Bol i tuga posle tragedije

[Лички гусар]

Ovo je ogroman propust. Najjadnije moguće izjave, koje čovek može da čuje od ljudi, pogotovo onih, koji neće i ne žele da priznaju odgovornost, jeste: "Dešava se". E, pa, "gospodo", ne dešava se. I, ovo, ni u kom slučaju, nije smelo da se dogodi. Pogledajte, na sajtu, "večernjih novosti", kakve oni nebuloze iznose. Neki, vajni arhitekta Slobodan Maldini, izjavljuje, kako je problem nadstrešnice nastao 1968. I, kako ona nije smela, da bude od betona. Moš, mislit stručnjaka. Pa, da li on, uopšte ima predstavu, šta priča. Arhitekta, koji je projektovao zgradu, je doktor, za njega. I, konstrukcija je, bez problema stajala, preko 55 godina, sve dok je oni nisu čačkali i poremetili statičnost. A, pri tom, se nisu udostojili, da je propisano renoviraju. Pa gospodine Maldini, obzirom, da se nazivate stručnjakom arhitekture, ovo je previše i od vas. Izjava, bez presedana.

Шта је ту погрешно?
То је мени прво на памет пало.

 

[Frederick_]

Donekle se slazem, tuga je vise introspektivna emocija, dok je bes u principu izliv emocija koji je uperen da se reaguje na nesto i da se nesto ispravi.
No problem je sto je raznih tragedija previse i previse emocija u krajnjem slucaju dovodi do apatije.
Po mom misljenju najbolje je na stvari gledati racionalno, analizirati, doci do zakljucaka a zatim delati.
U ovih nekoliko dana citajuci poruke na ovom forumu sam ostao zatecen kolicinom apatije, ironije, humora (uglavnom loseg po mom misljenju), u takvoj atmosferi- tesko da ce se ista menjati. Jasno je da je tuga i bes normalna eakcija i da treba procesuirati dogadjaje, ali u odredjenom momentu treba delati, a ne ostati okovan u vrzinom kolu emoticija, trazenje krivaca u drugima za neke stvari gde je odgovornost u velikoj meri na citavom drustvu.
Emocije su simptom, nacin na koji pokusavamo da procesuiramo i razumemo dogadjaje- alii same po sebi ne resavaju nista.

Bes je jedina emocija od nabrojanih koja eksplicitno tera na reakciju.
I jako racionalna emocija, koja tera na jako racionalnu reakciju.
Nema tu analiziranja, analiziranje je trebalo biti zavrseno odavno, mnogo pre ove tragedije.
Sada je jedina ljudska emocija bes, a jedina ispravna reakcija linč.
Da se ne zamajavamo.

 

[Лички гусар]

Bes je jedina emocija od nabrojanih koja eksplicitno tera na reakciju.
I jako racionalna emocija, koja tera na jako racionalnu reakciju.
Nema tu analiziranja, analiziranje je trebalo biti zavrseno odavno, mnogo pre ove tragedije.
Sada je jedina ljudska emocija bes, a jedina ispravna reakcija linč.
Da se ne zamajavamo.

И тачка!

 

[Banovic_Strahinja]

Naravno, zato i ova tema na podforumu ...kanalizirati emocije...odgovornost?
To nije nas posao .

Ciji je posao?

Bes je jedina emocija od nabrojanih koja eksplicitno tera na reakciju.
I jako racionalna emocija, koja tera na jako racionalnu reakciju.
Nema tu analiziranja, analiziranje je trebalo biti zavrseno odavno, mnogo pre ove tragedije.
Sada je jedina ljudska emocija bes, a jedina ispravna reakcija linč.
Da se ne zamajavamo.

Donekle se slazem, no bes uglavnom nije racionalna emocija,
problem je mnogo veci od same vlasti ili birokrata.
Zapravo same emocije jesu na neki nacin problem, jer su mediji majstori da upravljaju ljudskim emocijama, da ih kanalisu itd...
Emocije su nekad jako korisne, a nekad i nisu, problem je sto je samoj osobi izuzetno tesko prepoznati kad su korisne a kad nisu.
Prvo pravilo kod obavestajaca jeste kad si u bilo kriznoj situaciji najbolje je: naci bezbedno mesto i ne raditi nista, jer kad smo preplavljeni raznim emocijama verovatno je da necemo doneti dobru odluku, i cesto puta napravimo vise stete no sto je bilo od prvobitne situacije.
U ovakvim situacijama prvo treba procesuirati emocije, a zatim raditi, a ne konstantno se baviti licnim osecanjima o svemu i svacemu.
Koliko je raznih tragedija bilo, i sta je uradjeno? Nista. Koliko je dece stradalo u raznim situacijama koje se nisu trebale desiti, a jos uvek uzroci nisu razreseni.
A to je zato sto skacemo s emocije na emociju.

