Quantcast

Бокељско лето

Net & Neta

Elita
Poruka
17.482
Miladin Berić - Tetovirana jesen



1.

Ti ne znaš kako je čarobno
znati da negdje postojiš
jednako draga i krhka
i na poludjelom moru
u ovu tetoviranu jesen
koje se sve manje bojiš
u svijetu u kojem leptiri
i ne dočekaju zoru.

Sakriven u tvojim venama
ja sam kap što ne otiče,
ma kako bili daleko,
ma kako izgledali tudji.
Srećom ne gube klovnovi
na kraju svake priče
mada iz nje izlaze
bar za milimetar ludji.

A ti, ti si zvijezda
zaspala na mom dlanu
i ja te čuvam i ne dam
i nemoj da se bojis.
A ako vec budeš bodež
i napravis nekakvu ranu
i tad cu da budem sretan
što jos uviek negdje postojiš.

2.

Te jeseni je u mojoj ušećerenoj krvi
zaspalo Ciganče modrozelenih očiju
i dvije ranjene srne iz neke daleke basne.
Sjećaš se... bio sam kočijaš
zaljubljen u svoju kočiju
i u svjetlost naše zvezde koja polako gasne.

Suton... iz mene izlaze klovnovi ulicom koja ne postoji
i hiljade svitaca donose svijeće
našem nerodjenom sinu.
Oprosti.
Na nebu je uštap i moja se sjenka boji
trubadura koji uglavnom razbija mandolinu.

Sad... nemam ništa sem rima
a i njih bi najradije da vratim
nekoj dalekoj zvezdi sa koje sam sišao ranjiv.
Necu ti reći hvala, a necu ni da ti platim
jer si najveci krivac što sam nežan i ranjiv.

3.

Te jeseni mi je ostao osmjeh,
a i njega sam ubrzo izgubio.

4.

A kada ostavim zvezde
hoću da budes kraj mene
jer mogle bi i one
začas da odu vragu.
duboko ispod vode.
mutno ogledalo.
Bar zbog najlepših tajni
kojima smo bili na tragu
ostani koji trenutak.
ostani
samo
jos
malo.

Jer kada odes iz rime
u noc jezivo strašnu
ja cu manirom klovna
staviti šešir od slame,
poderan kaput
i trošnu krvavu leptir mašnu
i svojim sanjivim rukama
ogroman mjesec na rame.

5.

Kiša i nebo mutno do plača.
San je posljednja mogućnost
da se sačuva
ono što mora da ode.
Ne budi me
U očima pijanog svirača
jutros je previše vode
nemir,i jedna jesen daleka.

Ni slavuji ne zvižduću pesmu
koju znaju sve ptice.
Pusti.
u praskozorje izmedju smreka
naći ce uplašene zvezde
i upaljene sveće.
veče, i jedan komadic bola.

Reči će uvek reći
manje
nego što govore oči.
Ne okreći se.
Čaše su na kraju stola
al više nikog nema
da ih natoči.

6.

TAJNA JE SAMO TAJNA AKO JE PRIHVATI ZORA

Možda zvezde večeras namerno na pčelinjak liče
dok svetlost klizi niz lice i zvezdane kapi bodu.
Ti znaš da postoje i dobre i loše priče,
al ne znaš kada dodju, jos manje kada odu.

VALOVI SE PONEKAD I BEZ OSEKE IZNENADA POVUKU

Zamisli rijeku koju mjesec dijeli na pola
i nad njom bijelog galeba koji je zaboravio da leti.
Slikar je po najdražem platnu prosuo mrvicu bola
u vidu kapi krvi,a dalje, tko zna kada će smjeti.

MIRIS ODLASKA NOSI U SEBI VIšE SOLI OD MIRISA MORA

Ne budi me,u snovima je nedostižno malo tuge.
Smejući se mi igramo jednako komičnu rolu,
a oni koji se provuku u praskozorje ispod duge
možda će u drugu jesen s andjelima ići u školu.

I LADJE KAD POTONU JOS DUGO SANJAJU LUKU

Sad uzmi tetoviranu jesen i kao bumerang zavrti.
Volim te kao što pčela voli dunju u cvatu.
Mi smo sve bajke večno krali od smrti,
a da nismo ni znali da su nam duše u matu.
Jer,
Tajna je samo tajna ako je prihvati zora,
valovi se ponekad i bez oseke iznenada povuku,
miris odlaska nosi u sebi više soli od mirisa mora,
i ladje kad potonu jos dugo sanjaju luku.

