Гамбино
Veoma poznat
- Poruka
- 14.539
"Босна мора да се ослободи Дејтонског споразума"
Да би се Босна ослободила проблема, прво мора да се ослободи Дејтонског споразума, пише у ауторском тексту за ДW Штефан Шварц.
ИЗВОР: ДW НЕДЕЉА, 20.09.2020. | 11:28
Подели
Илсутрација: ЕПА / АЊА НИЕДРИНГХАУС
Илсутрација: ЕПА / АЊА НИЕДРИНГХАУС
Шварц је бивши немачки посланик који је изблиза пратио рат у Босни. Он упућује апел Ангели Меркел.
На Ангелу Меркел је рат у Босни, изазивајући код свих беспомоћност, неверицу и бес, оставио трајан утисак. Пре неколико дана је затражила „више емпатије“ за Босну и Балкан. Прошле седмице је, осврћући се на најновију (избегличку) кризу, говорила о „лошој ситуацији“ у Босни.
Канцеларка је у више наврата безуспешно покушала да пресече Гордијеве чворове на Балкану. Зашто то више од 25 година не успева у Босни? Ко, или боље речено, шта блокира сваки напредак? Шта људе тера у резигнацију и бег из земље?
Један од разлога је што се Европа, па и Немачка, не суочавају с узроцима садашње ситуације у Босни. Не постоји воља за суочавање с сопственим грешкама.
Узрок за ситуацију у Босни није, како циници тврде, да је земља паралисана од превише национализма. То је пропаганда, пише он.
Проблем је, како наводи. међународна толеранција спрам ратних злочинаца и криминалаца. И њиховог животног осигурања које се зове Дејтонски споразум.
"Још за време референдума 1992, када сам као посматрач први пут боравио у Босни, тамо били присутни екстремисти. Босанским Србима су екстремисти претили да би их спречили у изласку на референдум. Након што се 90 одсто становника одлучило за независност, ствари су се додатно радикализовале. Наоружана Караџићева паравојска нас је држала као политичке таоце у хотелу „Холидаy Инн“ у Сарајеву", каже.
"Тек након огромног притиска САД на Милошевића, уследила је евакуација представника међународне заједнице. Босанци су постали жртве најгорег рата у Европи након Другог светског рата. Баш онако како је то Караџић најавио „интернационалцима“.
НАТО је сачувао Босну да не буде избрисана из географских карата. Агресија и геноцид, не само 1995. у Сребреници, него већ 1992. у Приједору, Фочи и многим другим градовима и селима Босне, заустављени су касно – прекасно за стотине хиљада људи", наводи он у ауторском тексту.
Шварц даље наводи да је у Дејтону 1995. рат додуше окончан, али уз неопростиву грешку – један део земље препуштен је ратним злочинцима као плен.
"Превише обзира према Милошевићу, већ тада ратном злочинцу и председнику Србије, довело је до најбруталнијег споразума 20. века у Европи. Починиоци геноцида и ратни злочинци су као „награду“ добили скоро пола земље. Никада у 20. веку геноцид и разарање нису били више награђени. Прихватање агресије па чак и геноцида словило је након Хитлера, из политичких али и моралних разлога, као потпуно незамисливо. Све до Дејтонског споразума", каже.
Он сматра да су управо зато што и многе дипломате и политичари гледали на Босну без емпатије, а утолико више са ароганцијом и игноранцијом, земља је подељена – што је прави цинизам. Чак су и немачке дипломате попут Ишингера и Штајнера први пут након Другог светског рата учествовали у подели страних земаља.
"Тако ратни злочинци нису стекли само међународно признање, него и контролу над половином земље, а Дејтонским споразумом у руке им је дат и механизам за блокирање читаве Босне. Нити једна земља на свету нема три председника. Ни у једној земљи Европе се одлуке не могу тако блокирати.
Ричард Холбрук, син немачке Јеврејке која је побегла од нациста, испословао је споразум који је Јевреје у БиХ искључио из могућности да уђу у Председништво. Те 1992. је једна толерантна Босна намеравала да прослави 500 година од доласка прогоњених Јевреја у Сарајево. Онда је 1995. кроз Дејтонски споразум уследило изопачење ове идеје.
Дејтонски споразум је од Босне, предивне земље с људима пунима саосећања, начинио безнадежну земљу", каже.
