U knjizi Odmor od istorije vidi se šta je Pekić mislio o problemima koji su ophrvali Jugoslaviju. Jedno postaje sasvim jasno: njegova nepokolebljiva vera u demokratiju kao najboljem političkom sistemu koji može da izvuče Jugoslaviju iz kala u koji su je bacili komunisti za vreme svoje poluvekovne vladavine. Knjiga je prepuna ozbiljnih misli, izraženih na tipično Pekićev način, komentara na razne pojave u životu Srba u poslednjem poluveku i diskusija o političkim sistemima.
Interesantno je iskustvo naroda pod komunizmom (otuda naslov ove knjige): "Izgrađujući socijalizam kao svoj prirodan model, komunisti su nas zamorili, ali nas nisu ubedili. Onda su nas počeli plašiti, ali nas ni tada nisu ubedili. Ponižavali su nas, nisu ubedili. Mučili su nas, i opet nisu ubedili. Sad se menjaju, ali ni sad nas ne ubeđuju. Jer, ako nas delima za pola veka nisu ubedili, kako će rečima za nekoliko godina?...
Zašto bismo im ovog puta verovali kad nikad ranije nismo? I nije pitanje kakav će nam program ponuditi – o, biće on dobar, mora biti, mora jer nije njihov nego naš – nego kakve nam garancije mogu pružiti da će ga i ostvarivati... Stoga, ceneći napore što su ih komunisti tokom pola veka uložili u našu propast, uzimajući u obzir da im to nije bila istorijska namera, ali ostaje istorijska krivica, mi od njih ništa drugo ne zahtevamo nego da se od te zamorne istorije odmore. Njima je potreban odmor od istorije, nama od njih." (48)
Pekić često govori i o demokratiji kao antidotu komunizmu. On je svestan da i demokratija ima mana, ali upoređujući je sa komunizmom daleko je bolji sistem. "Zato nam se čini da je demokratija haos. Ne tvrdim da na prvi pogled ne izgleda pomalo haotično, ali samo ako je vidite u poređenju sa dosadašnjom socijalističkom stvarnošću, tiranijom koja je najpre ličila na nepokretni nadgrobni kamen naših života, a onda na smrdljivu baruštinu koja se preko njih razlila." (31)
Što se budućnosti tiče, Pekić upozorava: "Treba biti budan. Mi smo pre rata bili uspavani, pa smo sad dobili komuniste." (71) On je optimista o pobedi nad komunizmom: "Oslobođenje je blizu. Ova će tiranija nesposobnih i bezumnih ljudi nestati kao i sve što su nestale. Srbija će povratiti svoju čast koju su joj oni uprljali i vratiti nadu koju su joj oni oduzeli." (228).
Borislav Pekić ostavio je za sobom ne samo divna književna dela već i zabeležene misli o tome kakav politički sistem Srbija treba da ima, za koji se borio još od mladih dana, čak i robijao, i za koji je platio skupu cenu narušenog zdravlja i skraćenog života.
Interesantno je iskustvo naroda pod komunizmom (otuda naslov ove knjige): "Izgrađujući socijalizam kao svoj prirodan model, komunisti su nas zamorili, ali nas nisu ubedili. Onda su nas počeli plašiti, ali nas ni tada nisu ubedili. Ponižavali su nas, nisu ubedili. Mučili su nas, i opet nisu ubedili. Sad se menjaju, ali ni sad nas ne ubeđuju. Jer, ako nas delima za pola veka nisu ubedili, kako će rečima za nekoliko godina?...
Zašto bismo im ovog puta verovali kad nikad ranije nismo? I nije pitanje kakav će nam program ponuditi – o, biće on dobar, mora biti, mora jer nije njihov nego naš – nego kakve nam garancije mogu pružiti da će ga i ostvarivati... Stoga, ceneći napore što su ih komunisti tokom pola veka uložili u našu propast, uzimajući u obzir da im to nije bila istorijska namera, ali ostaje istorijska krivica, mi od njih ništa drugo ne zahtevamo nego da se od te zamorne istorije odmore. Njima je potreban odmor od istorije, nama od njih." (48)
Pekić često govori i o demokratiji kao antidotu komunizmu. On je svestan da i demokratija ima mana, ali upoređujući je sa komunizmom daleko je bolji sistem. "Zato nam se čini da je demokratija haos. Ne tvrdim da na prvi pogled ne izgleda pomalo haotično, ali samo ako je vidite u poređenju sa dosadašnjom socijalističkom stvarnošću, tiranijom koja je najpre ličila na nepokretni nadgrobni kamen naših života, a onda na smrdljivu baruštinu koja se preko njih razlila." (31)
Što se budućnosti tiče, Pekić upozorava: "Treba biti budan. Mi smo pre rata bili uspavani, pa smo sad dobili komuniste." (71) On je optimista o pobedi nad komunizmom: "Oslobođenje je blizu. Ova će tiranija nesposobnih i bezumnih ljudi nestati kao i sve što su nestale. Srbija će povratiti svoju čast koju su joj oni uprljali i vratiti nadu koju su joj oni oduzeli." (228).
Borislav Pekić ostavio je za sobom ne samo divna književna dela već i zabeležene misli o tome kakav politički sistem Srbija treba da ima, za koji se borio još od mladih dana, čak i robijao, i za koji je platio skupu cenu narušenog zdravlja i skraćenog života.
Poslednja izmena:
