комшија
Stara legenda
- Poruka
- 90.979
Борба за очување Србијанског индентитета данас
![shutterstock_1206501709-min[1].jpg](https://forum.krstarica.com/attachments/shutterstock_1206501709-min-1-jpg.1117396/ "shutterstock_1206501709-min[1].jpg")
~ АУТОРСКА ТЕМА ~
Ми Србијанци (читај: прави, органски Срби) смо староседеоци на подручју данашње Србије и нисмо овде дошли са некаквим измишљеним сеобама Словена у седмом веку н.е. Ми смо заправо (били) Трибали. Па тако Лаоник Халкокондило (1430 - 1470), грчки историчар пореклом из богате атинске породице и ученик филозофа Гемиста Плитона, у својој Историји, а која се углавном односи на историју Византије од 1298. до 1463. године, каже “Σεπδλόι,δε εςνορ αλαιοηαηον ηε και μεγιζηον ηονεςνοων“, а шта у преводу значи "Срби Трибали, народ најстарији и највећи од свих народа, поуздано знам". Да смо ми Трибали, говоре и многобројни археолошки налази са подручја Поморавља, српског Подунавља, Јужне и Источне Србије, и они недвосмислено доказују наше трајање на овим просторима континуирано од 13. века пре нове ере до данас.
Шта данас значи Србијанство? Србијанство данас значи борбу за очувањем индентитета Србијанског народа који је потекао и живи на подручју Србије. Тиме се жели избећи политички утицај, економска премоћ и наметање нама Србијанцима страних културолошких наратива од стране Босанаца, Личана, Славонаца, Косовара, Црногораца, Далматинаца и осталих у нашој јединој држави - Србији.
Србију нису створили ни Босанци ни Личани ни Црногорци; Србију смо створили ми Србијанци. И ми данас не желимо, тридесет година пошто је мимо наше жеље разбијена Југославија (која је у моменту разбијања била наш заједнички политички и економски интерес), да Србију са свим својим природним богатствима и људским потенцијалом препустимо Босанцима, Личанима, Славонцима, Црногорцима, Далматинцима и другим Југословенима, а којима треба да постане јасно да ће своја питања морати решавати са Сарајевом, Загребом, Приштином и Подгорицом, а да се Београд више њима не може бавити нити Србија жели да понови грешку из деведесетих. Тада је Србија под Милошевићевим трустом пилећих мозгова војно и свакојако помагала православно становништво ван органске Србије, па чак и оне чији су преци у Великом рату у аустроугарским униформама окупирали Србију и клали нејач по Мачви.
То је била трагична грешка која је Србију избацила из међународне заједнице, због које је трпела санкције УН чиме јој је уништена привреда а последице се осећају и данас, дала жртве, била бомбардована од стране највеће силе у познатој историји света, НАТО пакта, а у чијем саставу су, да трагедија буде већа, и оне земље које су у ранијим периодима биле савезнице Србије и на које се Србија угледала после ослобађања од Турака.
Србија мора да се окрене себи.
~ АУТОРСКА ТЕМА ~
Ми Србијанци (читај: прави, органски Срби) смо староседеоци на подручју данашње Србије и нисмо овде дошли са некаквим измишљеним сеобама Словена у седмом веку н.е. Ми смо заправо (били) Трибали. Па тако Лаоник Халкокондило (1430 - 1470), грчки историчар пореклом из богате атинске породице и ученик филозофа Гемиста Плитона, у својој Историји, а која се углавном односи на историју Византије од 1298. до 1463. године, каже “Σεπδλόι,δε εςνορ αλαιοηαηον ηε και μεγιζηον ηονεςνοων“, а шта у преводу значи "Срби Трибали, народ најстарији и највећи од свих народа, поуздано знам". Да смо ми Трибали, говоре и многобројни археолошки налази са подручја Поморавља, српског Подунавља, Јужне и Источне Србије, и они недвосмислено доказују наше трајање на овим просторима континуирано од 13. века пре нове ере до данас.
Шта данас значи Србијанство? Србијанство данас значи борбу за очувањем индентитета Србијанског народа који је потекао и живи на подручју Србије. Тиме се жели избећи политички утицај, економска премоћ и наметање нама Србијанцима страних културолошких наратива од стране Босанаца, Личана, Славонаца, Косовара, Црногораца, Далматинаца и осталих у нашој јединој држави - Србији.
Србију нису створили ни Босанци ни Личани ни Црногорци; Србију смо створили ми Србијанци. И ми данас не желимо, тридесет година пошто је мимо наше жеље разбијена Југославија (која је у моменту разбијања била наш заједнички политички и економски интерес), да Србију са свим својим природним богатствима и људским потенцијалом препустимо Босанцима, Личанима, Славонцима, Црногорцима, Далматинцима и другим Југословенима, а којима треба да постане јасно да ће своја питања морати решавати са Сарајевом, Загребом, Приштином и Подгорицом, а да се Београд више њима не може бавити нити Србија жели да понови грешку из деведесетих. Тада је Србија под Милошевићевим трустом пилећих мозгова војно и свакојако помагала православно становништво ван органске Србије, па чак и оне чији су преци у Великом рату у аустроугарским униформама окупирали Србију и клали нејач по Мачви.
То је била трагична грешка која је Србију избацила из међународне заједнице, због које је трпела санкције УН чиме јој је уништена привреда а последице се осећају и данас, дала жртве, била бомбардована од стране највеће силе у познатој историји света, НАТО пакта, а у чијем саставу су, да трагедија буде већа, и оне земље које су у ранијим периодима биле савезнице Србије и на које се Србија угледала после ослобађања од Турака.
Србија мора да се окрене себи.
