradove u kojima su po tim junacima dali imena nekim ulicama...
 
Poruka
16.958
spominje se da su napadali tzv partizane, pa sta ??? :cepanje: ko spominje, gde...pa ti si poznat po tome da trazis izvore informacija , da vidimo gde to pise:maramica:
a ja cu evo da stavim gradove u kojima su po tim junacima dali imena nekim ulicama...
To je moderator Mrkalj postavio kao uvodni tekst u 4.postu na ovoj temi iznad prve slike gde je mapa
Fašističke snage su brojale 11.000 oficira, podoficira i vojnika Vermahta, 20.000 ustaša i domobrana, 2.000 četnika Draže Mihajlovića (grupe Drenovića i Marčetića), a Mađari su učestvovali sa 5 brodova za nadgledanje.
 

Svima_Mili_&_Dragi

Primećen član
Poruka
727
Profesionalci su dokaz predstavili kao falsifikat tako što su dokument Valdhajmovog naređenja za likvidaciju ljudi sa Kozare 1945. pred suđenje 1988. prekucali čehoslovačkom pisaćom mašinom "Zbrojovka" koja se proizvodi tek od 1945, u Brnu, pa su sudski veštaci na osnovu toga proglasili Valdhajmovo naređenje za falsifikat. Original je ostao u fioci.
Za ovo ne znam, ali za Waldheimovo orgnaizovanje deportacije štipskih Jevreja iz Carevine Bugarske proširene na srpsku Maćedoniju 1941-1945 u Auschwitz postoje autentična dokumenta, koja su uostalom objavljivana i u vreme kad je trebalo da se isto goMno izabere za gen-seka UN.

I Jevreji su protestovali ali Arapi sa svojih 30 ili koliko već imaju državica su baš zato, po svaku cenu, želeli da ga izguraju i uspeli su. Doduše, mogle su SAD ta stave veto, da su zaista, a ne samo pro formae, prijatelj Izraela.
 

banebeograd

Elita
Poruka
15.425
To je moderator Mrkalj postavio kao uvodni tekst u 4.postu na ovoj temi iznad prve slike gde je mapa
Fašističke snage su brojale 11.000 oficira, podoficira i vojnika Vermahta, 20.000 ustaša i domobrana, 2.000 četnika Draže Mihajlovića (grupe Drenovića i Marčetića), a Mađari su učestvovali sa 5 brodova za nadgledanje.
on je postavio neki citat, i tu je kraj cele price sa vikija.
dakle cetnici su se borili protiv tzv partizana i sta je tu sporno ?
to sto ih je neko smestio u tzv fasisticke snage to je opet njegovo vidjenje, a istorija i srpski narod su dli svoj konacni sud o tome.
 
Poruka
16.958
on je postavio neki citat, i tu je kraj cele price sa vikija.
dakle cetnici su se borili protiv tzv partizana i sta je tu sporno ?
to sto ih je neko smestio u tzv fasisticke snage to je opet njegovo vidjenje, a istorija i srpski narod su dli svoj konacni sud o tome.
Moderator Mrklja je stavio da su cetnici Draza Mihajlovica fasisiticke snage i da su se sa ustasama i Nemicma borili protiv partizana, nema tu nista sprono !
 

JustinCase

Zainteresovan član
Poruka
217
u tekstu se radic ne pominje :mazi:
a sta je istina najbolje da pitate srbe iz tih kajeva koji su tim herojima dali imena :maramica:
Ajde Beograđanine baš me nauči šta kažu :D
Živim par desetaka kilometara od Kozare, a sa jedne strane porijeklom iz šire okoline Kozare,a sa druge iz okoline Mrkonjić Grada. Mogu ti reći da vrlo ''lijepa'' mišljenja imaju o njima (ako si aludirao na Četnike) stari ljudi iz tih mjesta odakle sam koji su bili omladina kad je rat izbio. :D
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.