- Poruka
- 76.886
Prvi zabeleženi dokazi o ceremonijama venčanja koje su ujedinjavale jednu ženu i jednog muškarca datiraju iz oko 2350. godine pre nove ere, u Mesopotamiji. Tokom narednih nekoliko stotina godina, brak je evoluirao u široko rasprostranjenu instituciju koju su prihvatili stari Jevreji, Grci i Rimljani. Ali tada, brak nije imao mnogo veze sa ljubavlju ili religijom.
Primarna svrha braka bila je da veže ženu za muškarce i tako garantuje da su muškarčeva deca zaista njegovi biološki naslednici.
Udajom je žena postala muško vlasništvo.
U ceremoniji veridbe u antičkoj Grčkoj, otac bi predavao svoju ćerku sa ovim rečima: „Zalažem svoju ćerku u svrhu rađanja zakonitog potomstva. Kod starih Jevreja, muškarci su bili slobodni da uzmu nekoliko žena; oženjeni Grci i Rimljani bili su slobodni da zadovolje svoje seksualne nagone sa konkubinama, prostitutkama, pa čak i ljubavnicima tinejdžerima, dok su njihove žene morale ostati kod kuće i brinuti se za domaćinstvo. Ako žene nisu uspele da proizvedu potomstvo, njihovi muževi bi ih mogli vratiti i oženiti se za nekog drugog.
Koliko smo daleko odmakli od ovoga?
Primarna svrha braka bila je da veže ženu za muškarce i tako garantuje da su muškarčeva deca zaista njegovi biološki naslednici.
Udajom je žena postala muško vlasništvo.
U ceremoniji veridbe u antičkoj Grčkoj, otac bi predavao svoju ćerku sa ovim rečima: „Zalažem svoju ćerku u svrhu rađanja zakonitog potomstva. Kod starih Jevreja, muškarci su bili slobodni da uzmu nekoliko žena; oženjeni Grci i Rimljani bili su slobodni da zadovolje svoje seksualne nagone sa konkubinama, prostitutkama, pa čak i ljubavnicima tinejdžerima, dok su njihove žene morale ostati kod kuće i brinuti se za domaćinstvo. Ako žene nisu uspele da proizvedu potomstvo, njihovi muževi bi ih mogli vratiti i oženiti se za nekog drugog.
Koliko smo daleko odmakli od ovoga?