Bombardovanje 1999. VS epidemija covid19 2020.

Duchess1989:
Mislim da ta dva događaja ne mogu da se porede. Od ove situacije sada možeš da se isključiš, ja evo skoro uopšte više ne pratim šta se dešava. Od bombardovanja nisi mogao da se isključiš, živeo si u konstantnom strahu...ovo sada jeste strah ali mnogo manji i neuporediv sa onim kada je bilo bombardovanje. Drugo, sada imamo bolju tehnologiju i možemo da ispunimo vreme na hiljadu različitih načina...99te nisi imao ništa od toga. Meni na primer ova izolacija uopšte ne pada teško, e sad možda sam od retkih, ali mi čak i odgovara.
Kliknite za proširenje...

Molim te procitaj par postova iznad , a i ne bi bilo lose da kazes koliko si tad imala godina (jer malo je bezveze da pricas ako se uopste ni ne secas toga vec vise samo iz prica), mislim da za vreme bombardovanja nije bilo govora o nekom konstantnom strahu, vladala je jedna veoma pozitivna atmosfera uprkos situaciji (sad kakve je to posledice ostavlo na sve nas posle, pa i psihicke to je vec drugo al govorim o priodu tokom samog bombardovanja, znaci prolece 99-te.
Takodje ovo je sad konstantan strah, prvo sto te oni bolidi konstantno bombarduju preko medija i sire paniku (i to ne samo kod nas vec na globalnom nivou) , konstantno prete sve represivnijim merama, a pritom strah je mnogo gori i neizvesniji jer je neprijatelj nevidljiv, pa ono stalno si u paranoji, izbegavas ljude, bezis od ljudi kao od kuge, stalno se osvrces da li ti se neko priblizio, da li ti je slucajno kasljucnuo ili kinuo u lice, da li se neko slucajno osecao o tebe dok si cekala u redu, da li je nosio masku ili nije, da li si slucajno zaboravila da operes ruke, to je jedan stravican psiholoski pritisak i mnogo podmukliji, gori i neizvesniji nego da krstarece rakete lete okolo.
Takodje vazdusni napadi su uglavnom bili samo uvece i tokom noci dok preko dana uglavnom nije bilo vazdusne opasnosti pa barem preko dana si mogao da se donekle normalno organizujes i da zivis , a sad ovo ludilo traje 24 sata na dan, ono ako nisi napolju i ako ne bezis od ljudi, davis se ispod one maske i tripujes se onda si utamnicen u kucnom pritvoru sto stvara mozda jos i gori stres i frustraciju.

Takodje imali smo i onda itekako cime da ubijamo vreme i kod kuce, imali smo i onda filmove, igrice, muziku, TV, drustvene igre, karte, itd.
 
Trust no one:
Ogromna je razlika izmedju '99 i ovoga danas.
Tada si imao vidljivog neprijatelja,koji je uglavnom stedeo civilne ciljeve (vecina civila su poginuli ili greskom ili namerom tadasnje vasti).


Ok,sta bi ti uradio da si na vlasti?
Kliknite za proširenje...

Vidi moram da se osvrnem na drugu recenicu, mislim da samo idiot ili mnogo zlonameran covek moze da tvrdi da su neki civilni objekti gadjani namerom tadasnje vlasti, mislim vecu glupost u zivotu nisam cuo, istina bili su uglavnom fokusirani na vojne ciljeve ali cak i neki NATO generali su rekli da su neke greske bile zapravo namerne i da su povremeno namerno gadjali neke civilne objekte (kao recimo onaj masark u centru Aleksinca ili onaj putnicki voz na liniji Nis-Solun) kako bi izazvali kolateralne zrtve, vecu paniku i naterali nasu tadasnju vlast da brze potpise kapitulaciju.

