Bosnjaci u ratu u BIH srusili i tesko ostetili preko 300 srpskih pravoslavnih crkava

Тихи

Starosedelac
Poruka
184.011
U knjizi Slobodana Mileusnića “Duhovni genocid 1991-1995” piše da je u Bosni i Hercegovini porušeno 125 pravoslavnih crkvi (Banjalučka eprahija 2, Bihaćko - petrovačka eparhija 26, Dabrobosanska eparhija 23, Zahumsko - hercegovačka 36, Zvorničko- tuzlanska 38), dok je oštećeno 172 crkve (Banjalučka eprahija 3, Bihaćko- petrovačka eparhija 68, Dabrobosanska eparhija 13, Zahumsko- hercegovačka 28, Zvorničko- tuzlanska 60). Naravno, ne smijemo ignorisati i porušena 67 parohijska doma i ostale objekta, dok ih je 64 u većoj ili manjoj mjeri oštećeno.

Zasto niko ne obnavlja ove od strane bosnjaka ostecene ili unistene srpske pravoslavne crkve?
 

To nije nikakv izvor. Ovaj samo navodi tu knjigu. Trazui sam kompletnu listu tih objekata.

Inace na toj istoj stranici :

Ako pogledamo ove brojke, i pored različitih metodologija i procjena, sasvim je jasno da su tokom rata u Bosni i Hercegovini najviše stradali muslimanski vjerski objekti i to prvenstveno od strane srpske vojske, ali su Srbi uništili ili oštetili i najveći broj hrvatskih bogomolja. Sve je to praćeno hitovima “Sve džamije u oblake lete” i “Ja sam rođen gdje džamije nema”.


Ti ili ne znas sta postavljas ili si musliman. Verovatno je ovo drugo u pitanju
 
Током ратова на простору бивше СФРЈ 1991-1995 на простору Хрватске и Босне и Херцеговине, тешко је страдала имовина Српске православне цркве. Укупна је порушено 212, а оштећено 367 цркава и манастира. Од остале црквене имовине порушено је 111 парохиских домова и осталих црквених здања а оштећено је 107. Епархије на овим територијама су биле поприште жестоких борби тако да је црквена имовина и тада доживела велика страдања. Након Другог светског рата СПЦ је преуредила распоред и број епархија тако да је нпр. Бихаћко-петровачка епархија успоставена од делова Далматинске и Бањалучке епархије 1990. године.

Стање по епархијама:

Бањалучка епархија[1]
Порушене 2 цркве
Оштећене 3 цркве
Порушена 2 парохијска дома
У Другом светском рату (1941–1945) на територији Бањалучке епархије (данашња Бањалучка и део Бихаћко-петровачке епархије) порушене су 64 цркве и један манастир, а 21 црква и 3 манастира су оштећена. Укупно је срушено 38 парохијских домова, а 12 је оштећено. Маја 1941. године убијен је епископ бањалучки Платон Јовановић.

Бихаћко-петровачка епархија[2]
Порушено 26 цркава
Оштећено 68 цркава
Порушено 10 парохијских домова и осталих црквених здања
Оштећено 26 парохијских домова и осталих црквених здања
Горњокарловачка епархија[3]
Порушено 11 цркава
Оштећено 45 цркава
Порушено 8 парохијских домова и осталих црквенихздања
Оштећено 14 парохијских домова и осталих црквених здања
У Другом светском рату убијен је горњокарловачки епископ Сава Трлајић (август 1941. године) и бачен у јаму Јадовно. Уништено је 116 српских цркава, а 39 их је знатно оштећено. Срушене су две капеле и 84 парохијска дома, односно црквена објекта (53 је минирано, а 31 је спаљен). 154 архивске целине су уништене, а 13 је опљачкано. Од 171 црквено-општинске и манастирске библиотеке, 154 је уништено, а 17 опљачкано.

Дабробосанска митрополија[4]
Порушене 23 цркве
Оштећено 13 цркава
Порушено 11 парохијских домова и осталих црквенихздања
Оштећена 3 парохијска дома и остала црквена здања
Далматинска епархија[5]
Порушено 14 цркава
Оштећено 45 цркава
Порушен 1 парохијски дом
Оштећено 13 парохијскихдомова и осталих црквених здања
Током Другог светског рата на просторима Далматинске епархије уништено је 17 цркава, а оштећене су 23. Страдала су и 2 манастира и 18 парохијских домова, а 12 црквених објеката је тешко оштећено. Уништено је 49 архива и 30 црквених библиотека.

Загребачко-љубљанска митрополија[6]
Порушено 9 цркава
Оштећено 29 цркава
Порушено 5 парохијских домова и осталих црквенихздања
Оштећено 7 парохијских домова и осталих црквених здања
Захумско-херцеговачка и приморска епархија[7]
Порушено 36 цркава
Оштећено 28 цркава
Порушено 12 парохијских домова и осталих црквенихздања
Оштећена 2 парохијска дома и остала црквена здања
Током Другог светског рата 1941–1945, на подручју Захумско-хецеговачке епархије једна црква је срушена до темеља, а 18 их је оштећено. Пет парохијских домова је срушено, а четири су оштећена. Уништено је 12 библиотека и 21 црквена архива.

Зворничко-тузланска епархија[8]
Порушено 38 цркава
Оштећено 60 цркава
Порушен 31 парохијски дом и остала црквена здања
Оштећено 19 парохијских домова и осталих црквених здања
Епархија осјечкопољска и барањска[9]
Порушено 14 цркава
Оштећено 35 цркава
Порушено 6 парохијских домова и осталих црквенихздања
Оштећено 8 парохијских домова и осталих црквених здања
У Другом светском рату у овој Епархији уништени су бројни српски храмови (Вучевци, Ердут, Осијек, Тења, Чепин, Чепински Мартинци, и још неки), а један број цркава преуређен је у римокатоличке богомоље (Бијело Брдо, Копривна, Маркушица, Погановци, Будимци).

Славонска епархија[10]
Порушено 39 цркава
Оштећена 41 црква
Порушено 25 парохијских домова и осталих црквених здања
Оштећено 15 парохијских домова и осталих црквених здања
У Другом светском рату, на подручју Пакрачке епархије уништене су 54 цркве, а 21 је оштећена. Манастири Ораховица и Пакра су опљачкани, а потом спаљени. На подручју ове епархије страдале су 73 архиве и 66 црквено-општинских и манастирских библиотека.

https://sr.wikipedia.org/sr/Уништавање_имовине_СПЦ_током_ратова_у_бившој_Југославији
 
Trazio si 30min na netu i opet nemas izvor i listu! Shvatas li ti sta to znaci?

Inace tvoj izvor to jeste taj Puhalo je antisrbin
http://www.6yka.com/home/user_content/U3LEkWFuIFB1aGFsbw==/srdan-puhalo

- - - - - - - - - -

Srđan Puhalo: Zašto se manipuliše srpskim žrtvama u regionu Srebrenice?

Podaci koje ću vam predstaviti su dobijeni od Odjeljenja za istraživanje rata, ratnih zločina i obradu dokumentacije, znači zvanične institucije Republike Srpske kojoj je to posao i za čiji rad stanovnici Republike Srpske izdvajaju novac.

“U nama nema mržnje i osvete, ali je krajnje vrijeme za procesuiranje monstruoznih zločina počinjenih nad Srbima. Ne možemo prihvatiti selektivnu pravdu kako je bilo do sada, da je jedna - srpska strana za sve kriva, a da za ovolike srpske žrtve niko ne odgovara. Rekao je ovo juče predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik, obraćajući se okupljenima na Vojničkom groblju u Bratuncu na kojem je održan pomen i služen parastos za 3.267 srpskih civilnih žrtava koje su tokom ratnih sukoba 1992. godine ubile oružane snage Armije RBiH pod komandom Nasera Orića.” - Glas Srpske 12.07.2011. godine.

Premijer Srpske Aleksandar Džombić istakao je da međunarodna zajednica mora da uvaži činjenicu da su u proteklom ratu ubijani i Srbi. „U Srebrenici, Bratuncu i okolnim selima ubijeno je imenom i prezimenom 3.267 Srba. Želimo da pošaljemo istinu u svijet, da pokažemo i ukažemo da su Srbi stradali i da tražimo ravnopravan tretman prema svim žrtvama i svim zločincima.“

Pitate se u čemu je problem sa ovom izjavama?

