Srpska Bolonja na veštačkim plućima
Studenti nezadovoljni reformom
Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Studenti nezadovoljni reformom
Ideja deluje lepo i jednostavno: male grupe, aktivni profesori i studenti, stalne provere znanja, stipendije najboljima, razmena studenata sa drugim zemljama… Ipak, Bolonjski proces u Srbiji nije stigao ni blizu toga.
Amela Bičić, student četvrte godine novinarstva u Beogradu, sama finansira svoje školovanje: „Finansiram se tako što radim u kafiću. Zakočila sam u trećoj jer nisam stigla da idem na predavanja, da ispunim sve te bolonjske obaveze…Onda sam odlučila da pauziram ne bi li imala bolji prosek i na taj način sebi mogla da obezbedim neku budućnost“, kaže Amela u razgovoru za Dojče vele.
Nije sporno da država ne može da finansira svakog pojedinca na studijama, ali studenti zameraju na haotičnom visokoobrazovnom sistemu u kome svaki državni fakultet pojedinačno kroji iznos školarine. Studentkinja Filološkog fakulteta Snježana Gomilanović kaže da, uprkos sada redovnom prilivu novca na fakultetima od školarina, ona ne vidi nikakav pomak. Program je zastareo, uslovi za rad loši. „Meni se, na primer, događalo da uplatim 90.000 dinara za upis na prvu godinu, a da me profesorka pošalje po sunđer i kredu.“
Slično zaključuje i Amela Bičić, mada naglašava da njen Fakultet političkih nauka i nije tako loš u odnosu na situaciju na drugim fakultetima. „Moj fakultet se godišnje plaća 98.000 i ja ne znam stvarno na šta to ide. Naš fakultet ne zahteva laboratorije i slično… Mi imamo prostorije koje su solidne, ne raspada se plafon kako to viđamo na drugim fakultetima, okrečeno je, ne prokišnjava. Ali ne treba da idemo logikom da treba da smo zahvalni što nam ne uleću golubovi“, kaže ona.
Stipendije koje su pojeli skakvci
Bildunterschrift:
Problem imaju i postdiplomci na doktorskim studijama, a koji su izvanrednim prosekom sebi obezbedili školarinu o trošku države. Ili su bar tako mislili. Naime, cela prošlogodišnja grupa ovih postakademaca upravo je saznala da zbog različitih tumačenja Zakona ostaje bez sredstava za školarinu za doktorske studije.
Bojana Matejić, završila je slikarstvo s ocenom 9,87. Sa svojim kolegama ovih dana aktivno se bori da prevaziđe nastali problem. „Tako da smo mi u takozvanom pravnom vakuumu. Ne zna se šta će se desiti sa nama. Ne možemo da nastavimo studije, ne možemo da budemo u stalnom radnom odnosu... Dakle, mi smo sa svih strana zatvoreni“, kaže Matejićeva.
Zoran Trninić, pomoćnik ministra prosvete nadležan za studentski standard, kaže za naš program da država pokušava da reši spor tako što će za pomenute postdiplomce retroaktivno biti obezbeđena školarina. „Najboljim studentima se dodeljuju stipendije i najbolji studenti treba da imaju budžetske školarine”, dodaje on. Na pitanje da li Ministarstvo oseća odgovornost zbog velikog nezadovoljstva koje studenti danas osećaju, Trninić smatra da realno stanje nije tako i da je mnogo učinjeno u pogledu visokog obrazovanja.
I na kraju postavlja se pitanje perspektive. Nije tajna da u Srbiji postoje kako neperspektivni, tako i fakulteti sa zastarelim programom. „Volela bih ovde da ostanem da radim, ali ne vidim budućnost. Pokušaću, a ako ne – idem u inostranstvo na neki master pa da tamo probam nešto da nađem“, kaže nam Amela Bičić, studentkinja novinarstva sa početka ove priče.
