Bošnjaci ili Muslimani?

[Urvan Hroboatos]

Nemač pojma si. I neću dalje sa tobom o ovome.

Sjajan argument

 

[Kćerka Direktora Cirkusa]

Sjajan argument

"Andrić nema šanse prema Krleži, on je dobar, a ne velik pisac."

Nakon te rečenice nemamo šta pričati

 

[Пилипенда]

Ајде, рођени мој, само напријед! Одлично си кренуо... Сад још мало о нпр. „девет браће од Шубића”, па онда „гвозданка дјевојка”... има тога ихааа...
И свакако нагласи Крлежину оригиналност и иновативност, напосе његов дивно одњеговани језик препун швапског и маџарског без ког једва да може писати... (сем завичајног и матерњег му Керемпуха).

 

[guslar1389]

Nije to umanjivanje, nego stavljanje na pravu mjeru.

Andrić nema šanse prema Krleži, on je dobar, a ne velik pisac.

Npr., ako bih dao školske ocjene 4 i 5 za književnadjela, Andrić ima svega nekoliko takvih djela.

Znakovi pored puta
3 knjige novela
Gospođica
Prokleta avlija

dok su mu Na Drini ćuprija i Travnička hronika solidni, no debelo precijenjeni romani, nešto poput Hemingwayewih.

Kod Krleže za 4 i 5 ocjenu ima knjiga k'o šodera.

Davni dani
Dnevnici u 3 knjige
Banket u Blitvi, 2 knjige
Povratak Filipa Latinovicza
Na rubu pameti
Zastave, 5 knjiga
Eseji u preko 8 knjiga
Balade Petrice Kerempuha
Hrvatski bog Mars
Novele u bar dvije knjige

Sam Dževad Karahasan je tu bio jasan: https://strane.ba/dzevad-karahasan-pisati-roman-je-kao-graditi-kucu/

........................................

To pokazuje koliko mi je Krleža drag i važan, nema mnogo pisaca radi kojih bih se ja, asocijalan kakav jesam, javio nepoznatom čovjeku i tražio razgovor. Mislim da sam od Krleže ponešto i naučio, vjerujem, recimo, da sam svoju tehniku pripovijedanja razvio prije svega u “raspravi” s Krležom i njegovom pripovjedačkom tehnikom. Ali je najvažnije da ja volim ono što je Krleža pisao. Naravno ne sve, u tolikom opusu mora biti mnogo nepotrebnih stranica, ali neke stvari zaista volim. Ono recimo gdje Krleža ispituje granice u čovjeku, u njegovom unutrašnjem biću.

Granicu između svjesnog i nesvjesnog, između htijenja i mogućnosti, između želje i straha. U djelima koja najviše volim, u Glembayevima i Banketu u Blitvi, svi likovi su doslovno na nekoj granici i obilježeni granicom. Na granici između otmjenosti i prostaštva. Oni su gospoda već u ne znam kojoj generaciji, ne smijete im oduzeti otmjenost koju su već dobro naučili, ako ih želite tačno predstaviti. A ispod te naučene otmjenosti, svako malo iskoči ili može iskočiti zvijer ili prostak, koji još uvijek nije uspavan u gospodinu bankaru ili u umjetniku. Na granici između onoga što žele i onoga što moraju. Onoga što su osvijestili i onoga što nose u sebi i osjećaju kao prijetnju. Pa komad i počinje rečenicom da “sve je to mutno u nama, draga moja dobra Beatrice”, dakle iskazom o granici između dva sloja ili dvije sfere u čovjekovom duhu.

