Branko Milanović: Sankcije Zapada teško bi pogodile Srbiju

[ziltoid]

Branko Milanović: Sankcije Zapada teško bi pogodile Srbiju ​

Zahtevi koje je Evropska unija postavila Srbiji možda su nepravedni, ali bi njihovo odbijanje i eventualne sankcije za Srbiju značile eksploziju nacionalizma i opasnu polarizaciju u društvu, ozbiljan pad BDP-a i bujanje kriminala i korupcije, upozorio je ekonomista Branko Milanović.

Milanović je u autorskom tekstu ocenio da je ultimatum koji je je EU nedavno uručila Srbiji i Kosovu, a čiji sadržaj nije poznat, rezultat 20 godina frustracije u odnosima Unije sa Beogradom i Prištinom, ali i neispunjenih očekivanja.

"EU sve manje i manje može da ponudi Srbiji i drugim nečlanicama naprosto zato što članstvo više ne može da ponudi sa kredibilitetom, a sve su druge pogodnosti isuviše male. Tako EU može da ponudi samo štap. Ne i šargarepu. A u Srbiji je podrška članstvu u EU konstantno ispod 50 odsto", naveo je Milanović, koji je profesor na njujorškom gradskom univerzitetu i poseduje srpsko i američko državljanstvo.

Iako je tekst ultimatuma nepoznat, ne treba, prema njegovim rečima, mnogo mašte da se zamisli šta bi značilo odbijanje, a to seže od suspenzije pregovora sa EU, preko ukidanja pomoći iz evropskih fondova, uvođenja viznog režima, obeshrabrivanja investitora iz EU, dodatnih finansijskih sankcija, uključujući i mogućnost dobijanja kredita od međunarodnih finansijskih institucija pa sve do pravog embarga i zaplene imovine u inostranstvu.

Taj teret bi snosilo 99 odsto stanovništva za koje prihvatanje zahteva EU ne bi imalo nikakve ekonomske posledice, a možda bi svega jedan odsto etničkih Srba, i to oni koji žive na Kosovu, mogao zbog neekonomskih zahteva sadržanih u predlogu EU da izgubi izvesna prava, ukazuje Milanović.

"Potrebno je biti svestan jedne činjenice: Odbijanje za 99 odsto znači gubitak mogućnosti, možda i iluzorne, da nekako zaštite onih jedan odsto", navodi se u tekstu.

Kada je reč o unutrašnjim posledicama odbijanja, to bi samo stimulisalo rast nacionalizma i ne bi samo nacionalisti govorili 'eto znali smo da nas Evropa ne želi i da nas mrzi', nastale bi brojne sulude teorije, a Rusija bi podržavala to ludilo ne zato što joj je stalo, već zato da stvori što više problema bilo gde u svetu kako bi sprečila Zapad da se bavi Ukrajinom, navodi Milanović.

Milanović upozorava da bi pad BDP, u zavisnosti od težine sankcija, mogao da bude između 5 odsto i 10 odsto BDP već u prvoj godini.

To bi, prema njegovoj oceni, u uslovima eksplozije nacionalizma, i iako su trenutno u Srbiji čak i proevropske partije koje je EU toliko puta izneverila, za odbacivanje ultimatuma, za par godina moglo da dovede do ozbiljne podele u društvu pa čak i do građanskog rata.

"Pošto bi Zapad imao samo jako malo prijateljski nastrojenih aktera u Srbiji sa kojima bi mogao da pregovara, a kako je Srbija okružena članicama NATO, ne može se isključiti čak ni formalna okupacija zemlje", piše Milanović, podsećajuči da su jedinice NATO u svim zemljama kojima je Srbija okružena.

U ekonomiji, početni efekti eventualnih sankcija bile bi, prema njegovoj oceni, izuzetno negativni, iako Srbija za razliku od Rusije ima određene prednosti, na primer ne zavisi od Zapada kao Rusija pre početka rata u Ukrajini i ne mora da prednjači u vojnoj tehnologiji.

"Međutim, s obzirom da Srbija dve trećine trgovinske razmene ima sa Zapadom, trgovina bi, u zavisnosti od oštrine sankcija, bila značajno smanjena, što bi izazvalo pad izvoza i BDP-a. Strane investicije, koje su uglavnom iz EU, bi presušile. Nezaposlenost bi porasla, a realne zarade bi se smanjile. Mladi ljudi bi sve više napuštali zemlju", navodi Milanović u autorskom tekstu.

Prema njegovoj oceni, možda i najpodmukliji efekat sankcija bio bi taj što bi stimulisale alternativne, ilegalne puteve nabavke zabranjene robe, kao što je to već i bio slučaj u vreme sankcija UN 1990-godina.

Nastale bi, upozorava Milanović, kriminalne bande koje bi kontrolisale takvu trgovinu, i koje bi postepeno podmitile i ignorisale, pa i zamenile policiju i institucije, i na kraju bi u zemlji zavladala mafija. "Što duže ova situacija potraje, sve će slabija biti pozicija Srbije da se cenjka. EU će biti nezadovoljna i (privatno) svesna svoje nesposobnosti i nespremnosti da da pozitivan doprinos, ali pošto kontroliše medije i narativ, svu bi krivicu svalila na 'nekooperativnu Srbiju' i 'ruske agente'", smatra Milanović.

