vracaracc
Buduća legenda
- Poruka
- 38.315
Taman kad čovek pomisli da ne može više i dublje da potone, izgleda da uvek može i više i dublje. Pre neki dan gosim Tadić je bio na poselu sa studentima i tom prilikom rekao da ne može da se zaustavi migracija školovanih ljudi van Srbije, ili tačnije da nema leka. Ne samo školovanih, nego svih ali sada je opet bio akcenat na školovanim, oni drugi državu ne interesuju manje više isto kao i ovi prvi. Dragi preCedniče, pa ne traže mladi samo pare pa je to glavni razlog zašto ne možete da ih zadržite. Kada bi konkursi za posao bili pošteni, bilo bi mnogo manje emigranata. Kada bi ljudi dobijali posao zbog svojih kvaliteta a ne zbog boja stranačkih zastava koje su našarali na guzi bilo bi bolje za sve (samo ne za stranke). Kada predsednik jedne države, makar bila i banana republika kao naša Srbija to kaže ne znam šta da mislim. Kad oni koji treba da vode državu ne vide kuda idemo ni kako da stanemo izgleda da je stvarno crno. Kola su krenula nizbrdo a dotična ekipa (fali onaj sa žirafom) se prepire kod koga je kočnica.
Muka je što se kod nas uvek saniraju posledice a nikad uzroci. Svako sada gleda (kao) kako će šaku najboljih studenata da zadrži u zemlji a ne gleda što “ispod žita” na mala vrata ode deset puta više. Što je najgore ni te najbolje država ne ume da sačuva. Naći poslove za studentsku elitu neće rešiti “problem“ šta ćemo sa najboljim stidentima sledeće godine i ne samo sa najboljima, valjda i ostali treba da žive od nečeg.
Prvi uzrok je katastrofalno školstvo. Za neke struke nije katastrofalno ali u globalu jeste. Studenti na kraju studija izlaze sa fakulteta sa nedovoljno praktičnog znanja za prave poslove, ima premalo prakse a previše teorijske nastave i to dosta često prevaziđene, naročito za nauke koje se brzo razvijaju i napreduju. Nastavni kadar po fakultetima prima fiksnu platu, u dosta slučajeva je politika zašto bismo radili nešto novo kad i za ovo staro primamo istu platu, što bismo sami sebi tovarili dodatni posao na vrat? Lakše konju bez samara.
Rešenje za ovo je prosto, lepo otpustiti sve, kompletno pa onda sve od početka reizabrati, ali da ne bude kao u sudstvu onomad. Oni koji hoće da se bave samo naukom na institute, kao i oni koji nisu dobri predavači (ja sam ih imao solidan broj u toku studija). Ne umeju svi da prenesu znanje a to je najvažnije. Oni koji nisu izdali nijedan rad tokom zadnjih godina isto. Oni koji nisu za tehničke nauke (i ostale, naravno) uvodili novine u nastavni plan i program isto. Na takvim mestima ne treba da sede penzioneri nego oni koji se kreću u korak sa vremenom jer se na taj načim samo zbog par nekompetentnih ljudi uništavaju generacije a to treba da se krivično goni. Kolektivno onesposobljavanje generacija za život.
Fakulteti često imaju totalno nepotrebne stvari na koje studenti gube nerve, energiju i novac. Šta će meni kao elektroncu Filozofija ili Teorija društvenog razvoja. Izvinite molim Vas, poštujem ja Kanta i Hegela kao i ostale ali ako Vi imate u Vladi one kojima je svirao Betoven na uvce, možda bi bilo bolje da se oni prvo obrazuju ovakvim štivom umesto inženjera, koga će da ubije struja negde zbog neznanja. Zadnjih godina se krenulo sa tim bolonjskim procesom od koga više studente boli glava trebalo bi da bude lakše. Ako ne verujete dovoljno je da pogledate kroz prozor Vlade.
Naša država pojma nema koliko joj lekara, koliko inženjera, koliko pravnika, ekonomista i svih ostalih treba. Šta li radi samo taj zavod za statistike, ili možda oni i pričaju ali nemaju kome. Recimo informacija od pre par godina je da na birou zapošljavanja u Nišu ima preko trista lekara. Zašto onda neko ne lupi pesnicom o sto i kaže Medicinskom fakultetu u Nišu, “Ima previše lekara, ove godine je kvota samo sto studenata.“ Ista stvar treba da se uradi za sve one čiji kadrovi vise godinama na birou. Uvesti ozbiljne prijemne ispite tako da će sigurno samo najbolji da se upišu tamo gde su upisne kvote manje nego prethodne godine. Zašto proizvoditi kadrove koji neće imati posla u narednih deset godina? Ovako fakulteti sami propisuju svoje upisne kvote i to niko ne kontroliše. Sa druge strane treba imati i perspektivu šta možemo da radimo pa te nauke popularizovati. Recimo, IT je definitivno struka (pored ostalih) koja se najlakše zapošljava. Zašto ne popularizovati ono šta možemo da radimo, bez velikih ulaganja a čije investicije mogu relativno brzo da se vrate (ili bar mnogo brže od drugih) i vide kao konkretni rezultati. Možda je problem što ti rezultati neće baš biti vidljivi sledeće godine uoči izbora pa možda niko neće dovoljno ceniti te korake sada. Drugi problem je što izgleda da u Ministarstvu obrazovanja nema para pa se niko ozbiljno ne gura tamo jer nema razloga. Zato će sada da se proda Telekom da bi se vratili stari dugovi kako bi samo mogli da napravite nove. Šta kažu drugi, nema veze, zašto ne kupimo još nešto nego samo rasprodajemo?
