Quantcast

''Braca'' Rusi pustili da se raspadne SFRJ

Nebac69

Domaćin
Poruka
4.915
Baljucke pustili da se raspadne SFRJ

Nakon raspada SSSR dva vojna bloka nisu imala potrebu da čuvaju Jugoslaviju - tu tampon državu, kaže autor Nikita Bondarev koji dalje objašnjava tajnu jugoslovenskog ekonomskog čuda, odnosno kreditima sa zapada i izvozu na istok.

BEOGRAD - Ruski institut za strateška istraživanja objavio je knjigu magistra istorijskih nauka Nikite Bondareva „Enigma Tito. Moskovske godine Josipa Broza (1935-1937)“, prenosi portal Fakti.org. Knjiga se bavi, kao što i njen naslov govori, dvema godinama koje su postale ključne u celom Titovom životu i političkoj delatnosti. Donele su, pored ostalog, Titove prve kontakte sa sovjetskom obaveštajnom službom, čijem rasvetljavanju je posvećen dobar deo knjige.

Bondarev se bavi i Titovim ličnim životom u tom kratkom periodu i ocenjuje njegovo delovanje u svojstvu saradnika Kominterne. Knjiga je napisana na bazi „unikalnih ruskih i srpskih arhivskih materijala od kojih se mnogi prvi put publikuju”, dok je portal Fakti objavljuje u nastavcima.

Faktički, nakon smrti Tita 1980. godine umrla je i država. Nalik na imperiju Karla Velikog: umro imperator - raspala se imperija. Tito je stvorio Jugoslaviju i upravljao je njome 35 godina...
- Da, sa smrću vođe nestala je i srž. Ali, da se nije raspao Sovjetski Savez, Jugoslavija bi mogla da postoji u agoniji još dugo. To bi bila baš agonija.

Potencijalno, ona bi mogla da traje još 10,15 godina. Ko je bio zainteresovan za taj raspadu - Zapad, Rusija?
- Rusija, naravno, apsolutno nije bila zainteresovana. Nakon raspada Sovjetskog Saveza Zapad nije imao potrebe da čuva tu tampon državu. Drugim rečima: dva vojna bloka, dva različita sistema, držali su ovu državu sa dve strane? Ali, sećam se kako se u Jugoslaviju išlo u kupovinu, kako se visoko cenio jugoslovenski dinar. I odjednom se sve srušilo, zemlja se našla u siromaštvu, i niko nije mogao ništa da shvati.

Za to vreme Jugoslavija se zaglibila u dugovima. Paradoksalno, dobar život je opet počeo 1989-1991. godine. Sve kao da se vratilo u Titovo vreme: pojavio se novac, roba, sve je postalo lepo i dobro. Ali je to bilo zatišje pred buru, neki trenutak kada je, očigledno, bilo potrebno da se skrene pažnja širokih masa sa rušilačkih procesa koji su se odvijali u državi. Generalno, cela Titova Jugoslavija bila je jedna velika zona zamrznutog konflikta. Otišao je vođa i 10 godina nakon njegovog odlaska sve je bilo zamrznuto, pa se odmrznulo. Jer koreni tog sukoba, suprostavljanja, recimo, između Srba i Hrvata, koji je eskalirao za vreme Drugog Svetskog rata, nisu bili iščupani.

Tito nije hteo ni u NATO ni u Varšavski pakt. On nije hteo da bude ni u socijalističkom ni u kapitalističkom taboru, hteo je da bude samo svoj. Šta je on onda pravio?
- Ja sam, ako mogu tako da kažem, lišen bilo kakvih nostalgičnih iluzija u vezi Jugoslavije. Teško je da kažem šta je on pravio, zato mogu da kažem šta je on napravio - napravio je državu-parazita koja se bavila špekulacijama ogromnih razmera. A zemlje, koje su činile Pokret nesvrstanih, bile su tržište za prodaju špekulantske robe. Takvu su šemu napravili Tito i njegovi najbliži saradnici posle smrti Staljina.