Problem je u brojci od 3.267 srpskih civilnih žrtava koje su tokom ratnih sukoba ubile oružane snage Armije RBiH pod komandom Nasera Orića

Problem je što su ove brojke istakla, u tom trenutku, prva dva čovjeka Republike Srpske.

Problem je što mi nekritički vjerujemo domaćim političarima.

Problem je što to nije tačno.

Problem je što nije pametno reći da to nije tačno.

Problem je što se ove brojke koriste kao opravdanje, mada je takvo opravdanje glupo samo po sebi, za sve ono što se dešavalo jula 1995. godine u Srebrenici.

Pa krenimo sa redom.

Podaci koje ću vam predstaviti su dobijeni od Odjeljenja za istraživanje rata, ratnih zločina i obradu dokumentacije, znači zvanične institucije Republike Srpske kojoj je to posao i za čiji rad stanovnici Republike Srpske izdvajaju novac. Institucije - čije podatke bi vlast Republike Srpske trebala da koristi kada istupa u javnosti i govori o zločinima nad Srbima u regionu Srebrenice.

Tako bi barem trebalo biti.

1. Prema podacima Odjeljenja za istraživanje rata, ratnih zločina i obradu dokumentacije od početka do kraja rata u BiH (1992-1995) godine na teritoriji opština Zvornik, Srebrenica, Bratunac, Vlasenica sa opštinom Milići, Kalesija sa opštinom Osmaci i Šekovići pogunulo je 2.385 Srba. Žrtve su selektovane prema mjestu stradanja, a ne prema trenutnom prebivalištu, mjestu boravka, rođenja ili mjestu ukopa.

1.1. To je 882 osobe manje u odnosu na brojke koje su u svojim govorima spomenuli tadašnji Premijer i sadašnji Predsjednik Republike Srpske.

2. Od ukupnog broja Srba (2.385) koji su stradali u ovih 6 opština (plus opštine Milići i Osmaci) 1.974 su vojnici, 387 civili, a 24 su svrstani u kategoriju „nepoznat status“.

2.1. Ostaje nejasno odakle tadašnjem Premijeru i Predsjedniku Republike Srpske broj od 3.267 srpskih civilnih žrtava, kada je Odjeljenje za istraživanje rata, ratnih zločina i obradu dokumentacije pronašlo 387?

3. Interesantano je vidjeti i to da je 1992. godine poginulo 1.489 Srba (273 civila, 1.201 vojnika, a za 15 se vode kao nepoznat status), dok je u ostalim godinama rata (od 1993. do 1995.) poginulo 896 Srba. Interesantano je vidjeti i to da je 1992. godine ubijeno Srba civila 273, dok je u ostalim godinama rata (od 1993. do 1995.) poginulo 114 srpskih civila.

3.1. Ova dva podatka su veoma važna jer pokazuju da su srpski civili najviše stradali na početku rata tj. dok Srebrenica još nije bila proglašena „zaštićenom zonom“ (april 1993. godine).

4. Prema podacima Odjeljenja za istraživanje rata, ratnih zločina i obradu dokumentacije od trenutka kada je Srebrenica proglašena „zaštićenom zonom“ (april 1993. godine do 1995. godine) desila su se napadi na tri srpska sela Osmače, Srebrenica i Tamburića Kosa u kojima je stradalo troje ili više ljudi.

4.1. Iz ovih podataka sasvim je jasno da intenzitet napada na srpska sela od trenutka kada je Srebrenica proglašena „zaštićenom zonom“ nije bio tako intenzivan i brutalan kao što to vlasti Republike Srpske žele da nam predstave.

Vlast Republike Srpske, a i oni političari koji pretenduju da dođu na vlast, moraju tražiti da se krivci za ubijene srpske civile i vojne zarobljenike uhapse i osude. I to nije ništa sporno. Ali vlasti Republike Srpske ako žele dobro svom narodu ne smiju da zloupotrebljavaju srpske žrtve i njima manipulišu u svrhu sakupljanja jeftinih političkih poena i time na bilo koji način opravdavala sve ono što se dešavalo u Srebrenici u julu 1995. godine.