Inace sto se tice ove situacije, ove epidemije, ja sta bi uradio, pa sad lako je meni iz ove pozicije da pametujem, ali recimo da bi mere koji bi uvek gledao da budu sto manje represivne a sto pametnije, recimo ukinuo bi policijski cas, nalozio da prodavnice i apoteke rade sto duze kako bi se izbegle nepotrebne guzve i redove, delio bi maske besplatno, zabranio bi bilo kakvo grupno kretanje vec maksimum po dvoje (ili jos bolje po jedan) moze da izlazi napolje, u svakom slucaju ne bi nekog ko je otisao da kupi neesto da pojede ili neki lek, ili izasao da izbaci djubre iz kuce, ili malo izasao da uhvati sunceve zrake i svez vazduh buratlno kaznjavao i tretirao kao zlocinca.
Takodje kao sto vidimo sto represivnije mere ne znaci automatski i manje zarazenih i vecu efikasnost, imamo verovatno najrigoroznije mere na citavom Balkanu (a i mnogo sire) a imamo najvise zarazenih posle Rumunije na citavom Balkanu, recimo jedna Grcka koja je veca od nas, ima vise stanovnika i koja je pritom turisticka zemlja i daleko posecenija i frenkventnija od nas ima 2,5 puta manje zarazenih, recimo Hrvatska gde nema policijskog casa kao ovde ima 3 puta manje zarazenih i 3 puta manje umrlih od nas, jedna Belorusija koja ima najliberalnije mere ima manje zarazenih od nas i 2,5 puta manje umrlih.
 
jos_1_5ak:
Molim te procitaj par postova iznad , a i ne bi bilo lose da kazes koliko si tad imala godina (jer malo je bezveze da pricas ako se uopste ni ne secas toga vec vise samo iz prica), mislim da za vreme bombardovanja nije bilo govora o nekom konstantnom strahu, vladala je jedna veoma pozitivna atmosfera uprkos situaciji (sad kakve je to posledice ostavlo na sve nas posle, pa i psihicke to je vec drugo al govorim o priodu tokom samog bombardovanja, znaci prolece 99-te.
Takodje ovo je sad konstantan strah, prvo sto te oni bolidi konstantno bombarduju preko medija i sire paniku (i to ne samo kod nas vec na globalnom nivou) , konstantno prete sve represivnijim merama, a pritom strah je mnogo gori i neizvesniji jer je neprijatelj nevidljiv, pa ono stalno si u paranoji, izbegavas ljude, bezis od ljudi kao od kuge, stalno se osvrces da li ti se neko priblizio, da li ti je slucajno kasljucnuo ili kinuo u lice, da li se neko slucajno osecao o tebe dok si cekala u redu, da li je nosio masku ili nije, da li si slucajno zaboravila da operes ruke, to je jedan stravican psiholoski pritisak i mnogo podmukliji, gori i neizvesniji nego da krstarece rakete lete okolo.
Takodje vazdusni napadi su uglavnom bili samo uvece i tokom noci dok preko dana uglavnom nije bilo vazdusne opasnosti pa barem preko dana si mogao da se donekle normalno organizujes i da zivis , a sad ovo ludilo traje 24 sata na dan, ono ako nisi napolju i ako ne bezis od ljudi, davis se ispod one maske i tripujes se onda si utamnicen u kucnom pritvoru sto stvara mozda jos i gori stres i frustraciju.

Takodje imali smo i onda itekako cime da ubijamo vreme i kod kuce, imali smo i onda filmove, igrice, muziku, TV, drustvene igre, karte, itd.
Kliknite za proširenje...
Imala sam 10 godina i poprilično se sećam svega što se tiče bombardovanja. Pa ne bih ni pisala ništa da se ne sećam. Drugo, ovo što si ti opisao što se tiče virusa zvuči kao da je epidemija kuge u toku, a ne virus sličan gripu. Ne poznajem nikog ko je u tolikoj panici oko virusa, mislim da svako na trenutnu situaciju gleda drugačije i doživljava drugačije. Samo sam rekla da su to dve neuporedive situacije, ali ono što im je bilo zajedničko jeste da si životno ugrožen. Koliko se sećam za vreme bombardovanja je bilo vazdušne opasnosti i preko dana, tada su gađali i pijacu u Nišu, bacali kasetne bombe ispred bolnice i ako se ne varam onaj voz je isto gađan tokom dana. Mislim da si malo prejako opisao situaciju sa virusom, ili je bar ja nisam tako doživela. I dalje stojim iza toga da je tokom bombardovanja bilo gore.
 
