Bombardovanje 1999. VS epidemija covid19 2020.

jos_1_5ak

Poznat
Poruka
9.462
Zanima me cisto ovako iz vaseg nekog licnog iskustvo i cisto sa psiholoskog aspekta sta ste lakse podneli a sta vam je bilo goecam re i stresnije bombardovanje 99-te ili ova sad epidemija koja je zadesila kako nas tako i citav svet ?

Iskreno meni je mnogo gora i frustrirajuca ova sad epidemija i ovaj kucni pritvor za sve nas.
Ja se secam bombardovanja odlicno, ono imao sam 13 godina kada je pocelo bombardovanje (tokom bombardovanja proslavio 14. rodjendan) i bio sam dovoljno star da odlicno znam sta se desava i da budem svestan kompletne situacije , secam se to prolece 99-te je maltene bilo "pesma" za ovo , ono koliko god to mozda bizarno i nenormalno zvuci ali u takvim jednim okolnostima i u vanrednom stanju vladala je jedna maltene ludacki pozitivna atmosfera medju ljudima , ono nije bilo vise skole, poranio letnji raspust, maltene od prvog dana smo tu po ceo dan igrali fudbal ispred zgrade i zezali se, nocu blejali a krovu zgrade i dvogledom gledali sta se desava na nasem nebu, pratili neprijateljske avione i dejstva nase protiv-vazdusne odbrane, takodje druzenje je bilo nikad jace, svako vece bili su organizovani oni koncerti na mostovima gde su nastupali najpopularniji bendovi tog vremena iz gotovo svih zanrova muzike (bilo je i rokera i repera i narodnjaka i densera, itd), takodje gajibi isto bilo zezanje sedelo se na terasi, igrale se karte, drustvene igre, gledali se filmovi, fudbal, pikale se video igre..........ono prvih nekoliko dana, tacnije veceri je bilo malo stresno i napeto ali brzo kao da smo skapirali da to ipak nece biti tako strasno onda je bila laganica po principu udri brigu na veselje i postalo nam je maltene svejedno koliko ce to jos da traje, da li jos 3 dana, 3 nedelje ili 3 meseca , takodje solidarnost medju ljudima je bila nikad jaca, nije bilo ko sad redovi u supermarketima i borbe za kilo brasna ili litru ulja vise, takodje nije bilo podela, ono nije uopste bilo bitno vise ko je bio za Slobu, ko je bio opoziciju, ovog ili onog vec smo svi zajedno bili u tome i svi zajedno svi delili stav da je to jedna nepravedna agresija na nasu zemlju, jedan ratni zlocin nad nasom zemljom pred ocima citavog sveta i ono svi smo bili zajedno u tome, navijali za nase tako da kazem (mislim na nasu vojsku i posebno PVO), trudili se da ostanemo pozitivni i nadali se najboljem.
Mislim da se razumemo, to bombardovanje je bilo jedan odvratan ratni zlocan nad nasom zemljom i anti-civilizacijski cin, naravno bilo je i tokom bombardovanja veoma teskih i jezivih scena, kao recimo kad je mala Milica Rakic poginula na nosi, kada je pogodjen onaj putnicki voz na relaciji Nis-Solun, kada je pogodjen centar Aleksinca i to mislim usred bela dana ili kada je pogodjena zgrada RTS-a i kad su izginuli oni jadni, neduzni ljudi, to je zaista bilo strasno, te scene i to, ali opet ja govorim generalno o atmosferi i duhu medju ljudima (pogotovo u mom kraju), takodje ljudski mozak je programiran tako da negativna secanja potiskuje i zaboravlja a pozitivna pamti, tako da iako nisam nimalo ravnodusan prema tom zlocinu i zrtvama tog zlocina, ipak vise pamtim ono kako smo igrali po ceo dan fudbal ispred zgrade i turnire 3 na 3 preko kosarkaskog terena, to blejanje na krovu zgrade uvece sa dvogledom, kartanje na terasi, te koncerte na mostovima, to druzenje, solidarnost i tako neke pozitivne stvari nego te neke jezive i potresne scene.

Ovo sad i ova sad atmosfera je potpuna suprotnost tome rekao bi, ono konstantna paranoja, ljudi beze jedni od drugih kao od kuge, izbegavaju bilo kakav kontakt, dave se ispod onih maski, sede utamniceni u kucnom pritvoru, konstantno redovi ispred prodavnica, solidarnosti medju ljudima ima veoma malo, ljudi su skroz isfrustrirani i na rubu zivaca od sedenja u kucnom pritvoru, konstantne psihicke torture putem medija i plasenja ljudi raznim "scenarijima", konstantno redovi ispred prodavnica i svi se otimaju da sto vise ucare za sebe, niko nikog nista ne pita, takodje jedinstvo nula, cak podele se i dodatno produbljuju, vidimo da imamo najrigoroznije mere skoro u citavom svetu, da vlast vrsu neku vrstu torture nad gradjanima, neki i podrzavaju tako represivne mere dok mnogi yebu mater i drzavi i Vucicu i svima sto su nam potpuno ukinuli slobodu kretanja, utamnicili nas u kucni pritvor, ne daju nam ni Vaskrs da proslavimo kako dolikuje, takodje radjaju se i neke nove dodatne podele na vakcinase i antivaksere, na lizace i nelizace kasicice, na one koji misle da treba da se odrzi Vaskrsnja liturgija i na one koji misle da ne treba, na one koji misle da treba ukinuti vanredno stanje pa na one koji misle da ne treba, na one koji misle da je ovaj virus mnogo opasan pa na one koji misle da nije, na one koji misle ovako pa na one koji misle onako, ono sve u svemu jedna opsta histerija, paranoja, otudjenje i jedan kosmar iz koga nestrpljivo cekamo da se probudimo.
Ono za razliku od bombardovanja gde je vladao neki pozitivan duh i atmosfera i gde nakon momenta nam je i bilo sve jedno koliko ce jos da nas bombarduju jer smo smatrali da se odlicno drzimo u svakom smislu, ovde je situacija skroz suprotna, sad je svaki dan kao gladna godina i maltene svaki novi dan je nova agonija (pogotovo tokom vikenda i policijskog casa) i svima nam je vec pun q....c ovog sranja.

