Quantcast

Boris Pasternak

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.850
Nobelovac bez Nobela

“Moja najveća “greška” je što nisam rođen u nekoj zemlji gde pesnici redovno jedu i ne završavaju u zatvorima zbog dva stiha ili bez ikakvog razloga.”

Kad čitalac sazna da je reč o prvoj polovini 20. veka, sve mu je jasno. Bude se asocijacije na glad, siromaštvo, teror, fatalno strogu politiku. Ako se pritom intenzitet pojača do panja – enigma je automatski rešena. Vaš odgovor je tačan – Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika.

Slika 146 Boris Pasternak: Nobelovac bez Nobela

Jedan od pesnika čija je najteža bolest bila politički režim
Borisa Pasternaka (Борис Леонидович Пастернак) su spoljašnje okolnosti okovale i onemogućile da se slobodno izražava, ali njegov genetski zapis i unutrašnji svet to sigurno nisu. Umetnički brak uvek podari dušu koja je osuđena na stvaranje. Tako su 1890. godine pijanistkinja Rozalija Kaufman (Розалия Кауфман) i slikar Leonid Pasternak (Леонид Пастерна́к) dobili sina.

Slika 232 Boris Pasternak: Nobelovac bez Nobela

Prikaz sina iz očeve olovke
Teško vreme nosi sa sobom i teške bolesti, te je Rozarija bila neurotična. Nije umela da objasni strah od mraka, a njeno osetljivo mentalno zdravlje joj je zaustavilo i karijeru. Pred sam nastup u Dvorani stubova u Moskvi, saznala je da joj oba sina imaju visoku temperaturu. Koncert je izvela bez greške, posle čega je obećala da ako joj se deca oporave, nikad više neće javno nastupati. Tako je i bilo. Nastavila je da se bavi muzikom isključivo kao profesorka.

Zahvaljujući ocu, mali Boris se upoznao sa umetnošću i njenim “radnicima”. Leonid je portretisao Tolstoja (Лев Николаевич Толстой), koji je često i rado bio gost porodice Pasternak. Isto tako, oslikavao je i prizore iz Jasne Poljane. Takođe, se družio i sa kompozitorom Skrjabinom (Алекса́ндр Никола́евич Скря́бин), koji je “kriv” za muziku koja je odzvanjala u Borisu.

Slika 321 Boris Pasternak: Nobelovac bez Nobela

Vojnik naoružan pesmom
Za prva sećanja Pasternak navodi trija Čajkovskog (Пётр Ильич Чайковский) koja su ga budila iz sna. “Kao hipnotički ples oblaka koji luduje omamljen kulskim suncem, tako mi je Čajkovski zvučao u mladosti.” – govorio je.

Međutim, interesovanje za muziku se utišava i prelazi u poeziju, pa i prozu. Tako Pasternak posle završenih studija filozofije, piše prve stihove. U tim vodama je najbrže plivao, ali se ipak pokazalo da je bio najbolji u prozi i to na osnovu samo jednog romana. Barem je tako ocenio žiri Švedske kraljevske akademije nauke.

Slika 418 Boris Pasternak: Nobelovac bez Nobela

Boris 1958. godine, tada mu je ostalo još dve godine do smrti uzrokovane rakom pluća
Za svoj jedini roman, “Doktor Živago”, Pasternak nije dobio Nobelovo priznanje 1958. godine. Reč “živago” deli koren sa ruskom rečju “život”(жизнь), ipak to nije bio dovoljan razlog ruskim vlastima da odobre i uzdignu najveće delo svog nadarenog žitelja. Politički vrh se hvata za skrivenu kritiku marksizma, staljinizma i zatvorskih logora. Dok su, sa druge strane, CIA i Britanska organizaciona služba prokrijumčarili roman u zemlju i štampali je na ruskom jeziku. Delo da bi bilo nominovano za Nobelovu nagradu mora da se štampa na maternjem jeziku pisca. Sve se radilo zarad poniženja SSSR-a, i sve to preko piščevih leđa. Nagrada je uručena tek 1989. godine Borisovom sinu, ali ostaje pitanje da odzvanja kao eho. Ima li smisla posle 30 godina?