 

[Lagerta]

Bes se javlja jer nam se tragedije dešavaju jedna za drugom. Prevelika količina tuge prerasta u bes, jer nam se svima čini da je sve to moglo biti sprečeno ali nečijim nemarom nije. Kao majka, ćerka, kao prosvetni radnik, osećam ogromnu tugu, bol za nevino izgubljenim životima.. uteha u smislu, sudbina je to, ne može ublažiti ovu količinu tuge.

 

[Frederick_]

Ciji je posao?

Donekle se slazem, no bes uglavnom nije racionalna emocija,
problem je mnogo veci od same vlasti ili birokrata.
Zapravo same emocije jesu na neki nacin problem, jer su mediji majstori da upravljaju ljudskim emocijama, da ih kanalisu itd...
Emocije su nekad jako korisne, a nekad i nisu, problem je sto je samoj osobi izuzetno tesko prepoznati kad su korisne a kad nisu.
Prvo pravilo kod obavestajaca jeste kad si u bilo kriznoj situaciji najbolje je: naci bezbedno mesto i ne raditi nista, jer kad smo preplavljeni raznim emocijama verovatno je da necemo doneti dobru odluku, i cesto puta napravimo vise stete no sto je bilo od prvobitne situacije.
U ovakvim situacijama prvo treba procesuirati emocije, a zatim raditi, a ne konstantno se baviti licnim osecanjima o svemu i svacemu.
Koliko je raznih tragedija bilo, i sta je uradjeno? Nista. Koliko je dece stradalo u raznim situacijama koje se nisu trebale desiti, a jos uvek uzroci nisu razreseni.
A to je zato sto skacemo s emocije na emociju.

Ovo je specifican slucaj (pod ovo, mislim na kompletno stanje u Srbiji).
Bes te navodi na linč.
Ali i racio te navodi da je jedini način da se ovo prekine, takođe linč.

Ili će narod da linčuje njih, ili će (kao što vidimo da se već dešava) oni da linčuju narod.

 

[manem78]

Meni lično idu na k.... ona prose*avanja na FB i ostalim mrežama posle tragedija. Čista samopromocija i skupljanje lajkova.

 

[Lagerta]

Meni lično idu na k.... ona prose*avanja na FB i ostalim mrežama posle tragedija. Čista samopromocija i skupljanje lajkova.

Sada sam pogledala snimak koje je postavila @Džudi S na kome se vidi muškarac koji stoji pored ruševina i smeje se, opušteno ćaskanje ima i takvih, kojima je i ova tragedija još jedno dešavanje, empatija, nula...

 

[manem78]

Sada sam pogledala snimak koje je postavila @Džudi S na kome se vidi muškarac koji stoji pored ruševina i smeje se, opušteno ćaskanje ima i takvih, kojima je i ova tragedija još jedno dešavanje, empatija, nula...

Ma užas. Kao utrkivanje na mrežama ko će više da kobajagi "kmeči" i patetiše.

 

[Banovic_Strahinja]

Ovo je specifican slucaj (pod ovo, mislim na kompletno stanje u Srbiji).
Bes te navodi na linč.
Ali i racio te navodi da je jedini način da se ovo prekine, takođe linč.

Ili će narod da linčuje njih, ili će (kao što vidimo da se već dešava) oni da linčuju narod.

Da parafraziram: Da bi ste promenili svet, prvo treba promeniti sebe.
Nije ova vlast dosla s Marsa, i smo u kontinuiniranom padu vec vise od 40 godina, nekad sporije nekad brze.
A problem je upravo sto sve dozivljavamo previse emotivno i samo se bavimo emotivnom stranom (a za sve probleme nam je uvek neko drugi kriv).
Veza ovoga s samom temom jeste u tome sto zelim da kazem: nemojte sami sebi jos vise da pogorsavate (opravdano) zalosna osecanja jer to nece pomoci nikom, samo ce vas jos vise baciti u bedak.

 

[MORNAR SA PUČINE]

Шта је ту погрешно?
То је мени прво на памет пало.

Pogrešan je pristup projektu, kom svaka normalna država, treba da odgovorno sagledava, svaki aspekt, do u detalje. U našem slučaju: ministarstvo za infrastrukturu, ministarstvo građevine, železnice Srbije, institut CIP, komisije za bezbednost objekta, izvođač radova... Svi oni snose veliku odgovornost. Propusti su veliki. Pukne guma, na automobilu, pa čoveku ne bude prijatno, a kamo li, da neko olako uzme sebi za pravo, da se bavi poslom, koji radi, laički i neodgovorno, pri tom, ne razmišljajući o posledicama, i ugroženosti ljudskih života, kao da mu se prospe voda iz čaše, pa ga baš briga, natočiće drugu. Ovde to nije slučaj. Ovde, kad se desi greška, nema ispravke.