Ali ajde verujem da svako od nas ima neke zanimacije kod kuce, clanove porodice sa kojima komunicira, neki rad po kuci, kuvanje, vezbanje, internet, filmove, serije, video igre, knjige, stripove, pa eto valjda preguracemo nekako i ovo, valjda nece ovo jos dugo i valjda cemo ubrzo postepeno poceti da se vracamo u neku nazovi normalu i tamo gde smo i bili do pre mesec , mesec ipo dana.
 
Poslednja izmena:
Zanima me cisto ovako iz vaseg nekog licnog iskustvo i cisto sa psiholoskog aspekta sta ste lakse podneli a sta vam je bilo goecam re i stresnije bombardovanje 99-te ili ova sad epidemija koja je zadesila kako nas tako i citav svet ?

Iskreno meni je mnogo gora i frustrirajuca ova sad epidemija i ovaj kucni pritvor za sve nas.
Ja se secam bombardovanja odlicno, ono imao sam 13 godina kada je pocelo bombardovanje (tokom bombardovanja proslavio 14. rodjendan) i bio sam dovoljno star da odlicno znam sta se desava i da budem svestan kompletne situacije , secam se to prolece 99-te je maltene bilo "pesma" za ovo , ono koliko god to mozda bizarno i nenormalno zvuci ali u takvim jednim okolnostima i u vanrednom stanju vladala je jedna maltene ludacki pozitivna atmosfera medju ljudima , ono nije bilo vise skole, poranio letnji raspust, maltene od prvog dana smo tu po ceo dan igrali fudbal ispred zgrade i zezali se, nocu blejali a krovu zgrade i dvogledom gledali sta se desava na nasem nebu, pratili neprijateljske avione i dejstva nase protiv-vazdusne odbrane, takodje druzenje je bilo nikad jace, svako vece bili su organizovani oni koncerti na mostovima gde su nastupali najpopularniji bendovi tog vremena iz gotovo svih zanrova muzike (bilo je i rokera i repera i narodnjaka i densera, itd), takodje gajibi isto bilo zezanje sedelo se na terasi, igrale se karte, drustvene igre, gledali se filmovi, fudbal, pikale se video igre..........ono prvih nekoliko dana, tacnije veceri je bilo malo stresno i napeto ali brzo kao da smo skapirali da to ipak nece biti tako strasno onda je bila laganica po principu udri brigu na veselje i postalo nam je maltene svejedno koliko ce to jos da traje, da li jos 3 dana, 3 nedelje ili 3 meseca , takodje solidarnost medju ljudima je bila nikad jaca, nije bilo ko sad redovi u supermarketima i borbe za kilo brasna ili litru ulja vise, takodje nije bilo podela, ono nije uopste bilo bitno vise ko je bio za Slobu, ko je bio opoziciju, ovog ili onog vec smo svi zajedno bili u tome i svi zajedno svi delili stav da je to jedna nepravedna agresija na nasu zemlju, jedan ratni zlocin nad nasom zemljom pred ocima citavog sveta i ono svi smo bili zajedno u tome, navijali za nase tako da kazem (mislim na nasu vojsku i posebno PVO), trudili se da ostanemo pozitivni i nadali se najboljem.
Mislim da se razumemo, to bombardovanje je bilo jedan odvratan ratni zlocan nad nasom zemljom i anti-civilizacijski cin, naravno bilo je i tokom bombardovanja veoma teskih i jezivih scena, kao recimo kad je mala Milica Rakic poginula na nosi, kada je pogodjen onaj putnicki voz na relaciji Nis-Solun, kada je pogodjen centar Aleksinca i to mislim usred bela dana ili kada je pogodjena zgrada RTS-a i kad su izginuli oni jadni, neduzni ljudi, to je zaista bilo strasno, te scene i to, ali opet ja govorim generalno o atmosferi i duhu medju ljudima (pogotovo u mom kraju), takodje ljudski mozak je programiran tako da negativna secanja potiskuje i zaboravlja a pozitivna pamti, tako da iako nisam nimalo ravnodusan prema tom zlocinu i zrtvama tog zlocina, ipak vise pamtim ono kako smo igrali po ceo dan fudbal ispred zgrade i turnire 3 na 3 preko kosarkaskog terena, to blejanje na krovu zgrade uvece sa dvogledom, kartanje na terasi, te koncerte na mostovima, to druzenje, solidarnost i tako neke pozitivne stvari nego te neke jezive i potresne scene.

