Bol i tuga posle tragedije

[Džudi S]

Pre godinu dana u Beogradu dogodila se ogromna tragedija. Dečak je ubio devet svojih vršnjaka i čoveka koji je obezbeđivao školu, a ranio je još petoro dece i nastavnicu istorije.
Dan kasnije u selima Malo Orašje i Dubona kod Mladenovca ubijeno je devet mladih osoba a ranjeno je 12 mladih.

Juče je u Novom Sadu, na železničkoj stanici pala betonska nadstrešnica. Poginulo je 14 osoba a troje je teško povređeno.

Najstrašnije je porodicama poginulih i povređenih. Njihov bol je nemerljiv.

Te tragedije nikada nećemo zaboraviti.

Kako smo se mi osećali u maju prošle godine, kako se osećamo danas?

Kako tuga i bol utiču na sve nas, posle ovakvih strašnih tragedija?



Molim vas da ne politizujete ovu temu i da ne spamujete. O odgovornima za ovu tragediju postoje teme i na ptf-u Hronika i na ptf-u Politika.

Uzdržite se spama bar danas, na ovoj temi. Hvala na razumevanju.

Foto: Pixabay com.

 

[Umri_muski]

Eno na kurir tv objasnjavaju da svi koji imaju potrebe nek se jave nekom udruzenju za traume, ne pratim koje je i kako se zove....pa da se izjadaju...

 

[Džudi S]

I prošlogodišnje, majske tragedije i ova tragedija koja se dogodila juče mnogo utiču na mene.

Još uvek sam tužna zbog izgubljenih dečijih života i života mladih osoba.

Osećam i tugu i bol. Juče sam, do popodne, strahovala da li je moja rođaka, sestra od ujaka, izgubila život.

Na sreću, izbegla je tragediju, i to slučajno. Ne mogu da budem objektivna kada je jučerašnja tragedija u pitanju..u Novom Sadu imam puno rođaka.

 

[Vexy]

ja sam besna, nije smelo da se desi

 

[analiticki 12]

Pogledajte prilog 1635835Pre godinu dana u Beogradu dogodila se ogromna tragedija. Dečak je ubio devet svojih vršnjaka i čoveka koji je obezbeđivao školu, a ranio je još petoro dece i nastavnicu istorije.
Dan kasnije u selima Malo Orašje i Dubona kod Mladenovca ubijeno je devet mladih osoba a ranjeno je 12 mladih.

Juče je u Novom Sadu, na železničkoj stanici pala betonska nadstrešnica. Poginulo je 14 osoba a troje je teško povređeno.

Najstrašnije je porodicama poginulih i povređenih. Njihov bol je nemerljiv.

Te tragedije nikada nećemo zaboraviti.

Kako smo se mi osećali u maju prošle godine, kako se osećamo danas?

Kako tuga i bol utiču na sve nas, posle ovakvih strašnih tragedija?



Molim vas da ne politizujete ovu temu i da ne spamujete. O odgovornima za ovu tragediju postoje teme i na ptf-u Hronika i na ptf-u Politika.

Uzdržite se spama bar danas, na ovoj temi. Hvala na razumevanju.

Foto: Pixabay com.

Zivot ide dalje ,uvijek covjek treba da bude pozitivan pa ostao makar sam na ovom svijetu bez ikoga i ako su mu ucinjene najgore nepravde i ako je ostao bez bliznjih itd.Novi zivot treba otpoceti.Bog iskusava ljude nekada nekom dodijeli najtezu sudbinu da bi ta osoba posle dosla do najvise srece i uspjeha i smisla,ljudi previse brigu brinu o stvarima koje treba Bogu da prepuste.Bioloski covjek ima period kada pati za nekim al on traje par godina ne decenijama

 

[Лички гусар]

Zivot ide dalje ,uvijek covjek treba da bude pozitivan pa ostao makar sam na ovom svijetu bez ikoga i ako su mu ucinjene najgore nepravde i ako je ostao bez bliznjih itd.Novi zivot treba otpoceti.Bog iskusava ljude nekada nekom dodijeli najtezu sudbinu da bi ta osoba posle dosla do najvise srece i uspjeha i smisla,ljudi previse brigu brinu o stvarima koje treba Bogu da prepuste.Bioloski covjek ima period kada pati za nekim al on traje par godina ne decenijama

Задње је нетачно али добро.
Мени неке "деценијске" ране су као да ми је срце исчупало малоприје.