Он даље навгоди и да Републику Српску контролишу корумпирани ратни злочинци и њихове присталице, и да Федерацију води корумпирана клика. Сматра да у свим деловима Босне грађани пате под овим корумпираним елитама. Животно осигурање криминалаца је Дејтонски споразум.
"Високи представник, који је наоружан Бонским овлашћењима требало да наметне правну државу и реформе, деградиран је на ниво бојажљивог евнуха. Господин Инцко свакодневно доказује своју нерелевантност. Становништво, због Дејтонског споразума, није у стању да се само ослободи ратних злочинаца и корумпираних елита.
Босна прво мора да се ослободи од Дејтона како би се уопште ослободила: Она од Дејтонистана поновно мора да постане Босна и Херцеговина", додаје.
"А то неће бити изводиво без оних који су од Босне направили Дејтонистан. Дипломате не разумеју да отвореност и емпатија карактеришу (готово) све Босанце. Зато је Дејтон, који је тешко наштетио босанској души и ампутирао земљу, уопште постао могућ. Операција звана Дејтон спасила је додуше државу Босну и Херцеговину, али је од ње направила инвалида.
А то се може променити. На Ангели Меркел лежи велика одговорност. Немачка канцеларка је најмоћнија жена на свету, многи слушају шта има да каже. Она би могла да значајно помогне да се одагна опасност од поновног рата у овом делу Еуропе. Она би своју емпатију требало да повеже са својом вољом и способношћу аналитичког размишљања. Онда би као канцеларка иза себе оставила истински мир", закључује на крају.
https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=20&nav_category=167&nav_id=1735415
Пре ће се БиХ рапасти на три дела, него што ће икада бити Босна. Дакле, прво да домаћи муслимани и њихови западни савезници науче да у тој квази земљи постоји регион Херцеговина и људи који носе тај идентитет и мрзе да их мешају са неким Босанцима.
Друго, рушење Дејтона је рушење америчког споразума и увод у нови босански рат.
Треће, пре ће настати трећи ентитет него што ће неки западњаци срушити Дејтон.
Даље, Додику и његовој екипи можемо свашта рећи, али да су ратни злочинци не може, јер је Додик био дезертер.
Нека га запад осуди што је био дезертер, ако је дотле дошло, зато што није аутентични Србин.
Да би се Босна ослободила проблема, прво мора да се ослободи Дејтонског споразума, пише у ауторском тексту за ДW Штефан Шварц.
ИЗВОР: ДW НЕДЕЉА, 20.09.2020. | 11:28
Подели
Илсутрација: ЕПА / АЊА НИЕДРИНГХАУС
Илсутрација: ЕПА / АЊА НИЕДРИНГХАУС
Шварц је бивши немачки посланик који је изблиза пратио рат у Босни. Он упућује апел Ангели Меркел.
На Ангелу Меркел је рат у Босни, изазивајући код свих беспомоћност, неверицу и бес, оставио трајан утисак. Пре неколико дана је затражила „више емпатије“ за Босну и Балкан. Прошле седмице је, осврћући се на најновију (избегличку) кризу, говорила о „лошој ситуацији“ у Босни.
Канцеларка је у више наврата безуспешно покушала да пресече Гордијеве чворове на Балкану. Зашто то више од 25 година не успева у Босни? Ко, или боље речено, шта блокира сваки напредак? Шта људе тера у резигнацију и бег из земље?
Један од разлога је што се Европа, па и Немачка, не суочавају с узроцима садашње ситуације у Босни. Не постоји воља за суочавање с сопственим грешкама.
Узрок за ситуацију у Босни није, како циници тврде, да је земља паралисана од превише национализма. То је пропаганда, пише он.
Проблем је, како наводи. међународна толеранција спрам ратних злочинаца и криминалаца. И њиховог животног осигурања које се зове Дејтонски споразум.
"Још за време референдума 1992, када сам као посматрач први пут боравио у Босни, тамо били присутни екстремисти. Босанским Србима су екстремисти претили да би их спречили у изласку на референдум. Након што се 90 одсто становника одлучило за независност, ствари су се додатно радикализовале. Наоружана Караџићева паравојска нас је држала као политичке таоце у хотелу „Холидаy Инн“ у Сарајеву", каже.
"Тек након огромног притиска САД на Милошевића, уследила је евакуација представника међународне заједнице. Босанци су постали жртве најгорег рата у Европи након Другог светског рата. Баш онако како је то Караџић најавио „интернационалцима“.