I kako je ova šema funkcionisala?
- Primetiću da je Tito stalno pokušavao da izgladi odnose sa Zapadom, pre svega sa Amerikom. U početku Titu nisu verovali. Tek posle 1952. njemu su polako počeli da ukazuju poverenje. Nakon smrti Staljina baš je krenulo da teče med i mleko. A šema je bila sledeća. Na Zapadu se uzima kredit i za taj se novac u Jugoslaviji otvara industrijska proizvodnja, na čemu je rasla zaposlenost stanovništva. Proizvodnja se pravila na bazi nekih industrijskih mašina, takođe zapadnih, koje su bile zastarele, pa na njima napravljeni proizvodi nisu bili konkurentni onima sa Zapada. Ali, zato je takva roba bila veoma tražena u Sovjetskom Savezu i u zemljama sa narodnom demokratijom, gde se i slala na eksport.

Sovjetski Savez, koji nije imao višak deviza, plaćao je tu robu naftom i gasom. Deo tih sirovina išao je za unutrašnje potrebe, a deo se reeksportovao za devize, a dobijeni novac se koristio za vraćanje duga uzetog u Americi. Taj složen, ali veoma efikasan sistem polako je postojao neupotrebljiv, pre svega zato što su ljudi postajali sve pohlepniji i nespremni da vraćaju strani dug po ovoj šemi. Za plaćanje kamata počeli su da se uzimaju drugi krediti. To i jeste glavni izvor jugoslovenskog ekonomskog čuda. Drugi izvor tog čuda je prodaja oružja i vojne tehnike zemljama trećeg sveta, koje su se kasnije ujedinile u Pokret nesvrstanih. To je delimično bio reeksport sovjetskih i istočno-evropskih proizvoda vojne industrije, a delimično i svojih. Vojna industrija u Jugoslaviji bila je dosta razvijena.

U redu, ali šta je od tog reeksporta dobijao Sovjetski Savez?
- Politika Sovjetskog Saveza je sasvim jasna: izvoz oružja je išao na tačke gde je bilo bolje da se ne pokazuje, eto, sve ide preko Jugoslavije. Na taj način, naoružavajući treće zemlje koje su ulazile u Pokret nesvrstanih, SSSR je stvarao snagu koja je mogla da se odupre svakoj ekspanziji, pre svega, Zapada. A za Jugoslaviju je trgovina oružjem bila veoma unosna.

A koju je ulogu igrala Jugoslavija u tom Pokretu, koji je radio na relaciji „jug-jug”?
- Pokret nesvrstanih zvanično je formiralo 25 država na Beogradskoj konferenciji u septembru 1961. Njegovi neformalni lideri postali su Indija i Jugoslavija. U tom pokretu su aktivno učestvovali Egipat, Indonezija, Gana, Avganistan, Mjanmar i mnoge druge zemlje. Stvaranju Pokreta prethodile su konferencija u Bandungu 1955. i trilateralne konsultacije Josipa Broza Tita, Gamala Abdel Nasera i Džavaharlala Nehrua 1956. godine.

Jugoslaviju je manje, nego afričko-azijske zemlje, zanimalo pitanje borbe protiv neokolonijalizma. Zato je Jugoslavija posvećivala puno pažnje čuvanju jednaka udaljenosti Pokreta od velikih država i mekom neutralisanju pokušaja Sovjetskog Saveza da objavi Pokret za „prirodnog saveznika” socijalističkog tabora. Jugoslavija je prva ne samo evropska već i jedina socijalistička zemlja koja se zvanično proglasila nesvrstanom. I, Jugoslavija je - u značajnoj meri - vršila reprezentativne funkcije za ceo Pokret nesvrstanih, mada Tito, formalno-pravno, nikada nije bio „glavni” vođa.

http://www.kurir-info.rs/rusi-pustili-da-se-raspadne-sfrj-clanak-327829
 

Nebac69

Domaćin
Poruka
4.915
Ne mogu da vjerujem da nekome ovakva pitanja jos uvijek nisu jasna!:dash:


U vrijeme raspada SFRJ isti proces je trajao i u tadasnjem jos uvijek SSSR-u,a SSSR nikad nije vodio rusku,vec sovjetsku politiku,a u toj politici nema Srbije i Srba!
Kako to da nije bilo 1878. SSSR-a kad se CARSKA Rusija sa Romanovima na celu po ko zna koji put zabila noz u ledja Srbima time zalagajuci se da cela danasnja Juzna Srbija pripoji njihovom savezniku Bugraskoj a sve na stetu Srbije. To se RUSOFILI zvao San-Stefanski Ugovor. Da li se radi o SSSR ili Rusiji te drzave su uivek pravile ogromnu stetu Srbiji vekovima, sto su Obrenovici na vreme shvatili da od te 'brace'' Rusa sve ide na stetu Srbiji.

али је изазвао отпор Румуније и Србије. Бугари су славили. Неравноправни третман балканских народа погоршао је њихово супарништво и почео да их удаљава од Русије. Споразум је Србији дао независност, али је испуњен тек делић њених територијалних захтева. За српску јавност и политичке лидере ово је била велика неправда, коју су наметнули Руси a чије разлоге Срби нису могли да разумеју. Мада је влада спречавала разбуктавање јавног антируског расположења, новосадска „Застава" отворено је оптужила Русију: Видимо да бугарски народ, уз подршку руских бајонета и под руководством руских државника гори од жеље да постигне панруске циљеве, заузимајући подручје које по географском и етничком положају припада Србији!

Све до Сан Стефана кнез Милан је био слепо одан Русији, видећи у цару свог природног браниоца. Када је увидео да су два рата Србије c Турском као главни резултат имала стварање велике Бугарске, кнез је схватио да се српска спољна политика заснива на опасној словенској сентименталности. Одлучио је да крене новим правцем, који ће почивати искључиво на интересима Србије. Без понижења за Србију и њену владу, Јован Ристић је дискретно и обазриво извео заокрет ка аустријској спољној политици. Избегавајући журбу и несмотреност, затражио је аустријску заштиту и подршку, добивши је без увреде за Русију, на коју је и даље рачунао током своје бечке мисије и на Берлинском конгресу


http://sr.wikipedia.org/wiki/Санстефански_споразум
 
Poslednja izmena:

Party Boy

Iskusan
Poruka
5.353
Kako to da nije bilo 1878. SSSR-a kad se CARSKA Rusija sa Romanovima na celu po ko zna koji put zabila noz u ledja Srbima time zalagajuci se da cela danasnja Juzna Srbija pripoji njihovom savezniku Bugraskoj a sve na stetu Srbije. To se RUSOFILI zvao San-Stefanski Ugovor. Da li se radi o SSSR ili Rusiji te drzave su uivek pravile stetu Srbiji vekovima, sto su Obrenovici na vreme shvatili da od te 'brace'' Rusa sve ide na stetu Srbiji.

али је изазвао отпор Румуније и Србије. Бугари су славили. Неравноправни третман балканских народа погоршао је њихово супарништво и почео да их удаљава од Русије. Споразум је Србији дао независност, али је испуњен тек делић њених територијалних захтева. За српску јавност и политичке лидере ово је била велика неправда, коју су наметнули Руси a чије разлоге Срби нису могли да разумеју. Мада је влада спречавала разбуктавање јавног антируског расположења, новосадска „Застава" отворено је оптужила Русију: Видимо да бугарски народ, уз подршку руских бајонета и под руководством руских државника гори од жеље да постигне панруске циљеве, заузимајући подручје које по географском и етничком положају припада Србији!