 

[analiticki 12]

Задње је нетачно али добро.
Мени неке "деценијске" ране су као да ми је срце исчупало малоприје.

Ljude koje imas kraj sebe i dobra koja imas kraj sebe to je sve dar od Boga,volis ih I brines o njima I zahvalis Bogu.I kada neko ostane bez bliznjih,zahvali Bogu sto mu je uopste da svo to vrijeme provedeno sa tako sjajnim i dobrim ljudima jer mnoga djeca odrastu bez ikoga ili imaju roditelje probisvjete itd ali je Bog i za njih namjenio vecu svrhu samo sto oni to ne vide

 

[Džudi S]

Zivot ide dalje ,uvijek covjek treba da bude pozitivan pa ostao makar sam na ovom svijetu bez ikoga

Ovo može da se kaže posle par meseci nakon tragedije a ne danas kada je Dan žalosti u celoj Srbiji.

 

[Џорџи]

Nesto razmisljam kad je daleko neka nesreca ,ne mozemo da je osetimo poput ovih koje se dese blizu nas ili ne do bog nasim bliskim i nema tu pravih reci,pojedinac nije kriv sigurno,niko nece snositi odgovornost,mira i bolje nikad nece biti,pa nam ostaje da se secamo nekih spokojnijih vremena i da se molimo za decu da ih bog cuva

 

[Џорџи]

Zivot ide dalje ,uvijek covjek treba da bude pozitivan pa ostao makar sam na ovom svijetu bez ikoga i ako su mu ucinjene najgore nepravde i ako je ostao bez bliznjih itd.Novi zivot treba otpoceti.Bog iskusava ljude nekada nekom dodijeli najtezu sudbinu da bi ta osoba posle dosla do najvise srece i uspjeha i smisla,ljudi previse brigu brinu o stvarima koje treba Bogu da prepuste.Bioloski covjek ima period kada pati za nekim al on traje par godina ne decenijama

Biti pozitivan se kosi sa biti realan i svestan

 

[Лички гусар]

Nesto razmisljam kad je daleko neka nesreca ,ne mozemo da je osetimo poput ovih koje se dese blizu nas ili ne do bog nasim bliskim i nema tu pravih reci,pojedinac nije kriv sigurno,niko nece snositi odgovornost,mira i bolje nikad nece biti,pa nam ostaje da se secamo nekih spokojnijih vremena i da se molimo za decu da ih bog cuva

Па осјећаш зато јер је близу. Јер тако можеш свим својим бићем осјетити стварност. Тамо неђе, што се увијек дешава некоме другом, то је тешко осјетити јер осим ријечи, звука, немаш никакву другу везу са тим догађајима.

 

[Лички гусар]

Ljude koje imas kraj sebe i dobra koja imas kraj sebe to je sve dar od Boga,volis ih I brines o njima I zahvalis Bogu.I kada neko ostane bez bliznjih,zahvali Bogu sto mu je uopste da svo to vrijeme provedeno sa tako sjajnim i dobrim ljudima jer mnoga djeca odrastu bez ikoga ili imaju roditelje probisvjete itd ali je Bog i za njih namjenio vecu svrhu samo sto oni to ne vide

Свакако, слажем се сто посто.
Иако мислим да сам јако ефикасна особа која се носи са тим стварима, ипак неке ране никад не зарасту него се само живи с њима (најбоље што можеш наравно!). Губитак је превелик.