"A posle četiri, pet godina Srbija bi pokazala znake spremnosti da pregovara, ali bi njen položaj bio gori nego sada, što znači da bi mogla da izgubi pet godina i na kraju završi sa još gorim sporazumom", zaključuje Milanović, naglašavajući da "prihvatiti neki dogovor ne znači da mora da ti se sviđa" i da treba imati na umu iskustvo koje je Srbija u istoriji tri put imala zbog odbijanja sličnih ultitmatuma. https://beta.rs/vesti/politika-vest...ovic-sankcije-zapada-tesko-bi-pogodile-srbiju

Postoje u Srbiji veoma jake snage koje za račun Kremlja žele Srbiju vratiti u vreme očaja kao kada je zločinački bračni par vladao Saveznom republikom Jugoslavijom. Podstiče se autizam masa jer rusku agenturu najviše plaši da mase shvate ljepotu liberalizma kakav danas postoji u Europi. Preko medija koje kontrolišu, preko svoje lažne opozicije i armije botova, te snage pokušavaju Miloševićevu SRJ pod sankcijama i bez zapadnih kredita predstaviti mladima kao „ostrvo slobode“. Zato treba stalno podsećati kako je bilo onda kada je Srbija bila izopćena iz Europe.

 

[MOST6]

Eto na! A mogli su Srbi lijepo početkom 1990-ih prihvatiti disoluciju SFRJ na miran način, onako kako se raspala Čehoslovačka i u većini slučajeva SSSR, dati ruke svima, opredijeliti se za Zapad, EU, NATO, demokraciju i ništa od ovoga što se sada sprema Srbiji, ne bi se dogodilo. Srbija bi imala Kosovo, bila bi uvažena, a ne stigmatizirana država, surađivala bi sa svim europskim državama, već bi odavno bila članica EU-a i građani bi imali daleko veći standard nego što ga danas imaju. Pitanje za sve građen Srbije - je li se baš isplatilo podržavati Miloševićev režim i njegove učenike?

 

[Kerkyra]

Neka prekinu vise da nas plase i neka gledaju sebe.

 

[јанпи]

Онај горе Милановић лупа невиђене глупости.

 

[Mstislav]

Sankcije Zapada bi unistile ono sto u Srbiji AV i sns jos nisu stigli unistiti.

 

[Kerkyra]

Онај горе Милановић лупа невиђене глупости.

Budale...ne znaju sta smo sve preziveli.

Njima sad kad je voda dosla do grla, misle svi ce se podaviti?

Pa nece.

_____________


I da nesto ne "pametujem" dalje, ali oko Kosova nikad nije bilo i nece biti "pogadjanja", ma sta Vucic mislio i koje strahove imao. O zapadu i "prijateljima" , "dobronamernicima" i da ne pisem.

 

[Samostalnost]

Neka prekinu vise da nas plase i neka gledaju sebe.

A moraju jadni malo da se nad nekim istresu kad se USA istrese po njima. Nije lako biti rob nekadašnjim silama i kolonistima.....

 

[Kerkyra]

A moraju jadni malo da se nad nekim istresu kad se USA istrese po njima. Nije lako biti rob nekadašnjim silama i kolonistima.....

Njihov kapital se seli u Ameriku i oni nasli nekom da prete? Bolje neka gledaju sebe i svoje ekonomije.

"Zato sto je nama lose, daj da i vama bude jos gore" - kao da to hoce da kazu. Videcemo da li ce uopste imati cime da nas ucenjuju uskoro.

 

[MOST6]

Neka prekinu vise da nas plase i neka gledaju sebe.

Davno svršeno vrijeme. Srbija je imala prilike prije početka 1990-ih voditi miran život, daleko od očiju europske i svjetske javnosti. Pogriješilo se, Srbija je došla u fokus na vrlo ružan način i otada ne izlazi iz fokusa jakih sila. Naknadna pamet ne pomaže!

 

[MOST6]

Budale...ne znaju sta smo sve preziveli.

Njima sad kad je voda dosla do grla, misle svi ce se podaviti?

Pa nece.

_____________


I da nesto ne "pametujem" dalje, ali oko Kosova nikad nije bilo i nece biti "pogadjanja", ma sta Vucic mislio i koje strahove imao. O zapadu i "prijateljima" , "dobronamernicima" i da ne pisem.

Tako je! Trebaš hrabro prihvatiti sankcije, galopirajuću inflaciju, mnogo nula na novčanicama, skupe cijene, nestašice, siromaštvo, ukidanje bezviznog režima... To je mala žrtva za tako veliku stvar. Samo hrabro!

 

[Kerkyra]

Davno svršeno vrijeme. Srbija je imala prilike prije početka 1990-ih voditi miran život, daleko od očiju europske i svjetske javnosti. Pogriješilo se, Srbija je došla u fokus na vrlo ružan način i otada ne izlazi iz fokusa jakih sila. Naknadna pamet ne pomaže!

Nase vreme tek dolazi kao i nasa pravda, narocito oko Kosova.

Sve sto smo odavno preziveli, neki prezivljavaju tek sada pa gube glavu a ni desetinu od onog naseg nisu osetili.

Njihov problem, neka nas ostave na miru a i ako nece, neka gledaju da sami ne upadnu u tu jamu koju (nam) kopaju.

"Otadzbina je ovo Srbina!"

____________________

И само дотле, до тог камена,
До тог бедема —
Ногом ћеш ступит можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ... Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином страшном кидају;
Разумећеш их срцем страшљивим
Шта ти са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борбе страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”

~ КРАЈ ~

 

[MOST6]

Nase vreme tek dolazi kao i nasa pravda, narocito oko Kosova.

