Да, у праву си. Погледајмо сада твоју анализу.
Тачно. Овде се говори и импотеним људима. Или који имају други неки проблем због кога не могу да ступе у брак и упражњавају полне односе.
Тачно. Слажем се.
Тачно. Овде се говори о монаштву. Људи који су монаси су ти који су се ушопљили ради Царства. И овај стих и јесте тај на коме ми православни темељимо оправданост монаштва.
Е сад, у вези мог коментара који си цитирао, ја нисам говорио о монасима, нисам пак ни говорио о свештеницима који живе безбрачно, већ сам говорио о људима који су у браку, а тај брак ипак не конзумирају.
Зашто? За то нема оправданости. Јер, Христос нигде није људима у браку забранио да исти конзумирају. Нити им је рекао да живе у браку ко брат и сестра.
Напротив, Свети Апостол Павле каже да муж и жена указују један другоме дужну љубав и да се не забрањују један другоме, сем по договору.
Брак је Христос такође благословио као један од путева ка Богу, самим тим и полни однос у браку је благословен и нема сметње да се исти не упражњава.
Ако су људи решили да буду девстени Христа тј. Царства ради, нека иду у монахе. Али, по учењу Цркве, и људи који живе у браку, у складу са Христом, иако имају полне односе, такође су девстени и чисти јер брачна постеља је чиста.
Дакле, не видим ниједан једини разлог ни из чега што је речено у овом пасусу да људи који ступе у брак не упражњавају однос и живе као брат и сестра. Ако не желе да имају полне односе, ако желе да живе девствено (мада, и у браку су људи девствени иако имају нормалан полни однос) не треба да улазе у брак. Јер, на крају, Христос каже:
Видиш колико је велика Мудрост Божанска Христова. Он каже ,,ко може нек прими", неко овако, неко онако.
То значи да и брак и девственост стоје на истом путу и то значи да нико не треба да себе сили да иде једним од та два пута, ако исти не може да изнесе.
То конкретно значи, не иди у монахе ако ниси за то, не сили се, него буди у браку јер и он је добар пут ка Богу. Исто тако, не буди у браку ако желиш бити девствен, не сили себе да имаш брак а да га не конзумираш у потпуности.
Ко може примити, нека прими. Кључна реченица овога пасуса. Монаштво је један вид служења Богу, брак је други вид. Оба вида, иако наизглед различита, доста су слична, оба воде ка Богу. Али, исто тако, за који год пут се човек определи мора живети у складу са њима, не сме себе силити без разума и бити у браку, а не конзумирати га. Или бити монах а чинити разврат.
То је поента .
