Britanci i Francuzi saradnici nacista

Nikita Kulganov

Buduća legenda
Poruka
33.191
SSSR je ratovao protiv nacisticke Nemace u Spaniji jos 1936. Medjutim Englezi i Francuzi su saradjivali sa Nacistima, i podrzali su naciste da okupiraju deo tj celu Cehoslovacke, i da narode Cehoslovacke ,a pogotove Jevreje prepuste nacistima u ruke. Cak i Jevreji iz Cehoslovacke koji su uspeli da pobegnu u Veliku Britaniju, ovi su ih vracali nazad nacistima, gde ih je cekla sigurna smrt. U okupaciji Cehoslovacke je ucestvovala i Poljska koja je zajedno sa nacistima okupirala deo Cehoslovacke.SSSR je hteo da pomogne Cehoslovackoj na svaki nacin….
Sukladno sa zaključcima potpisanim od strane premijera Velike Britanije, Nevillea Chamberlaina, premijera Francuske, Édouard Daladiera, kancelara Njemačke, Adolfa Hitlera i premijera Italije, Benita Mussolinija, Sudetska oblast koju su naseljavali Nijemci, bez plebiscita i sudjelovanja službenog Praga predana je Njemačkoj. Navedene zapadne zemlje ne samo da su se složile s Hitlerovom okupacijom Čehoslovačke i njezinom posljedičnom podjelom, nego su u navedenom zaključku izričito upozorili Prag kako iz navedene regije ne smije prebacivati tvornice, industriju, sredstva veze, rušiti infrastrukturu. Odnosno, bez ikakvog suzdržavanja ograničili su reakciju žrtve, a ne agresora.
Nije dugo trebalo čekati lančanu reakciju. Već na dan potpisivanja sporazuma u Münchenu, Poljska je kao ultimatum tražila da joj se preda regija Těšínsko u Čehoslovačkoj, gdje je živjelo 80 000 Poljaka (i 120 000 Čeha). Već drugi dan poslije ultimatuma, poljska vojska ušla je u Těšínsko. Varšava je ignorirala predviđeni bilateralni dogovor za razdoblje od 10 godina predaje tog kraja. “Poput hijena” - komentirao je tada Churchill ponašanje Poljaka, Poljska je požurila uzeti svoj komad zemlje. U studenom 1938. godine, prema rješenju prve Bečke arbitraže, Mađarska je dobila južne dijelove Slovačke i Podkarpatske Rus, a u ožujku 1939. godine, Njemačka je sa svojom vojskom ušla u u Slovačku, koja je proglasila svoju neovisnost, te u preostali teritorij Češke i proglasila svoj protektorat. Na taj način, zloglasni sporazum potpisan u Münchenu doveo je do raspada Čehoslovačke te pohoda nacističke Njemačke prema istoku.
Britanski premijer Cemberland i Hitler, osmesi na licima saveznika
Bundesarchiv_Bild_146-1976-063-32,_Bad_Godesberg,_Münchener_Abkommen,_Vorbereitung.jpg

Povjesničari često zaboravljaju napomenuti kako je Moskva tada poduzimala konkretne poteze, kako bi spriječila navedenu katastrofu. SSSR je više puta izjavio kako je spreman pomoći Pragu sukladno sporazumu kojeg su te dvije zemlje potpisale 1935. godine, no, svaki put Francuska je bila protiv, a Varšava je prijetila objavom rata SSSR-u ako pokuša s vojskom stupiti na poljsko tlo, te obećala da će srušiti bili koji zrakoplov koji bude letio u smjeru Čehoslovačke (odnosno u cilju pomoći istoj) preko poljskog neba. Engleska i Francuska su blokirale sve sovjetske prijedloge o razgovoru oko navedene situacije u Ligi naroda, protivili su se bilo kakvim inicijativama Moskve da se napravi sustav kolektivne sigurnosti, te je time SSSR postao jedina zemlja koja je službeno osudila nezakonitu okupaciju Čehoslovačke.
Minhenski sporazum praktički je uništio cijeli sustav međunarodnih dogovora te je bio početak promjena granica masovnih razmjera unutar Europe, koji je tada prešao u svoj krvavi stadij. Dotični sporazum je poljuljao povjerenje u međunarodne sporazume i ugovore i vojnoj pomoći u slučaju agresije, te je praktički bio zadnji čavao u lijes organizacije naziva Liga naroda.