Slika 514 Boris Pasternak: Nobelovac bez Nobela

Stvorio je “doktora za život”
Kao mladić izjašnjavao se kao futurista. Navodi da je čak bio i zaslepljen budućnošću, napretkom tehnologije, pa i pomodarstvom, simbolizmom… I tu nije bilo mesta ni za šta drugo. Naime, Marina Cvetajeva (Мари́на Ива́новна Цвета́ева) kvari tu koncepciju. Ona koja je živela za sve ili ništa, uticala je tako i na Pasternaka. Dragocenost i enormna količina najnežnijih emocija bila su najmanjim delom preneta u njihovom čuvenom dopisivanju. Toliki značaj su Marinina pisma imala za Borisa da ih je on davao prijateljici na čuvanje u sefu Skrjabinovog muzeja. Sluđen nije video ni na tom mestu sigurnost, te je ta prijateljica svako veče nosila pisma kući u obližnje selo kraj Moskve. Jednom prilikom umorna od posla zaboravila ih je u vozu. Tako možda i najvredniji Marinini zapisi bivaju zauvek izgubljeni.

Slika 611 Boris Pasternak: Nobelovac bez Nobela

Cvetajeva ga je nazivala “barsik”, tigrić u prevodu
– Poezija traži muziku usred meteža u rečniku.

– Ne volim ljude koji nikad nisu pali ili posrnuli. Njihova vrlina je beživotna i nije od velike vrednosti. Život nije otkrio svoju lepotu za njih.

– Kada veliki trenutak zakuca na vrata vašeg života, često nije glasniji od otkucaja vašeg srca i tako ga je vrlo lako propustiti.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.850
Борис Пастернак рођен је у Москви 10. фебруара 1890. године. Био је руски књижевник - песник, новелиста, романописац и преводилац. Одрастао је у интелектуалној средини, студирао је филозофију у Москви и Марбургу. У младости је био футуриста. Поезија му је претежно тематски аполитична, литерарна, интелектуална. Пише и поеме са темом прве и друге руске револуције. У роману „Доктор Живаго“ ослонио се на традиције романа 19. века и изградио дело на фабули о судбини неколико породица, обухватио простор од западних руских граница до Сибира, са Москвом у средишту, описао две руске револуције и завршио епилогом у време Другог светског рата. У СССР-у је роман назван „антисовјетским“, а на Западу је 1958. Пастернаку додељена Нобелова награда, коју писац није примио.Два дана након што је чуо како је освојио ову престижну награду послао је телеграм следећег садржаја Шведској академији:
"Неизмерно захвалан, дирнут, поносан, зачуђен, збуњен."
Четири дана након тога послао је још један телеграм Шведској академији:
"Узимајући у обзир значење ове награде у друштву којем припадам морам је одбити. Молим Вас да се не увредите мом добровољном одбијању."
Преминуо је у Пределкину крај Москве 30. маја 1960. године.
Објављене су му збирке поезије:
" Изнад баријера", "Теме и варијације", "Сестра моја, живот",
лирски циклус насловљен "Руптура" .
Поеме "Висока болест", "Поручник Шмид", "1905. година" .
Неколико аутобиографских прича, од којих се највише истичу "Детињство љубавника" и "Сигурна пратња", аутобиографско дело "Заштитна повеља".
Романи "Доктор Живаго", "Детинство Љуверсове"...
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.850

Doktor živago, roman ruskog nobelovca Borisa Pasternaka, dugo je čekao da bude na pravi način plasiran čitalačkoj javnosti zbog sovjetske cenzure na osnovu navodne kritike staljinizma. Roman ima dva paralelna toka, lični i ljubavni plan na jednoj strani i društveno-politički, na drugoj. Ljubavna priča Jurija živaga umnogome je uslovljena okolnostima proisteklim iz ambijenta ruske revolucije i kasnije građanskog rata.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.850
Turbulentni život autora slavnog romana
Piše Iva Rebac



Pet Oscara dobio je film Doktor Živago, čija je premijera održana na današnji dan 1965. godine. Autor romana po čijem je snimljen film Boris Pasternak dobio je za svoj slavni roman 1958. godine Nobelovu nagradu za književnost.
Jedan od najvećih ruskih pjesnika i pisaca 20. stoljeća ipak tu nagradu nije primio. Zbog pritiska vlasti koje su roman nazvali 'antisovjetskim' i koje su bile bijesne zbog te nagrade, morao je se odreći.

Foto: IMDB/screenshot

Centralni komitet Komunističke partije čak je donio rezoluciju 'O klevetničkom romanu' Borisa Pasternaka. Na pisca su se obrušili svi, od političara do intelektualaca, a čak su i radnici organizirali mitinge protiv autora. Isključili su ga iz Udruženja književnika i prijetili mu egzilom. Proglašen je izdajnikom.