A mjesto tog opusa danas? Ja zaista ne znam mnogo pisaca koji bi danas bili tako aktualni. Pogledajte oko sebe: svijetom danas vladaju direktori banaka, dakle Glembayi, nešto malo kultivirani poluobrazovani prostaci sa duhom i moralnom prirodom skakavaca. Poput skakavaca, ti ljudi proždiru sve i iza sebe ostavljaju pustoš, doslovno uništavaju čitave regione i gradove, ne mičući od stola ubijaju, jer ih ostavljaju bez osnove za život, desetine hiljada ljudi. A sve to otmjeno, s dobro uvježbanim izrazom zgražanja nad činjenicom da neki ljudi ne peru ruke nakon posjete toaletu. U oba slučaja je on, poput Krležinih junaka, uvelike jednak sebi. Ne samo mi, ni on sam ne zna kad je više jednak sebi – onda kad, poput svakog skakavca, pustoši i ostavlja bez hljeba desetine hiljada ljudi ili onda kad se zgraža nad činjenicom da ima ljudi koji ne peru ruke sapunom nakon što su urinirali. Sve njih je Krleža napisao osamdesetak godina unaprijed. Ili u Banket u Blitvi!? Pa Krleža nas je napisao, naše živote i naša iskustva napisao je prije pedeset godina. I to u formi političkog trilera, žanra koji će nekoliko godina nakon Krleže, u romanu Nostromo, službeno u evropske književnosti uvesti Joseph Conrad.​

Krleza je pohrvaceni Slovenac

 

[Urvan Hroboatos]

"Andrić nema šanse prema Krleži, on je dobar, a ne velik pisac."

Nakon te rečenice nemamo šta pričati

Vi i ne,,,,

 

[Urvan Hroboatos]

Ајде, рођени мој, само напријед! Одлично си кренуо... Сад још мало о нпр. „девет браће од Шубића”, па онда „гвозданка дјевојка”... има тога ихааа...
И свакако нагласи Крлежину оригиналност и иновативност, напосе његов дивно одњеговани језик препун швапског и маџарског без ког једва да може писати... (сем завичајног и матерњег му Керемпуха).

Nije to za svakog ...
Miroslav Krleža 1926

 

[Пилипенда]

Nije to za svakog ...
Miroslav Krleža 1926

Ма гдје такав великан попут Крлеже за сваког... Та иновативност, та оригиналност... то је непоновљиво. Лијепо си нам указао на Вукову преписивачину хрватских јуначкијех пјесамах, али треба поменути и европске мале писце који су своје име направили на Крлежиним Глембајевима. Томас Ман написа Буденброкове надахнут Глембајевима, Голсворди исписа цијелу Сагу о Форсајтима надахнут Глембајевима, Ди Гар своје Тибоове надахнут Глембајевима... И баш као што је ћопави Вук покупио свјетску славу српским народним пјесмама које је покрао од Хрвата, и поменута сва тројица лопурди и обичних преписивача Крлеже исподобијаше Нобелове награде, а сироти Фриц остаде без ње... Ех судбо клета...

 

[Urvan Hroboatos]

Ма гдје такав великан попут Крлеже за сваког... Та иновативност, та оригиналност... то је непоновљиво. Лијепо си нам указао на Вукову преписивачину хрватских јуначкијех пјесамах, али треба поменути и европске мале писце који су своје име направили на Крлежиним Глембајевима. Томас Ман написа Буденброкове надахнут Глембајевима, Голсворди исписа цијелу Сагу о Форсајтима надахнут Глембајевима, Ди Гар своје Тибоове надахнут Глембајевима... И баш као што је ћопави Вук покупио свјетску славу српским народним пјесмама које је покрао од Хрвата, и поменута сва тројица лопурди и обичних преписивача Крлеже исподобијаше Нобелове награде, а сироти Фриц остаде без ње... Ех судбо клета...

Ovi jadnici su "duhoviti" jer su tendenciozani, neuki i priglupi..
Nobela nisu dobili ni

Tolstoj
Ibsen
Strindberg
Conrad
Henry James
Proust
Gombrowicz
Joyce
Musil
Broch
Lawrence
Woolf
Forster
Yourcenar
Kraus
Svevo
Borges
Verga
Lorca
Walser
Gaddis
Leonov
....

