- Poruka
- 4.847
(izvor: www.aljazeera.com, autor: Marco Lambertini, generalni direktor WWF International (= Svetska fondacija za prirodu)
To je crveno upozorenje za planetu. Ali imamo alate da preokrenemo veliki deo ovog gubitka - ako imamo volju.
Ovo leto je bilo najtoplije u Evropi do sada, sa jakim toplotnim talasima i šumskim požarima koji su ubrzali emisiju do 15-godišnjeg maksimuma. Kenija pati od najgore suše koju je videla u više od 40 godina, dok se Pakistan bori sa razornim poplavama, koje ubijaju hiljade ljudi i raseljavaju milione.
(link za ceo video)
Krčenje amazonskih prašuma u Brazilu dostiglo je šestogodišnji maksimum, a tropske oluje pogađaju Karibe. Prekomerna potrošnja od strane bogatih nacija uzrokuje patnju najugroženijih ljudi na planeti, a priroda je u kriznoj tački.
Nažalost, taj trend se proteže i na životinjsko carstvo. Objavljen u oktobru, WWF-ov izveštaj Živa planeta beleži šokantan pad posmatranih populacija divljih životinja širom sveta – u proseku 69% u manje od jednog životnog veka. Populacije sisara, ptica, vodozemaca, gmizavaca i riba se smanjuju.
Tropski regioni sveta – neka od najraznovrsnijih mesta na planeti po pitanju živog sveta – beleže smanjenje populacije njihovih vrsta, sa prosečnim padom od 94% širom Latinske Amerike i Kariba od 1970. Tokom istog perioda, populacija divljih životinja u Africi opala je za 66%, dok je azijsko-pacifički region zabeležio pad od 55%.
U međuvremenu, slatkovodna populacija je u proseku zabeležila pad od 83%. Naše reke, jezera i močvare – krvotok celog ljudskog društva – umiru. Zdravlje ovih slatkovodnih ekosistema je od suštinskog značaja za jednu od 10 životinja, ali i za nas osam milijardi ljudi koji se oslanjamo na reke za sve: od poljoprivrede i industrije do vode koju pijemo.
Ovi šokantni gubici simptomatiziraju tekuće globalno zanemarivanje biodiverziteta. Već se predviđa da čak i ako ograničimo globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa, veliki delovi Amazona i Afrike mogu izgubiti između polovine i tri četvrtine svog biodiverziteta (PDF izveštaj).
(photo source)
Ipak, takva katastrofalna perspektiva bi uticala na sve nas, bilo da je u pitanju naša socijalna stabilnost ili individualno blagostanje i zdravlje. Takođe podriva osnovna ljudska prava za one koji nesrazmerno trpe posledice na globalnom jugu. To čak utiče na nas i ekonomski: WWF-ova studija Global Futures procenjuje da će pad prirodnih dobara koštati svet najmanje 406 milijardi dolara godišnje – što će iznositi skoro 9 biliona dolara do 2050. – što je otprilike ekvivalent kombinovanim ekonomijama Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Indije i Brazila.
Uprkos tome što su vlade signalizirale da daju prioritet prirodi, trenutno vidimo nedostatak političke podrške i vođstva na visokom nivou u borbi protiv krize biodiverziteta. Impresivnih 40.000 ljudi, uključujući 120 svetskih lidera, prisustvovalo je 26. zasedanju Konferencije strana (COP 26) Ujedinjenih nacija u Glazgovu prošle godine, uz neka značajna obećanja. Ipak, uoči 15. sastanka o biodiverzitetu Konferencije strana (COP 15) u decembru, zemlje poput Brazila nastavljaju da uništavaju prirodna staništa.