Roman mu zabranili, on ga prokrijumčario
Dva dana nakon što je čuo da je osvojio Nobelovu nagradu poslao je Švedskoj akademiji telegram: 'Neizmjerno zahvalan, dirnut, ponosan, začuđen, zbunjen'.
Četiri dana nakon toga poslao im je još jedan telegram. 'Uzimajući u obzir značenje ove nagrade u društvu kojem pripadam moram je odbiti. Molim Vas da se ne uvrijedite mom dobrovoljnom odbijanju'.
Roman je tako više od 30 godina bio zabranjen u SSSR-u. Pisac je želeći da se roman objavi, prokrijumčario rukopis zapadnim izdavačima, te je prvi put objavljen u Italiji 1957. Postao je instant senzacija, ali i poligon obračuna Zapada s komunizmom i staljinizmom.

Foto: IMDB/screenshot
Nagradu je preuzeo njegovi sin Evgenij Pasternak tek 1989., a godinu dana ranije objavljen je i u SSSR-u. Objavljen je u časopisu Novi mir, koji ga je čitavo vrijeme odbijao tiskati.
I premda mu je roman bio zabranjen Boris Pasternak nikad nije bio izbrisan iz službene sovjetske memorije. Njegovo ime nalazilo se u enciklopedijama i priručnicima, o njegovoj su se poeziji pisali kritički prikazi. No njegov slavni roman nikad se nije spominjao.
Pjesnik, novelist, romanopisac i prevoditelj Boris Pasternak rodio se 1890. godine u Moskvi u židovskoj obitelji intelektualaca i umjetnika. Njegov otac Leonid Pasternak bio je poznati slikar, akademik Akademije umjetnosti u Sankt-Peterburgu, profesor na Moskovskoj školi slikanja, skulpture i arhitekture, majstor ilustracija u književnosti. Njegova majka Rozalija Pasternak bila je koncertna pijanistica i radila je kao glazbeni pedagog. Česti gosti u njegovom domu bili su kompozitor Sergej Rahmanjinov, pjesnik Rainer Maria Rilke, te pisac Lav Nikolajevič Tolstoj.

Pasternak kao 18-godišnjak | Foto: wikimedia
Pasternak je studirao filozofiju, a kao 27 - godišnjak objavio je zbirku pjesama „Moja sestra život“, koja mu je donijela međunarodno priznanje. Tridesetih godina, u vrijeme velikih Staljinovih čistki, isključivo se bavio prevođenjem. Njegovi prijevodi Schillera, Shakespearea i Goetheovog Fausta smatraju se remek-djelima.
Tko je bila prava Lara?
Kod junakinja romana Doktor Živago postoje prototipovi u stvarnom životu. Lik Tonje Gromeko, supruge Jurilja Živaga, imao je u sebi crte dviju Pasternakovih žena – prve, umjetnice Evgenije Lurje, i druge, pijanistice Zinaide Nejgauz.

Paternak sa obitelji 20-ih godina | Foto: wikimedia
U liku Lare, Pasternka je uspio, smatraju istraživači, utjeloviti likove i jedne i druge žene, ali je u Lari najviše odražena Oljga Ivinskaja. Ona je bila posljednja pjesnikova ljubav, 22- godine mlađa udovica sa dvoje male djece, s kojom nije bio u braku.
O Larinom prototipu Pasternak je pisao 1958. da je Olga Ivinskaja 'Lara mojeg djela i utjelovljenje volje za životom i samopožrtvovanja'.
327912238

Pasternak i Olga Ivinskaja | Foto: Profimedia
U intervjuu za engleski časopis pisac je godinu dana prije smrti kazao je: 'U mojoj mladosti nije bilo jedne, jedinstvene Lare. No Lara moje starosti upisana je u moje srce njezinom krvlju i njezinim zatvorom'

Pasternak u društvu kolega, (drugi s lijeva). U sredini, najviši s leptir mašnom je veliki ruski pjesnik Vladimir Majakovski | Foto: wikimedia
Naime, tijekom veze s Pasternakom Olga Ivinskaja je dva puta završila u zatvoru zbog povezanosti sa Pasternakom. Svoju je ljubav skupo platila a to je njezinog voljenog moralno utuklo. Proveli su zajedno uz prekide zbog njezinih zarobljavanja 14 godina. Sve do njegove smrti.
U svibnju 1960., dvije godine nakon osvajanja nagrade, Boris Pasternak umro je od raka. Bolest, javni progoni i osude učinili su svoje. Imao je 70 godina.