Sve sto smo odavno preziveli, neki prezivljavaju tek sada pa gube glavu a ni desetinu od onog naseg nisu osetili.

Njihov problem, neka nas ostave na miru a i ako nece, neka gledaju da sami ne upadnu u tu jamu koju (nam) kopaju.

"Otadzbina je ovo Srbina!"

____________________

И само дотле, до тог камена,
До тог бедема —
Ногом ћеш ступит можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ... Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином страшном кидају;
Разумећеш их срцем страшљивим
Шта ти са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борбе страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”

~ КРАЈ ~

Bravo! Pjesma pomaže i kad je najteže. To je duh!

 

[Cosmopolite]

Budale...ne znaju sta smo sve preziveli.

Njima sad kad je voda dosla do grla, misle svi ce se podaviti?

Pa nece.

_____________


I da nesto ne "pametujem" dalje, ali oko Kosova nikad nije bilo i nece biti "pogadjanja", ma sta Vucic mislio i koje strahove imao. O zapadu i "prijateljima" , "dobronamernicima" i da ne pisem.

Mi nismo u situaciji drugoga da nazivamo "budalama"

 

[ziltoid]

Neprihvatanje francusko-nemačkog predloga vodi Srbiju u prekid investicija i puta ka EU, rekao Vučić​

U razgovoru sa predstavnicima najmoćnijih zemalja zapadnog sveta je jasno rečeno šta je „batina" koja očekuje Srbiju, ukoliko plan odbije, saopštio je predsednik Srbije.

Francusko-nemački predlog normalizacije odnosa Beograda i Prištine usvojile su sve države članice Evropske unije, čak i pet zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova, saopštio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je u obraćanju rekao da ne može da govori o detaljima tog plana, ali da je taj predlog „de fakto postao pregovarački okvir za pristupanje Srbije EU".

„U drugoj rečenici koja mi je saopštena rečeno je 'morate da prihvatite ovaj plan, a ako ga ne prihvatite, suočićete se sa prekidom procesa evropskih integracija.

„Pod dva, suočićete se sa zaustavljanjem, a zatim i povlačenjem investicija, pod tri sa sveobuhvatnim merama u političkom i ekonomskom smislu koje će naneti veliku štetu Srbiji', citirao sam", saopštio je Vučić.

Kako je rekao, u razgovoru sa predstavnicima najmoćnijih zemalja zapadnog sveta je jasno rečeno šta je „batina" koja očekuje Srbiju, ukoliko plan odbije.

„Oni su došli sa štapom, verujem da će u budućnosti biti i nekih boljih i lepih vesti. Ja sam tražio različite stvari i pomoć i podršku EU, videćemo", rekao je Vučić.

On je pre nekoliko meseci izjavio da bi ako Srbija prihvati plan mogla da dobije brzi ulazak u EU, a da Kosovo zauzvrat dobije članstvo u Ujedinjenim nacijama.

U suprotnom, ukidanje bezviznog režima sa zemljama EU, bilo bi pitanje nedelja, rekao je Vučić.

Ceo proces je znatno ubrzan napadom Rusije na Ukrajinu, dodao je.

„Oni (zapadne zemlje) imaju svoju agendu to je poraz Rusije i toj agendi sve što se nađe na putu biće počišćeno, ne treba imati bilo kakvih iluzija po tom pitanju", rekao je Vučić.

On očekuje formiranje Zajednice srpskih opština u skladu sa 22 principa potpisana sporazumom u Briselu, ali i za nju sledi „velika borba" sa albanskim pregovaračima.

„Očigledno je da će pokušavati da kažu da 21 od 22 principa nisu u saglasnosti sa Ustavom Kosova neće to da urade, ali će na kraju, zbog odlučnosti Amerikanaca po tom pitanju, koju sam video, to u mesecima pred nama, konačno moći da bude završeno", rekao je Vučić.

Srbija mora da nastavi evropski put, učestvuje u dijalogu, jer želi kompromis, a ne „zamrnzuti konflikt", dodao je.

„Ne zato što volim njihovo licemerje u smislu poštivanja Povelje Ujedinjenih nacija, već zato što bismo bili ekonomski i politički izgubljeni bez toga, a da budemo usamljeni i izolovani, kao predsednik ne bih pristao da na takav način vodim zemlju".

Kasnije je istakao da je EU najveći donator Srbije i da najveći broj investicija dolazi odatle.

Srbija ne može da spreči ulazak Kosova u Savet Evrope, niti u NATO.

„Ono što može je da se podiže stepen poverenja između nas i Albanaca, kako bi se obezbedio mir", rekao je Vučić.

Dogovoreni taktički potezi​

Predsednik Srbije je rekao da su na sednici Vlade prethodno dogovoreni „taktički potezi".

„Ako je izbor da na jednoj strani imamo izolaciju, sankcije ovakve ili onakve, a nema gorih sankcija od povlačenja investicija, što mi je tri puta direktno izrečeno, ili ćemo sa druge strane da prihvatamo sve odmah, što znači i Kosovo u UN, ja sam za onaj put kompromisa koliko je moguće boriti se.

„Više se ne govori o međusobnom priznanju, što znači da smo ipak nešto postigli, ne govori se da moramo da glasamo za, možemo da glasamo i protiv, ali da moramo da prihvatimo njihovo članstvo", rekao je Vučić.