O radu Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj sam pisao ranije kao i šta bih ja uradio da pronađem naše stručnjake u svetu i kako bih ih povezao. Država Srbija i dalje čeka da se pojedinci njoj jave a više uopšte nije u takvoj poziciji. Ona treba da juri ljude i da ih kontaktira, za početak bar da ima nekakav kontakt a kasnije sa nekom konkretnom ponudom za posao u industriji ili fakultetima. Tačno je da to ne radi nijedna normalna država ali mislim da i Srbija nije normalna država kad se nalazi na dnu liste po broju emigranata u svetu (132 mesto od 133 države). Naša država pojma nema koliko naših ljudi ima u dijaspori, kao i koje su im trenutne kvalifikacije a da ne govorim o nečemu više. Na sajtu Ministarstva ima neki podsajt gde može svako ko hoće da ostavi svoje podatke i ima studenata iz dijaspore koji to i rade, ali ono kako to izgleda je smešno i što se tiče dizajna i što se tiče funkcionalnosti. Ko da su se deca igrala. Na kraju krajeva ako sam ja ovako zelen video i radio po Sony-ju i Siemens-u stvari koje većina mojih kolega neće ni da vidi, mogu samo da mislim šta rade pravi naučnici po laboratorijama i univerzitetima.
Kaže predsednik Tadić da su mladi statični i da ne traže posao, da neće da rade posao u državnoj službi, pa ko nam onda odlazi u dijasporu? Svi oni koji su otišli nisu sigurno otišli u Zanzibar da rade u njihovoj državnoj administraciji, nego u privatnim firmama. Mladima se uvek šalje pogrešna poruka da bez političke pozadine ne može da se nađe posao, da nije bitno znanje nego politička pripadnost (nažalost tačno). Svi oni koje politika ne interesuje su prinuđeni da biraju između zala koja su na raspolaganju neko najmanje. Težak izbor. Negativna selekcija je na svakom koraku a rezultati su pogubni svuda. Što se mene tiče (a mislim i većine drugih), baš me briga ko će da bude na vlasti, samo ako će da bude bolje, problem je što se cela politička garnitura promenila i ništa nije urađeno. Izbora nema. Kako to gorko zvuči. Kada budu raspisani sledeći izbori, ja bih ih pre nazvao neizborima nego izborima. Ovde ću stati da ne bi krenule ružne reči koje sam do sada uspešno zadržavao.
Стигло на мејл.
непознати аутор
Muka je što se kod nas uvek saniraju posledice a nikad uzroci. Svako sada gleda (kao) kako će šaku najboljih studenata da zadrži u zemlji a ne gleda što “ispod žita” na mala vrata ode deset puta više. Što je najgore ni te najbolje država ne ume da sačuva. Naći poslove za studentsku elitu neće rešiti “problem“ šta ćemo sa najboljim stidentima sledeće godine i ne samo sa najboljima, valjda i ostali treba da žive od nečeg.
Prvi uzrok je katastrofalno školstvo. Za neke struke nije katastrofalno ali u globalu jeste. Studenti na kraju studija izlaze sa fakulteta sa nedovoljno praktičnog znanja za prave poslove, ima premalo prakse a previše teorijske nastave i to dosta često prevaziđene, naročito za nauke koje se brzo razvijaju i napreduju. Nastavni kadar po fakultetima prima fiksnu platu, u dosta slučajeva je politika zašto bismo radili nešto novo kad i za ovo staro primamo istu platu, što bismo sami sebi tovarili dodatni posao na vrat? Lakše konju bez samara.
Rešenje za ovo je prosto, lepo otpustiti sve, kompletno pa onda sve od početka reizabrati, ali da ne bude kao u sudstvu onomad. Oni koji hoće da se bave samo naukom na institute, kao i oni koji nisu dobri predavači (ja sam ih imao solidan broj u toku studija). Ne umeju svi da prenesu znanje a to je najvažnije. Oni koji nisu izdali nijedan rad tokom zadnjih godina isto. Oni koji nisu za tehničke nauke (i ostale, naravno) uvodili novine u nastavni plan i program isto. Na takvim mestima ne treba da sede penzioneri nego oni koji se kreću u korak sa vremenom jer se na taj načim samo zbog par nekompetentnih ljudi uništavaju generacije a to treba da se krivično goni. Kolektivno onesposobljavanje generacija za život.