U navedenoj situaciji, Sovjetski Savez našao se u geopolitičkoj izolaciji. Postalo je jasno kako ne uspijeva zaključiti ikakav dogovor sa Zapadom, koji bi mogao spriječiti agresiju nacističke Njemačke. Zapadne zemlje su kategorički odbile garantirati granice pribaltičkih zemalja. Same pribaltičke zemlje bile su protiv bilo kakvih pokušaja uključivanja u bilo kakve antinjemačke opcije. Poljska je otvoreno predlagala Hitleru da mu kao uslugu osvoji Ukrajinu, a poljski vladajući su maštali o “Velikoj Poljskoj od mora do mora”. Britanske novine pisale su kako će poslije sporazuma potpisanog u Münchenu, Ukrajina postati sljedeći Hitlerov potez.
Prema mišljenju tadašnjeg sovjetskog rukovodstva, Engleska i Francuska težile su k tome da njemačku agresiju usmjere protiv SSSR-a, gdje su se ozbiljno bojali njemačko-poljske invazije. Moskvi nije preostalo ništa drugo nego da pokuša spriječiti napad Hitlera putem potpisivanja “Pakta Molotov-Ribbentrop”. No, potez SSSR-a nije igrao nikakvu ulogu u rasplamsavanju Drugog svjetskog rata. Datum napada Njemačke na Poljsku 1. rujna 1939. bio je poznat dugo prije potpisivanja pakta.

Danas na Zapadu smatraju kako je “Pakt Molotov-Ribbentrop” početak Drugog svjetskog rata te ujedno i glavni razlog istome. No, upravo su događaji koji su prethodili svemu tome, događaji u koje je bio uvučen i SSSR; kriminalna urota Velike Britanije i Francuske (uz podršku SAD-a) s nacističkom Njemačkom i fašističkom Italijom, politika nagovaranja Hitlera k teritorijalnom širenju prema istoku, odnosno Sovjetskom Savezu doveli do najkrvavijeg sukoba u ljudskoj povijesti. Sukoba u kojem je poginulo više sovjetskih građana, nego Amerikanaca, Britanaca, Francuza, Nijemaca, Poljaka, Talijana, Austrijanaca, Mađarai, Čeha i Slovaka zajedno.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Минхенски_споразум
https://en.wikipedia.org/wiki/Munich_Agreement
https://hr.rbth.com/povijest/82700-na-danasnji-dan-1938-80-godina-od-minhenskog-sporazuma
http://www.holocaustchronicle.org/index.html
https://www.britannica.com/event/Munich-Agreement
https://www.theguardian.com/world/f...21/munich-chamberlain-hitler-appeasement-1938
U martu 1939. britanska je proterati jevrejske izbeglica iz Čehoslovačke jer im pasoši, ''nisu bili u redu.''
159.jpg
 
Niko nije bio majka Tereza
Britanci i Francuzi su bili nespremni i lakoverni
Cemberlen mase onim govnetom od papira i sledece godine London 56 dana za redom bombardovan
Mazino linija gradjena bez pretpostavke da ce Huni doci preko Belgije (kao i u prvom ratu) plus lakomislenost da ne mogu da dodju preko Ardena
itd its....
kako god, svaki covek koji dao zivot u borbi protiv nacizma je zrtva i heroj
 
Може ли постављач теме да каже својим речима шта је мислио отварањем овакве теме под овим насловом?

И због чега је тему отворио на пдф. други светски рат када очито помиње дипломатске и политичке споразуме и преговоре великих сила са Немачком пре рата?
 