Ovo sad i ova sad atmosfera je potpuna suprotnost tome rekao bi, ono konstantna paranoja, ljudi beze jedni od drugih kao od kuge, izbegavaju bilo kakav kontakt, dave se ispod onih maski, sede utamniceni u kucnom pritvoru, konstantno redovi ispred prodavnica, solidarnosti medju ljudima ima veoma malo, ljudi su skroz isfrustrirani i na rubu zivaca od sedenja u kucnom pritvoru, konstantne psihicke torture putem medija i plasenja ljudi raznim "scenarijima", konstantno redovi ispred prodavnica i svi se otimaju da sto vise ucare za sebe, niko nikog nista ne pita, takodje jedinstvo nula, cak podele se i dodatno produbljuju, vidimo da imamo najrigoroznije mere skoro u citavom svetu, da vlast vrsu neku vrstu torture nad gradjanima, neki i podrzavaju tako represivne mere dok mnogi yebu mater i drzavi i Vucicu i svima sto su nam potpuno ukinuli slobodu kretanja, utamnicili nas u kucni pritvor, ne daju nam ni Vaskrs da proslavimo kako dolikuje, takodje radjaju se i neke nove dodatne podele na vakcinase i antivaksere, na lizace i nelizace kasicice, na one koji misle da treba da se odrzi Vaskrsnja liturgija i na one koji misle da ne treba, na one koji misle da treba ukinuti vanredno stanje pa na one koji misle da ne treba, na one koji misle da je ovaj virus mnogo opasan pa na one koji misle da nije, na one koji misle ovako pa na one koji misle onako, ono sve u svemu jedna opsta histerija, paranoja, otudjenje i jedan kosmar iz koga nestrpljivo cekamo da se probudimo.
Ono za razliku od bombardovanja gde je vladao neki pozitivan duh i atmosfera i gde nakon momenta nam je i bilo sve jedno koliko ce jos da nas bombarduju jer smo smatrali da se odlicno drzimo u svakom smislu, ovde je situacija skroz suprotna, sad je svaki dan kao gladna godina i maltene svaki novi dan je nova agonija (pogotovo tokom vikenda i policijskog casa) i svima nam je vec pun q....c ovog sranja.

Ali ajde verujem da svako od nas ima neke zanimacije kod kuce, clanove porodice sa kojima komunicira, neki rad po kuci, kuvanje, vezbanje, internet, filmove, serije, video igre, knjige, stripove, pa eto valjda preguracemo nekako i ovo, valjda nece ovo jos dugo i valjda cemo ubrzo postepeno poceti da se vracamo u neku nazovi normalu i tamo gde smo i bili do pre mesec , mesec ipo dana.
Na osnovu tvog uvoda jasna je stvar da ova vlast automatski radi na tome da zavadi narod jos vise.Bombardovanje jeste bilo tesko ,ali ovo maltretiranje od strane vlasti i tzv struke koje se sada sprovodi je cist sadizam i izivljavanje koje nije bilo u vreme Milosevica,ni u jednom periodu njegove vlasti.
 
Na osnovu tvog uvoda jasna je stvar da ova vlast automatski radi na tome da zavadi narod jos vise.Bombardovanje jeste bilo tesko ,ali ovo maltretiranje od strane vlasti i tzv struke koje se sada sprovodi je cist sadizam i izivljavanje koje nije bilo u vreme Milosevica,ni u jednom periodu njegove vlasti.
То кажеш ти. А ја кажем да је једно и друго је забавно!
ПС: нарочито су ми забавни они који и за бомбардовање и пандемију неког оптужују.
 
Zanima me cisto ovako iz vaseg nekog licnog iskustvo i cisto sa psiholoskog aspekta sta ste lakse podneli a sta vam je bilo goecam re i stresnije bombardovanje 99-te ili ova sad epidemija koja je zadesila kako nas tako i citav svet ?

