Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.880
Основни циљ аустроугарске политике на Балкану уочи Берлинског конгреса па све до краја њеног постојања (1918) био је слабљење српског елемента. На Берлинском конгресу је "бечка влада скоро јавно ставила до знања да неће дати остварење једне веће српске државне јединице. Србима ће се дати да животаре, разбијени, завађени и распарчани у више подручја и под више разних власти" (В. Ћоровић).. Али, није било довољно само политичко и физичко раздвајање, па је примењена још једна, перфиднија и опаснија стратегија, која је ударала у саме темеље идентитета народа – у његов језик, којем се мења структура и намеће ново име.
У есеју Трагом кварења нашег језика у недавној прошлости Марко Марковић, пре пола века, каже: "Кад је реч о окупаторовом кварењу народног језика окупираног народа, нама се чини да не би било тешко утврдити да је Аустроугарска за четрдесет година своје владавине штетније дјеловала на наш језик него Турска за четири стотине година".
У почетку, за време управе генерала Филиповића, језик у Босни и Херцеговини службено се назива "хрватски", затим "земаљски", да би 1890. службени назив постао "босански". Идеју о босанском језику (као и босанском народу) покушава да наметне Бењамин Калај, шеф Заједничког министарства финансија у Бечу, под чијом управом је била Земаљска влада у Сарајеву од 1882. до 1903. Будући да ни Срби ни Хрвати нису прихватали ово наметнуто име, Калај покушава да му прибави оправдање, тражећи подршку од шефа славистичке катедре у Бечу, Словенца Франца Миклошича. Овај, међутим, шаље негативан одговор, саветујући му да тај језик може звати српски – како га зову Срби и муслимани у окупираним крајевима, "или да се Влада одлучи за хрватски".
Нешто боље среће Калај је био са Миклошичевим наследником – Ватрославом Јагићем, који је 1896. у аустроугарском парламенту бранио назив "босански језик", тврдећи да су га тако звали и неки фрањевци у једном документу из 17. века. Јагић се касније покајао и своју изјаву прогласио непромишљеном, "пошто је изазвао буре протеста и међу Србима и међу Хрватима" (А. Митровић).
Под притиском јавности Земаљска влада ће 1907, за време министра Буријана, напустити назив босански језик и увести српскохрватски. Све до краја 20. века, до грађанског рата у БиХ, босански језик више се и не помиње.
https://www.politika.rs/scc/clanak/18049/Политичари-против-лингвиста
Да ли је Калај искључиво једини аутор новокомпонованих термина?
У есеју Трагом кварења нашег језика у недавној прошлости Марко Марковић, пре пола века, каже: "Кад је реч о окупаторовом кварењу народног језика окупираног народа, нама се чини да не би било тешко утврдити да је Аустроугарска за четрдесет година своје владавине штетније дјеловала на наш језик него Турска за четири стотине година".
У почетку, за време управе генерала Филиповића, језик у Босни и Херцеговини службено се назива "хрватски", затим "земаљски", да би 1890. службени назив постао "босански". Идеју о босанском језику (као и босанском народу) покушава да наметне Бењамин Калај, шеф Заједничког министарства финансија у Бечу, под чијом управом је била Земаљска влада у Сарајеву од 1882. до 1903. Будући да ни Срби ни Хрвати нису прихватали ово наметнуто име, Калај покушава да му прибави оправдање, тражећи подршку од шефа славистичке катедре у Бечу, Словенца Франца Миклошича. Овај, међутим, шаље негативан одговор, саветујући му да тај језик може звати српски – како га зову Срби и муслимани у окупираним крајевима, "или да се Влада одлучи за хрватски".
Нешто боље среће Калај је био са Миклошичевим наследником – Ватрославом Јагићем, који је 1896. у аустроугарском парламенту бранио назив "босански језик", тврдећи да су га тако звали и неки фрањевци у једном документу из 17. века. Јагић се касније покајао и своју изјаву прогласио непромишљеном, "пошто је изазвао буре протеста и међу Србима и међу Хрватима" (А. Митровић).
Под притиском јавности Земаљска влада ће 1907, за време министра Буријана, напустити назив босански језик и увести српскохрватски. Све до краја 20. века, до грађанског рата у БиХ, босански језик више се и не помиње.
https://www.politika.rs/scc/clanak/18049/Политичари-против-лингвиста
Да ли је Калај искључиво једини аутор новокомпонованих термина?