- Poruka
- 77.677
Šta ostane od plate: Borba sa cenama kirija u Njujorku, Londonu i Sidneju
izvor N1 Zagreb
U maju je Viveka Čou hitno prebacila 3.700 dolara preko svog telefona dok je stajala u predvorju zgrade u Kvinsu u Njujorku. Uplatila je unapred kako bi osigurala stan nekoliko minuta nakon što ga je videla.
Ta 28-godišnja influencerka prisiljena je da napusti svoj prethodni smeštaj nakon što joj je stanodavac povećao mesečnu kiriju za 1.000 dolara. Ipak, ovo iskustvo nije jedinstveno – milioni stanovnika u velikim gradovima suočavaju se s izazovima pristupačnog stanovanja, piše CNN.
Mnogi su prisiljeni ulagati više sredstava u najam stanova zbog visokih cena energije, inflacije i rastućih kamatnih stopa koje često prelaze granice očekivanja. U Njujorku i Sidneju prosečne stanarine porasle su za 4,7 odsto odnosno 6,9 odsto u godini do avgusta, prema agenciji za nekretnine Knight Frank. Iako je rast usporio u odnosu na vrhunac pandemije, cene najamnina i dalje su na rekordno visokom nivou.
Šta ostane od plate?
U drugim gradovima kirije rastu još brže. U Londonu je prosečni godišnji rast troškova najma premašio 17 odsto u aprilu, a ponovo je rastao prošlog meseca, što je najveći skok otkako je agencija za nekretnine Hamptons počela prikupljati podatke 2014.Ovi rastući troškovi izazivaju pritisak na domaćinstva koja se bore kako bi pokrila svoje osnovne troškove. U metropolitanskom području Njujorka udeo prosečnog dohotka domaćinstva koji se troši na najam stanova porastao je s 35 na 37 odsto. Ovo je iznad referentne granice od 30 odsto prihoda domaćinstva, koju koristi Kancelarija za nacionalnu statistiku Ujedinjenog Kraljevstva pri proceni privatnih najamnina.
U Londonu, gde su cene iznajmljivanja takođe porasle, mnogim britanskim studentima i mladim radnicima postaje “potpuno nepriuštivo” iznajmljivanje stanova. Naime, prema pisanju CNN-a, prosečna plata diplomiranih studenata je oko 33.258 evra godišnje. S druge strane, prosečno mesečno iznajmljivanje sobe dosegla je 1113.60 evra u drugom tromesečju, što je za gotovo petinu više u poređenju s istim razdobljem 2022.
Barnabi Skads u sličnoj je situaciji kao Viveka Čou. Izvršni direktor za odnose s javnošću preselio se u London u martu nakon što je diplomirao prošle godine i sada plaća 1118.18 evra mesečno za najam sobe, što “proždire” više od polovine njegove mesečne plate. “Dobro sam plaćen za posao koji radim, a ipak je još uvek teška situacija”, rekao je za CNN.
Čak i po tim cenama, sobe se brzo razgrabe. “Vrlo je teško jer nekretnine uglavnom dolaze oko šest ujutro, a obično ih više nema do šest sati naveče”, rekao je.
Nedostatak dostupnih stanova na dugoročni najam u Londonu pogoršan je različitim faktorima, uključujući promene u porezima i manju isplativost ulaganja u nekretnine za iznajmljivanje.
Koje je rešenje za visoke stanarine?
Gradonačelnik Londona Sadik Kan prošlog je meseca ponovio svoj poziv za kontrolom stanarina, upućujući britansku vladu da uvede dvogodišnje zamrzavanje stanarina za 2,7 miliona privatnih stanara u glavnom gradu. Ovo je varijacija politike koju su političari i aktivisti predlagali kao rešenje tokom dugogodišnjih izazova s pristupačnim stanovanjem.Međutim, ograničavanje zakupnina, iako na prvi pogled može izgledati privlačno, generalno se smatra “lošom idejom”, prema rečima Nikodema Zumila, direktora Instituta za nekretnine Bartlett na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
“Ovo koristi osobama koje žive u jedinicama s kontrolom kirija te potencijalno političarima koji provode takvu politiku, ali to ne donosi korist drugima”, istaknuo je Zumilo. Naglasio je kako su ograničenja cena zakupa obeshrabrila građevinske firme od investiranja u izgradnju novih jedinica, što je rezultovalo ograničenim rastom ponude na mestima gde bi potražnja mogla rasti.
Prema Zumilu, bolji pristup bio bi olakšavanje izgradnje novih domova. Tokio, najnaseljeniji grad na svetu s više od 37 miliona stanovnika, na primer, ima “vrlo liberalno uređeno tržište”, što rezultuje stabilnijim cenama zakupa.
Pored toga, politike koje pomažu ljudima da postanu vlasnici vlastitih domova, kao što su subvencije za početne uplate ili hipoteke za prve kupce, koje je primenila britanska vlada, takođe su se pokazale delotvornim jer smanjuju potražnju na tržištu zakupa stanova.
Uprkos izazovima, Viveka Čou je zahvalna na stabilizovanim stanarinama u svom stanu u Njujorku, koje pružaju osećaj sigurnosti nakon turbulentnih iskustava s prethodnim stanodavcem. Naime, ona i njen partner mesečno za stan plaćaju 3.700 dolara (oko 3.467 evra), a stanarina se ne može povećati za više od 3,75 odsto ako obnove ugovor o zakupu na još jednu godinu. To je ispod godišnjeg povećanja troškova najma u gradu od 4,7 odsto koje je Knight Frank zabeležio početkom avgusta.
“To ne znači nužno da je jeftino”, rekla je Čou. “Ipak, u prošlom stanu nismo imali čak ni kuhinju, pravu kuhinju. Bilo je poput kuhinje pribijene uza zid. Pa sam rekla, nećete mi povećati stanarinu za 1.000 dolara”, zaključila je.