Iskreno meni je mnogo gora i frustrirajuca ova sad epidemija i ovaj kucni pritvor za sve nas.
Ja se secam bombardovanja odlicno, ono imao sam 13 godina kada je pocelo bombardovanje (tokom bombardovanja proslavio 14. rodjendan) i bio sam dovoljno star da odlicno znam sta se desava i da budem svestan kompletne situacije , secam se to prolece 99-te je maltene bilo "pesma" za ovo , ono koliko god to mozda bizarno i nenormalno zvuci ali u takvim jednim okolnostima i u vanrednom stanju vladala je jedna maltene ludacki pozitivna atmosfera medju ljudima , ono nije bilo vise skole, poranio letnji raspust, maltene od prvog dana smo tu po ceo dan igrali fudbal ispred zgrade i zezali se, nocu blejali a krovu zgrade i dvogledom gledali sta se desava na nasem nebu, pratili neprijateljske avione i dejstva nase protiv-vazdusne odbrane, takodje druzenje je bilo nikad jace, svako vece bili su organizovani oni koncerti na mostovima gde su nastupali najpopularniji bendovi tog vremena iz gotovo svih zanrova muzike (bilo je i rokera i repera i narodnjaka i densera, itd), takodje gajibi isto bilo zezanje sedelo se na terasi, igrale se karte, drustvene igre, gledali se filmovi, fudbal, pikale se video igre..........ono prvih nekoliko dana, tacnije veceri je bilo malo stresno i napeto ali brzo kao da smo skapirali da to ipak nece biti tako strasno onda je bila laganica po principu udri brigu na veselje i postalo nam je maltene svejedno koliko ce to jos da traje, da li jos 3 dana, 3 nedelje ili 3 meseca , takodje solidarnost medju ljudima je bila nikad jaca, nije bilo ko sad redovi u supermarketima i borbe za kilo brasna ili litru ulja vise, takodje nije bilo podela, ono nije uopste bilo bitno vise ko je bio za Slobu, ko je bio opoziciju, ovog ili onog vec smo svi zajedno bili u tome i svi zajedno svi delili stav da je to jedna nepravedna agresija na nasu zemlju, jedan ratni zlocin nad nasom zemljom pred ocima citavog sveta i ono svi smo bili zajedno u tome, navijali za nase tako da kazem (mislim na nasu vojsku i posebno PVO), trudili se da ostanemo pozitivni i nadali se najboljem.
Mislim da se razumemo, to bombardovanje je bilo jedan odvratan ratni zlocan nad nasom zemljom i anti-civilizacijski cin, naravno bilo je i tokom bombardovanja veoma teskih i jezivih scena, kao recimo kad je mala Milica Rakic poginula na nosi, kada je pogodjen onaj putnicki voz na relaciji Nis-Solun, kada je pogodjen centar Aleksinca i to mislim usred bela dana ili kada je pogodjena zgrada RTS-a i kad su izginuli oni jadni, neduzni ljudi, to je zaista bilo strasno, te scene i to, ali opet ja govorim generalno o atmosferi i duhu medju ljudima (pogotovo u mom kraju), takodje ljudski mozak je programiran tako da negativna secanja potiskuje i zaboravlja a pozitivna pamti, tako da iako nisam nimalo ravnodusan prema tom zlocinu i zrtvama tog zlocina, ipak vise pamtim ono kako smo igrali po ceo dan fudbal ispred zgrade i turnire 3 na 3 preko kosarkaskog terena, to blejanje na krovu zgrade uvece sa dvogledom, kartanje na terasi, te koncerte na mostovima, to druzenje, solidarnost i tako neke pozitivne stvari nego te neke jezive i potresne scene.

Ovo sad i ova sad atmosfera je potpuna suprotnost tome rekao bi, ono konstantna paranoja, ljudi beze jedni od drugih kao od kuge, izbegavaju bilo kakav kontakt, dave se ispod onih maski, sede utamniceni u kucnom pritvoru, konstantno redovi ispred prodavnica, solidarnosti medju ljudima ima veoma malo, ljudi su skroz isfrustrirani i na rubu zivaca od sedenja u kucnom pritvoru, konstantne psihicke torture putem medija i plasenja ljudi raznim "scenarijima", konstantno redovi ispred prodavnica i svi se otimaju da sto vise ucare za sebe, niko nikog nista ne pita, takodje jedinstvo nula, cak podele se i dodatno produbljuju, vidimo da imamo najrigoroznije mere skoro u citavom svetu, da vlast vrsu neku vrstu torture nad gradjanima, neki i podrzavaju tako represivne mere dok mnogi yebu mater i drzavi i Vucicu i svima sto su nam potpuno ukinuli slobodu kretanja, utamnicili nas u kucni pritvor, ne daju nam ni Vaskrs da proslavimo kako dolikuje, takodje radjaju se i neke nove dodatne podele na vakcinase i antivaksere, na lizace i nelizace kasicice, na one koji misle da treba da se odrzi Vaskrsnja liturgija i na one koji misle da ne treba, na one koji misle da treba ukinuti vanredno stanje pa na one koji misle da ne treba, na one koji misle da je ovaj virus mnogo opasan pa na one koji misle da nije, na one koji misle ovako pa na one koji misle onako, ono sve u svemu jedna opsta histerija, paranoja, otudjenje i jedan kosmar iz koga nestrpljivo cekamo da se probudimo.
Ono za razliku od bombardovanja gde je vladao neki pozitivan duh i atmosfera i gde nakon momenta nam je i bilo sve jedno koliko ce jos da nas bombarduju jer smo smatrali da se odlicno drzimo u svakom smislu, ovde je situacija skroz suprotna, sad je svaki dan kao gladna godina i maltene svaki novi dan je nova agonija (pogotovo tokom vikenda i policijskog casa) i svima nam je vec pun q....c ovog sranja.