 

[dulesrbenda]

Неке ране никад не залече. Човек може само да се бори са њима, да гура даље, да не дозволи да га оне омету у даљем животу.
Али, оне ће увек, увек, бити ту и никада неће нестати.

 

[dlugomir]

Tužan sam. Veoma me pogađaju tragedije ljudi koji nizašta nisu krivi. Gledam spisak, dosta je mladih pogimulo, čak i dece.

 

[dulesrbenda]

Ми људи смо пролазници,само гости на овом свету. И то је истина. Нико не зна шта та чека сутра. Живот је пун бола, стреса, губитака, патње.
Ето, ко би рекао,ови људи кренули свако за својим послом, путем, са својим жељама, циљевима, к својим ближњима. И , нема их. Страдаше. То је живот.

Зато ја свако јутро кад се пробудим, захвалим се Богу што сам жив ја, моји ближњи, итд.

 

[Kerkyra]

Kakav bol i tuga, to je juce bilo. Danas osecam samo bes i gnev, i sto vise vreme prolazi, sve je veci.

Vrlo sam zabrinuta za zivote gradjana ove zemlje ako se ovako nastavi, a zapravo sam jos od Ribnikara zabrinuta i uplasena za skolsku decu, a cak i kao pesak na trotoaru sam nesigurna, posle nekih neverovatnih nesreca u mom gradu gde izginuse sve mladi.

 

[ambidekster65]

Za godinu i po dana desile su se tri stravične nesreće u Srbiji. Prve dvije izazvali su dječak i mladić koji su valjda umno poremećeni. Ni na suđenju ne pokazuju nimalo kajanja za ono što su uradili. Ovo juče je nešto drugo. Desila se nesreća za koju je kriv ljudski faktor. I za ovo što se desilo u Novom Sadu neko će morati sudski odgovarati.

Nema ništa loše u spontanom ispoljavanju empatije u ovakvim situacijama. Paljenje svijeća, razne poruke ispisane na papiru, cvijeće, igračke. Tužno je sve to gledati.

 

[UltraBasic]

Pogledajte prilog 1635835Pre godinu dana u Beogradu dogodila se ogromna tragedija. Dečak je ubio devet svojih vršnjaka i čoveka koji je obezbeđivao školu, a ranio je još petoro dece i nastavnicu istorije.
Dan kasnije u selima Malo Orašje i Dubona kod Mladenovca ubijeno je devet mladih osoba a ranjeno je 12 mladih.

Juče je u Novom Sadu, na železničkoj stanici pala betonska nadstrešnica. Poginulo je 14 osoba a troje je teško povređeno.

Najstrašnije je porodicama poginulih i povređenih. Njihov bol je nemerljiv.

Te tragedije nikada nećemo zaboraviti.

Kako smo se mi osećali u maju prošle godine, kako se osećamo danas?

Kako tuga i bol utiču na sve nas, posle ovakvih strašnih tragedija?



Molim vas da ne politizujete ovu temu i da ne spamujete. O odgovornima za ovu tragediju postoje teme i na ptf-u Hronika i na ptf-u Politika.

Uzdržite se spama bar danas, na ovoj temi. Hvala na razumevanju.

Foto: Pixabay com.

Odmakla sam se od izvora nemilih informacija.
Porodicama koje su direktno pogođene ovim događajima upućujem saučešće i molitve za... to da se mora živeti, poneti svoj krst.
Žao mi je, ali glagoljanjem na teme ne mogu ništa popraviti-stanje je takvo kakvo jeste, a posebno kada je toliko smrti u pitanju.
Smrt vreba iza svakog ugla... kao i život. Mi smo između života i smrti svakodnevno iako tome ne posvećujemo misli i pažnju dovoljno.
Eto, naći se na pravom mestu u pogrešno vreme, ima i toga, ali obično nije ovako fatalno.
Jest' mi kuriozitet da se i ovaj put sve desilo tokom slavljenja veštica, mrtvih i sl., ali to ću sačuvati za debatu sa ljudima koji su isto ili slično primetili.
Svaki dan je svet...
I bez rata se gine, očito, a ne smem ni da zamislim kako je ljudima koji sve vreme žive pravo ratno stanje.

 

[Kizanovic]

Zivot ide dalje ,uvijek covjek treba da bude pozitivan pa ostao makar sam na ovom svijetu bez ikoga i ako su mu ucinjene najgore nepravde i ako je ostao bez bliznjih itd.Novi zivot treba otpoceti.Bog iskusava ljude nekada nekom dodijeli najtezu sudbinu da bi ta osoba posle dosla do najvise srece i uspjeha i smisla,ljudi previse brigu brinu o stvarima koje treba Bogu da prepuste.Bioloski covjek ima period kada pati za nekim al on traje par godina ne decenijama

Ne mozes ni da smrt branis lazima.