Dakle, kanonski pisci golemom većinom nisu dobili Nobela.

https://forum.krstarica.com/threads/andric-i-krleza-veciti-derbi.692437/

 

[Пилипенда]

Ovi jadnici su "duhoviti" jer su tendenciozani, neuki i priglupi..
Nobela nisu dobili ni

Tolstoj
Ibsen
Strindberg
Conrad
Henry James
Proust
Gombrowicz
Joyce
Musil
Broch
Lawrence
Woolf
Forster
Yourcenar
Kraus
Svevo
Borges
Verga
Lorca
Walser
Gaddis
Leonov
....

Dakle, kanonski pisci golemom većinom nisu dobili Nobela.

https://forum.krstarica.com/threads/andric-i-krleza-veciti-derbi.692437/

Тако је, рођени мој! Па то и ја кажем. На твојој сам страни, само сам поменуо великог Крлежу који га не доби, за разлику од ових који су га преписивали па исподобијали.

Није Андрић велики писац због Нобела, велики је јер је – велик.
Није Црњански велики писац јер није добио Нобела, велики је јер је – велик.

 

[Urvan Hroboatos]

Тако је, рођени мој! Па то и ја кажем. На твојој сам страни, само сам поменуо великог Крлежу који га не доби, за разлику од ових који су га преписивали па исподобијали.

Није Андрић велики писац због Нобела, велики је јер је – велик.
Није Црњански велики писац јер није добио Нобела, велики је јер је – велик.

Andrić nije velik pisac, nego dobar.

Dobri, a ne veliki pisci su Hemingway, Fitzgerald, Edith Wharton, Camus, Bellow, Solženjicin.

Krleža je velik pisac- kao što su Conrad, Faulkner, Musil ili Broch. To je taj rang.

Ujević je velik pisac, veći od Yeatsa, Rilkea u poeziji, Trakla, Jesenjina, Majakovskog, Ahmatove, Valeryja, Harta Cranea.

Crnjanski je značajan pisac, možda i velik, nešto kao Martin Du Gard, Asturias ili Verga.

 

[Eternal Optimist]

Nobel je izgubio svaku moguću relevatnost, jer dobijaju muzičari, političari, sektaši.. Kad je Obama dobio Nobelovu nagradu, shvatio sam da je taj nobel nagrada kerov q.

 

[Emihs]

Glede Tvrtka, njegova je baba bila iz dinastije Nemanjića, kao supruga Stjepana Kotromanića. Što da čovjek kaže onda za Šubića, komu je žena bila sestra cara Dušana? Sam Tvrtko je po genealogiji bio više Šubić nego Nemanjić, dakle više "Hrvat" nego "Srbin". Samo se nije mogao ravnati sa Šubićima,

Tvrtko Kotromanić je bio pretendent na srpski prijesto i osvojio je dio zapadne Srbije, što mu Srbi nikad nisu priznali. On se samookrunio kao samozvanac, s manje uspjeha nego Tito u Jajcu, jer ga praktički nitko nije priznavao osim Dubrovčana iz oportunističkih razloga.

No budimo realni: koja je njegova baština? On je doveo pisare iz Srbije koju su promijenili tekst povelja iz Bosne u to doba, što se vidi u jeziku koji je posrbljen i sadrži niz ekavskih izraza, tako da možemo većinu njegovih povelja smatrati po jeziku srpskim. U graditeljstvu, koliko znam,osnovao je Herceg Novi. U umjetničkoj književnosti ne pojavljuje nigdje.

Dakle-to je to. Povelje iz njegova doba koje pripadaju srpskom jeziku plus Herceg Novi.

Po baštini apsolutno najvažniji vladar stare Bosne je Hrvoje Vukčić Hrvatinić. Kao mecena iza njega su ostale dvije fundamentalne knjige, Hrvojev misal i Hvalov zbornik. Ostao je gotički portal u Jajcu. Ostao je grad Jajce, kojeg je ili osnovao ili preoblikovao. Ostao je niz povelja koje su hrvatske po jeziku.
Ostao je kao lik u vrijednoj umjetničkoj književnosti (Junije Palmotić), a i popularnoj nacionalnoromantičarskoj (Narcis Jenko).