Ali ajde verujem da svako od nas ima neke zanimacije kod kuce, clanove porodice sa kojima komunicira, neki rad po kuci, kuvanje, vezbanje, internet, filmove, serije, video igre, knjige, stripove, pa eto valjda preguracemo nekako i ovo, valjda nece ovo jos dugo i valjda cemo ubrzo postepeno poceti da se vracamo u neku nazovi normalu i tamo gde smo i bili do pre mesec , mesec ipo dana.
Ogromna je razlika izmedju '99 i ovoga danas.
Tada si imao vidljivog neprijatelja,koji je uglavnom stedeo civilne ciljeve (vecina civila su poginuli ili greskom ili namerom tadasnje vasti).
Sada je 'neprijatelj' nevidljiv,ne baca rakete na kasarne,nego prelazi sa coveka na coveka.Tako da zezanje na trerasi ii bilo kakav blizi kontakt moze da dovede do toga da ti nekog posredno ubijes,ili on tebe.Kao da svi imamo raketu u dzepu a ne znamo kad ce se aktivirati.
Podela je uvek bilo,to je kod nas uobicajeno.Problem je sto smo mi nedisciplinovani do koske.
Da nema policijskog casa ili izolacije,pola bi nas bilo na aspiratoru,kako rece neko ovde.Porede se sa Svedjanima,a tamo je PREPORUKA prihvacena od 90% nacije,ako ne i vise (maska,rukavice,distanca,bez druzenja i skupljanja).Koliko god ja mrzeo ovu strukturu na vlasti,nije moglo drugacije.
A Bogu ako se pomolis od srca kuci,ne menja nista.Nije bitno gde se molis,nego koliko iskreno to radis.
Na osnovu tvog uvoda jasna je stvar da ova vlast automatski radi na tome da zavadi narod jos vise.Bombardovanje jeste bilo tesko ,ali ovo maltretiranje od strane vlasti i tzv struke koje se sada sprovodi je cist sadizam i izivljavanje koje nije bilo u vreme Milosevica,ni u jednom periodu njegove vlasti.
Ok,sta bi ti uradio da si na vlasti?
 
Ogromna je razlika izmedju '99 i ovoga danas.
Tada si imao vidljivog neprijatelja,koji je uglavnom stedeo civilne ciljeve (vecina civila su poginuli ili greskom ili namerom tadasnje vasti).
Sada je 'neprijatelj' nevidljiv,ne baca rakete na kasarne,nego prelazi sa coveka na coveka.Tako da zezanje na trerasi ii bilo kakav blizi kontakt moze da dovede do toga da ti nekog posredno ubijes,ili on tebe.Kao da svi imamo raketu u dzepu a ne znamo kad ce se aktivirati.
Podela je uvek bilo,to je kod nas uobicajeno.Problem je sto smo mi nedisciplinovani do koske.
Da nema policijskog casa ili izolacije,pola bi nas bilo na aspiratoru,kako rece neko ovde.Porede se sa Svedjanima,a tamo je PREPORUKA prihvacena od 90% nacije,ako ne i vise (maska,rukavice,distanca,bez druzenja i skupljanja).Koliko god ja mrzeo ovu strukturu na vlasti,nije moglo drugacije.
A Bogu ako se pomolis od srca kuci,ne menja nista.Nije bitno gde se molis,nego koliko iskreno to radis.

Ok,sta bi ti uradio da si na vlasti?
Trust, to `vidljivo` i `nevidljivo` postaje smesno i ovestalo.
Sta,kao,mogli smo da `vidimo` avione i avakse?:) glupost.
Cuti,eventualno,one seljacke sirene, i mozda daleko zujanje na nebu,i to je sve.
A virus kao `nevidljivi neprijatelj`?? Jedini koji u ovoj situaciji mogu biti `nevidljivi neprijatelji`
smo mi sami - (sebi) - kroz neodgovorno ponasanje i neprepoznavanje tog neprijatelja - u nama.;)
Sve ostalo je `Bogova cesta`.:cool::)

Stos tice teme,danas je neuporedivo laksa i smislenija situacija. Rat je generalno najgora stvar medju ljudima.
Inace, nemojmo `zakerati`: najcesce posasti nam se desavaju tako, u najlepse godisnje doba, da nam bude lakse.
Zar to nije divno.:flert::p:lol:
 
Poslednja izmena:
МАРТ - АПРИЛ су кобни месеци за Србију.
Бомбардовање Београда у Другом св. рату, бомбардовање Србије '99г., Корона вирус, ........ и ко зна шта ће нас још задесити.
Jedna od najgorih katastrofa nas je zadesila 6 maja 2012...
 
Mrzelo me da citam onoliki uvod, ali na osnovu naslova odgovaram- jako sam mlad bio da se secam nekih pojedinosti iz tog doba. Mislim da je tad tehnologije bilo mnogo manje, nisu bili kompjutori, o internetu i da ne govorimo, nije se ni toliko putovalo pre toga jer su stalno bile nestasice, pa ti je onda izlazak bio pesaka do Marinkove bare, jednostavno si se navikao.Televizor je postojao i knjige su postojale i tako se ubijalo vreme, plus karte i sah sa babom i ubijes vreme, jer nisi znao za kompjuter,mobilni i slicno i nisu mogle te stvari da te zaintrigiraju zasto ih nemas ili sada zbog bombardovanja ne mozes da ih koristis.Mislim da smo mogli slobodno da setamo gradom, tek recimo kad cujemo sirene odemo kuci.Ili su govorili na tv-u od 5 popodne krece bombardovanje i budite kod kucama.Bila je opustenija situacija sa te strane.Naravno bombe su zlo, NATO je zlo, Zlobodan je zlo, bili smo okruzeni zalima i trovani
 
Vidim prekjuče na N1 TV na Tajlandu ljudi donjeg srednjeg staleža stoje u redu ispred zlatara.
Prodaju svo zlato koje imaju da bi se prehranili.
Postaje polako sve jasnije šta je cilj ove veštački izazvane pandemije.