Suočavanje sa prošlošću podrazumijeva: utvrđivanje istine, ma koliko ona bila bolna; suđenje zločincima ma kako se oni zvali; pružanje pravedne nadoknade (materijalne ili nematerijalne) žrtvama i njihovim porodicama, jer ako to ne uradimo ratovaće naša djeca i unuci.

http://www.6yka.com/novost/83971/sr...nipulise-srpskim-zrtvama-u-regionu-srebrenice
 
ВАЦЛАВ ДВОРЖАК: Доказаћу да је Сребреница велика лаж
08.maj 2016.
vaclav-dvorzak.jpg

Чувени чешки режисер Вацлав Дворжак каже да ће доказати да је истина о догађајима у Сребреници потпуно другачија од оне која се годинама представља јавности. У ексклузивом интервјуу за Спутњик открива чињенице до којих је дошао у разговору са сведоцима на подручју Босне и Херцеговине.

*На којем пројекту тренутно радите?
— Започео сам пројекат „Истина о Сребреници“. Сребреница је велика лаж. То је једна велика изрежирана политичка манипулација, као Хашки трибунал. Ради се о некој врсти театра, представе. Желим да представим ствари онаквима какве јесу.


*Да ли већ имате формиран став, шта се ту заправо догодило, да ли сте већ дошли до своје истине о Сребреници?

— Питање је врло комплексно. Тамо се догодио типичан грађански рат изазван мешањем спољних сила које су направиле цео тај хаос. У Сребреници је било жртава, наравно, али изрежирали су да их је било у том броју — седам или осам хиљада. Генерал Младић није предводио плаћене војнике, паравојне формације, није могао да буде одговоран за све жртве тамо. Тамо се догодио масакр, али није одговорност генерала Младића, он не може да сноси одговорност за све. Они који су све организовали унапред су одабрали кривца и жртву и држали се тог сценарија. Срби су криви, а жртве су муслимани. Када сам пре три године био тамо и разговарао са човеком задуженим за чување гробова, споменика, питао сам: „Колико је заиста људи овде сахрањено, људи који су овде убијени“. Нисам добио одговор. Отишао сам. Дошао поново. Тек кад сам трећи пут дошао у Поточаре добио сам одговор — да су то све жртве Сребренице. Мислим да су ту донели жртве и са других подручја и представили да су их Срби убили у једном дану. Дошао сам до сазнања да је било више од две и по хиљаде мртвих војника, људи који су ратовали. То нису жене, деца, цивили. Ексхумирани су и људи који су преминули десет година пре рата, а има и оних чија су тела вожена 200 километара да би ту била сахрањена. На тај начин су представили да их је било толико много и да су то ненаоружани цивили.

Дворжак још не зна када ће филм о Сребреници бити завршен, али верује да ће осветлити још један догађај који је појачао лошу слику о Србима у свету. Каже да ће међувремену наставити да се бави хуманитарним радом у оквиру удружења грађана „Пријатељи Срба на Косову и Метохији“.

(rs.sputniknews.co)

 
U knjizi Slobodana Mileusnića “Duhovni genocid 1991-1995” piše da je u Bosni i Hercegovini porušeno 125 pravoslavnih crkvi (Banjalučka eprahija 2, Bihaćko - petrovačka eparhija 26, Dabrobosanska eparhija 23, Zahumsko - hercegovačka 36, Zvorničko- tuzlanska 38), dok je oštećeno 172 crkve (Banjalučka eprahija 3, Bihaćko- petrovačka eparhija 68, Dabrobosanska eparhija 13, Zahumsko- hercegovačka 28, Zvorničko- tuzlanska 60). Naravno, ne smijemo ignorisati i porušena 67 parohijska doma i ostale objekta, dok ih je 64 u većoj ili manjoj mjeri oštećeno.

