Бројеви од 1 до 10 забележени у прошлости код пастира из неких крајева екс Југославије

[Krishna]

Ђеврске (https://sr.wikipedia.org/wiki/Ђеврске): 1 један, 2 додин, 3 дивин, 4 дизин, 5 смоква, 6 доква, 7 сенга, 8 ленга, 9 кваре, 10 десет

Врана (https://sr.wikipedia.org/wiki/Врана_(Пакоштане)): 1 један, 2 додан, 3 дивин, 4 дир, 5 пенга, 6 ренга, 7 смоква, 8 доква, 9 тути, 10 каракуш

Неки други делови Буковице (https://sr.wikipedia.org/wiki/Буковица_(област)): 1 уногало, 2 двогало, 3 трогало, 4 чевргало, 5 пегало, 6 шегало, 7 шејман, 8 дејман, 9 дивирога, 10 диплић

Тузла: 1 одан, 2 додан, 3 диви, 4 диси, 5 ванга, 6 ленга, 7 пенга, 8 смоква, 9 боква, 10 каракуша

Сарајево и нека места у Херцеговини: 1 једногало, 2 двогало, 3 трогало, 4 чевргало, 5 пегало, 6 шегало, 7 сегман, 8 дегман, 9 девелија

@ИгарЈ @Mrkalj @Slavan @milance19 @snouden @Берекин @Nina @Сребрена @Crnugović @Brđanin @NickFreak @bernardo @Пилипенда @*pustinjakinja

 

[hm337]

Ђеврске (https://sr.wikipedia.org/wiki/Ђеврске): 1 један, 2 додин, 3 дивин, 4 дизин, 5 смоква, 6 доква, 7 сенга, 8 ленга, 9 кваре, 10 десет

Врана (https://sr.wikipedia.org/wiki/Врана_(Пакоштане)): 1 један, 2 додан, 3 дивин, 4 дир, 5 пенга, 6 ренга, 7 смоква, 8 доква, 9 тути, 10 каракуш

Неки други делови Буковице (https://sr.wikipedia.org/wiki/Буковица_област): 1 уногало, 2 двогало, 3 трогало, 4 чевргало, 5 пегало, 6 шегало, 7 шејман, 8 дејман, 9 дивирога, 10 диплић

Тузла: 1 одан, 2 додан, 3 диви, 4 диси, 5 ванга, 6 ленга, 7 пенга, 8 смоква, 9 боква, 10 каракуша

Сарајево и нека места у Херцеговини: 1 једногало, 2 двогало, 3 трогало, 4 чевргало, 5 пегало, 6 шегало, 7 сегман, 8 дегман, 9 девелија

Pogledajte prilog 1316401

@ИгарЈ @Mrkalj @Slavan @milance19 @snouden @Берекин @Nina @Сребрена @Crnugović @Brđanin @NickFreak @bernardo @Пилипенда @*pustinjakinja

zna li se iz kojih jezika potiču brojevi?

 

[milance19]

Ђеврске (https://sr.wikipedia.org/wiki/Ђеврске): 1 један, 2 додин, 3 дивин, 4 дизин, 5 смоква, 6 доква, 7 сенга, 8 ленга, 9 кваре, 10 десет

Врана (https://sr.wikipedia.org/wiki/Врана_(Пакоштане)): 1 један, 2 додан, 3 дивин, 4 дир, 5 пенга, 6 ренга, 7 смоква, 8 доква, 9 тути, 10 каракуш

Неки други делови Буковице (https://sr.wikipedia.org/wiki/Буковица_(област)): 1 уногало, 2 двогало, 3 трогало, 4 чевргало, 5 пегало, 6 шегало, 7 шејман, 8 дејман, 9 дивирога, 10 диплић

Тузла: 1 одан, 2 додан, 3 диви, 4 диси, 5 ванга, 6 ленга, 7 пенга, 8 смоква, 9 боква, 10 каракуша

Сарајево и нека места у Херцеговини: 1 једногало, 2 двогало, 3 трогало, 4 чевргало, 5 пегало, 6 шегало, 7 сегман, 8 дегман, 9 девелија

Pogledajte prilog 1316401

@ИгарЈ @Mrkalj @Slavan @milance19 @snouden @Берекин @Nina @Сребрена @Crnugović @Brđanin @NickFreak @bernardo @Пилипенда @*pustinjakinja

Interesantno
Hvala za ovo

 

[Krishna]

zna li se iz kojih jezika potiču brojevi?