Bombardovanje isto nije trebalo da se desi, i to je imalo i svoje zašto i svoje zato, lično nisam nijednom otišla u sklonište kao niko iz mog društva.
Ipak, bila nam je frka malo kasnije, na primer zagrmi pred oluju a nama se kosa digne na glavi...
Sad svi izgledaju nonšalantno, kao da su se nagutali sedativa a možda i jesu.
Utiče i to što se 1.ovo ne događa samo u Srbiji
2. Šta smo sve već pregrmeli, takoreći više "oguglaš".
Ja na primer jedino vodim računa da imam u telefonu kredita za internet, ako bih se iznenada našla u bolnici, pa da mi ne bude dosadno.
A o mogućnosti da umrem, i to me zabole, bitno je da nije neka bolest sa bolovima.
Šta bude biće, a ovakvih kao ja ima mnogo.
 
Ja mislim da sad vlada mnogo veci strah i histerija nego za vreme bombardovanja, mi maltene ovde nismo ni znali sta je strah, ono svako vece koncerti na mostovima, preko dana ceo dan zezanje, fudbal i basket ispred zgrade, nocu kartanje na terasi , blejanje po krovovima na zgradi, kakav strah kakvi bakraci, secam se ovde jedino gde su bili redovi to je bilo ispred mesare i pecenjare "Milan" gde su svi cekali u redu za rostilj (jer tad jos uvek nije bilo cumura i pecenja rostilja po mesarama na svakom cosku kao sad vec "Milan" je bio prvi , zacetnik tog trenda koji je kasnije buknuo).
Inace koliko se secam nije bilo nestanaka vode, a struja je pocela da nestaje tek tamo negde u kasnijoj fazi bombardovanja kada su pogodili trafo stanicu, mada i kad nema struje ok, blejali smo na krovu zgrade uz dvogled ili se kartali na terasi pored svece.
Onako koliko god to bizarno i ludo zvuci ali i u takvim ratnim okolnostima vladala je maltene neka ludacki pozitivna energija.

Ovo sad nema bas nikakvih pozitivnih strana, vec samo paranoja, opsta histerija i jedna pshicka tortura i mrcvarenje.

Takodje onda nekome najveci strah je bio da li ce da pogine kao mucenik, heroj, braneci zemlju a sad se ljudi plase da ne zavrse na respiratoru ili ih ne posalju na sajam kao u vreme okupacije.

Mada opet to je samo moje subjektivno misljenje, ne kazem da moraju sad svi da se sloze sa tim.
 
Ja mislim da sad vlada mnogo veci strah i histerija nego za vreme bombardovanja, mi maltene ovde nismo ni znali sta je strah, ono svako vece koncerti na mostovima, preko dana ceo dan zezanje, fudbal i basket ispred zgrade, nocu kartanje na terasi , blejanje po krovovima na zgradi, kakav strah kakvi bakraci, secam se ovde jedino gde su bili redovi to je bilo ispred mesare i pecenjare "Milan" gde su svi cekali u redu za rostilj (jer tad jos uvek nije bilo cumura i pecenja rostilja po mesarama na svakom cosku kao sad vec "Milan" je bio prvi , zacetnik tog trenda koji je kasnije buknuo).
Inace koliko se secam nije bilo nestanaka vode, a struja je pocela da nestaje tek tamo negde u kasnijoj fazi bombardovanja kada su pogodili trafo stanicu, mada i kad nema struje ok, blejali smo na krovu zgrade uz dvogled ili se kartali na terasi pored svece.
Onako koliko god to bizarno i ludo zvuci ali i u takvim ratnim okolnostima vladala je maltene neka ludacki pozitivna energija.

Ovo sad nema bas nikakvih pozitivnih strana, vec samo paranoja, opsta histerija i jedna pshicka tortura i mrcvarenje.

Takodje onda nekome najveci strah je bio da li ce da pogine kao mucenik, heroj, braneci zemlju a sad se ljudi plase da ne zavrse na respiratoru ili ih ne posalju na sajam kao u vreme okupacije.

Mada opet to je samo moje subjektivno misljenje, ne kazem da moraju sad svi da se sloze sa tim.


Пишеш са аспекта малолетног клипана а неко је био одрастао тада и бринуо о малој деци. И те како смо се плашили.
 
Mrzelo me da citam onoliki uvod, ali na osnovu naslova odgovaram- jako sam mlad bio da se secam nekih pojedinosti iz tog doba. Mislim da je tad tehnologije bilo mnogo manje, nisu bili kompjutori, o internetu i da ne govorimo, nije se ni toliko putovalo pre toga jer su stalno bile nestasice, pa ti je onda izlazak bio pesaka do Marinkove bare, jednostavno si se navikao.Televizor je postojao i knjige su postojale i tako se ubijalo vreme, plus karte i sah sa babom i ubijes vreme, jer nisi znao za kompjuter,mobilni i slicno i nisu mogle te stvari da te zaintrigiraju zasto ih nemas ili sada zbog bombardovanja ne mozes da ih koristis.Mislim da smo mogli slobodno da setamo gradom, tek recimo kad cujemo sirene odemo kuci.Ili su govorili na tv-u od 5 popodne krece bombardovanje i budite kod kucama.Bila je opustenija situacija sa te strane.Naravno bombe su zlo, NATO je zlo, Zlobodan je zlo, bili smo okruzeni zalima i trovani