Foto: wikimedia
- Moja najveća greška je što nisam rođen u nekoj zemlji gdje pjesnici redovno jedu i ne završavaju u zatvorima zbog dva stiha ili bez ikakvog razloga . kazao je jednom prilikom Pasternak
Nabokov: 'To je neskladna i glupa knjiga'
Autor Lolite, poznati ruski i američki pisac Vladimir Nabokov nazvao je roman Dr. Živago 'slabašnim, nedarovitim, lažnim i nakazno napisanim'. U pismu svojem prijatelju i izdavaču R. Grinbergu napisao je:' Za moj ukus je to neskladna i glupa knjiga'. Vjerojatno je razlog tome bio što je Pasternakov Doktor Živago istisnuo Nabokovu Lolitu s američkih lista bestsellera za 1958. godinu


Više od 20 godina Pasternak s obitelji živio je u vikendici u naselju Peredelkino, u Podmoskovlju. No 24 godina nakon pjesnikove smrti, vlasti su uzeli vikendicu od njegovih rođaka. Nakon mnogih napora vikendica je ipak 1990. dobila status muzeja. Stvari kojer su bile izbačene vraćene su na svoja mjesta. Pasternakova unuka je danas kustosica muzeja.
 

PetarSamotnjak

Zaslužan član
Poruka
140.582
Pro domo

Naišla je senka. Titra, nema mira
U plamenu sveće. I u bekstvo nagla
S pobledele usne, s lista od papira,
Kroz prozorski otvor beo kao magla.

Onda kad je pesnik – verovatnost samo
I dosetka bleda ognja koji vene,
Kako da ne kriknem mučnoj sceni tamo:
„To je čas ubistva! Neko traži mene!“

Onda kad iz vrata zamiriše sena,
Pjana k’o prostranstvo, duga kao tiha
Trka stepe ispod sedla – tog me trena
Drže samo vatre užarenog stiha.

Boris Pasternak
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.850
Bez naslova

Razdražljiva a tako tiha,
sva si od vatre koja gori.
Daj mi, u tamno zdanje stiha
ljepotu tvoju da zatvorim.
Gle kako su preobražene
u žaru kućice abažura,
kraj zida, kraj okna, naše sjene
i obrisi naših figura.
S nogama sjediš na divanu,
po turski ih pod sobom splete,
svejedno- na svjetlu i u tami
ti vazda sudiš kao dijete.
Pričajući na konac nižeš
zrnca što ti padoše s vrata.
Pogled je tvoj i odveć tužan,
a riječ naivna, umiljata.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.850
Sećanje

U sumrak si za mene uvek učenica,
Pitomica. Zima. A suton je šumar
U šumi časova. Ležim i čekam tmicu,
I gle! Kličemo, vičemo u bunar.
A noć, a noć! Pa to je ad, dom užasa!
O, da je tebe nužda tu dognala!
Noć je – tvoj korak, tvoj brak, tvog muža sen,
Teža od presude tribunala.
Ti pamtiš život? Ti pamtiš pahuljice
Ko jata grlica što srljaju bez glava,
Njih vihor vrti, pijan, i valja vejavica
Prozdrljivo ih guta i pute zavejava!
Pretrčavala si! A on podastire
Ko prostirku pod nas sanke i kristale!
A život, jarom mečave raspiren
Kao krv šiba, i nebo zapali!
Kretanje pamtiš? Pamtiš vreme? Šatore?
Dučandžike? Viku? Trku oko para
Hladnih, zvonkih – pamtiš, pamtiš kao romore
Pretpraznička zvona u vremena stara.
Avaj, i ljubav! Tu nema reči, iskaza.
Čime da te zamenim? Balzamom? Bromom?
Kao konjsko oko, s jastuka, žarko, iskosa
Gledam, nesanicom prestrašen ogromnom.
U sumrak si mi ko s egzamena.
Iz razreda. Udžbenik, migrena, smreka.
Ali po noći! Kako su žedne, plamene
Oči kapsula i bočice leka!

 

PetarSamotnjak

Zaslužan član
Poruka
140.582
HAMLET


Žagor stade. Već sam usred bine.
O dovratak naslonjen: ja lovim
U odjeku nekom iz dubine
Šta će biti sa životom ovim.

Na mene je uperen mrak noći
Kroz hiljadu dvogleda na osi.
Ave, oče, ako si u moći,
Mimo mene ovu čašu nosi.


Volim tvoju zamisao i ja
I slažem se da me rola vodi.
Al se druga drama sad odvija
I ovog me puta oslobodi.

No redosled ima svako dejstvo
I kraj puta neće se izbeći.
Sam sam - greh sve jeste i neverstvo
Nije život što i polje preći.