Dakle, iza Hrvoje su ostali- Jajce, Hrvojev misal, Hvalov zbornik i niz hrvatskih povelja (po jeziku).

Tvrtko je bio ambiciozni posrbica, no iza njega je praktički malo ostalo (osim Herceg Novog). Po baštini, on je za Hrvoja- malikan.

I naravno- Bošnjaci muslimani nemaju ni emocionalne veze i povijesni kontinuitet ni s kim.

Рупа у историји коју многи квазиисторичари намјерно забораве је да СПЦ добија аутокефалност 1219 године.
Дакле од тог момента српски владари се не крунишу и не аминију ни у Цариграду ни у Риму.
Е сада зашто је ова тема битна?Па јурисдикција СПЦ.Српски патријарх за вирјеме Душана Силног носио титулу Патријарха Срба и Грка.
Дакле говоримо о времену пре Османлија.Зашто је Твртко тражио устоличење српском круном и шта је морао испунити да би добио круну.

 

[Tvin Konza]

Nobel je izgubio svaku moguću relevatnost, jer dobijaju muzičari, političari, sektaši.. Kad je Obama dobio Nobelovu nagradu, shvatio sam da je taj nobel nagrada kerov q.

A da je dobio Vladimir PutIer, to bi bio naslov na naslovnoj strani vaših sajtova Šumija Danas i Fakti-taqiyyah.org

 

[buudala]

Andrić nije velik pisac, nego dobar.

Dobri, a ne veliki pisci su Hemingway, Fitzgerald, Edith Wharton, Camus, Bellow, Solženjicin.

Krleža je velik pisac- kao što su Conrad, Faulkner, Musil ili Broch. To je taj rang.

Ujević je velik pisac, veći od Yeatsa, Rilkea u poeziji, Trakla, Jesenjina, Majakovskog, Ahmatove, Valeryja, Harta Cranea.

Crnjanski je značajan pisac, možda i velik, nešto kao Martin Du Gard, Asturias ili Verga.

Al Krlježa nije Hrvat.
Imate li nekog Hrvata da je pisac?

 

[guslar1389]

Andrić nije velik pisac, nego dobar.

Dobri, a ne veliki pisci su Hemingway, Fitzgerald, Edith Wharton, Camus, Bellow, Solženjicin.

Krleža je velik pisac- kao što su Conrad, Faulkner, Musil ili Broch. To je taj rang.

Ujević je velik pisac, veći od Yeatsa, Rilkea u poeziji, Trakla, Jesenjina, Majakovskog, Ahmatove, Valeryja, Harta Cranea.

Crnjanski je značajan pisac, možda i velik, nešto kao Martin Du Gard, Asturias ili Verga.

Al ljudi na zapadu znaju za Andrića, ne za krlezu

 

[Urvan Hroboatos]

Al ljudi na zapadu znaju za Andrića, ne za krlezu

Znaju isto za Hemingwaya, ali ne za Hermanna Brocha.