Bilo je i tad tehnologije, secam se mnogi su imali vec racunare (mislim bese Pentium 1 ili 2 su tad bili aktuelni, trojka je vec dosla malo kasnije), takodje neki su cak i imali internet , doduse onaj dial-up sto je isao preko telefona ali to je tada bas bilo retkost i internet je tad bio bas na samom zacetku, takodje vecina klinaca je imala i razne konzole tipa Sony Playstation 1, Sega Mega Drive, Super Nintendo, bilo je svasta nesto, takodje i mobilni telefoni su vec uveliko bili prisutni, doduse aktuelne su bile one cigle tipa Nokia 3310, 5110, Erikson, onaj zuti Alkatel, Motorola i sta je sve bilo (mislim da su vec tad poceli da izlaze oni kao mali telefoni ali su bili uzasno skupi), takodje imali smo svi televizore, video rekordere, na svakom cosku su bili video klubovi, pa ono ko ludi su se gledali filmovi, razmenjivale kasete (pa i one malo slobodnijeg sadrzaja sumnjivog kvaliteta i morala, ali secam se u to vreme akcioni filmovi su bili zakon i Zan Klod Van Dam, Svarceneger, Stalone i Stiven Sigal , mada mislim da je Van Dam u to vreme bio zvezda broj 1), zatim mozda nije jos uvek bilo kablovske ali su mnogi imali one satelitske antene, one tanjire, tako da bilo je i tad kojecega), ali samo sto jos uvek nismo postali robovi toga jer i pored filmova, kaseta, igrica, satelitske antene i kojecega ipak i dalje je prioritet bilo druzenje napolju, fudbal ispred zgrade, voznja baisa, klikeri, monopol, karte, okupljanja, zezanje, itd.
 
Пишеш са аспекта малолетног клипана а неко је био одрастао тада и бринуо о малој деци. И те како смо се плашили.

Pa sad sve zavisi gde si bila, ako si recimo bila negde na Kosmetu ili recimo negde blizu nekog vojnog aerodroma, kasarne, hemijskog postrojenja ili tako nesto verujem da je onda bilo dosta stresnije, ali ja sam sa Novog Beograda, iz bloka i znas nama iz blokova blok je ono svet za sebe i neki nas "univerzum" i ja pricam kako je bilo ovde u blokovima, da ne kazem u lokalnoj zajednici, mislim svi smo mi imali roditelje, bilo je i starijih ljudi (uglavnom nase deke i bake su bili jos zivi) ali niko sad tu nije nesto panicio i pravio dramu, vec je vladala jedna generalno pozitivna atmosfera , solidarnost, zezanje, druzenje.
Opet ja prica kako je bilo ovde na Novom Beogradu, u blokovima, znaci kod nas na lokalnom nivou, sad ja ne mogu da znam kako je bilo ljudima recimo u Kosovskoj Mitrovici, Djakovici, Peci, Aleksincu, Bujanovcu ili vec gde gde verujem da je bilo dosta ozbiljnije i cupavije (narocito u blizini vojnih objekata i nekih hemijskih postrojenja).
 
Zanima me cisto ovako iz vaseg nekog licnog iskustvo i cisto sa psiholoskog aspekta sta ste lakse podneli a sta vam je bilo goecam re i stresnije bombardovanje 99-te ili ova sad epidemija koja je zadesila kako nas tako i citav svet ?

Iskreno meni je mnogo gora i frustrirajuca ova sad epidemija i ovaj kucni pritvor za sve nas.
Ja se secam bombardovanja odlicno, ono imao sam 13 godina kada je pocelo bombardovanje (tokom bombardovanja proslavio 14. rodjendan) i bio sam dovoljno star da odlicno znam sta se desava i da budem svestan kompletne situacije , secam se to prolece 99-te je maltene bilo "pesma" za ovo , ono koliko god to mozda bizarno i nenormalno zvuci ali u takvim jednim okolnostima i u vanrednom stanju vladala je jedna maltene ludacki pozitivna atmosfera medju ljudima , ono nije bilo vise skole, poranio letnji raspust, maltene od prvog dana smo tu po ceo dan igrali fudbal ispred zgrade i zezali se, nocu blejali a krovu zgrade i dvogledom gledali sta se desava na nasem nebu, pratili neprijateljske avione i dejstva nase protiv-vazdusne odbrane, takodje druzenje je bilo nikad jace, svako vece bili su organizovani oni koncerti na mostovima gde su nastupali najpopularniji bendovi tog vremena iz gotovo svih zanrova muzike (bilo je i rokera i repera i narodnjaka i densera, itd), takodje gajibi isto bilo zezanje sedelo se na terasi, igrale se karte, drustvene igre, gledali se filmovi, fudbal, pikale se video igre..........ono prvih nekoliko dana, tacnije veceri je bilo malo stresno i napeto ali brzo kao da smo skapirali da to ipak nece biti tako strasno onda je bila laganica po principu udri brigu na veselje i postalo nam je maltene svejedno koliko ce to jos da traje, da li jos 3 dana, 3 nedelje ili 3 meseca , takodje solidarnost medju ljudima je bila nikad jaca, nije bilo ko sad redovi u supermarketima i borbe za kilo brasna ili litru ulja vise, takodje nije bilo podela, ono nije uopste bilo bitno vise ko je bio za Slobu, ko je bio opoziciju, ovog ili onog vec smo svi zajedno bili u tome i svi zajedno svi delili stav da je to jedna nepravedna agresija na nasu zemlju, jedan ratni zlocin nad nasom zemljom pred ocima citavog sveta i ono svi smo bili zajedno u tome, navijali za nase tako da kazem (mislim na nasu vojsku i posebno PVO), trudili se da ostanemo pozitivni i nadali se najboljem.
Mislim da se razumemo, to bombardovanje je bilo jedan odvratan ratni zlocan nad nasom zemljom i anti-civilizacijski cin, naravno bilo je i tokom bombardovanja veoma teskih i jezivih scena, kao recimo kad je mala Milica Rakic poginula na nosi, kada je pogodjen onaj putnicki voz na relaciji Nis-Solun, kada je pogodjen centar Aleksinca i to mislim usred bela dana ili kada je pogodjena zgrada RTS-a i kad su izginuli oni jadni, neduzni ljudi, to je zaista bilo strasno, te scene i to, ali opet ja govorim generalno o atmosferi i duhu medju ljudima (pogotovo u mom kraju), takodje ljudski mozak je programiran tako da negativna secanja potiskuje i zaboravlja a pozitivna pamti, tako da iako nisam nimalo ravnodusan prema tom zlocinu i zrtvama tog zlocina, ipak vise pamtim ono kako smo igrali po ceo dan fudbal ispred zgrade i turnire 3 na 3 preko kosarkaskog terena, to blejanje na krovu zgrade uvece sa dvogledom, kartanje na terasi, te koncerte na mostovima, to druzenje, solidarnost i tako neke pozitivne stvari nego te neke jezive i potresne scene.