Fakulteti često imaju totalno nepotrebne stvari na koje studenti gube nerve, energiju i novac. Šta će meni kao elektroncu Filozofija ili Teorija društvenog razvoja. Izvinite molim Vas, poštujem ja Kanta i Hegela kao i ostale ali ako Vi imate u Vladi one kojima je svirao Betoven na uvce, možda bi bilo bolje da se oni prvo obrazuju ovakvim štivom umesto inženjera, koga će da ubije struja negde zbog neznanja. Zadnjih godina se krenulo sa tim bolonjskim procesom od koga više studente boli glava trebalo bi da bude lakše. Ako ne verujete dovoljno je da pogledate kroz prozor Vlade.
Naša država pojma nema koliko joj lekara, koliko inženjera, koliko pravnika, ekonomista i svih ostalih treba. Šta li radi samo taj zavod za statistike, ili možda oni i pričaju ali nemaju kome. Recimo informacija od pre par godina je da na birou zapošljavanja u Nišu ima preko trista lekara. Zašto onda neko ne lupi pesnicom o sto i kaže Medicinskom fakultetu u Nišu, “Ima previše lekara, ove godine je kvota samo sto studenata.“ Ista stvar treba da se uradi za sve one čiji kadrovi vise godinama na birou. Uvesti ozbiljne prijemne ispite tako da će sigurno samo najbolji da se upišu tamo gde su upisne kvote manje nego prethodne godine. Zašto proizvoditi kadrove koji neće imati posla u narednih deset godina? Ovako fakulteti sami propisuju svoje upisne kvote i to niko ne kontroliše. Sa druge strane treba imati i perspektivu šta možemo da radimo pa te nauke popularizovati. Recimo, IT je definitivno struka (pored ostalih) koja se najlakše zapošljava. Zašto ne popularizovati ono šta možemo da radimo, bez velikih ulaganja a čije investicije mogu relativno brzo da se vrate (ili bar mnogo brže od drugih) i vide kao konkretni rezultati. Možda je problem što ti rezultati neće baš biti vidljivi sledeće godine uoči izbora pa možda niko neće dovoljno ceniti te korake sada. Drugi problem je što izgleda da u Ministarstvu obrazovanja nema para pa se niko ozbiljno ne gura tamo jer nema razloga. Zato će sada da se proda Telekom da bi se vratili stari dugovi kako bi samo mogli da napravite nove. Šta kažu drugi, nema veze, zašto ne kupimo još nešto nego samo rasprodajemo?
O radu Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj sam pisao ranije kao i šta bih ja uradio da pronađem naše stručnjake u svetu i kako bih ih povezao. Država Srbija i dalje čeka da se pojedinci njoj jave a više uopšte nije u takvoj poziciji. Ona treba da juri ljude i da ih kontaktira, za početak bar da ima nekakav kontakt a kasnije sa nekom konkretnom ponudom za posao u industriji ili fakultetima. Tačno je da to ne radi nijedna normalna država ali mislim da i Srbija nije normalna država kad se nalazi na dnu liste po broju emigranata u svetu (132 mesto od 133 države). Naša država pojma nema koliko naših ljudi ima u dijaspori, kao i koje su im trenutne kvalifikacije a da ne govorim o nečemu više. Na sajtu Ministarstva ima neki podsajt gde može svako ko hoće da ostavi svoje podatke i ima studenata iz dijaspore koji to i rade, ali ono kako to izgleda je smešno i što se tiče dizajna i što se tiče funkcionalnosti. Ko da su se deca igrala. Na kraju krajeva ako sam ja ovako zelen video i radio po Sony-ju i Siemens-u stvari koje većina mojih kolega neće ni da vidi, mogu samo da mislim šta rade pravi naučnici po laboratorijama i univerzitetima.
Kaže predsednik Tadić da su mladi statični i da ne traže posao, da neće da rade posao u državnoj službi, pa ko nam onda odlazi u dijasporu? Svi oni koji su otišli nisu sigurno otišli u Zanzibar da rade u njihovoj državnoj administraciji, nego u privatnim firmama. Mladima se uvek šalje pogrešna poruka da bez političke pozadine ne može da se nađe posao, da nije bitno znanje nego politička pripadnost (nažalost tačno). Svi oni koje politika ne interesuje su prinuđeni da biraju između zala koja su na raspolaganju neko najmanje. Težak izbor. Negativna selekcija je na svakom koraku a rezultati su pogubni svuda. Što se mene tiče (a mislim i većine drugih), baš me briga ko će da bude na vlasti, samo ako će da bude bolje, problem je što se cela politička garnitura promenila i ništa nije urađeno. Izbora nema. Kako to gorko zvuči. Kada budu raspisani sledeći izbori, ja bih ih pre nazvao neizborima nego izborima. Ovde ću stati da ne bi krenule ružne reči koje sam do sada uspešno zadržavao.
Стигло на мејл.
непознати аутор
Poslednja izmena:
, postoje mnogo elegantniji način da se oni naplate : jedna od njih je i oduzimanje nelegalno stečene imovine vrha DS-a i ostalih koji su bili sa njima u ovoj mirođiji , njihovo krivično gonjenje po celom svetu i sl. 