7.

Ja više nemam za čim da žalim ni kome da praštam,
sem maloj krpici svetla što me pokatkad dodirne i razbudi
i da verujem i da ne verujem
i da sanjam i ne sanjam,
isto se vraćam i isto krvarim
i isti me trag vodi u uzalud kao slikara
koji bi ponovio svoju najbolju sliku
na komadu beloga zlata
a život teče dalje.

Ti i ne znaš
da vec danima sanjam istog leptira,
samo svetiljke nisu iste ili se bar budim s nadom da nisu.
On nema lica i nema ništa po čemu bi ga prepoznao
sem malog ožiljka na lijevom krilu,
a meni je i to dovoljno.
Znam,
trebalo je da bude proleće,
a bila je jesen na splavu meduza
i nije bilo sjaja u travi.

Ne, ne boj se.
Moje rime sem što me nikad ne ostavljaju samog
ponekad znaju tako divno da šute.

Sve je istetovirano i izgubljeno.
I ova jesen je istetovirana i izgubljena
mada jos uvijek mogu sam sebe da ubijedim da sam
sve sanjao.
A ti?
Šta ces ti?

8.

Da li se ponekad seti gledajuci kroz tudja okna
niz ulice puste i kišne, da l' je bar malo zaboli.
Meni je sasvim dovoljno ako joj zadrhti lokna
pa makar nikad ne rekla da me jos uvijek voli.

Ona ne zna koliko boli ono što se nikad ne vrati
kao noći koje se čuvaju u očima što dvostruko gore.
Sve nema svoju cijenu, ali ipak sve se plati
jednim sanjivim vriskom mjeseca što pada u more.

Ja sam najlepshu pesmu zaključao u njenoj kosi
i sve sam svoje osmehe sakrio u zavjesu kiše,
a ona je predobro znala šta ta jesen nosi
al nije htela da prizna i nije nas bilo više.

Ko zna... mozda joj noćas neke slike ponovo znače,
možda se zaista voli samo jednom u zhivotu.
A ja sam samo klaun koga su natjerali da plače
sa željom da samog sebe igra za bednu svotu.

Da li se ponekad seti gledajuci kroz tudja okna
niz ulice puste i kišne, da l' je bar malo zaboli.
Meni je sasvim dovoljno ako joj zadrhti lokna
pa makar nikad ne rekla da me jos uvijek voli.

9.

Milion svetionika u noći i nebo od pečene gline
i tvoje ruke i usne, sočnije od zreloga nara,
u očima usnula kiša i oblak vrele tišine
i jedno platno za sliku pomalo nespretnog slikara.

Krvario je u vodi mesec zaklan do pola,
nad tvojim polu-zbogom noc se sklopila crna.
Sećam se bila si zvijezda veća od Velikih kola,
seti se bio sam svitac manji od makova zrna.

I onda sam do obale s očima što ne drže plimu,
težak kao bura, lagan kao jugo.
Ko zna ko noćas gubi: vatra što gori u dimu
ili dim iz te vatre, ili možda i jedno i drugo.

Ah, da, jednom davno, skoro se ne sećam više
sa druge strane svetla tetovirano sanjiv do zore
jedan je klaun kroz suze sanjao ostrvo kiše
kao što mrtav delfin zamišlja usnulo more.

Iznad pepela najdraže slike našli su dušu slikara
valovi što u zoru uguše sve što se olako žari.
Kad jednom kroz miris mora osjetis miris nara
povjeruj da negdje za mnom mjesec zaklan krvari.

624_1908da2150f80e5a79437e0e09258a23.jpg
 

Net & Neta

Elita
Poruka
17.482
Druga bezimena - Zoran Radmilović

Belo, sve je belo i svi ćute oko mene
Crno sve iznutra i sve stoji.
Nema daška nekog vetra da pokrene neki život,
Neku ludost, neki užas što još osta
U dolini ovog bića, ja što bejah.

Ružno, ružno mislim o tom vetru, ma gde da je
Ne grdim ga, mrzim samo al se nadam
Da me neće mimoići kada prođe
I pronese neki život, damar neki, pa podeli:
Nek oprosti ove reči, u vatri sam.