Boris Pasternak
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.850
Pasternak se veoma brzo našao u grupi onih koji su prevazišli simbolizam i proklamovali novi pravac ‒ futurizam. U futurističkoj grupi Centrifuga, Pasternak žestoko kritikuje simbolizam, ali i kroz nekoliko knjiga pesama Blizanac u oblacima (1914), Preko barijera (1917) i Sestra moja ‒ život (1922) pokazuje da se u mnogo čemu ne podudara sa futuristima.

U svojoj Zaštitnoj povelji, Pasternak piše o svojoj nenaklonosti gromkim deklarativnim programima i grupašenju. Gađenje i prezir video je u svakoj novotarskoj grupi čiju ratobornost nije moglo da pokrene ništa osim mržnje.

„To su bile reči i pokreti krupnog razgovora koje su oslušnuli majmuni i razneli kuda treba, u delovima, u rasparčanoj bukvalnosti, bez domišljanja o smislu koji je oduhovljavao ovu buru.“
Umetnost je branio od vulgarizacije i insistirao na slobodi, da piscu ne treba postavljati nikakve zahteve ‒ ni u domenu sadržine, ni u domenu forme.

„U svemu tome što se čini ne oseća se ljubav prema umetnosti.“
Iako ume da bude dosta hermetičan pesnik, Pasternak je koliko emocionalno sugestivan ‒ isto toliko i misaoni pesnik. Njegovo shvatanje poezije i umetnosti je da se dođe do objektivne slike sveta i života. Za njega je pesnička slika „svagda izlaz iz teškoća, a ne silj sama sebi“.


riroda je osnovna, sveobuhvatna, univerzalna tema u Pasternakovoj lirici. Svuda je prisutna i stimuliše i opredeljuje Pasternakovu pesničku misao. Američki književni kritičar i istoričar M. S. Baura je govorio da poezija Borisa Pasternaka ilustruje verovanje da u svemu deluje stvaralačka snaga i da su prirodni elementi podjednako snažni kao ljudski i da su sa njima tesno povezani.

U njegovim pesmama lirsko kazivanje se ne razvija redom, od pojave do pojave, nego skače „povrh barijera“, sa težnjom da bude široka skica, razmahnuta slika celine.

Osobenost Pasternakovog opšteg mesta ‒ odnosa prema prirodi, najbolje se vidi u poređenju sa njegovim savremenicima Blokom i Jesenjinom.
Aleksandar Blok:
Noć, ulica, fenjer, apoteka,
Besmislen i mutni odsev sjaja.
Ma živeo još četvrt veka ‒
Isto će biti. Nigde kraja.
Umreš ‒ otpočneš opet s početka,
I sve ko negda, do u beskraj:
Noć i kanala prozirnost retka,
Apoteka, ulica i fenjera sjaj.


Sergej Jesenjin:
Snežne ravni, bele mesečine sjaj,
Pokrovom mrtvačkim zastrt rodni kraj.
Plač breza u belom sluša šume hram.
Ko pogibe ovde? Nisam li ja sam?


Boris Pasternak:
Ne senke ‒ brvna mesec meće,
Jer ‒ ponekad ga nema malo,
Pa noć tad tiho, kasom teče,
Međ oblacima točeć talog.

Iz snova pre, no s krova slata,
Ne zaplašena, već ćaknuta,
Struguće kiša ispred vrata,
Miriše vinske flaše pluta.


Piše: Đorđe Slavković
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.850
Išli su, išli i pevali. Vječnuju pamjat , a kad bi i prekidali, činilo se da je, upevanu, dalje pevaju noge, konji i popirci vetra. Prolaznici bi se ustavljali pred sprovodom, prebrajali vence, krstili se. Radoznaliji bi ulazili u povorku i zapitkivali:
»Koga pokopavaju?«
Odgovarali bi im:
»Živaga.«
»Njega li. Onda je jasno.«
»Ma ne njega. Nju.«
»Svejedno. Pokoj duši. Bogat ukop.«
Treptali su poslednji trenuci, odbrojeni, bespovratni.
»Gospodnja zemlja i ispolnenije jeja, vseljenaja i vsi živuščije na njej.«