Zasto niko ne obnavlja ove od strane bosnjaka ostecene ili unistene srpske pravoslavne crkve?

ništa čudno kad ste vi za gajbu pive rušili katoličke crkve
 
ništa čudno kad ste vi za gajbu pive rušili katoličke crkve

Не кењ** !!!:evil:

Kulturni genocid uz blagoslov zapada

Boris Subašić | 29. jun 2013. SRBI sa područja današnje Hrvatske u 20. veku su doživeli genocid - jer je uz fizičko uništenje i progon srpskog naroda, sistematski zatirana i kulturna baština. kao autohtonog naroda na zapadnim prostorima bivše Jugoslavije - kaže muzejski savetnik Milojko Budimir, nekadašnji kustos i direktor Muzeja Kninske krajine u Kninu.

lg.php

Nedavno je objavljena njegova knjiga „Spomenička baština Srba sa područja današnje Republike Hrvatske“, dragocen prilog malobrojnoj biblioteci dela koja se bave prećutanim zločinom nad kulturnim blagom Srba u drugoj polovini 20. veka.

Istraživanje sistematskog zatiranja srpske baštine u Hrvatskoj u 20. veku. U ratu uništeno 89, a teško oštećeno 195 hramova SPC. Srpska kultura je „opasno“ svedočanstvo milenijumskog trajanja Srba

[SIZE=+0][SIZE=+0] Nažalost, broj od 89 uništenih i 195 teško oštećenih srpskih crkava u Hrvatskoj od 1991. do 1995. nije konačan, jer su razaranja nastavljena posle rata. Osim nepokretnih kulturnih dobara, uništene su čitave galerije ikona i ikonostasa, dela najpoznatijih umetnika. Procenjuje se da je nestalo više od 7.000 ikona. To predstavlja umetnički i duhovni genocid koji bi teško podneo i neki jači i brojniji narod - kaže Budimir.

[/SIZE][/SIZE]
[SIZE=+0][SIZE=+0]BAKARIĆEV OBRT - GENOCID nad srpskim narodom u Hrvatskoj može se porediti samo sa genocidom nad njegovim kulturnim dobrima, koji i danas traje - smatra istoričar umetnosti Nikola Kusovac, recenzent knjige „Spomenička baština Srba sa područja današnje Republike Hrvatske“.
- Brozove vlasti nisu dozvolile povratak srpske baštine Srbima, već su naredile da Hrvatska zadrži ikone, knjige i svu ostalu opljačkanu baštinu koju je stvarao srpski narod na teritoriji Habzburške monarhije i Mletačke republike, kao i riznice koje su naši monasi spasavali iz Srbije bežeći pred turskom stihijom. Vladimir Bakarić je odmah posle Drugog svetskog rata cinično naredio da se opljačkani predmeti stave u zagrebački Muzej obrta u „odjel Srba“, simbolično im nagoveštavajući budućnost.

[/SIZE][/SIZE]
 
Sve u svemu nad Srbima je od strane Bosnjaka u BIH vrsen osim fizicko/bioloskog i takozvani duhovno versko-kulturni genocid

Sve sto je imalo veze sa Srbima i pravoslavnom verom bilo je predmet unistavanja i progona.

Nasa jedina krivica je sto smo se, za razliku od drugog svetskog rata aktivno branili i nismo dozvolili da nas mirno odvode na klanje.
 
Sve u svemu nad Srbima je od strane Bosnjaka u BIH vrsen osim fizicko/bioloskog i takozvani duhovno versko-kulturni genocid

Sve sto je imalo veze sa Srbima i pravoslavnom verom bilo je predmet unistavanja i progona.

Nasa jedina krivica je sto smo se, za razliku od drugog svetskog rata aktivno branili i nismo dozvolili da nas mirno odvode na klanje.

Највећа грешка нам је што се без милости нисмо обрачунали са непријатељом, него смо их мазили и пазили. Смасимо их, а они чим пређу границу, обуку униформу, упадају у српска села и кољу српску децу.

- - - - - - - - - -

Davutoglu i Bakirov otac su maloumni hteli su napraviti islamsku drzavu u srcu evrope.