3D-graphics_Girl_in_fire_011323_.jpg
 

Net & Neta

Elita
Poruka
17.482
Voljeti nekoga znači dopustiti mu da ode…


Sada, dok ti se čini da ostaješ bez svega,
umorna, tako umorna.
I dok još uvijek,
gotovo dan i noć
u tebi tinja: „Zašto?“
baš sada,
osmjehni se
širokim osmijehom,
onim u kojem je utkano mnogo sunca
i dobrote koja te čini spremnom oprostiti.

Sklopi oči.
Prestani ga dozivati.
Pozdravi se s njim sa malo riječi.
Neka te nimalo ne zbuni to što ti on nema baš ništa za reći.
Ne traži više ništa.

Isprati ga sa osmjehom
i velikim srcem.
Da,
srce treba biti veliko,
samo onda je živo i samo onda mu kucaje možeš čuti.
I nemoj, nemoj više misliti da je moglo biti nešto čega nije bilo.
Daruj mu blagoslov.

I pusti ga da ide svojim putovima i drugim ljudima.
A ti,
ti se okreni novom danu.
Gle koliko je sunca na prolistalim
laticama proljeća.
Otvori svoje dlanove onome što dolazi…..


happy-woman-fotolia_12331389_subscription_xxl.jpg
 

Net & Neta

Elita
Poruka
17.482

********* - Zofia Beščinjska

neki blistaju. Neki
imaju boju. A vreme
samo miris. Htela bih za uvek
da zaustavim taj trenutak na sredini ivice.
Neki prolaze lako.
Nekih se ne sećam. Samo je
to cepanje udubljenja od ispupčenja
bilo od jeste i
šum tih koraka koji
proleću iznad


stress-and-anxiety-breathing.jpg
 

Net & Neta

Elita
Poruka
17.482
Pismo - Pero Zubac


Ako bih prestao da te volim
moje srce bi postalo
samo mala, zgasla zvezda,
no i onda bi je tvoja zena
međ jatom ugašenih zvezda
umela prepoznati.

Po nekom bivšem svetlu
koje je ostalo u tebi

Ja sam more noćas,
toliko Te široko
i nemirno ljubim.

Mogao bih svoj život
meriti letima u koja
ću Te ljubiti.

66459-Intimate_Couples_Vol_1_No_12.jpg
 

Net & Neta

Elita
Poruka
17.482
Psalm tužne neveste - Horhe Rohas

Za blagost koju si našla u samoći mojoj
uzneću te iznad ljudi svojim glasom košnice
napuštene.

Otrgnuću sa prstiju tvojih sve ono što te okiva,
svaki beleg koji zatamljuje tvoju kožu
i neće više biti prstenja u žilama tvojim.

Onda ćeš mi doći tako nova
kao da nikad teret nisi osetila na plećima svojim.

Vratiću ti krv nataraške
da te vidim u petnaestoj godini kako jedeš trešnje.

Ja sam onaj koga si kao devojčica
u školjkama čula kako plovi.

Onaj koji je slatke priče narandžama pričao
kada si se sa prstenom ponovo igrala.

Onaj koji je tkao lanene snove i anđele
na oltarnicima belim.

Onaj koji je na dan tvoga prvoga straha
stavio bulke u ložnicu tvoju.

Još pesnik bio nisam,
ali narandže su već naslućivale cvetove svoje;
mislio sam:

'Kada te budem sreo,
nastaviću da te tražim svakoga dana.

Ljubiću te u različite sate
da bih izmenio dolazak noći.

Ostavićeš na njivi svoju odeću sa mirisom žene
da bi zemlja znala da treba da procveta.

Kad dođe vreme orhideja, staviću ti ih u kosu.
Tvoje malene uši će ih postideti.

Ješćemo plodove šumske i hodaćemo bosi
da nam usne imaju ukus rose.

Nećemo ulaziti u gradove ni u hramove
da ne bi bilo ljudske tvorevine između kože i boga.

Bićeš povratak za onog sina moga
koji je izgubljen od početka sveta.

Kad budeš njihala ruke i bude te ganula
uspavanka,
razmišljaće vrba što bdi nad obalama.

I tvoja belina će umilostiviti vodu
gde vodenica sanja svoje najbolje brašno.

A kada bude trebalo bdeti radi hleba,
napunićeš mi usta gradom da umiriš poljupce.

Sklonićeš se od kiše u školjku,
a moja će ruka uzeti tvoju pesmu i podići je do
mog uha.

Skočićeš u rečnu dubinu
da bi ne padajući skočila sa oblaka na oblak.

Zarićeš ruke u zemlju vlažnu od kiše
da bi označila mesto za ljiljane.