No oni koji znaju znanje- ti znaju: https://www.thefreelibrary.com/Five+Yugoslav+classics.-a062649864
..........................................................
Ivo Andric, a Bosnian Croat by birth but a Serb by conviction, took the conflict between Bosnian wildness and Islamic discipline, or, as he always seemed to see it, tyranny, and the ensuing propensity, over centuries, for the country to suffer violence, as the major theme of his writing. The "damned yard" in the work of that title is the central courtyard of an Ottoman prison. Of the five authors under consideration here, he was the most traditional, and the only one who did not identify with a broader European modernism. His novels are purely descriptive and rather pedestrian in their composition--his defenders always praise him as a storyteller of the old school --with an undeniable sheen of nationalist ideology. They are very much a product of the Slav Romantic upsurge against the Habsburg and Ottoman empires, and Andric himself was imprisoned in 1914 for involvement in the Mlada Bosna ("Young Bosnia") conspiracy that took the life of the Austrian archduke Franz Ferdinand and his wife Sophie, and brought about the First World War.
...........................................................................................
Miroslav Krleza created a universe, out of his own insights and his command of language, that is an exact representation of that in which he lived, and we live, in the glittering cities of the Western Hemisphere no less than in rural Slavonia. His work reminds one of the great painters: it is our common reality, but only he can show it to us as he does. An adulation of Krleza among Croats is predictable and understandable for he is among the finest European writers. Numerous Yugoslavs, and not only Croats, thought he deserved the Nobel that was presented to Andric. Ex-Yugoslavs often ascribe the granting of such recognition to official lobbying, and many believe Krleza was done out of a Nobel for political reasons. This is, above all, because although he was extremely proud to be considered a Yugoslav, he would never have Serbified himself the way Andric did.

In addition, Krleza, although a (Communist, was a dissident long before the term was popularized, indeed, before the idea of dissident Communists was even heard of in the broader West. He was extremely lucky to have made it through the Stalin era at all. And he was a lifelong doubter. He loved his Croatian idioms as much as his Yugoslav identity, but he detested nationalism, and he hated what flags and symbols had done to the lives of ordinary people, over the centuries. Indeed, we may even say that while the peace of the Yugoslavs died with Tito in 1980, their conscience died with Krleza a year later. For me, Kis at his most incisive, Selimovic at his most poetic, and Andric at his most exotic are very small alongside Krleza. And yet he was free of arrogance, and would have put the interest of any of them ahead of his own. He would even have given his life for their freedom to write, their freedom to be. It is immensely frustrating to realize how difficult it is for foreign readers to comprehend his achievement, since so little of his work has been translated.

 

[Urvan Hroboatos]

Al Krlježa nije Hrvat.
Imate li nekog Hrvata da je pisac?

Ahahahah....
https://forum.krstarica.com/threads...i-i-preporuke-ii.777770/page-39#post-37039642

Krleža je često o Andriću pripovijedao svojim sugovornicima, poznat je i slučaj kad je, nakon što je Andrić tražio da se iz prvog izdanja Enciklopedije Jugoslavije u natuknici o njemu briše da je hrvatskog porijekla, Krleža to dočekao sa sočnom psovkom i porugom:
''Prvo tvrdim da u Enciklopediji možete s pet redaka reći više nego s dvjesta i četrdeset, a da li je kvantum od dvjesta i četrdeset dovoljan i adekvatan za Ivu Andrića ili Njegoša ili ne znam za koga, to je sad drugo pitanje. Međutim, s tekstom o Andriću za staru Enciklopediju stvari su tekle ovako:
Tekst je napisao Milan Bogdanović i poslao ga meni na imprimatur, kao biva, da li ga primam ili ne. Kao ni mnoge druge tekstove, vjerovali vi sad meni ili ne (a Vuk Krnjević piše ovih dana o Milanu Bogdanoviću i o utjecajima koje sam ja mogao da izvršim na njega, što je sasvim besmisleno, iako je Milan bio moj dobar prijatelj i bezbroj puta smo sjedili u društvu zajedno i surađivali) ja tekst o Andriću nisam čitao. Mislio sam: Neka piše što hoće, tako ćemo to i objaviti.
Ionako je bilo iznad moje moći da tu išta diram ili ispravljam. Mjesec ili ne znam koliko nakon što mi je poslao tekst, primim od Milana pismo u kojem mi kaže da je kopiju teksta dao Ivi Andriću na uvid te da on moli da budem ljubazan i da nešto u tekstu izmijenim, a to je:
Ivo Andrić, rođen u Travniku 10. X. 1892. godine, hrvatskog porijekla, završio škole itd. Moli me da brišem da je hrvatskog porijekla.
Na to odgovaram Bogdanoviću (oprostite što citiram):
Dragi moj Milane,
Pozdravi Ivu Andrića u moje ime, veoma srdačno, i poruči mu, ako možeš, da mu ja j.... hrvatsku majku, brisat ću da je hrvatskog porijekla

 

[Urvan Hroboatos]

Jedan od mojih omiljenih videa.....Klub bošnjačkih intelektualaca derivira o identitetu i nacionalnom pitanju:

 

[Doktor Džekil]

Al Krlježa nije Hrvat.
Imate li nekog Hrvata da je pisac?