Знам ја шта си мислио када си отварао тему, да испеглаш некако немачко совјетски пакт и сарадњу на почетку другог светског рата на другој теми са овим политичким споразумима великих сила још пре рата, само што се то двоје не може поредити.
Ем нема везе са самим ратом ем то није никаква сарадња нити данас било ко нормалан сматра да су Французи или Британци рецимо 1934 сарађивали са Немачком иако су имали дипломатске односе као и све земље Европе.
Зато твој наслов теме никако не стоји, али претпостављам да наслов "Дипломатски односи западних сила и Немачке пре рата" није био довољно компромитујући и сензационалистички.
 
Poslednja izmena:
Знам ја шта си мислио када си отварао тему, да испеглаш некако немачко совјетски пакт и сарадњу на почетку другог светског рата на другој теми са овим политичким споразумима великих сила још пре рата, само што се то двоје не може поредити.
Ем нема везе са самим ратом ем то није никаква сарадња нити данас било ко нормалан сматра да су Французи или Британци рецимо 1934 сарађивали са Немачком иако су имали дипломатске односе као и све земље Европе.
Зато твој наслов теме никако не стоји, али претпостављам да наслов "Дипломатски односи западних сила и Немачке пре рата" није био довољно компромитујући и сензационалистички.
Englezi i Francuzi su dogovorili sa Nacistima, da ovi okupiraju Sudeta tj Cehoslovacke, i da pocnu genocid protiv Jevreja ,Roma... Da li je taj dogovor saradnja ?

http://holocaustlifestories.ca/wp-content/uploads/2017/08/Holocaust-Czechoslovakia.pdf
 
Енглези и Французи договори са Немцима да ови почну геноцид над Јеврејима!!!
Да су продали Чехословачку и то јефтино заносећи се Хитлеровим обећањима да се више неће ширити јесу али није то никаква сарадња него гледање својих интереса.
 
Poslednja izmena:
Mnogi na Zapadu najčešće se prave kao da „minhenska epizoda“ nije ni postojala, ali ostaće upamćeno da su sporazum postigli i potpisali premijeri (u svojstvu šefova država) Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Italije – Nevil Čemberlen, Eduard Daladije, Adolf Hitler i Benito Musolini. Njime se „gospodinu Hitleru“ u svemu izašlo u susret, navodno zbog ugnjetavanja nemačke manjine u Sudetskoj oblasti. Češka je tim aktom nepovratno raščlanjena i više nije mogla da opstane kao samostalna država, što je premijerima Britanije i Francuske moralo da bude jasno kada su potpisivali smrtnu presudu ovoj evropskoj zemlji.
Zato su razumljivi i protesti brojnih Čeha nakon što je njihova vlada priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova – oni znaju šta znači komadanje suverene države u situaciji kada se svi prave da ne vide zločin. Glavna pouka Sudeta i Kosova – jeste u tome da se proces više ne zaustavlja. Kad jednom „demokratske vlade“ priznaju legitimnom politiku svršenog čina, apetiti postaju sve veći. Umesto anšlusa, danas očigledno imamo na delu širenje NATO-a, kao svojevrsnu meku vojnu okupaciju i pripremu za pohod na istok. Međutim, posledice će svakako biti tvrde i bolne za celu Evropu.
 
Наравно да би најрадије то да забораве као што би Совјети да забораве шта су радили прве две године рата.
Не знам да ли си знао да је Краљевина Југославија највећу трговинску размену имала управо са Немачком, па би у неком виртуелном свету то вероватно значило да су неки вајни савезници.
 
Sporazum između Njemačke, Vel. Britanije, Francuske i Italije u Minhenu (od 29. septembra 1938.) glasio je:

»Nemačka, Ujedinjena Kraljevina, Francuska i Italija, saglasito sporazumu, koji je već principijelno postignut u pogledu ustupanja Sudetsko-nemačke oblasti, sporazumele su se o sledećim uslovima i načinu ovog ustupanja, kao i o merama za to potrebnim — i na osnovu ovog sporazuma izjavljuju, da smatraju sebe odgovornim, svaka posebno, za obezbeđenje mera potrebnih za njegovo izvršenje.