Duchess1989:
Imala sam 10 godina i poprilično se sećam svega što se tiče bombardovanja. Pa ne bih ni pisala ništa da se ne sećam. Drugo, ovo što si ti opisao što se tiče virusa zvuči kao da je epidemija kuge u toku, a ne virus sličan gripu. Ne poznajem nikog ko je u tolikoj panici oko virusa, mislim da svako na trenutnu situaciju gleda drugačije i doživljava drugačije. Samo sam rekla da su to dve neuporedive situacije, ali ono što im je bilo zajedničko jeste da si životno ugrožen. Koliko se sećam za vreme bombardovanja je bilo vazdušne opasnosti i preko dana, tada su gađali i pijacu u Nišu, bacali kasetne bombe ispred bolnice i ako se ne varam onaj voz je isto gađan tokom dana. Mislim da si malo prejako opisao situaciju sa virusom, ili je bar ja nisam tako doživela. I dalje stojim iza toga da je tokom bombardovanja bilo gore.
Kliknite za proširenje...
pa ti si dijete mreza ja sam imo mobilnoga te 1999 i cuo se spar ortaka nije bilo serovanje lajkovanje i sabskrajbovanje nego posaljemo sms jedni drugima interno i to je to
 
jos_1_5ak:
Zanima me cisto ovako iz vaseg nekog licnog iskustvo i cisto sa psiholoskog aspekta sta ste lakse podneli a sta vam je bilo goecam re i stresnije bombardovanje 99-te ili ova sad epidemija koja je zadesila kako nas tako i citav svet ?

Iskreno meni je mnogo gora i frustrirajuca ova sad epidemija i ovaj kucni pritvor za sve nas.
Ja se secam bombardovanja odlicno, ono imao sam 13 godina kada je pocelo bombardovanje (tokom bombardovanja proslavio 14. rodjendan) i bio sam dovoljno star da odlicno znam sta se desava i da budem svestan kompletne situacije , secam se to prolece 99-te je maltene bilo "pesma" za ovo , ono koliko god to mozda bizarno i nenormalno zvuci ali u takvim jednim okolnostima i u vanrednom stanju vladala je jedna maltene ludacki pozitivna atmosfera medju ljudima , ono nije bilo vise skole, poranio letnji raspust, maltene od prvog dana smo tu po ceo dan igrali fudbal ispred zgrade i zezali se, nocu blejali a krovu zgrade i dvogledom gledali sta se desava na nasem nebu, pratili neprijateljske avione i dejstva nase protiv-vazdusne odbrane, takodje druzenje je bilo nikad jace, svako vece bili su organizovani oni koncerti na mostovima gde su nastupali najpopularniji bendovi tog vremena iz gotovo svih zanrova muzike (bilo je i rokera i repera i narodnjaka i densera, itd), takodje gajibi isto bilo zezanje sedelo se na terasi, igrale se karte, drustvene igre, gledali se filmovi, fudbal, pikale se video igre..........ono prvih nekoliko dana, tacnije veceri je bilo malo stresno i napeto ali brzo kao da smo skapirali da to ipak nece biti tako strasno onda je bila laganica po principu udri brigu na veselje i postalo nam je maltene svejedno koliko ce to jos da traje, da li jos 3 dana, 3 nedelje ili 3 meseca , takodje solidarnost medju ljudima je bila nikad jaca, nije bilo ko sad redovi u supermarketima i borbe za kilo brasna ili litru ulja vise, takodje nije bilo podela, ono nije uopste bilo bitno vise ko je bio za Slobu, ko je bio opoziciju, ovog ili onog vec smo svi zajedno bili u tome i svi zajedno svi delili stav da je to jedna nepravedna agresija na nasu zemlju, jedan ratni zlocin nad nasom zemljom pred ocima citavog sveta i ono svi smo bili zajedno u tome, navijali za nase tako da kazem (mislim na nasu vojsku i posebno PVO), trudili se da ostanemo pozitivni i nadali se najboljem.
Mislim da se razumemo, to bombardovanje je bilo jedan odvratan ratni zlocan nad nasom zemljom i anti-civilizacijski cin, naravno bilo je i tokom bombardovanja veoma teskih i jezivih scena, kao recimo kad je mala Milica Rakic poginula na nosi, kada je pogodjen onaj putnicki voz na relaciji Nis-Solun, kada je pogodjen centar Aleksinca i to mislim usred bela dana ili kada je pogodjena zgrada RTS-a i kad su izginuli oni jadni, neduzni ljudi, to je zaista bilo strasno, te scene i to, ali opet ja govorim generalno o atmosferi i duhu medju ljudima (pogotovo u mom kraju), takodje ljudski mozak je programiran tako da negativna secanja potiskuje i zaboravlja a pozitivna pamti, tako da iako nisam nimalo ravnodusan prema tom zlocinu i zrtvama tog zlocina, ipak vise pamtim ono kako smo igrali po ceo dan fudbal ispred zgrade i turnire 3 na 3 preko kosarkaskog terena, to blejanje na krovu zgrade uvece sa dvogledom, kartanje na terasi, te koncerte na mostovima, to druzenje, solidarnost i tako neke pozitivne stvari nego te neke jezive i potresne scene.