 

[Urwald]

Kako smo se mi osećali u maju prošle godine, kako se osećamo danas?

Zbunjeno, besno, nebezbedno, tužno, očajno i naravno uplašeno.
Zavisi od osobe do osobe, mada svejedno se dosta ljudi teško oseća posle ovakve tragedije i šoka koji je uzrokovala.

Kako tuga i bol utiču na sve nas, posle ovakvih strašnih tragedija?

Nema tu nekog pravila, neke će zbližiti, neke će udaljiti jedne od drugih. Najčešće se desi da nas ovakve tragedije ujedine, međutim sa druge strane tu je i pitanje u šta više ljudi da veruju posle ovakvih neverovatnih dešavanja...

 

[Banovic_Strahinja]

Posle ovakvih tragedija, osecanja bih opisao kao šok.
Nemoguce je ne osetiti jedan nivo tuge, no zalosno ali istinito- covek u jednom momentu dosta ogugla-
Rat je socioloska pojava gde je nasilna smrt normalna pojava, a vecina nas je na neki nacin dozivela rat, a i tragedije su nazalost svakodnevna pojava ako gledamo citav svet.
Jucer je u N. Sad-u zivot izgubilo 14 ljudi, u Spaniji preko 200, a za mnoge druge dogadjaje nismo ni culi.
Mozda bi ljudski bilo da ih sve oplacem, jer s moje tacke gledista svaki zivot bi trebao biti vredan- no na kraju krajeva- moja tuga ne bi nikome pomogla, pa onda izbegavam da tugujem, par puta sam donirao nesto, sto smatram da je korisnije nego izlivi emocija.
Mozda zvucim bezdusno, ali ima istine u izjavi koja se pripisuje Staljinu: "Smrt jednog coveka je tragedija, smrt miliona je samo statistika".

 

[Piano020]

Paznje vredna tema.
Citam ovih dana o poplavama u Spaniji...i vidim da se pojam " poplave" javlja i u Njemackoj prije par godina...185 poginulih tamo..oko 200 ovdje...
Koliko prosjecan um moze da " provari" tih tragedija?

 

[Лички гусар]

Zbunjeno, besno, nebezbedno, tužno, očajno i naravno uplašeno.
Zavisi od osobe do osobe, mada svejedno se dosta ljudi teško oseća posle ovakve tragedije i šoka koji je uzrokovala.

Nema tu nekog pravila, neke će zbližiti, neke će udaljiti jedne od drugih. Najčešće se desi da nas ovakve tragedije ujedine, međutim sa druge strane tu je i pitanje u šta više ljudi da veruju posle ovakvih neverovatnih dešavanja...

Можда да вјерују у стварност то јер је најбоље?
Живот је окрутан, без милости, бруталан без обзира шта људи мислили у своји главама (често нема везе са памети).
Смрти, повреде, уништења, бола, на свакоме кораку.

 

[Лички гусар]

Paznje vredna tema.
Citam ovih dana o poplavama u Spaniji...i vidim da se pojam " poplave" javlja i u Njemackoj prije par godina...185 poginulih tamo..oko 200 ovdje...
Koliko prosjecan um moze da " provari" tih tragedija?

Можда не треба "проваривати".
Исто тако "не може се жив у земљу".
Смрт хода корак у корак с нами.

 

[Kćerka Direktora Cirkusa]

Ovo što se juče desilo je strašno, prestrašno. Svakoj normalnoj osobi je žao, osjeća bol i tugu, ne sramim se reći da sam zapalakala više puta jer mi je nepodnošljiva bol to što su stradala i posve mala djeca.
Bol koju sam osjetila zbog poplava u Jablanici je jaka, pomiješana sa bijesom jer znam da neće niko biti adekvatno kažnjen zbog izgubljenih života.
Bol koju osjetim zbog Gaze je nešto sa čim živim evo skoro 13 mjeseci. Nadam se da neću "oguglati" da me neće dužina stradanja tog jadnog naroda i te jadne djece, ta njihova svakodnevna glad i susreti sa smrću učiniti "imunom" na tuđa stradanja i tuđe nesreće.
Da mogu, a ne mogu, promijeniti nešto, učinila bih to ma koja cijena da je.