„Tu se ne govori ni o našem odobravanju o ulasku Kosova u UN, ali bismo de fakto prihvatili njihovo članstvo, odnosno pomogli drugima da ga izglasaju".

Kada dođe vreme, o predlogu će se izjašnjavati Skupština i druge institucije, a ako bude bilo potrebe „možda i narod i sve druge institucije", dodao je Vučić.

---

Skoro petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

 

[fobos11]

Eto na! A mogli su Srbi lijepo početkom 1990-ih prihvatiti disoluciju SFRJ na miran način, onako kako se raspala Čehoslovačka i u većini slučajeva SSSR, dati ruke svima, opredijeliti se za Zapad, EU, NATO, demokraciju i ništa od ovoga što se sada sprema Srbiji, ne bi se dogodilo. Srbija bi imala Kosovo, bila bi uvažena, a ne stigmatizirana država, surađivala bi sa svim europskim državama, već bi odavno bila članica EU-a i građani bi imali daleko veći standard nego što ga danas imaju. Pitanje za sve građen Srbije - je li se baš isplatilo podržavati Miloševićev režim i njegove učenike?

Па ви мучени хрвати сте убедљиво највећа антиреклама која постоји за запад и ЕУ. Ви сте живи доказ да можете да се одрекнете суверенитета и свега другог, да вас приме у ЕУ и да даље живите као пси. Штавише, ви сте доказ да земља у ЕУ може још брже да пропада, а да становништво из ње бежи у већим масама него да их Аркан јури. Довољно је само вас да погледамо и да нам никада на памет не падне да уђемо у ЕУ.

 

[fobos11]

Пажљиво сам читао овог економисте Бранка Милановића и има ту неколико ствари које не могу да спорим, као што има ту толико будалаштина од којих мозак боли.

Нико не може да оспори чињеницу да би овде дошло до опадања економије због престанка страних улагања. Само овде се гледа пасивно, да престају улагања, ми ништа не чинимо и гледамо како економија пропада. Оно што ни Вучић није одговорио, а што је алтернатива, то је да постоје и нека друга улагања. Кина, заливске земље и слични који не би имали комплекс да улажу овде новац. И као друга алтернатива, коначно би се отворио простор домаћим инвеститорима да покушају да нешто направе, а не само да кукају како држава помаже стране инвеститоре.

Све ово не би надоместило прекид западних инвестиција, посебно у првом тренутку, али дугорочно, могло би да доведе до тога да српска економија након два века не буде у таквој мери зависна и запада.

Друга најављена мера је укидање визне либералилзације. Са једне стране то би погодило заиста посебно млађу популацију, са друге стране не би променило ништа суштински. И пре белог шенгена наши су путовали где су хтели, уз визу. Дакле то је једна отежавајућа околност. Нама би био то шамар, али би наравно додатно распламсало хејт према ЕУ. Тешко да би увођење виза значило престанак путовања наших људи. Па није могла корона и скоро затворене границе да заустави наше људе да оду у Грчку, а не нека тамо виза.

Сад, долазимо до једног дела који је прво тачан, али где је касније извучен један сулуд закључак. Дакле успоравање инвестиција, нека врста екокономских, не санкција него препрека и увођење виза, овде би довело до повећања национализма. Хвала Богу то би био нормалан одговор иако можда у ЕУ мисле да би то ојачало проевропску оријентисаност, ми знамо да би било супротно.

Али онда из свега овак економиста закључује следеће:

"Pošto bi Zapad imao samo jako malo prijateljski nastrojenih aktera u Srbiji sa kojima bi mogao da pregovara, a kako je Srbija okružena članicama NATO, ne može se isključiti čak ni formalna okupacija zemlje", piše Milanović, podsećajuči da su jedinice NATO u svim zemljama kojima je Srbija okružena.

Дакле чим изађе из економске приче, овак економиста лупета глупости. Формална окупација земље није могућа. Није се догодила ни 90их. Окупиран је онај део територије где је постојала албанска мањина у чије име се ратовало. За окупацију земље потребне су стотине хиљада војника који би и после победе морали да бораве на територији где је народ који им није наклоњен. Јер није само ући у неку земљу, ту је потребно да имаш стално војно присуство, дакле ротацију великог броја војника на дужи временски период. И први пут када би та војска отишла, ситуација би се распала. Ко не верује, нека погледа Авганистан. Дакле ово је једна будалаштина и теорија катастрофе која нам се стално најављује. Али ово не значи неки ниво сукоба, пре свега са шиптарима, а можда и са још некима.

И да поновим, када овај човек изађе ван оквира економије, онда наставља са лупетањем. Попут овог пасуса:

Postoje u Srbiji veoma jake snage koje za račun Kremlja žele Srbiju vratiti u vreme očaja kao kada je zločinački bračni par vladao Saveznom republikom Jugoslavijom. Podstiče se autizam masa jer rusku agenturu najviše plaši da mase shvate ljepotu liberalizma kakav danas postoji u Europi. Preko medija koje kontrolišu, preko svoje lažne opozicije i armije botova, te snage pokušavaju Miloševićevu SRJ pod sankcijama i bez zapadnih kredita predstaviti mladima kao „ostrvo slobode“. Zato treba stalno podsećati kako je bilo onda kada je Srbija bila izopćena iz Europe.