Njegovi su poreklom Cincari, sa Dojranskog jezera. Krleža na makedonskom jeziku znači – krpelj.

 

[Volim_Krstaricu]

Ahahahah....
https://forum.krstarica.com/threads...i-i-preporuke-ii.777770/page-39#post-37039642


Ivo Andrić, rođen u Travniku 10. X. 1892. godine, hrvatskog porijekla, završio škole itd. Moli me da brišem da je hrvatskog porijekla.
Na to odgovaram Bogdanoviću (oprostite što citiram):
Dragi moj Milane,
Pozdravi Ivu Andrića u moje ime, veoma srdačno, i poruči mu, ako možeš, da mu ja j.... hrvatsku majku, brisat ću da je hrvatskog porijekla

Andric noble family, medieval noble house from Serbia.

http://en.wikipedia.org/wiki/Andrić

 

[Volim_Krstaricu]

Znaju isto za Hemingwaya, ali ne za Hermanna Brocha.

No oni koji znaju znanje- ti znaju: https://www.thefreelibrary.com/Five+Yugoslav+classics.-a062649864
..........................................................
Ivo Andric, a Bosnian Croat by birth but a Serb by conviction, took the conflict between Bosnian wildness and Islamic discipline, or, as he always seemed to see it, tyranny, and the ensuing propensity, over centuries, for the country to suffer violence, as the major theme of his writing. . . This is, above all, because although he was extremely proud to be considered a Yugoslav, he would never have Serbified himself the way Andric did.

http://en.wikipedia.org/wiki/Andrić

Andric noble family, medieval noble house from Serbia.

http://en.wikipedia.org/wiki/Andrić

 

[buudala]

Ć

Njegovi su poreklom Cincari, sa Dojranskog jezera. Krleža na makedonskom jeziku znači – krpelj.

Na srpskom krpelja zovemo krlja.
Izraz krpelj za tu parazitsku životinjicu čuo sam tek na časovima biologije.

 

[Urvan Hroboatos]

http://en.wikipedia.org/wiki/Andrić

Andric noble family, medieval noble house from Serbia.

http://en.wikipedia.org/wiki/Andrić

jel' to samo trolanje ili autentična glupost?

 

[Urvan Hroboatos]

Njegovi su poreklom Cincari, sa Dojranskog jezera. Krleža na makedonskom jeziku znači – krpelj.

Krleža nema veze s Cincarima (za razliku od hrpe Srba).
Prezime Krleža je isključivo hrvatsko. U brevijarima iz 13. stoljeća zabilježeno je da tijekom mise dio ljudi "karleža", tj. pjeva zadane dijelove mise iz misnoga rituala recitacije Biblije.

Osim toga- kakve to veze ima? Recimo da je netko podrijetlom iz neke druge etnije, a osjeća se pripadnikom nekog naroda, to nema nikakve veze.
Taj komični pseudobiologizam u poimanju naroda je propao zajedno s Hitlerom (koji je i sam bio licemjeran oko tog pitanja, osim jedne značajne iznimke).

 

[Volim_Krstaricu]

Mnogi Srbi su postali Cincari, Vlasi, Karavlasi i Hrvati.

http://hrsvijet.net/index.php/vijesti/43-glas-hrsvijeta/60482-prezime-strbac-je-hrvatsko

http://en.wikipedia.org/wiki/Štrbac

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Štrbac