1. Evakuacija će početi 1. oktobra.

2. Ujedinjena Kraljevina, Francuska i Italija saglasile su se da evakuacija teritorije bude izvršena do 10. oktobra, a da se uređaji koji tamo postoje ne unište, i da čehoslovačka vlada snosi odgovornost za to da evakuacija oblasti bude sprovedena bez oštećenja pomenutih uređaja.

3. Način evakuacije detaljno će utvrditi međunarodna komisija, koju će sačinjavati pretstavnici Nemačke, Ujedinjene Kraljevine, Francuske, Italije i Cehoslovačke.

4. Postepeno posedanje krajeva s pretežno nemačkim stanovništvom od strane nemačkih trupa počeće 1. oktobra. Četiri zone obeležene na priloženoj mapi okupiraće nemačke trupe sledećim redom:

Zonu broj I — 1. i 2. oktobra, zonu broj II — 2. i 3. oktobra, zonu broj III — 3., 4. i 5. oktobra, zonu broj IV — 6. i 7. oktobra.

Ostala oblast koja ima pretežno nemački karakter biće odmah utvrđena od strane pomenute međunarodne komisije i biće posednuta od strane nemačkih trupa do 10. oktobra.

5. Međunarodna komisija, pomenuta u § 3., utvrdiće oblasti, u kojima ima da se izvrši plebiscit. Te oblasti okupiraće međunarodne vojne jedinice, dok plebiscit ne bude izvršen. Ista komisija utvrdiće način sprovođenja plebiscita uzevši kao bazu način sprovođenja plebiscita u Sarskoj oblasti. Međunarodna komisija će isto tako odrediti dan, kada će se izvršiti plebiscit, međutim taj dan mora biti najkasnije do kraja novembra.

6. Definitivno određivanje granica poverava se međunarodnoj komisiji. Ova međunarodna komisija može, u izvesnim izuzetnim slučajevima, predložiti da četiri sile — Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Italija — odobre neznatna otstupanja od strogo etnografskog principa prilikom utvrđivanja zona, koje treba da budu predate bez plebiscita.

7. Predviđa se pravo opcije za one, koji žele da se presele u ustupljene oblasti, kao i za one koji žele da ih napuste. Opcija se mora izvršiti u toku od šest meseci od dana potpisivanja ovog sporazuma. Nemačko-čehoslovačka komisija će utvrditi detalje opcije, iznaći će mere da se olakša razmena stanovništva i nazjasniće načelna pitanja, koja proisteknu iz te razmene.

8. Čehoslovačka vlada će u toku četiri nedelje od dana zaključenja ovog sporazuma otpustiti iz vojske i policije sve sudetske Nemce, koji to žele. U istom roku čehoslovačka će vlada osloboditi sudetske Nemce, koji su uhapšeni zbog političkih delikata.

Minhen, 29. septembra 1938.

Hitler, Ed. Daladje, Musolini, Nevil Cemberlen
 
Енглези и Французи договори са Немцима да ови почну геноцид над Јеврејима!!!
Да су продали Чехословачку и то јефтино заносећи се Хитлеровим обећањима да се више неће ширити јесу али није то никаква сарадња него гледање својих интереса.

Likvidiranje Kraljevine Jugoslavije 1941 je bilo u nemackom interesu.To je isto opravdano?
 
Za Britance ''Minhenski sporazum iz 1938'' je SRAMOTA !!!!
Čuvena je Čemberlenova izjava kako je iz Minhena „doneo mir za naše pokolenje“. Ako su Čembrlen i Daladije mislili da su stvar rešili tako što su sa Hitlerom, uz Minhenski sporazum, potpisali i dodatne „deklaracije o nenapadanju“ (Britanci 30. septembra, Francuzi 6. decembra), i to se pokazalo kao zabluda. Nije slučajno Čemberlenov budući naslednik na mestu premijera Vinston Čerčil još 3. oktobra 1938. potpisivanje Minhenskog sporazuma opisao rečima: „Čemberlen je imao izbor između rata i sramote. Sada je on izabrao sramotu – rat će dobiti kasnije.“
The Munich Agreement | History Lessons
 

Back
Top