Пазите руску агентуру плаше да масе схвате лепоту либерализма. Либерализам у данашњем облику, дакле не као економски систем, већ као идеологија, је толико болесна, да је се гаде и многи на западу. А да не говорим о нама овде. Никаква руска агентура није потребна нити агитовање да овде највећи број људи са згражавањем гледа на те нове либералне трендове. Дакле да се овај економиста задржао само на економској анализи, можда би имало смисла. Али када покуша да даје неке политичке коментаре, испада прилично смешан.

Углавном, ево прошло 340 дана специјалне војне операције, нема санкција Русији, нема признавања независности Косова и иде гас!!!

 

[ziltoid]

Komentar na predlog Osnovnog sporazuma između Srbije i Kosova​

Marko Milanović24/01/2023

Foto: Predrag Trokicić

Pre par dana dnevni list „Danas“objavio je tekst francusko-nemačkog predloga Osnovnog sporazuma između Srbije i Kosova, koji je „Danas“ dobio diplomatskim kanalima. Objavljeni tekst očigledno je preveden sa engleskog, i taj prevod ponekad nije sasvim dobar. Ali sada je, posle obraćanja javnosti predsednika Vučića u ponedeljak uveče, tokom kojeg je relativno precizno citirao pojedine odredbe predloga, jasno da je tekst objavljen u „Danasu“ autentičan, ili sasvim ili možda sa manjim odstupanjima. Isto proizlazi iz intervjua predsednika Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju Milovana Drecuna ranije istog dana, koji je po svojim rečima imao uvid u originalni tekst predloga.

Predsednik Vučić takođe je izjavio kako je predlog ovog sporazuma pred njega stavljen od strane evropskih i američkih predstavnika uz jednu vrstu ultimatuma: prihvatite ovaj predlog ili će se suspendovati bezvizni režim putovanja državljana Srbije u Evropsku uniju, prekinuti proces priključenja EU i pristup njenim fondovima, i povući američke i evropske investicije u Srbiji, što bi izazvalo veliku štetu a možda i kolaps srpske ekonomije. Da li su zapadni izaslanici Vučiću zaista tako ozbiljno pripretili ili ne mi ne možemo sa sigurnošću da znamo, zbog njegovog sada već poslovično labavog odnosa prema istini. Mi prosto ne možemo to da znamo sve dok neki američki ili evropski zvaničnik ne potvrdi sadržinu zaprećenih posledica, ili dok to ne potvrde mediji sa pouzdanim izvorima u stranim vladama. Ali dobro – pretpostavimo da su pritisci na Srbiju, i verovatno slični pritisci na Kosovo, stvarno takvog intenziteta.

U ovom tekstu ja ću pokušati da objasnim suštinu predloga Osnovnog sporazuma, pre svega sa stanovišta međunarodnog prava. Moj cilj ovde nije da bilo koga ubedim, ni u Srbiji ni na Kosovu, da Sporazum treba prihvatiti ili ne. To je stvar svakog građanina. Cilj mi je, ponavljam, samo da objasnim suštinu ovog predloga, a ona je sledeća:
Prvo, jasno je da u pitanju nije konačni, pravno obavezujući sporazum Srbije i Kosova, u obliku međunarodnog ugovora, o čijem zaključenju se poslednjih meseci toliko priča. Ovde se radi o sporazumu političkog karaktera – datoj reči – kakvi su bili i svi dosadašnji sporazumi po ovim pitanjima. Iz Osnovnog sporazuma jasno proističe da sklapanje konačnog, pravno obavezujućeg ugovora tek predstoji. Drugo, tekst Osnovnog sporazuma zasnovan je na modelu Osnovnog ugovora između dve Nemačke potpisanog 1972. koji je u pojedinim odredbama prepisan od reči do reči, ali koji za razliku od ovog Osnovnog sporazuma jeste bio međunarodni ugovor između dve države. Posledica sklapanja tog Osnovnog ugovora bila je prijem obe Nemačke u Ujedinjene nacije, ali, kako ću objasniti, to nije verovatni ishod potpisivanja ovog sporazuma, barem ne u kratkom ili srednjem roku. Treće, potpisivanje ovakvog Osnovnog sporazuma od strane Srbije ne bi predstavljalo priznanje Kosova kako pojam priznanja shvata međunarodno pravo, mada bi u političkom smislu kao i svi dosadašnji sporazumi bilo jedan korak u tom pravcu i bilo prihvatanje sposobnosti Kosova da ovakve sporazume zaključuje (što se do sada već desilo). U tom pogledu Osnovni sporazum ne sadrži ono što je osnovni zahtev kosovske strane – priznanje – koje Kosovu nije potrebno samo iz simboličnih, već i iz praktičnih razloga.

Četvrto, osnovni zahtev i osnovna novina ovog Osnovnog sporazuma je u odredbi koja kaže da se Srbija neće protiviti ulasku Kosova u međunarodne organizacije. Tu se pre svega misli na Ujedinjene nacije, mada se one eksplicitno ne pominju. Primarna obaveza kosovske strane je već postojeća, a to je uspostavljanje nekog oblika srpske samouprave na Kosovu. Sve ostalo u tekstu Osnovnog sporazuma opšta su mesta ili stvar simbolike koje su nekom možda važna, a nekom ne, ali praktično nemaju neke suštinske posledice.