НАТО је сачувао Босну да не буде избрисана из географских карата. Агресија и геноцид, не само 1995. у Сребреници, него већ 1992. у Приједору, Фочи и многим другим градовима и селима Босне, заустављени су касно – прекасно за стотине хиљада људи", наводи он у ауторском тексту.
Шварц даље наводи да је у Дејтону 1995. рат додуше окончан, али уз неопростиву грешку – један део земље препуштен је ратним злочинцима као плен.
"Превише обзира према Милошевићу, већ тада ратном злочинцу и председнику Србије, довело је до најбруталнијег споразума 20. века у Европи. Починиоци геноцида и ратни злочинци су као „награду“ добили скоро пола земље. Никада у 20. веку геноцид и разарање нису били више награђени. Прихватање агресије па чак и геноцида словило је након Хитлера, из политичких али и моралних разлога, као потпуно незамисливо. Све до Дејтонског споразума", каже.
Он сматра да су управо зато што и многе дипломате и политичари гледали на Босну без емпатије, а утолико више са ароганцијом и игноранцијом, земља је подељена – што је прави цинизам. Чак су и немачке дипломате попут Ишингера и Штајнера први пут након Другог светског рата учествовали у подели страних земаља.
"Тако ратни злочинци нису стекли само међународно признање, него и контролу над половином земље, а Дејтонским споразумом у руке им је дат и механизам за блокирање читаве Босне. Нити једна земља на свету нема три председника. Ни у једној земљи Европе се одлуке не могу тако блокирати.
Ричард Холбрук, син немачке Јеврејке која је побегла од нациста, испословао је споразум који је Јевреје у БиХ искључио из могућности да уђу у Председништво. Те 1992. је једна толерантна Босна намеравала да прослави 500 година од доласка прогоњених Јевреја у Сарајево. Онда је 1995. кроз Дејтонски споразум уследило изопачење ове идеје.
Дејтонски споразум је од Босне, предивне земље с људима пунима саосећања, начинио безнадежну земљу", каже.
Он даље навгоди и да Републику Српску контролишу корумпирани ратни злочинци и њихове присталице, и да Федерацију води корумпирана клика. Сматра да у свим деловима Босне грађани пате под овим корумпираним елитама. Животно осигурање криминалаца је Дејтонски споразум.
"Високи представник, који је наоружан Бонским овлашћењима требало да наметне правну државу и реформе, деградиран је на ниво бојажљивог евнуха. Господин Инцко свакодневно доказује своју нерелевантност. Становништво, због Дејтонског споразума, није у стању да се само ослободи ратних злочинаца и корумпираних елита.
Босна прво мора да се ослободи од Дејтона како би се уопште ослободила: Она од Дејтонистана поновно мора да постане Босна и Херцеговина", додаје.
"А то неће бити изводиво без оних који су од Босне направили Дејтонистан. Дипломате не разумеју да отвореност и емпатија карактеришу (готово) све Босанце. Зато је Дејтон, који је тешко наштетио босанској души и ампутирао земљу, уопште постао могућ. Операција звана Дејтон спасила је додуше државу Босну и Херцеговину, али је од ње направила инвалида.
А то се може променити. На Ангели Меркел лежи велика одговорност. Немачка канцеларка је најмоћнија жена на свету, многи слушају шта има да каже. Она би могла да значајно помогне да се одагна опасност од поновног рата у овом делу Еуропе. Она би своју емпатију требало да повеже са својом вољом и способношћу аналитичког размишљања. Онда би као канцеларка иза себе оставила истински мир", закључује на крају.
https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=20&nav_category=167&nav_id=1735415
Пре ће се БиХ рапасти на три дела, него што ће икада бити Босна. Дакле, прво да домаћи муслимани и њихови западни савезници науче да у тој квази земљи постоји регион Херцеговина и људи који носе тај идентитет и мрзе да их мешају са неким Босанцима.
Друго, рушење Дејтона је рушење америчког споразума и увод у нови босански рат.
Треће, пре ће настати трећи ентитет него што ће неки западњаци срушити Дејтон.
Даље, Додику и његовој екипи можемо свашта рећи, али да су ратни злочинци не може, јер је Додик био дезертер.
Нека га запад осуди што је био дезертер, ако је дотле дошло, зато што није аутентични Србин.