Код израза за 1 из Буковице (уногало) се види латинска основа (оно уно). 7 из Ђеврсака (сенга), делова Буковице (шејман) и из Сарајева/делова Херцеговине (сегман) подсећа на стандардно седам; 2, 3, 4, 5 и 6 из делова Буковице (двогало, трогало, чевргало, пегало, шегало) подсећа на стандардно два, три, четири, пет и шест; такође и од 1 до 6 из Сарајева/делова Херцеговине (једногало, двогало, трогало, чевргало, пегало, шегало) подсећа на стандардне облике. 1 и 10 из Ђеврсака је идентично као стандардни облици, као 1 из Вране. За 2 из Ђеврсака (додин) и Вране (додан) ми изгледа као да је оно почетно до од латинског duo у значењу 2. Остале облике не могу повезати са било којим језицима. Најзанимљивији ми је облик смоква (што је 5 у Ђеврскама, 7 у Врани и 8 у Тузли).

 

[hm337]

Код израза за 1 из Буковице (уногало) се види латинска основа (оно уно). 7 из Ђеврсака (сенга), делова Буковице (шејман) и из Сарајева/делова Херцеговине (сегман) подсећа на стандардно седам; 2, 3, 4, 5 и 6 из делова Буковице (двогало, трогало, чевргало, пегало, шегало) подсећа на стандардно два, три, четири, пет и шест; такође и од 1 до 6 из Сарајева/делова Херцеговине (једногало, двогало, трогало, чевргало, пегало, шегало) подсећа на стандардне облике. 1 и 10 из Ђеврсака је идентично као стандардни облици, као 1 из Вране. За 2 из Ђеврсака (додин) и Вране (додан) ми изгледа као да је оно почетно до од латинског duo у значењу 2. Остале облике не могу повезати са било којим језицима. Најзанимљивији ми је облик смоква (што је 5 у Ђеврскама, 7 у Врани и 8 у Тузли).

da su sačuvani ilirski, tračanski, dačanski, dardanski, jezici Panonaca i drugih znali bi mnogo više i o nama i o drugima a verovatno i o ovim brojevima..

 

[Slavan]

Ђеврске (https://sr.wikipedia.org/wiki/Ђеврске): 1 један, 2 додин, 3 дивин, 4 дизин, 5 смоква, 6 доква, 7 сенга, 8 ленга, 9 кваре, 10 десет

Врана (https://sr.wikipedia.org/wiki/Врана_(Пакоштане)): 1 један, 2 додан, 3 дивин, 4 дир, 5 пенга, 6 ренга, 7 смоква, 8 доква, 9 тути, 10 каракуш

Неки други делови Буковице (https://sr.wikipedia.org/wiki/Буковица_(област)): 1 уногало, 2 двогало, 3 трогало, 4 чевргало, 5 пегало, 6 шегало, 7 шејман, 8 дејман, 9 дивирога, 10 диплић

Тузла: 1 одан, 2 додан, 3 диви, 4 диси, 5 ванга, 6 ленга, 7 пенга, 8 смоква, 9 боква, 10 каракуша

Сарајево и нека места у Херцеговини: 1 једногало, 2 двогало, 3 трогало, 4 чевргало, 5 пегало, 6 шегало, 7 сегман, 8 дегман, 9 девелија


Pogledajte prilog 1316401

@ИгарЈ @Mrkalj @Slavan @milance19 @snouden @Берекин @Nina @Сребрена @Crnugović @Brđanin @NickFreak @bernardo @Пилипенда @*pustinjakinja

Ради се о дечјим бројаницама/бројалицама/разбрајалицама.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Разбрајалице

 

[Krishna]

Код израза за 1 из Буковице (уногало) се види латинска основа (оно уно). 7 из Ђеврсака (сенга), делова Буковице (шејман) и из Сарајева/делова Херцеговине (сегман) подсећа на стандардно седам; 2, 3, 4, 5 и 6 из делова Буковице (двогало, трогало, чевргало, пегало, шегало) подсећа на стандардно два, три, четири, пет и шест; такође и од 1 до 6 из Сарајева/делова Херцеговине (једногало, двогало, трогало, чевргало, пегало, шегало) подсећа на стандардне облике. 1 и 10 из Ђеврсака је идентично као стандардни облици, као 1 из Вране. За 2 из Ђеврсака (додин) и Вране (додан) ми изгледа као да је оно почетно до од латинског duo у значењу 2. Остале облике не могу повезати са било којим језицима. Најзанимљивији ми је облик смоква (што је 5 у Ђеврскама, 7 у Врани и 8 у Тузли).

@hm337
И 9 из Буковице (дивирога) помало подсети на девет тј. на стандардни облик.