U ovom trenutku, dakle, izbor pred Srbijom je da li će da pristane na to da preuzme političku obavezu da se više ne protivi ulasku Kosova u međunarodne organizacije, ili će trpeti negativne posledice koje će zbog odbijanja uslediti. Ovde je važno primetiti kako prijem Kosova u UN, EU ili bilo koju organizaciju samo delimično zavisi od neprotivljenja Srbije, i da do njega neće nužno doći jer o njemu odlučuju druge države koje u celoj stvari imaju sopstvene interese. S druge strane, izbor pred Kosovom je da li treba da pristane na sporazum koji ne sadrži priznanje i koji ne može da garantuje prijem Kosova u UN, a po kome mora da postupi po postojećoj obavezi uspostavljanja Zajednice srpskih opština. Ponavljam, na svakom građaninu je da o ovom pitanju odluči sam.

Politički Osnovni sporazum baziran na nemačkom Osnovnom ugovoru​

Kako sam već naveo, jasno je da je model predloga Osnovog sporazuma bio Osnovni ugovor između dve Nemačke (Grundlagenvertrag) iz 1972. godine, ali je takođe jasno da se ovde za razliku od nemačkog slučaja radi o političkom sporazumu a ne o međunarodnom ugovoru. Ovo možemo utvrditi iz ovlašnog uporednog pregleda teksta Osnovnog sporazuma i teksta Osnovnog ugovora između dve Nemačke (vidi ovde, ovde i ovde).
Svrha tog ugovora bila je normalizacija odnosa između Zapadne i Istočne Nemačke. Ukratko, Zapadna Nemačka je, uprkos ustavnoj obavezi državnih organa da rade na ujedinjenju Nemačke, odustala od pozicije po kojoj je jedino i isključivo ona mogla da zastupa celu Nemačku u međunarodnim odnosima i po kojoj je odbijala odnose sa drugim državama koje su priznavale Istočnu Nemačku. Zaokret zapadnonemačke politike ka otopljavanju odnosa sa Istokom (Ostpolitik) doveo je do zaključenja Osnovnog ugovora i do prijema obe Nemačke u UN 1973. godine.

Očigledne podudarnosti između dva teksta mogu se videti i u preambuli i u operativnim odredbama oba instrumenta. Na primer, stav 1 člana 1 Osnovnog sporazuma do reči je prepisan član 1 Osnovnog ugovora: „Strane će međusobno razvijati normalne, dobrosusedske odnose na bazi jednakih prava“. Drugi stav tog člana dodaje (već postojeću) obavezu specifičnu za srpsko-kosovski kontekst: „Obe strane će međusobno priznati relevantna dokumenta i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, tablice vozila i carinske pečate“. Slično je i sa odredbama članova 2 i 3. Član 4, stav 1 Osnovnog sporazuma prepisan je iz člana 4 Osnovnog ugovora: „Strane polaze od pretpostavke da nijedna od njih ne može predstavljati drugu stranu u međunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime“. Ali zato drugi stav tog člana sadrži zapravo najkonkretniju (i za srpsku stranu najtežu) obavezu: „Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji“.

Kako znamo da se u našem slučaju radi o političkom sporazumu, a ne o pravno obavezujućem međunarodnom ugovoru? Prvo, naziv ovog instrumenta je sporazum, koji može biti i politički i pravni, dok se naziv nemačkog instrumenta, ugovor (Vertrag), u praksi koristi isključivo za pravno obavezujuće ugovore. Drugo, dok član 10 Osnovnog ugovora sadrži završnu odredbu o ratifikaciji i stupanju na pravnu snagu, takve odredbe nema u Osnovnom sporazumu. Treće, i najvažnije, član 6, stav 1 Osnovnog sporazuma izričito kaže sledeće:
„Iako ovaj osnovni sporazum predstavlja važan korak u normalizaciji, obe strane će nastaviti proces dijaloga koji vodi EU novim zamahom, što će dovesti do pravno obavezujućeg, sveobuhvatnog sporazuma za normalizaciju odnosa.“
Dakle, pravno obavezujući, sveobuhvatni sporazum o normalizaciji je nešto što tek treba da usledi posle potpisivanja ovog Osnovnog sporazuma. Ovo je samo međukorak ka tom konačnom sporazumu, kakvi su bili i svi dosadašnji sporazumi Srbije i Kosova, od Briselskog sporazuma, preko sedenja na hoklici kod Donalda Trampa, do registarskih tablica.

Potpisivanje Osnovnog sporazuma ne bi bilo protivno Ustavu Srbije​

Na stranu to da li bi potpisivanje ovog Osnovnog sporazuma bilo dobra ideja ili ne, ono ne bi bilo protivno Ustavu Srbije. Ustav Srbije u svojoj preambuli kaže „da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima“, ali ta preambula nije pravno obavezujuća i tako je formulisana da se može različito tumačiti, šire ili uže. Član 114 Ustava dalje pominje Kosovo u zakletvi predsednika pri preuzimanju dužnosti, dok član 182 pominje Kosovo kao autonomnu pokrajinu.