Бакир, Давутоглу и Ердоган и данас мисле да ће бити турска империја од Алпи, преко Кавказа до Тибета. Остали на 23% територије и замишљају да су победници. У ово време, када се широм Европе шири анти-исламски покрет, када већина Европљана више неће да толерише ислам, они мисле да би сад имали шансе да остваре своје ратне циљеве. Прошло је то време и више се никад неће вратити. Ако не буду мирни, остаће и без оних 23%.

U Banja Luci srusena svaka dzamija, U Sarajevu sacuvana svaka crkva. Tema o kojoj nema potrebe polemisati, sve je jasno, ali opet ima nekih maloumnika koji imaju nesto drugo da kazu.

Цркве су ту биле пре ислама и турака, а џамије су симбол окупације и вишевековних злочина. Ми Срби смо невиђено толерантни и опет смо допустили обнављање џамија, које су доказано центри за обуку исламистичких терориста. Није тајна, да су ратне команде зелених беретки већ 1991. године смештене управо у џамије. Кад је ислам "религија мира", како онда цели куран говори о клању неверника, тј. немуслимана? У ЕУ јачају политичке партије које се залажу за забрану џамија и чак исповедања ислама на територији европских држава, јер сматрају да ислам није религија, него политички програм.
 
Највећа грешка нам је што се без милости нисмо обрачунали са непријатељом, него смо их мазили и пазили. Смасимо их, а они чим пређу границу, обуку униформу, упадају у српска села и кољу српску децу.

- - - - - - - - - -



Бакир, Давутоглу и Ердоган и данас мисле да ће бити турска империја од Алпи, преко Кавказа до Тибета. Остали на 23% територије и замишљају да су победници. У ово време, када се широм Европе шири анти-исламски покрет, када већина Европљана више неће да толерише ислам, они мисле да би сад имали шансе да остваре своје ратне циљеве. Прошло је то време и више се никад неће вратити. Ако не буду мирни, остаће и без оних 23%.



Цркве су ту биле пре ислама и турака, а џамије су симбол окупације и вишевековних злочина. Ми Срби смо невиђено толерантни и опет смо допустили обнављање џамија, које су доказано центри за обуку исламистичких терориста. Није тајна, да су ратне команде зелених беретки већ 1991. године смештене управо у џамије. Кад је ислам "религија мира", како онда цели куран говори о клању неверника, тј. немуслимана? У ЕУ јачају политичке партије које се залажу за забрану џамија и чак исповедања ислама на територији европских држава, јер сматрају да ислам није религија, него политички програм.

Velika je Republika Srpska, za Bakira i Davutoglua turska imperija je samo san.
 
Milošević i Karadžić htijeli da Bošnjaci i Hrvati postanu srpski robovi čak su srpskom narodu to i obećali

Ако су џамије заслужне за производњу злих будала као што сте ти , мрхо, цитадела, венди и овај јанко, онда их треба порушити све до једне.
 
Ако су џамије заслужне за производњу злих будала као што сте ти , мрхо, цитадела, венди и овај јанко, онда их треба порушити све до једне.

Bili se i sinagoge u Njemačkoj proizvođači zla kako su tada Njemci tvrdili pa su ih pljačkali rušili i pali

Na šta bi ličilo da su poslije njemci tvrdili da su Jevreji rušili i palili njemačke crkve?

Šta misliš kako bi svijet reagovao dal bi njemcima povjerovao?
 
Milošević i Karadžić htijeli da Bošnjaci i Hrvati postanu srpski robovi čak su srpskom narodu to i obećali

Муслимани у Босни су изабрали фашисту да их води. Муслимани у Босни су тиме одлучили да следе фашизам. Као такви њихове жртве не треба ни поштовати ни жалити. Сами су изабрали свој пут, а тај пут који су изабрали заслужује само смрт. Изабравши да следе Алију заслужили су све што им се десило у рату и 10 пута горе.
During World War II, when Bosnia was part of the Nazi puppet state known as the Independent State of Croatia, Izetbegović joined an Islamic organization called the "Young Muslims" (Mladi Muslimani). When the "Young Muslims" became torn between supporting the largely Muslim Waffen-SS Handschar Division or the communist Yugoslav Partisans, Izetbegović decided to support the SS division.
[/SIZE]
 
Poslednja izmena:

Back
Top