 

[Piano020]

Можда не треба "проваривати".
Исто тако "не може се жив у земљу".
Смрт хода корак у корак с нами.

To i jeste bit moje poruke!
Ali, toliko strasnih stvari kojima je covjek svakodnevno izlozen...gdje je granica shvatanje horora...propaganda...namjerno izlaganje stresu...sta nam rade?
Jedan primjer...moj sin je ovu tragediju u NS bas primio srcu..ono u Spaniji.." jadni ljudi...niko upozoren...sume posjecene...
Shvatas?

 

[Frederick_]

Pogledajte prilog 1635835Pre godinu dana u Beogradu dogodila se ogromna tragedija. Dečak je ubio devet svojih vršnjaka i čoveka koji je obezbeđivao školu, a ranio je još petoro dece i nastavnicu istorije.
Dan kasnije u selima Malo Orašje i Dubona kod Mladenovca ubijeno je devet mladih osoba a ranjeno je 12 mladih.

Juče je u Novom Sadu, na železničkoj stanici pala betonska nadstrešnica. Poginulo je 14 osoba a troje je teško povređeno.

Najstrašnije je porodicama poginulih i povređenih. Njihov bol je nemerljiv.

Te tragedije nikada nećemo zaboraviti.

Kako smo se mi osećali u maju prošle godine, kako se osećamo danas?

Kako tuga i bol utiču na sve nas, posle ovakvih strašnih tragedija?



Molim vas da ne politizujete ovu temu i da ne spamujete. O odgovornima za ovu tragediju postoje teme i na ptf-u Hronika i na ptf-u Politika.

Uzdržite se spama bar danas, na ovoj temi. Hvala na razumevanju.

Foto: Pixabay com.

Bol je momentalna i prva reakcija.
Tuga dodje kasnije, ona je spora ali dostizna i dugo prisutna u manjoj ili vecoj meri.
Ali najjaca emocija koja dodje odmah nakon bola, je bes.
Jer bes je, zapravo, vapaj svakog zdravog ljudskog bića, da se nesto uradi kako bi se ova serija užasa zaustavila.

Ne može se ova tema odvojiti od politike. Politika je upravljanje, a lose upravljanje je uzrok tragedija koje su uzrok bola, besa i tuge.

Sva nasa osecanja su prirodna reakcija, a u ovom slucaju i u ovom sistemu, bes je najprirodnija i najnormalnija reakcija. Jer kao sto rekoh, to je vapaj da se ovo zaustavi. Ne da jedan odgovara, nego da se ceo sistem promeni od temelja do krova. Jer sve je zakazalo u svim ovim slucajevima, apsolutno sve!

Uzas! Horor! A najveci horor je sto je ovo tek pocetak.

 

[MORNAR SA PUČINE]

Ovo je ogroman propust. Najjadnije moguće izjave, koje čovek može da čuje od ljudi, pogotovo onih, koji neće i ne žele da priznaju odgovornost, jeste: "Dešava se". E, pa, "gospodo", ne dešava se. I, ovo, ni u kom slučaju, nije smelo da se dogodi. Pogledajte, na sajtu, "večernjih novosti", kakve oni nebuloze iznose. Neki, vajni arhitekta Slobodan Maldini, izjavljuje, kako je problem nadstrešnice nastao 1968. I, kako ona nije smela, da bude od betona. Moš, mislit stručnjaka. Pa, da li on, uopšte ima predstavu, šta priča. Arhitekta, koji je projektovao zgradu, je doktor, za njega. I, konstrukcija je, bez problema stajala, preko 55 godina, sve dok je oni nisu čačkali i poremetili statičnost. A, pri tom, se nisu udostojili, da je propisano renoviraju. Pa gospodine Maldini, obzirom, da se nazivate stručnjakom arhitekture, ovo je previše i od vas. Izjava, bez presedana.