Sam po sebi ovaj Osnovni sporazum o normalizaciji odnosa nije protivan Ustavu jer po svojoj prirodi i sadržaju radikalno ne odstupa od već postojećih sporazuma između Srbije i Kosova. Ustavni sud Srbije je 2014. presudio (sa 11 glasova naspram 4) kako potpisivanje Briselskog sporazuma nije bilo u suprotnosti sa Ustavom, jer je u pitanju bio politički sporazum a ne pravni akt. Jednako važi i za Osnovni sporazum. Primetiću u tom pogledu i da je mnogo kuražniji i kompetentniji Savezni ustavni sud Nemačke 1973. našao da je Osnovni ugovor između dve Nemačke – koji jeste bio pravno obavezujući, za razliku od našeg slučaja – bio u skladu sa Ustavom (osnovnim zakonom) Nemačke (BVerfGE 36, 1). Mislim da je i iz pravnih i iz političkih razloga sasvim jasno da Ustavni sud Srbije ne bi rekao ništa drugačije ako ga neko nešto bude pitao o ustavnosti Osnovnog sporazuma Srbije i Kosova.
Pitanje ustavnosti postaje ozbiljnije u slučaju zaključenja konačnog međunarodnog ugovora između Srbije i Kosova, ali mi smo, kako mi se čini, još uvek daleko od nekog takvog trenutka.

 

[ziltoid]

Nije priznanje (još uvek)​

Potpisivanjem Osnovnog sporazuma Srbija ne bi formalno, ni eksplicitno ni implicitno, priznala nezavisnost Kosova, kako pojam priznanja shvata međunarodno pravo, a to je jasan izraz volje jedne države da neki drugi entitet smatra državom. To je uprkos odredbama sporazuma (članovi 1-3) koje po ugledu na Osnovni ugovor između dve Nemačke pominju jednaka prava strana, rukovođenje ciljevima i principima utvrđenim u Povelji Ujedinjenih nacija, ili obavezu mirnog rešavanja sporova. Pažljivim čitanjem tih odredaba na način na koji to čine pravnici jasno je da Srbija ni u jednom trenutku Kosovo ne naziva državom.
S druge strane, preambula Osnovnog sporazuma jasno kaže kako strane pristaju na taj sporazum „polazeći od istorijskih činjenica i bez prejudiciranja različitih stavova strana o osnovnim pitanjima, uključujući pitanje statusa“. Ovom odredbom sačuvana je pozicija Srbije da Kosovo ne predstavlja nezavisnu državu. To je sa pravnog stanovišta prosto tako jer ponavljam, ne postoji jasan, nedvosmislen izraz volje Srbije da nezavisnost Kosova prizna. Drugim rečima, kada bi neki međunarodni sud odlučivao o tome da li je Srbija priznala Kosovo potpisivanjem ovog ili prethodnih sporazuma odgovor bi bio ne, i to bez neke veće dvojbe.

Stvari tako stoje sa čisto pravnog stanovišta. Sa političkog stanovišta potpisivanje ovog sporazuma, kao i prethodnih sporazuma koji nisi bili čisto tehničkog karaktera, sigurno jeste korak ka konsolidaciji državnosti Kosova. Smatrao to neko poželjnim ili ne, to je voz koji je odavno napustio stanicu.

Prijem Kosova u UN i EU​

Time dolazimo da najbitnije odredbe ovog sporazuma, u članu 4, stav 2: „Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji“. Mada se Ujedinjene nacije ovde ne pominju eksplicitno (kao ni Evropska unija), jasno je da se ovde pre svega radi o UN i njenim tzv. specijalizovanim agencijama. Kosovu je članstvo u sistemu UN od velikog praktičnog značaja. S druge strane, prijem Kosova u Savet Evrope je, po rečima g. Vučića, diplomatski već završena stvar. Ali to nije tako ni sa UN (između ostalog jer nezavisnost Kosova do sada nije priznala otprilike polovina članstva UN) ni sa eventualnim prijemom Kosova u EU (jer do sada nezavisnost Kosova nije priznalo 5 od 27 država članica EU: Španija, Slovačka, Rumunija, Kipar i Grčka).

Po članu 4 Povelje UN, države se primaju u tu organizaciju odlukom Generalne skupštine (donetom dvotrećinskom većinom glasova prisutnih država u skladu sa članom 18, stav 2 Povelje), a po prethodnoj preporuci Saveta bezbednosti (koja mora biti doneta sa najmanje 9 od 15 glasova, bez glasa protiv neke od stalnih članica, koje imaju tzv. pravo veta). Bilo koja stalna članica Saveta bezbednosti, a tu pre svega mislim na Kinu i Rusiju, može sprečiti prijem Kosova u UN čak i ako to želi dve trećine država članica. S druge strane, prijem u EU pored cele mukotrpne procedure i ispunjenja relevantnih standarda zahteva saglasnost svih postojećih članica. To znači da bilo koja od sadašnjih 5 država članica EU koje ne priznaju Kosovo ima odlučujući uticaj o prijemu Kosova u tu organizaciju.

Ovde je bitno primetiti tri ključne stvari. Prva je da je odredba Osnovnog sporazuma po kojoj se Srbija „neće protiviti“ članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama dosta nejasna i podložna različitim tumačenjima. Ona sigurno znači da Srbija ima obavezu da formalno ne glasa protiv prijema Kosova u npr. UN (ali ne mora da glasa za – može da bude uzdržana ili da ne glasa uopšte). Ali nejasno je da li ova obaveza obuhvata i neko zagovaranje Srbije prema drugim državama koje se o ovome pitaju, tj. da li zabranjuje Srbiji da pokuša da ubedi druge države da ne glasaju za prijem Kosova.