Prvog dana kada budeš zapevala, posećićemo drveće
jer tog dana gnezda će biti nepotrebna.

Kad čuju tvoj glas, pčele će prestati da rade, a saće će ostati prazno.

To ti ja govorim.
Sad slušaj šta ti velim.

Pevaj dok ne osetiš
da te bole očni kapci.

Misli na mene dok ti san
ne odleti sa lastavicama.

Sanjaj me dok noć ne bude
primorana da se sakrije u zvonima.

Voli me dok ti se oči
ne napune suzama.

Plači dok od suza
ne pobegnu ptice.

Zovi me dok ne poraste
trnje u mojim ušima.

Čekaj me dok ribe
ne popiju sve reke i zapevaju.

Jer jednoga dana to će se dogoditi.

orhideja.jpg
 

Net & Neta

Elita
Poruka
17.482
Zažmuri - Goran Tadić

Zažmuri.

Izvan tebe nema ničeg tako lepog, kao u tebi.

Samo zažmuri i želi…

Sve ostalo je moja želja da ti ispunim želju…

Nauči da želiš tako da ti se čini

da neću umeti da ispunim željeno,

pa da se iznenadiš kad shvatiš

da moraš želeti više da bi me sustigla…

Ponekad proviri, da proveriš jesam li stvaran,

nasmeši se, što si šašava, pa si posumnjala.

Zažmuri. Nije mi mesto pod tvojim kapcima,

već na tvojoj koži, jer je pod njom postalo tesno.

Zažmuri. Ja sam tu da osetim šta vidiš dok žmuriš,

da prepišem iz tebe i zapišem po tebi stihove iz sebe,

inspirisane mojom željom da ti želju ispunim.

Lepa si, al’ lepša si kada želiš

da budemo lepi, pa se pore otvore,

da kroz moje iz tvojih, u tvoje kroz moje

prođe ovaj trenutak večnosti,

podešen da kasni jedan svetlosni bljesak,

taman toliko, koliko je potrebno

da progledaš dok žmuriš.


Beautiful-Spanish-Dancer-portrait--woman--beauty--sexy--babes--Belleza--Glamour-Portraits--my-faves--jenya--women--girl--girls--sensual--passion--flower--xxx--nice--beautiful--comments--breastartist--cinas77_large.jpg
 

Net & Neta

Elita
Poruka
17.482
Nežna pesma - Goran Tadić


Govorim sve nežnije, ćutiš sve grublje,

kažnjavaš me zbog, tek raspakovane, besplatne sreće,

koja nas zadesila mojom krivicom, jer sam poverovao

detelini sa četiri lista, tebi, sebi i nama,

a ti poverovala svemu u šta verujem

i dozvolila me sebi.

Pružio sam ti sve, a dao samo onoliko koliko si uzela.

Sve ostalo je netaknuto ostalo, da kod mene praznuje.

Badava mi ovo trokrilno srce, kad zvrji prazno,

škripi pri svakom otkucaju, kao da ječi,

nesrećno, jer nisi srećna, a mogla si i sada biti,

kao što si bila, dok si govorila.

Tešim ga da nisi nesrećna i da samo nisi srećna.

Odakle mi više ovolika nežnost? Od čega?

Tako se lako dosetim da te nežno želim,

kao da je to tek tako: ljubiš, miluješ, kao svi drugi.

Nadmašim sebe nežnijim nežnostima,

al’ me iznenada savest izgrize što nisi tu,

da, kao fil za tortu, probaš neku od nežnosti,

da kažeš: “Moglo bi biti slađe. Umeš ti to bolje”,

a ja, kakav sam, nežnije te želim

i tražim način da nežnije zamolim

da ponekad ćutiš nežno.

Govorim sve nežnije, ćutiš sve grublje.

Stisnuti zubi satenu neće nauditi.

Dok me ima, kliziće nežnost niz moje usne,

jer sve što izgovorim, tvoje je zauvek.


-g-sweety63-33348246-500-500.jpg
 
Poslednja izmena:

Net & Neta

Elita
Poruka
17.482

Proleće

Sva ljubav koja nas je vezala
kao da je od voska
lomila se i mrvila
Ah tragično proleće
o kako želim da smo umrli toga dana
osudjena sam prestrogo
da živim sa svojim plačem
da živim, i živim, bez tebe
Živim, a nikad ne zaboravim čaroliju
koju sam toga dana izgubila
Tvrdi hleb samoće
sve je što mi je ostalo
sve što sam imala za jelo
Zar je srce važno?
šta god da kaže
da ili ne
ako nastavlja da živi
Sva ljubav koja nas je vezivala
lomila se i mrvila
i pretvarala u uas
Niko ne treba da govori o proleću
Kako želim, o kako želim da
smo umrli toga dana.