Све до Сан Стефана кнез Милан је био слепо одан Русији, видећи у цару свог природног браниоца. Када је увидео да су два рата Србије c Турском као главни резултат имала стварање велике Бугарске, кнез је схватио да се српска спољна политика заснива на опасној словенској сентименталности. Одлучио је да крене новим правцем, који ће почивати искључиво на интересима Србије. Без понижења за Србију и њену владу, Јован Ристић је дискретно и обазриво извео заокрет ка аустријској спољној политици. Избегавајући журбу и несмотреност, затражио је аустријску заштиту и подршку, добивши је без увреде за Русију, на коју је и даље рачунао током своје бечке мисије и на Берлинском конгресу


http://sr.wikipedia.org/wiki/Санстефански_споразум
Treba da das jedan cas iz istorije Rusofilima ocigledno:ok:
 

Nebac69

Domaćin
Poruka
4.915
Treba da das jedan cas iz istorije Rusofilima ocigledno:ok:[/QUOTE]

Koliko god ti objasnjavao istorijske cinjenice indoktriniranim RUSOFILIMA oni ce i dalje ''majcica'' Rusija. Ti im kazes da je JELCIN 1999. poslao vojsku na sever Kosova a da je Breznjevov KGB-ovac PUTIN tu istu RUSKU vojsku sa Kosova on sam povukao za vreme vladavine najveceg KGB placenika Kostunice i DSS-a...


....a oni opet ''braca'' Rusi...to se vec zove bolest....RUSOFILIZAM je bolest koji nema leka.
 
Poslednja izmena:

ivan_andj

Buduća legenda
Poruka
38.596
Русија је увек била уз Србију и Србе. Чак могу себи да дозволим и мисао да би нам Стаљин помогао против агента Броза.

Друга је прича што Срби, Србија и њена политичка елита уназад 200 година, не умеју да науче основни принцип политике и дипломатије - извући највише за себе и своје интересе из сваког историјског периода.
 

Party Boy

Iskusan
Poruka
5.353
Skini taj avatar i budi konstruktivan a ne neprijatelj.... znam ja kao i vecina u kakvim smo hovnima, ali necu da provociram...
trudicu se da budem konstruktivan,ali avatar necu da sklonim...jos..jer u toj drzavi ipak zivim i zaradjujem i generalno nema nista protiv nje,svestan sam da i oni imaju rupe,pogotovo spoljna politika....da li sam neprijatelj to sve zavisi skoje strane gledas
 

Party Boy

Iskusan
Poruka
5.353
Русија је увек била уз Србију и Србе. Чак могу себи да дозволим и мисао да би нам Стаљин помогао против агента Броза.

Друга је прича што Срби, Србија и њена политичка елита уназад 200 година, не умеју да науче основни принцип политике и дипломатије - извући највише за себе и своје интересе из сваког историјског периода.
Da nam je Staljin ''pomogao''postali bi smo jos jedan Sovjetski satelit i imali bismo divno Staljinisticko uredjenje kakvo je bilo kod Rumuna i Poljaka..i celog istocnog bloka...propali bismo jos tad
 

JESAUL

Iskusan
Poruka
5.105
Mogu isprani mozgovi,proevropski i proamericki da pricaju sta hoce,ali jedini,ponavljam jedini koji su ikad pomagali Srbe i Srbiju su Rusi i Rusija!

Ne kazem da nekad nije bilo politickih igara i odluka koje nam nisu isle na ruku,ali sve ostalo ide u korist teze da su jedini koji su nam ikad pomagali!

Ni jedan srpski ustanak bez politicke i vojne pomoci Rusije ne bi uspio!

Bez ultimatuma ruskog cara ffrancuskim i engleskim vlastima,nikad ne bismo spasili,a kamoli naooruzali i nahranili napacenu vojsku u Albaniji!

Ruska imperija ulazi nespremna u prvi svjetski rat i zbog toga nestaje sa svjetske scene 70 godina,zbog Srbije!Ja vecu zrtvu u modernoj istiriji nisam vidio!

To su samo neki primjeri.

Danasnja Rusija jaca,Bogu hvala,ali nije to onom brzinom i intenzitetom,da bi Rusija sada mogla da cvrsto brani ni svoje,a kamloi u potpunosti nase interese.Naravno,kako da brani nas,kad mi budalasto srljamo u NATO i EU!
 

kristiansand

Veoma poznat
Poruka
10.393
Baljucke pustili da se raspadne SFRJ

Nakon raspada SSSR dva vojna bloka nisu imala potrebu da čuvaju Jugoslaviju - tu tampon državu, kaže autor Nikita Bondarev koji dalje objašnjava tajnu jugoslovenskog ekonomskog čuda, odnosno kreditima sa zapada i izvozu na istok.

