Briga o drugima često je jedan od najboljih oblika brige o sebi

[Džudi S]

Niz naučnih studija pokazao je da pružanje podrške porodici i prijateljima pozitivno utiče na fizičko i mentalno zdravlje ljudi. Veća podrška znači bolje raspoloženje.

„Pročitao sam dovoljno saveta o zdravlju da znam da moram da dam prioritet svojim potrebama u odnosu na potrebe drugih ljudi. Stekao sam naviku da se izolujem od društvenih obaveza onda kada osećam da sam pod pritiskom kako bih povratio svoju mentalnu ravnotežu.“

Ovako svoj tekst za The Guardian započinje novinar i pisac Dejvid Robinson, i dodaje da zbog stresa postaje veoma razdražljiv i manje velikodušan i da za to delimično krivi kulturu.

Nove studije su pokazale da je ljubaznost prema drugima često najbolji način da suzbijemo fiziološki i psihološki odgovor na stres.

Bilo da „plaćamo unapred u kafiću“, pomažemo prijatelju ili poklanjamo nešto u dobrotvorne svrhe – altruizam može da poboljša naše raspoloženje. Briga o drugima je često jedan o najboljih oblika brige o sebi.

Naučnici su tokom istraživanja o volonterima otkrili da rad za dobrobit drugih poboljšava raspoloženje i donosi spokoj, veće samopoštovanje, veće opšte zadovoljstvo i smanjen rizik od depresije. Čak se čini da smanjuje rizik od smrti, kaže Bet Nikol, vanredni predavač na Univerzitetu Northumbria.

Nastavak https://www.nedeljnik.rs/briga-o-drugima-cesto-je-jedan-od-najboljih-oblika-brige-o-sebi/

***

Da li se slažete da je briga o drugima najbolji oblik brige o sebi?

Da li ste ljubazni prema drugima?

 

[Džudi S]

Slažem se da briga o drugima popravlja naše raspoloženje.

Ljubaznost je osnova prijatne, korektne komunikacije.

 

[Џорџи]

Nisam prema svima jer prosto imaju gard i nepoverljivi su,tako kad se nadju normalne osobe ne misle na sebe, nego prvo drugom da ugode i tako razmenjujemo dobrotu

 

[Džudi S]

Nisam prema svima jer prosto imaju gard i nepoverljivi

Takve osobe držim na distanci.

 

[Zelena milja]

Takve osobe držim na distanci.

Nepoverljivi ljudi nisu nužno loši.
Opreznost je preporučljiva, nikad ne znamo s kim imamo posla.
Gard je samozaštita, ne ugrožava nikoga a sebi možemo da prištedimo mnogo neprijatnosti.

 

[Džudi S]

Nepoverljivi ljudi nisu nužno loši.
Opreznost je preporučljiva, nikad ne znamo s kim imamo posla.
Gard je samozaštita, ne ugrožava nikoga a sebi možemo da prištedimo mnogo neprijatnosti.

Nisu nužno loši.

U RL sam poznavala jednu nepoverljivu osobu.

Upoznali smo se na jednom forumu i viđali se povremeno.

Ne znam da li mogu da nazovem naše povremeno viđenje druženjem.

Iskreno sam pričala o mnogim stvarima, a nikada, baš nikada nisam saznala njegovo prezime jer je "čuvao anonimnost". Ne znam zašto je imao gard prema meni.
I već dugo ga držm na distanci. Besmisleno je da se družimo a da ja o njemu znam kako se zove, gde živi i gde je nekada radio...i ništa više.

Ali, odosmo u off topic

Zanima me koliko brinete o drugim ljudima i kako to utiče na vas?

 

[Zelena milja]

Zanima me koliko brinete o drugim ljudima i kako to utiče na vas?

Brinem. Mnogo više nego o sebi.
Par ljudi koji mi znače, važniji su mi od same sebe. U njihovom miru pronalazim utehu.

 

[SrbinRus]

Pogledajte prilog 1579254
Niz naučnih studija pokazao je da pružanje podrške porodici i prijateljima pozitivno utiče na fizičko i mentalno zdravlje ljudi. Veća podrška znači bolje raspoloženje.

„Pročitao sam dovoljno saveta o zdravlju da znam da moram da dam prioritet svojim potrebama u odnosu na potrebe drugih ljudi. Stekao sam naviku da se izolujem od društvenih obaveza onda kada osećam da sam pod pritiskom kako bih povratio svoju mentalnu ravnotežu.“

Ovako svoj tekst za The Guardian započinje novinar i pisac Dejvid Robinson, i dodaje da zbog stresa postaje veoma razdražljiv i manje velikodušan i da za to delimično krivi kulturu.

Nove studije su pokazale da je ljubaznost prema drugima često najbolji način da suzbijemo fiziološki i psihološki odgovor na stres.

Bilo da „plaćamo unapred u kafiću“, pomažemo prijatelju ili poklanjamo nešto u dobrotvorne svrhe – altruizam može da poboljša naše raspoloženje. Briga o drugima je često jedan o najboljih oblika brige o sebi.

Naučnici su tokom istraživanja o volonterima otkrili da rad za dobrobit drugih poboljšava raspoloženje i donosi spokoj, veće samopoštovanje, veće opšte zadovoljstvo i smanjen rizik od depresije. Čak se čini da smanjuje rizik od smrti, kaže Bet Nikol, vanredni predavač na Univerzitetu Northumbria.

Nastavak https://www.nedeljnik.rs/briga-o-drugima-cesto-je-jedan-od-najboljih-oblika-brige-o-sebi/

***

Da li se slažete da je briga o drugima najbolji oblik brige o sebi?

Da li ste ljubazni prema drugima?

Normalno