Ovo sad i ova sad atmosfera je potpuna suprotnost tome rekao bi, ono konstantna paranoja, ljudi beze jedni od drugih kao od kuge, izbegavaju bilo kakav kontakt, dave se ispod onih maski, sede utamniceni u kucnom pritvoru, konstantno redovi ispred prodavnica, solidarnosti medju ljudima ima veoma malo, ljudi su skroz isfrustrirani i na rubu zivaca od sedenja u kucnom pritvoru, konstantne psihicke torture putem medija i plasenja ljudi raznim "scenarijima", konstantno redovi ispred prodavnica i svi se otimaju da sto vise ucare za sebe, niko nikog nista ne pita, takodje jedinstvo nula, cak podele se i dodatno produbljuju, vidimo da imamo najrigoroznije mere skoro u citavom svetu, da vlast vrsu neku vrstu torture nad gradjanima, neki i podrzavaju tako represivne mere dok mnogi yebu mater i drzavi i Vucicu i svima sto su nam potpuno ukinuli slobodu kretanja, utamnicili nas u kucni pritvor, ne daju nam ni Vaskrs da proslavimo kako dolikuje, takodje radjaju se i neke nove dodatne podele na vakcinase i antivaksere, na lizace i nelizace kasicice, na one koji misle da treba da se odrzi Vaskrsnja liturgija i na one koji misle da ne treba, na one koji misle da treba ukinuti vanredno stanje pa na one koji misle da ne treba, na one koji misle da je ovaj virus mnogo opasan pa na one koji misle da nije, na one koji misle ovako pa na one koji misle onako, ono sve u svemu jedna opsta histerija, paranoja, otudjenje i jedan kosmar iz koga nestrpljivo cekamo da se probudimo.
Ono za razliku od bombardovanja gde je vladao neki pozitivan duh i atmosfera i gde nakon momenta nam je i bilo sve jedno koliko ce jos da nas bombarduju jer smo smatrali da se odlicno drzimo u svakom smislu, ovde je situacija skroz suprotna, sad je svaki dan kao gladna godina i maltene svaki novi dan je nova agonija (pogotovo tokom vikenda i policijskog casa) i svima nam je vec pun q....c ovog sranja.

Ali ajde verujem da svako od nas ima neke zanimacije kod kuce, clanove porodice sa kojima komunicira, neki rad po kuci, kuvanje, vezbanje, internet, filmove, serije, video igre, knjige, stripove, pa eto valjda preguracemo nekako i ovo, valjda nece ovo jos dugo i valjda cemo ubrzo postepeno poceti da se vracamo u neku nazovi normalu i tamo gde smo i bili do pre mesec , mesec ipo dana.
Mislim da ta dva događaja ne mogu da se porede. Od ove situacije sada možeš da se isključiš, ja evo skoro uopšte više ne pratim šta se dešava. Od bombardovanja nisi mogao da se isključiš, živeo si u konstantnom strahu...ovo sada jeste strah ali mnogo manji i neuporediv sa onim kada je bilo bombardovanje. Drugo, sada imamo bolju tehnologiju i možemo da ispunimo vreme na hiljadu različitih načina...99te nisi imao ništa od toga. Meni na primer ova izolacija uopšte ne pada teško, e sad možda sam od retkih, ali mi čak i odgovara.
 
Uopšte nisu pali, vaskrsli su u obliku SNSa.

Ja bi pre rekao da su mutirali u obliku SNS-a, mislim da je "mutirali" mnogo bolji i adekvatniji izraz.
Vlast od 2000. pa na ovamo je zapravo ista , vodi se istom mantrom, samo kao virus konstantno mutira, zato je tako tesko i ratosiljati ih se jer kao kad virus mutira u organizmu onda ja vrlo tesko naci lek protiv njega ili ga izbaciti iz organizma, tako da vlast vec 20 godina konstantno mutira i slabi nas kolektivni organizam i zato je tesko izaci sa njima na kraj.
 

Back
Top