U znaku krsta svećenik prosu šaku zemlje na Mariju Nikolajevnu. Zapevaše So duhi pravednih.
Nastade velika strka. Les su poklopili, zakovali i stali spuštati. Zabubnja kiša grumenja kojim su s
četiri lopate zasipali jamu. Nad njom je izrastao humak. Na nj se popeo desetogodišnji dečak. Samo je u stanju tupe bešćutnosti što obično nastupi na kraju velikih sprovoda moglo izgledati da će dečak držati govor na majčinu grobu. Digao je glavu i s uzvišenja odsutno pogledao jesenje pustare i manastirske kupole. Njegova se prćasta fizionomija iskrivila. Vrat mu se izdužio. Kad bi vučić
tako podigao glavu, bilo bi sigurno da će istoga časa početi zavijati. Pokrivši lice rukama, dečak zajeca. Iz nadošla oblaka stali su ga po rukama i licu udarati mokri bičevi hladna pljuska. Grobu priđe
čovek u crnom, nabranih usko pripijenih rukava. Bio je to pokojničin brat i ujak rasplakanog dečaka, na svoju zamolbu raspopljeni svećenik Nikolaj Nikolajevič Vedenjapin. Prišao je dečaku i poveo ga s groblja.
2

Noćili su u manastirskoj prostoriji koju su ujaku prepustili zbog starog poznanstva. Bilo je uoči Bogorodičina Pokrova.
Trebalo je da sutradan otputuju daleko na jug, u neki povolški gubernijski grad u kojem je otac Nikolaj radio kod nakladnika naprednjačkih pokrajinskih novina. Karte su bile kupljene a spakirane stvari čekale su u ćeliji. Sa susedne stanice vetar je donosio plačljive fićuke udaljenih manevarki. S večeri jako zahladnje. Dva razizemna prozora gledala su na delak neugledna vrta zasađena grmljem žutog bagrema, na smrzle lokve po cesti i na onaj kraj groblja u kojemu su za dana pokopali Mariju Nikolajevnu. Osim nekoliko gredica kupusa, pomodrela od studeni, vrt je bio neobrađen. Pod naletom vetra grmovi ogoljela bagrema besno su lomatali i legali po putu. U noći Juru je probudilo udaranje u okno. Mračna ćelija bila je nestvarno prožeta belim, pršećim svetlom. Samo u košulji, on dotrča do prozora i lice priljubi uz hladno staklo. Iza prozora nije bilo ni puta ni groblja ni vrta. Vani je divljala mećava, a zrakom se penio sneg. Moglo se pomisliti da je oluja ugledala Juru i, svesna
koliko je strašna, naslađuje se dojmom što ga u njemu stvara. Zviždala je i zavijala i na svaki se način trudila da privuče njegovu pažnju. S neba su jedan za drugim padali beskrajni zamrsci bele tkanine i zamatali zemlju u mrtvačke pokrove. Mećava je sama bila na svetu, ništa joj nije stajalo na putu. Kad se odmakao od prozora, Jura se najpre požele obući, istrčati van i štogod učiniti. Strašilo ga je da će manastirski kupus ostati zameten i više ga neće otkopati, da će vijavica u polju zasuti mamu, a ona se neće moći opreti da još dalje i dublje od njega ne ode u zemlju. Svršilo je opet u suzama. Probudio se ujak, govorio mu o Kristu i tešio ga; zevnuo, prišao prozoru i zamislio se. Počeše se oblačiti. Svanjivalo je.
3

Dok je majka bila živa, Jura nije znao da ih je otac odavna napustio; da luta raznim sibirskim i inozemnim gradovima, banči i bludniči, te da je davno već u vetar rasuo njihovo milionsko imanje. Juri su čas govorili kako je otac u Petrogradu, čas opet da je na nekom sajmu, naj češće na irbitskom. A onda se oduvek boležljivoj majci javila i sušica. Leka radi putovala je na jug Francuske i u severnu Italiju, kamo ju je i Jura dvaput pratio. Tako je neuredno i puno zagonetaka prošlo Jurino detinjstvo,
često među tuđinima koji su se stalno menjali. Navikao se na te mene, pa se u stanju trajna nereda očevoj odsutnosti i nije čudio. U najranijem njegovu detinjstvu imenom se što ga je nosio nazivalo još mnogo različitih stvari. Postojala je tvornica Živago, banka Živago, kuće Živago, pa i kravata se svezivala i kopčala iglom Živago, čak i nekakav okrugao kolač, poput nabujka s rumom, pod imenom Živago, a jedno se vreme u Moskvi moglo kočijašu viknuti »K Živagu«, i kao da se reklo »Goni do božje kuće«, i kočijaš bi vas saonicama prenosio iza sedam brda i sedam dola.
___________________________________________


Pričekajte, sam ću reći šta mislim. Dakle, kad bi uspavanu zver u čoveku bilo moguće zaustaviti pretnjom, svejedno da li robijom ili zagrobnim životom, zajednički bi nazivnik čovečanstva bio cirkuski krotitelj s bičem, a ne požrtvovni propovednik. A radi se upravo o tome da čoveka nije vekovima uzdizala nad životinju batina, nego muzika: neodoljivost goloruke istine, privlačnost njena primera. Dosad se mislilo da su u Evanđelju najvažnije moralne sentencije i načela sadržana u zapovedima a meni je najvažnija činjenica da Hrist propoveda kroz priče iz života, prosijavajući istinu svetlom svakodnevice. U osnovi toga nalazi se misao da je veza među smrtnima besmrtna, a da je život simboličan zato što je sadržajan.
 