 

[Kizanovic]

Za godinu i po dana desile su se tri stravične nesreće u Srbiji. Prve dvije izazvali su dječak i mladić koji su valjda umno poremećeni. Ni na suđenju ne pokazuju nimalo kajanja za ono što su uradili. Ovo juče je nešto drugo. Desila se nesreća za koju je kriv ljudski faktor. I za ovo što se desilo u Novom Sadu neko će morati sudski odgovarati.

Nema ništa loše u spontanom ispoljavanju empatije u ovakvim situacijama. Paljenje svijeća, razne poruke ispisane na papiru, cvijeće, igračke. Tužno je sve to gledati.

Nece niko odgovarati. Eventualno Pera cistac.

 

[Casual Observer]

Pogledajte prilog 1635835Pre godinu dana u Beogradu dogodila se ogromna tragedija. Dečak je ubio devet svojih vršnjaka i čoveka koji je obezbeđivao školu, a ranio je još petoro dece i nastavnicu istorije.
Dan kasnije u selima Malo Orašje i Dubona kod Mladenovca ubijeno je devet mladih osoba a ranjeno je 12 mladih.

Juče je u Novom Sadu, na železničkoj stanici pala betonska nadstrešnica. Poginulo je 14 osoba a troje je teško povređeno.

Najstrašnije je porodicama poginulih i povređenih. Njihov bol je nemerljiv.

Te tragedije nikada nećemo zaboraviti.

Kako smo se mi osećali u maju prošle godine, kako se osećamo danas?

Kako tuga i bol utiču na sve nas, posle ovakvih strašnih tragedija?



Molim vas da ne politizujete ovu temu i da ne spamujete. O odgovornima za ovu tragediju postoje teme i na ptf-u Hronika i na ptf-u Politika.

Uzdržite se spama bar danas, na ovoj temi. Hvala na razumevanju.

Foto: Pixabay com.

Ispolitizovano je brzinom svetlosti, kao i sve pre toga.

 

[Casual Observer]

Za godinu i po dana desile su se tri stravične nesreće u Srbiji. Prve dvije izazvali su dječak i mladić koji su valjda umno poremećeni. Ni na suđenju ne pokazuju nimalo kajanja za ono što su uradili. Ovo juče je nešto drugo. Desila se nesreća za koju je kriv ljudski faktor. I za ovo što se desilo u Novom Sadu neko će morati sudski odgovarati.

Nema ništa loše u spontanom ispoljavanju empatije u ovakvim situacijama. Paljenje svijeća, razne poruke ispisane na papiru, cvijeće, igračke. Tužno je sve to gledati.

Nzm, sad je sve deplasirano i šuplje. Svima prosto iz očiju vire što još jedni izbori, što kako ojačati poziciju koju već imaju…

 

[Casual Observer]

Kakav bol i tuga, to je juce bilo. Danas osecam samo bes i gnev, i sto vise vreme prolazi, sve je veci.

Vrlo sam zabrinuta za zivote gradjana ove zemlje ako se ovako nastavi, a zapravo sam jos od Ribnikara zabrinuta i uplasena za skolsku decu, a cak i kao pesak na trotoaru sam nesigurna, posle nekih neverovatnih nesreca u mom gradu gde izginuse sve mladi.

Ne treba biti paranoičan. U Americi se onakve stvari kao u školi dešavaju skoro svake godine, povremeno i mnogo teže.

 

[Manastirka]

Tužan sam. Veoma me pogađaju tragedije ljudi koji nizašta nisu krivi. Gledam spisak, dosta je mladih pogimulo, čak i dece.

To nije tužno,...to je pretužno. U šoku sam od juče i ne mogu da se pisaberem.
Tragedija bi bila da je poginuo i jedan prolaznik, ovo nzm kako bih uopšte i nazvala.

 

[Casual Observer]

Tužan sam. Veoma me pogađaju tragedije ljudi koji nizašta nisu krivi. Gledam spisak, dosta je mladih pogimulo, čak i dece.

Jadni ti roditelji, crninu neće skinuti nikad. A još je trenutno krenuo i lov na političke poene.

 

[Manastirka]

Ne treba biti paranoičan. U Americi se onakve stvari kao u školi dešavaju skoro svake godine, povremeno i mnogo teže.

Ti to navodiš kao maltene normalnu pojavu u sociopatskom društvu, kakvo je u Americi? Kad ovakve stvari postanu maltene svakodnevnica, tu više zdravlja, razuma i pameti nema. Uostalom,...šta nas briga za Ameriku koja je i ovako "Sodoma i Gomora" od uzora, za bilo koga. Ko najviše strada i zašto baš i skoro uvek deca? Mnogo je tu pitanja,...mnogo slučajnosti.
Ali ,...da ne zalazim dalje. Nisam ni u stanju da komentarišem racionalno.