 

[Krishna]

Ради се о дечјим бројаницама/бројалицама/разбрајалицама.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Разбрајалице

На исечку који сам поставио у првом посту на немачком језику на почетку стоји да су пастири паралелно користили те бројеве и ове стандардне. Некад је то могло бити у регуларној еснафској употреби сточара, па онда да постане и то што си навео. Припадници неких занимања на овим просторима су имали своје посебне речи. Чак и посебне тајне језике, нпр. неимари из Осата и мијачки мајстори који су ишли у печелбу широм Балкана.

 

[Slavan]

На исечку који сам поставио у првом посту на немачком језику на почетку стоји да су пастири паралелно користили те бројеве и ове стандардне. Некад је то могло бити у регуларној еснафској употреби сточара, па онда да постане и то што си навео. Припадници неких занимања на овим просторима су имали своје посебне речи. Чак и посебне тајне језике, нпр. неимари из Осата и мијачки мајстори који су ишли у печелбу широм Балкана.

Да, посебне речи које су измишљали и тајне језике, да их не би разумеле газде код којих раде. Познати су мијачки и осаћански неимари - градитељи.

 

[Krishna]

Да, посебне речи које су измишљали и тајне језике, да их не би разумеле газде код којих раде. Познати су мијачки и осаћански неимари - градитељи.
Pogledajte prilog 1316451

Кад смо код Буковице. Владимир Ардалић је пре око 120 година записао неке буковачке локализме. Између осталих 'год' (светац, празник) и 'грунтија' (земља). Делују као германизми, којих у Буковици и Далмацији генерално има врло мало. 'Год' повезујем за немачким Gott и енглеским God у значењу Бог, а 'грунтија' са енглеским ground (тло). Само мени ти изрази не делују као немачке позајмљенице из доба хабзбуршке владавине, него нешто пуно старије (поготово 'год'). Шта мислиш?

 

[Slavan]

Кад смо код Буковице. Владимир Ардалић је пре око 120 година записао неке буковачке локализме. Између осталих 'год' (светац, празник) и 'грунтија' (земља). Делују као германизми, којих у Буковици и Далмацији генерално има врло мало. 'Год' повезујем за немачким Gott и енглеским God у значењу Бог, а 'грунтија' са енглеским ground (тло). Само мени ти изрази не делују као немачке позајмљенице из доба хабзбуршке владавине, него нешто пуно старије (поготово 'год'). Шта мислиш?

Pogledajte prilog 1316454

Ја ти пишем баш о Ардалићу, а ти га помињеш.
Јеси ли читао?
https://www.antikvarne-knjige.com/elektronskeknjige/assets/uploads/pdf-244.pdf
Читао сам нешто о том појму. Погледаћу имам ли нешто у архиви.
Годименат је празник.

 

[Krishna]

Ја ти пишем баш о Ардалићу, а ти га помињеш.
Јеси ли читао?
https://www.antikvarne-knjige.com/elektronskeknjige/assets/uploads/pdf-244.pdf
Читао сам нешто о том појму. Погледаћу имам ли нешто у архиви.
Годименат је празник.

Читао сам поодавно. Нисам никако могао наћи на нету. Зато фала за линк, да се подсетим.

 

[Slavan]

Кад смо код Буковице. Владимир Ардалић је пре око 120 година записао неке буковачке локализме. Између осталих 'год' (светац, празник) и 'грунтија' (земља). Делују као германизми, којих у Буковици и Далмацији генерално има врло мало. 'Год' повезујем за немачким Gott и енглеским God у значењу Бог, а 'грунтија' са енглеским ground (тло). Само мени ти изрази не делују као немачке позајмљенице из доба хабзбуршке владавине, него нешто пуно старије (поготово 'год'). Шта мислиш?

Слажем се, нема говора да је позајмљеница из немачког, нити уопште да је из германских говора, то је стара словенска реч и корен од којег су изведене бројне речи. Постоји у свим словенским језицима и има иста или слична значења.

Један од основних појмова је год у руском, а код нас година, док је год - дан у години када је празник или светковина (свето).

 

[japageve]

Кад смо код Буковице. Владимир Ардалић је пре око 120 година записао неке буковачке локализме. Између осталих 'год' (светац, празник) и 'грунтија' (земља). Делују као германизми, којих у Буковици и Далмацији генерално има врло мало. 'Год' повезујем за немачким Gott и енглеским God у значењу Бог, а 'грунтија' са енглеским ground (тло). Само мени ти изрази не делују као немачке позајмљенице из доба хабзбуршке владавине, него нешто пуно старије (поготово 'год'). Шта мислиш?

Pogledajte prilog 1316454

bila serija gruntovčani