Ovo sad i ova sad atmosfera je potpuna suprotnost tome rekao bi, ono konstantna paranoja, ljudi beze jedni od drugih kao od kuge, izbegavaju bilo kakav kontakt, dave se ispod onih maski, sede utamniceni u kucnom pritvoru, konstantno redovi ispred prodavnica, solidarnosti medju ljudima ima veoma malo, ljudi su skroz isfrustrirani i na rubu zivaca od sedenja u kucnom pritvoru, konstantne psihicke torture putem medija i plasenja ljudi raznim "scenarijima", konstantno redovi ispred prodavnica i svi se otimaju da sto vise ucare za sebe, niko nikog nista ne pita, takodje jedinstvo nula, cak podele se i dodatno produbljuju, vidimo da imamo najrigoroznije mere skoro u citavom svetu, da vlast vrsu neku vrstu torture nad gradjanima, neki i podrzavaju tako represivne mere dok mnogi yebu mater i drzavi i Vucicu i svima sto su nam potpuno ukinuli slobodu kretanja, utamnicili nas u kucni pritvor, ne daju nam ni Vaskrs da proslavimo kako dolikuje, takodje radjaju se i neke nove dodatne podele na vakcinase i antivaksere, na lizace i nelizace kasicice, na one koji misle da treba da se odrzi Vaskrsnja liturgija i na one koji misle da ne treba, na one koji misle da treba ukinuti vanredno stanje pa na one koji misle da ne treba, na one koji misle da je ovaj virus mnogo opasan pa na one koji misle da nije, na one koji misle ovako pa na one koji misle onako, ono sve u svemu jedna opsta histerija, paranoja, otudjenje i jedan kosmar iz koga nestrpljivo cekamo da se probudimo.
Ono za razliku od bombardovanja gde je vladao neki pozitivan duh i atmosfera i gde nakon momenta nam je i bilo sve jedno koliko ce jos da nas bombarduju jer smo smatrali da se odlicno drzimo u svakom smislu, ovde je situacija skroz suprotna, sad je svaki dan kao gladna godina i maltene svaki novi dan je nova agonija (pogotovo tokom vikenda i policijskog casa) i svima nam je vec pun q....c ovog sranja.

Ali ajde verujem da svako od nas ima neke zanimacije kod kuce, clanove porodice sa kojima komunicira, neki rad po kuci, kuvanje, vezbanje, internet, filmove, serije, video igre, knjige, stripove, pa eto valjda preguracemo nekako i ovo, valjda nece ovo jos dugo i valjda cemo ubrzo postepeno poceti da se vracamo u neku nazovi normalu i tamo gde smo i bili do pre mesec , mesec ipo dana.
Kliknite za proširenje...
Ovo mi je strašnije od bombardovanja. Ono vidiš, ovo ne vidiš. Svaki izlazak iz kuće mi je trauma. Ruke su mi ko koža od krokodila od asepsola, alkohola...Za vreme bombardovanja bilo je druženja, poseta, ovo sve kontra.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

AleksaJ
Да ли су мобилни телефони и интернет форуми велики допринос данашњој епидемији социјалне анксиозности?
Odgovora
7
Pregleda
141
Џорџи
Џорџи

Back
Top