Potrebno nam je da se zemlje udruže kako bi obezbedile ambiciozan sporazum o biodiverzitetu ovog decembra. On mora biti sposoban da pokrene trenutnu akciju na terenu. Da bismo obezbedili zdravu, održivu budućnost za ljude i divlje životinje, ovo mora uključivati sveobuhvatni cilj obezbeđivanja sveta pozitivno-orijentisanog na prirodu do 2030. godine – što znači da završimo deceniju sa više prirode nego 2020. godine, a ne manje.
Bolivija, slikano iz drona (photo source)
Takođe je važno pitanje ko snosi odgovornost za plaćanje međunarodne zaštite biodiverziteta. Potrošačke navike bogatih zemalja nesrazmerno dovode do gubitka prirode, tako da najbogatije zemlje sveta imaju obavezu da pruže finansijsku podršku zemljama u razvoju. Naše ekonomije se moraju transformisati tako da prirodni resursi i usluge prirode, kao što su čist vazduh i voda, regulacija klime ili zaprašivanje hrane, budu pravilno vrednovani. Naša društva i industrije takođe moraju da pređu na održivu proizvodnju i navike potrošnje, posebno kada je u pitanju hrana.
Jedna od najveličanstvenijih stvari kod prirode je njena regenerativna sposobnost. 👉 Oporaviće se ako joj to dozvolimo.
Neki gubici izgledaju nepovratni. Brodska jesetra, na primer, nedavno je proglašena izumrlom u evropskoj reci Dunav. Međutim, imamo rešenja da preokrenemo gubitak biodiverziteta i nauku i tehnologiju da pomognemo mnogim drugim ugroženim vrstama, bilo da su to planinska gorila, glavata kornjača ili obični ždral, da te vrste ponovo procvetaju.
Možemo da vidimo gde se krčenje šuma dešava u realnom vremenu putem satelita, možemo predvideti koje oblasti su najvažnije za očuvanje i možemo da koristimo modeliranje kako bismo obezbedili najefikasnije napore za očuvanje.
Sigurnija i održivija budućnost za ljude i prirodu je i dalje na dohvat ruke, ako politički i korporativni lideri budu hteli da istupe u izgradnji društva pozitivno orijentisanog prema prirodi.
To je crveno upozorenje za planetu. Ali imamo alate da preokrenemo veliki deo ovog gubitka - ako imamo volju.
Ovo leto je bilo najtoplije u Evropi do sada, sa jakim toplotnim talasima i šumskim požarima koji su ubrzali emisiju do 15-godišnjeg maksimuma. Kenija pati od najgore suše koju je videla u više od 40 godina, dok se Pakistan bori sa razornim poplavama, koje ubijaju hiljade ljudi i raseljavaju milione.
(link za ceo video)
Krčenje amazonskih prašuma u Brazilu dostiglo je šestogodišnji maksimum, a tropske oluje pogađaju Karibe. Prekomerna potrošnja od strane bogatih nacija uzrokuje patnju najugroženijih ljudi na planeti, a priroda je u kriznoj tački.
Nažalost, taj trend se proteže i na životinjsko carstvo. Objavljen u oktobru, WWF-ov izveštaj Živa planeta beleži šokantan pad posmatranih populacija divljih životinja širom sveta – u proseku 69% u manje od jednog životnog veka. Populacije sisara, ptica, vodozemaca, gmizavaca i riba se smanjuju.
Tropski regioni sveta – neka od najraznovrsnijih mesta na planeti po pitanju živog sveta – beleže smanjenje populacije njihovih vrsta, sa prosečnim padom od 94% širom Latinske Amerike i Kariba od 1970. Tokom istog perioda, populacija divljih životinja u Africi opala je za 66%, dok je azijsko-pacifički region zabeležio pad od 55%.
U međuvremenu, slatkovodna populacija je u proseku zabeležila pad od 83%. Naše reke, jezera i močvare – krvotok celog ljudskog društva – umiru. Zdravlje ovih slatkovodnih ekosistema je od suštinskog značaja za jednu od 10 životinja, ali i za nas osam milijardi ljudi koji se oslanjamo na reke za sve: od poljoprivrede i industrije do vode koju pijemo.