Baudrillard

Stara legenda
Moderator
Poruka
75.249
Noćni vetar

Zgasle pesme i pijana galama
Sutra svako treba da porani
Gasnu vatre po kućama
Razišla se mladež sa pijanki.

Samo vetar tumara nasumice
Niz iste one zarasle puteljke
Kojima se razdragani momci
S njima vraćahu sa noćne sedeljke.

Sav pokunjen krije se iza vrata
On ne voli noćne besmislice
Hteo bi da okonča bez rata
U sporu s noći stare nesuglasice.

A pred njima – ograde voćnjaka
Njih spor više niko ne izgladi
Kraj puta se okuplja drveće
Da ispita o čemu se radi.
 

PetarSamotnjak

Zaslužan član
Poruka
140.582
SAN


Snio sam jesen u magli stakala,

drugove i tebe u veseloj klapi, i

kao soko što za krvlju vapi,

duša je moja na ruku ti pala.

Al vreme je išlo, starost ga je takla,

i kruneć okvire koprenom od srebra,

zora je iz vrta osipala stakla krvavim

i tužnim suzama septembra.

Vreme je starilo. U fotelji svila ko

led je pucala, sva trošna i bona. Pa i

ti zašutje, a glasna si bila, i san

utihnu poput zvuka zvona.

Probudih se. Ko jesen, puna bola

bejaše zora, a vetar, pun jeze,

ko laku slamu što kiši iz kola u

begu nebom raznosio breze.

Boris Pasternak
 

Baudrillard

Stara legenda
Moderator
Poruka
75.249
Zagušljiva noć

Rosilo je, – al‘ se ne sviše
Trave u olujnoj vreći,
Prasina je gutala pilule kiše,
Zelezni prah, lebdeći.

I nisu sela laka htela,
Mrak je tonuo u vrtlog,
U zapaljenju raž je gorela,
I u groznici buncao Bog.

Iz besane, vlažne, sirote,
Iz širine svesvetske, neme,
Sa straže uzdah se mnogi ote,
Al‘ ukopan, vihor je zbijao vreme.

Kapljice kose u begu pred njim
Slepele su. Uz plot drveni
Međ mokrim granama, s vetrom bledim,
Spor se vodio. Obamreh. O meni!

Osetih u večnost kako slazi
Užasan vrt taj, koji mrmlja.
Ne primetiše me, još, na stazi
Zbog razgovora kapka i grmlja,

Al‘ nazad ne mogu – videće me:
Progovoriće u vek, u vreme.
 

PetarSamotnjak

Zaslužan član
Poruka
140.582
Zastupnica

S tvojom slikom ja zivim, što smeh lije pusti,
Gde pucketaju zglavci i zglobovlje kleca,
Koja kršeći prste ne želi da pusti
I kod koje se gosti i gosti i jeca.

Što na zagor iz gostinske sobe, zvek stakla,
I na puckanje klada, na izazov Lista,
Po pijaninu bi hitro u žaru promakla,
Kada kocka zazveči, rozeta zablista.

Da se raskustran, zanet od čaja i šala
I zadenuvši pupoljak teški kraj pasa,
Sve u šalama, zapleše k slavi, rub šala
Grizuć ko muku, bez daha i glasa.

Da se, gnječeći ljusku u ruci, proguta
Mandarine kriščića sveza, i zuri
U taj prostor za zastorom, iza, sav sputan
Sjajem svećnjaka, znoj gde u valceru curi.

Boris Pasternak
 

Baudrillard

Stara legenda
Moderator
Poruka
75.249
Boris Pasternak – više od autora „Doktora Živaga“

Ako bi današnji ljubitelj poezije hteo da pročita zbirku pesama nekog ruskog pesnika, verovatno bi se odlučio za Jesenjina, Majakovskog ili Bloka. „Druga postava“ bi verovatno bili: Hlebnjikov, Zabolocki, Marina Cvetajeva i drugi.

Boris Pasternak bi i dalje ostao poznat samo po svom, Nobelovom nagradom ovenčanom, romanu Doktor Živago. Zahvaljujući Doktoru Živagu, Pasternak se uvrstio u red izrazito zapaženih stranih pisaca u našoj zemlji, pa je počelo interesovanje i za njegovo pesničko stvaralaštvo.