 

[mario80]

Ja svuda po beogradu idem sa pancir prslukom i šlemom na glavi. To svima preporučujem kako bi eventualno izbegli smrt koja vreba iza svakog ćoška u srbiji.

To radim otkad su kod mene u zgradi pucali na višemilionskog internet prevaranta.

Naravno i deca koja idu u vladislav isto nose pancir prsluke.

 

[Banovic_Strahinja]

Sva nasa osecanja su prirodna reakcija, a u ovom slucaju i u ovom sistemu, bes je najprirodnija i najnormalnija reakcija. Jer kao sto rekoh, to je vapaj da se ovo zaustavi. Ne da jedan odgovara, nego da se ceo sistem promeni od temelja do krova. Jer sve je zakazalo u svim ovim slucajevima, apsolutno sve!

Uzas! Horor! A najveci horor je sto je ovo tek pocetak.

Donekle se slazem, tuga je vise introspektivna emocija, dok je bes u principu izliv emocija koji je uperen da se reaguje na nesto i da se nesto ispravi.
No problem je sto je raznih tragedija previse i previse emocija u krajnjem slucaju dovodi do apatije.
Po mom misljenju najbolje je na stvari gledati racionalno, analizirati, doci do zakljucaka a zatim delati.
U ovih nekoliko dana citajuci poruke na ovom forumu sam ostao zatecen kolicinom apatije, ironije, humora (uglavnom loseg po mom misljenju), u takvoj atmosferi- tesko da ce se ista menjati. Jasno je da je tuga i bes normalna eakcija i da treba procesuirati dogadjaje, ali u odredjenom momentu treba delati, a ne ostati okovan u vrzinom kolu emoticija, trazenje krivaca u drugima za neke stvari gde je odgovornost u velikoj meri na citavom drustvu.
Emocije su simptom, nacin na koji pokusavamo da procesuiramo i razumemo dogadjaje- alii same po sebi ne resavaju nista.

 

[MORNAR SA PUČINE]

Juče sam plakao, kao malo dete. Ne zbog toga, što čovek pomisli, da je tu mogao da se zadesi neko njegov. Plakao sam, jer mi je žao, svakog pojedinačnog čoveka, koji može da strada, na ovako bizaran i užasan način. Uvek treba poći od sebe. Samo se treba staviti u poziciju ljudi, koji su izgubili svoje voljene. To je neopisiva bol, koju neki ljudi, nikad neće razumeti. Neka im je večni mir i spokoj, a porodicama ogromnu količinu strpljenja i volje, da koliko-toliko nastave, normalan život. Tugo moja.

 

[Piano020]

Donekle se slazem, tuga je vise introspektivna emocija, dok je bes u principu izliv emocija koji je uperen da se reaguje na nesto i da se nesto ispravi.
No problem je sto je raznih tragedija previse i previse emocija u krajnjem slucaju dovodi do apatije.
Po mom misljenju najbolje je na stvari gledati racionalno, analizirati, doci do zakljucaka a zatim delati.
U ovih nekoliko dana citajuci poruke na ovom forumu sam ostao zatecen kolicinom apatije, ironije, humora (uglavnom loseg po mom misljenju), u takvoj atmosferi- tesko da ce se ista menjati. Jasno je da je tuga i bes normalna eakcija i da treba procesuirati dogadjaje, ali u odredjenom momentu treba delati, a ne ostati okovan u vrzinom kolu emoticija, trazenje krivaca u drugima za neke stvari gde je odgovornost u velikoj meri na citavom drustvu.
Emocije su simptom, nacin na koji pokusavamo da procesuiramo i razumemo dogadjaje- alii same po sebi ne resavaju nista.

Naravno, zato i ova tema na podforumu ...kanalizirati emocije...odgovornost?
To nije nas posao .