Ovi šokantni gubici simptomatiziraju tekuće globalno zanemarivanje biodiverziteta. Već se predviđa da čak i ako ograničimo globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa, veliki delovi Amazona i Afrike mogu izgubiti između polovine i tri četvrtine svog biodiverziteta (PDF izveštaj).
(photo source)
Ipak, takva katastrofalna perspektiva bi uticala na sve nas, bilo da je u pitanju naša socijalna stabilnost ili individualno blagostanje i zdravlje. Takođe podriva osnovna ljudska prava za one koji nesrazmerno trpe posledice na globalnom jugu. To čak utiče na nas i ekonomski: WWF-ova studija Global Futures procenjuje da će pad prirodnih dobara koštati svet najmanje 406 milijardi dolara godišnje – što će iznositi skoro 9 biliona dolara do 2050. – što je otprilike ekvivalent kombinovanim ekonomijama Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Indije i Brazila.
Uprkos tome što su vlade signalizirale da daju prioritet prirodi, trenutno vidimo nedostatak političke podrške i vođstva na visokom nivou u borbi protiv krize biodiverziteta. Impresivnih 40.000 ljudi, uključujući 120 svetskih lidera, prisustvovalo je 26. zasedanju Konferencije strana (COP 26) Ujedinjenih nacija u Glazgovu prošle godine, uz neka značajna obećanja. Ipak, uoči 15. sastanka o biodiverzitetu Konferencije strana (COP 15) u decembru, zemlje poput Brazila nastavljaju da uništavaju prirodna staništa.
Potrebno nam je da se zemlje udruže kako bi obezbedile ambiciozan sporazum o biodiverzitetu ovog decembra. On mora biti sposoban da pokrene trenutnu akciju na terenu. Da bismo obezbedili zdravu, održivu budućnost za ljude i divlje životinje, ovo mora uključivati sveobuhvatni cilj obezbeđivanja sveta pozitivno-orijentisanog na prirodu do 2030. godine – što znači da završimo deceniju sa više prirode nego 2020. godine, a ne manje.
Bolivija, slikano iz drona (photo source)
Takođe je važno pitanje ko snosi odgovornost za plaćanje međunarodne zaštite biodiverziteta. Potrošačke navike bogatih zemalja nesrazmerno dovode do gubitka prirode, tako da najbogatije zemlje sveta imaju obavezu da pruže finansijsku podršku zemljama u razvoju. Naše ekonomije se moraju transformisati tako da prirodni resursi i usluge prirode, kao što su čist vazduh i voda, regulacija klime ili zaprašivanje hrane, budu pravilno vrednovani. Naša društva i industrije takođe moraju da pređu na održivu proizvodnju i navike potrošnje, posebno kada je u pitanju hrana.
Jedna od najveličanstvenijih stvari kod prirode je njena regenerativna sposobnost. 👉 Oporaviće se ako joj to dozvolimo.
Neki gubici izgledaju nepovratni. Brodska jesetra, na primer, nedavno je proglašena izumrlom u evropskoj reci Dunav. Međutim, imamo rešenja da preokrenemo gubitak biodiverziteta i nauku i tehnologiju da pomognemo mnogim drugim ugroženim vrstama, bilo da su to planinska gorila, glavata kornjača ili obični ždral, da te vrste ponovo procvetaju.
Možemo da vidimo gde se krčenje šuma dešava u realnom vremenu putem satelita, možemo predvideti koje oblasti su najvažnije za očuvanje i možemo da koristimo modeliranje kako bismo obezbedili najefikasnije napore za očuvanje.
Sigurnija i održivija budućnost za ljude i prirodu je i dalje na dohvat ruke, ako politički i korporativni lideri budu hteli da istupe u izgradnji društva pozitivno orijentisanog prema prirodi.