Drugo, mnoge države koje ne priznaju Kosovo to ne čine nužno zato što smatraju da je nezavisnost Kosova protivna međunarodnom pravu, već zato što imaju sopstvene secesionističke probleme i žele da izbegnu da Kosovo bude presedan za rešavanje tih problema. Bilo koji dogovor Srbije i Kosova koji ne predstavlja dovoljno jasan akt priznanja i dobrovoljnog pristanka Srbije na nezavisnost Kosova – kakav Osnovni sporazum nije, kao što sam već objasnio – za te države verovatno nije dovoljan. Drugim rečima, nezavisno od toga da li Srbija nešto traži od npr. Kine ili Indije, te države mogu smatrati da zbog sopstvenih problema (Tajvana, Tibeta, Kašmira) i dalje ne smatraju svrsishodnim da podrže članstvo Kosova u UN, barem dok se između Srbije i Kosova ne sklopi neki konačni obavezujući sporazum. Isto važi i za postupak prijema Kosova u EU.

Treće, podsećam da je za prijem Kosova u UN potrebna saglasnost svih stalnih članica Saveta bezbednosti, a ovde pre svega mislim na Rusiju. Ruski imperijalistički projekat u Ukrajini, koji uključuje pitanja teritorijalnog suvereniteta, i njen sukob sa Zapadom mogu dovesti do toga da Rusija uprkos promenjenih stavova Srbije i dalje ne želi da odobri pristup Kosova u UN. Čak i ako bi Srbija sada od Rusije eksplicitno tražila da glasa za prijem Kosova, Rusija bi po mom sudu želela da sačeka i da prijem Kosova koristi kao ulog u svojim pregovorima sa Zapadom, do kojih će u nekom trenutku doći. Ukratko, ja ne vidim kako bi Kosovo moglo biti primljeno u UN dok ne dođe do nekakvog rešenja ukrajinsko-ruske krize, a od toga smo bojim se vrlo daleko. Ili, drugačije rečeno, prihvatanje Osnovnog sporazuma od strane Srbije ne čini verovatnim da Kosovo može, u nekom razumnom predstojećem periodu, očekivati da postane članica UN. Mislim i da građani Srbije i građani Kosova moraju da to dobro razumeju.

Peščanik.net, 24.01.2023.

 

[radeta62]

Posle tolikih godina pregovora bas slucajno sad nam ispostavise ultimatum.O cemu je precednik pregovarao nije se samo po podu valjao kao sto je govorio i hvalio da je pobedio 5:0 siptare?

 

[kapetanmark]

Eto na! A mogli su Srbi lijepo početkom 1990-ih prihvatiti disoluciju SFRJ na miran način, onako kako se raspala Čehoslovačka i u većini slučajeva SSSR, dati ruke svima, opredijeliti se za Zapad, EU, NATO, demokraciju i ništa od ovoga što se sada sprema Srbiji, ne bi se dogodilo. Srbija bi imala Kosovo, bila bi uvažena, a ne stigmatizirana država, surađivala bi sa svim europskim državama, već bi odavno bila članica EU-a i građani bi imali daleko veći standard nego što ga danas imaju. Pitanje za sve građen Srbije - je li se baš isplatilo podržavati Miloševićev režim i njegove učenike?

Mogli su da niste 90 te I 91 ve oduzeli do 40 000 stanarskih prava isto Tolko najmanje otpustili sa posla, potom u prolece i rano leto 91 ve presretali na putu do posla ili do kuće na poslu, iz kuće odvodili ljude kojima nestaje trag, njih do 200 samo u Vukovaru dok ni jedan hrvat nije odveden iz kuće ili mu je srušena kuća bombom u rano leto 91ve u Vukovaru...


Da ne govorim o hrvatima koji su u ns i bg kupovali stanove 92ge za tepsiju ribe u Srbiji ko I svi ostali a ne ko 40 000 oduzetih stanarskih prava Srbima u hr od 90 te I 91ve...

Da niste to radili, možda su i mogli!

 

[DarkMoon]

Mogli su da niste 90 te I 91 ve oduzeli do 40 000 stanarskih prava isto Tolko najmanje otpustili sa posla, potom u prolece i rano leto 91 ve presretali na putu do posla ili do kuće na poslu, iz kuće odvodili ljude kojima nestaje trag, njih do 200 samo u Vukovaru dok ni jedan hrvat nije odveden iz kuće ili mu je srušena kuća bombom u rano leto 91ve u Vukovaru...


Da ne govorim o hrvatima koji su u ns i bg kupovali stanove 92ge za tepsiju ribe u Srbiji ko I svi ostali a ne ko 40 000 oduzetih stanarskih prava Srbima u hr od 90 te I 91ve...

Da niste to radili, možda su i mogli!

I da ne govorimo koliko ih ima po Zemunu..

 

[Guede]

Kako god, ko je ocekivao da ce biti lako zadržati Kosovo, taj se grdno varao. Pitanje je Kosovo i teska vremena sa losim standardom, ili bez Kosova, i solidna vremena sa losim standardom.
Ukratko, ne dajte ga ako necete biti bar jedna Svedska.

 

[kapetanmark]

I da ne govorimo koliko ih ima po Zemunu..

Evo nek se Mstislav I straks92 izjasne onako pošteno jesu li njima ili njihovim roditeljima oduzeti stanovi ko srbima u hr?

 

[PAWLLE]

samo nam jos sankcije fale u ovoj nesrecnoj zemlji,ekonomski tigar bi crko ko buba sarba

 

[kapetanmark]

samo nam jos sankcije fale u ovoj nesrecnoj zemlji,ekonomski tigar bi crko ko buba sarba

Jebacemo mi I nato moj bato!