Rođenje i život u izrazito umetničkoj porodici, s kraja XIX i početka XX veka, moralo je ostaviti uticaj na ličnost i stvaralaštvo Borisa Pasternaka. Uz oca, poznatog impresionističkog slikara, Leonida Pasternaka, upoznavao je umetnost linija i boja, a uz majku, pijanistkinju Rozu Kaufman, zavoleo je umetnost tonova – muziku.

Mladi Boris Pasternak, By anonimous - http://www.liveinternet.ru/tags/%E1%EE%F0%E8%F1+%EF%E0%F1%F2%E5%F0%ED%E0%EA/, Public Domain, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=16547396
Mladi Boris Pasternak

Kao pesnik se formirao u vreme smene dva dominantna pravca u ruskoj poeziji prvih decenija dvadesetog veka ‒ simbolizma i futurizma. Za razumevanje ideja simbolizma imao je sjajnog i pouzdanog učitelja u liku svoga oca. Zato i nije neobično što je svoj poetski put započeo u simbolističkom kružoku Andreja Belog.

Pasternak se veoma brzo našao u grupi onih koji su prevazišli simbolizam i proklamovali novi pravac ‒ futurizam. U futurističkoj grupi Centrifuga, Pasternak žestoko kritikuje simbolizam, ali i kroz nekoliko knjiga pesama Blizanac u oblacima (1914), Preko barijera (1917) i Sestra moja ‒ život (1922) pokazuje da se u mnogo čemu ne podudara sa futuristima.

U svojoj Zaštitnoj povelji, Pasternak piše o svojoj nenaklonosti gromkim deklarativnim programima i grupašenju. Gađenje i prezir video je u svakoj novotarskoj grupi čiju ratobornost nije moglo da pokrene ništa osim mržnje.

„To su bile reči i pokreti krupnog razgovora koje su oslušnuli majmuni i razneli kuda treba, u delovima, u rasparčanoj bukvalnosti, bez domišljanja o smislu koji je oduhovljavao ovu buru.“
Umetnost je branio od vulgarizacije i insistirao na slobodi, da piscu ne treba postavljati nikakve zahteve ‒ ni u domenu sadržine, ni u domenu forme.

„U svemu tome što se čini ne oseća se ljubav prema umetnosti.“
Iako ume da bude dosta hermetičan pesnik, Pasternak je koliko emocionalno sugestivan ‒ isto toliko i misaoni pesnik. Njegovo shvatanje poezije i umetnosti je da se dođe do objektivne slike sveta i života. Za njega je pesnička slika „svagda izlaz iz teškoća, a ne silj sama sebi“.

Priroda je osnovna, sveobuhvatna, univerzalna tema u Pasternakovoj lirici. Svuda je prisutna i stimuliše i opredeljuje Pasternakovu pesničku misao. Američki književni kritičar i istoričar M. S. Baura je govorio da poezija Borisa Pasternaka ilustruje verovanje da u svemu deluje stvaralačka snaga i da su prirodni elementi podjednako snažni kao ljudski i da su sa njima tesno povezani.

U njegovim pesmama lirsko kazivanje se ne razvija redom, od pojave do pojave, nego skače „povrh barijera“, sa težnjom da bude široka skica, razmahnuta slika celine.

Osobenost Pasternakovog opšteg mesta ‒ odnosa prema prirodi, najbolje se vidi u poređenju sa njegovim savremenicima Blokom i Jesenjinom.

Aleksandar Blok:

Noć, ulica, fenjer, apoteka,
Besmislen i mutni odsev sjaja.
Ma živeo još četvrt veka ‒
Isto će biti. Nigde kraja.
Umreš ‒ otpočneš opet s početka,
I sve ko negda, do u beskraj:
Noć i kanala prozirnost retka,
Apoteka, ulica i fenjera sjaj.


Sergej Jesenjin:

Snežne ravni, bele mesečine sjaj,
Pokrovom mrtvačkim zastrt rodni kraj.
Plač breza u belom sluša šume hram.
Ko pogibe ovde? Nisam li ja sam?


Boris Pasternak:

Ne senke ‒ brvna mesec meće,
Jer ‒ ponekad ga nema malo,
Pa noć tad tiho, kasom teče,
Međ oblacima točeć talog.

Iz snova pre, no s krova slata,
Ne zaplašena, već ćaknuta,
Struguće kiša ispred vrata,
Miriše vinske flaše pluta.

Đorđe Slavković
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.