BEOGRAD - Ruski institut za strateška istraživanja objavio je knjigu magistra istorijskih nauka Nikite Bondareva „Enigma Tito. Moskovske godine Josipa Broza (1935-1937)“, prenosi portal Fakti.org. Knjiga se bavi, kao što i njen naslov govori, dvema godinama koje su postale ključne u celom Titovom životu i političkoj delatnosti. Donele su, pored ostalog, Titove prve kontakte sa sovjetskom obaveštajnom službom, čijem rasvetljavanju je posvećen dobar deo knjige.

Bondarev se bavi i Titovim ličnim životom u tom kratkom periodu i ocenjuje njegovo delovanje u svojstvu saradnika Kominterne. Knjiga je napisana na bazi „unikalnih ruskih i srpskih arhivskih materijala od kojih se mnogi prvi put publikuju”, dok je portal Fakti objavljuje u nastavcima.

Faktički, nakon smrti Tita 1980. godine umrla je i država. Nalik na imperiju Karla Velikog: umro imperator - raspala se imperija. Tito je stvorio Jugoslaviju i upravljao je njome 35 godina...
- Da, sa smrću vođe nestala je i srž. Ali, da se nije raspao Sovjetski Savez, Jugoslavija bi mogla da postoji u agoniji još dugo. To bi bila baš agonija.

Potencijalno, ona bi mogla da traje još 10,15 godina. Ko je bio zainteresovan za taj raspadu - Zapad, Rusija?
- Rusija, naravno, apsolutno nije bila zainteresovana. Nakon raspada Sovjetskog Saveza Zapad nije imao potrebe da čuva tu tampon državu. Drugim rečima: dva vojna bloka, dva različita sistema, držali su ovu državu sa dve strane? Ali, sećam se kako se u Jugoslaviju išlo u kupovinu, kako se visoko cenio jugoslovenski dinar. I odjednom se sve srušilo, zemlja se našla u siromaštvu, i niko nije mogao ništa da shvati.

Za to vreme Jugoslavija se zaglibila u dugovima. Paradoksalno, dobar život je opet počeo 1989-1991. godine. Sve kao da se vratilo u Titovo vreme: pojavio se novac, roba, sve je postalo lepo i dobro. Ali je to bilo zatišje pred buru, neki trenutak kada je, očigledno, bilo potrebno da se skrene pažnja širokih masa sa rušilačkih procesa koji su se odvijali u državi. Generalno, cela Titova Jugoslavija bila je jedna velika zona zamrznutog konflikta. Otišao je vođa i 10 godina nakon njegovog odlaska sve je bilo zamrznuto, pa se odmrznulo. Jer koreni tog sukoba, suprostavljanja, recimo, između Srba i Hrvata, koji je eskalirao za vreme Drugog Svetskog rata, nisu bili iščupani.

Tito nije hteo ni u NATO ni u Varšavski pakt. On nije hteo da bude ni u socijalističkom ni u kapitalističkom taboru, hteo je da bude samo svoj. Šta je on onda pravio?
- Ja sam, ako mogu tako da kažem, lišen bilo kakvih nostalgičnih iluzija u vezi Jugoslavije. Teško je da kažem šta je on pravio, zato mogu da kažem šta je on napravio - napravio je državu-parazita koja se bavila špekulacijama ogromnih razmera. A zemlje, koje su činile Pokret nesvrstanih, bile su tržište za prodaju špekulantske robe. Takvu su šemu napravili Tito i njegovi najbliži saradnici posle smrti Staljina.

I kako je ova šema funkcionisala?
- Primetiću da je Tito stalno pokušavao da izgladi odnose sa Zapadom, pre svega sa Amerikom. U početku Titu nisu verovali. Tek posle 1952. njemu su polako počeli da ukazuju poverenje. Nakon smrti Staljina baš je krenulo da teče med i mleko. A šema je bila sledeća. Na Zapadu se uzima kredit i za taj se novac u Jugoslaviji otvara industrijska proizvodnja, na čemu je rasla zaposlenost stanovništva. Proizvodnja se pravila na bazi nekih industrijskih mašina, takođe zapadnih, koje su bile zastarele, pa na njima napravljeni proizvodi nisu bili konkurentni onima sa Zapada. Ali, zato je takva roba bila veoma tražena u Sovjetskom Savezu i u zemljama sa narodnom demokratijom, gde se i slala na eksport.

Sovjetski Savez, koji nije imao višak deviza, plaćao je tu robu naftom i gasom. Deo tih sirovina išao je za unutrašnje potrebe, a deo se reeksportovao za devize, a dobijeni novac se koristio za vraćanje duga uzetog u Americi. Taj složen, ali veoma efikasan sistem polako je postojao neupotrebljiv, pre svega zato što su ljudi postajali sve pohlepniji i nespremni da vraćaju strani dug po ovoj šemi. Za plaćanje kamata počeli su da se uzimaju drugi krediti. To i jeste glavni izvor jugoslovenskog ekonomskog čuda. Drugi izvor tog čuda je prodaja oružja i vojne tehnike zemljama trećeg sveta, koje su se kasnije ujedinile u Pokret nesvrstanih. To je delimično bio reeksport sovjetskih i istočno-evropskih proizvoda vojne industrije, a delimično i svojih. Vojna industrija u Jugoslaviji bila je dosta razvijena.

U redu, ali šta je od tog reeksporta dobijao Sovjetski Savez?
- Politika Sovjetskog Saveza je sasvim jasna: izvoz oružja je išao na tačke gde je bilo bolje da se ne pokazuje, eto, sve ide preko Jugoslavije. Na taj način, naoružavajući treće zemlje koje su ulazile u Pokret nesvrstanih, SSSR je stvarao snagu koja je mogla da se odupre svakoj ekspanziji, pre svega, Zapada. A za Jugoslaviju je trgovina oružjem bila veoma unosna.

A koju je ulogu igrala Jugoslavija u tom Pokretu, koji je radio na relaciji „jug-jug”?
- Pokret nesvrstanih zvanično je formiralo 25 država na Beogradskoj konferenciji u septembru 1961. Njegovi neformalni lideri postali su Indija i Jugoslavija. U tom pokretu su aktivno učestvovali Egipat, Indonezija, Gana, Avganistan, Mjanmar i mnoge druge zemlje. Stvaranju Pokreta prethodile su konferencija u Bandungu 1955. i trilateralne konsultacije Josipa Broza Tita, Gamala Abdel Nasera i Džavaharlala Nehrua 1956. godine.

Jugoslaviju je manje, nego afričko-azijske zemlje, zanimalo pitanje borbe protiv neokolonijalizma. Zato je Jugoslavija posvećivala puno pažnje čuvanju jednaka udaljenosti Pokreta od velikih država i mekom neutralisanju pokušaja Sovjetskog Saveza da objavi Pokret za „prirodnog saveznika” socijalističkog tabora. Jugoslavija je prva ne samo evropska već i jedina socijalistička zemlja koja se zvanično proglasila nesvrstanom. I, Jugoslavija je - u značajnoj meri - vršila reprezentativne funkcije za ceo Pokret nesvrstanih, mada Tito, formalno-pravno, nikada nije bio „glavni” vođa.

http://www.kurir-info.rs/rusi-pustili-da-se-raspadne-sfrj-clanak-327829
OPET ISTA PRICA.
RUSIMA TADA NIKAKO NIJE BILO U INTERESU DA SE SFRJ RASPADNE ZATO STO EJ RASPAD SFRJ BIO U DIREKTNOJ VEZI SA RASPADOM USSR.
DAKLE NE RADI SE O TOME DA NISU HTELI, NISU IMALI INTERESA DA SPRECE RASPAD, VEC O TOME DA NISU MOGLI TO DA URADE.
RUSIJA JE TADA PREVISE ZAVISILA OD STRANE POMOCI I BILA JE PRED TOTALNIM KOLAPSOM I RASPADOM.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.