Amalia Rodrigues "Fado Primavera"
 

Net & Neta

Elita
Poruka
17.482
BISERNE OČI - Sima Pandurović

Kao duh jeseni u šum lišća svela,
K’o tuga u život naših želja tajnih,
U moju se dušu nečujno uplela,
Na plimi uzdaha nemih i beskrajnih,
Sugestija tiha sa visina lednih,
Dubinom strasti svih srdaca vernih
I tamne noći- sugestija jednih
Očiju bisernih.

Njihov sjaj je bio plav, mutan i čedan,
Sjaj morem skrivene, skupocene školjke;
On je dav’o dubok neznan izraz jedan
Čežnje naših snova i minule boljke;
On je skriv’o blago uspomena čednih,
Nežnost žutih ruža i krinova smernih.
Nada mnom i sada sija tuga jednih
Očiju bisernih.

I onda, kad zvezda moje sudbe zađe
Za malu humku trošnih zemnih želja,
Poslednji, opšti udes kad nas snađe
I nestane naših patnja i veselja,
Nada mnom će, kao čar usana mednih,
K'o lelujav, meki sjaj visina sfernih,
Lebdeti i tada setan osmeh jednih
Očiju bisernih.

images
 

Net & Neta

Elita
Poruka
17.482
Oprosti mi stihove - Goran Tadić

Milo moje, najmilije, oprosti mi stihove.

Nije “otisak moje duše” dorastao tvojoj duši.

To su samo nepismeni leleci, jadikovke,

vapaji i čežnja iz sedamnaestog veka,

staromodan način da se tuga proglasi za ljubav.

Dosad sam mogao izučiti zanat

i potkovicom, koja me izabrala, kada sam te sreo,

potkovati srce da se ne troši, dok za tobom kaska.

Barem bi ga ponekad, makar kroz san, čula,

kada se u sitne sate dovuče do tvog praga.

Možda bi se sažalila i pustila u sebe,

da napolju ne zebe.

Da je slovo zrno peska, koliko sam ih potrošio,

mogao sam, s’ ovih deset prstiju, kućerak sagraditi,

preneti te preko praga, pa te sa tih istih deset prstiju,

milovati i golicati bez reči, jer život nije pesma.

Lepo moje, najlepše, oprosti mi stihove.

Te škrabotine ni nalik nisu rukopisu mog pogleda,

koji do suza zadrhti, kad mu se učini da te ne vidi,

pa brže-bolje dozivam nebo da ga sebi uzme,

jer bez tebe ne treba ni meni.

Voljeno moje, najvoljenije, oprosti mi stihove.

Sve su to najgore psovke naspram reči,

koje u grlu, kraj srca, čuvam,

za slučaj da jednog dana Bog reši da postoji,

pa te zamoli da saslušaš šta imam da ti šapnem.


 

Net & Neta

Elita
Poruka
17.482
Ti si jedno veliko slovo
u mom životu
neoprostivo i nedužno
namjerno i slučajno
ti si sve
i noćas ja se odjednom sjetim kiše
koja je pala tog popodneva
sjetim se tvojih očiju
iz kojih nisam izlazio
pet sati i nekoliko minuta
a za to vrijeme svijet se okretao
i ništa nije stajalo
druga smjena je radila neumorno
netko je u tom trenutku ljubio
i umiralo se u tih pet sati
i nekoliko minuta
a mi smo dijelili sudbinu ruže
ja s tvojim imenom na usni
i ti sa mnom
kiša je padala tog popodneva
znam to sigurno
jer na tvom licu je zasjala jedna kap
poput bisera
i trave su sanjale o nama
ti si jedno veliko slovo u mom životu
i samo sam tebe učio
kako se pobjeđuje ravnodušnost
govorio sam ti lijepo
a ustvari
ponekad sam pomislio kako bi bilo
raskopčati tvoju košulju
i ljubiti te dugo
tako dugo dok kiša ne prestane
ti si moje veliko slovo
veliko poglavlje jednog popodneva
i malo večernje tame
ti si zvijezda lutajuća
koja mi se seli iz oka u oko
pa sjetiš li se kako smo izašli
iz te kiše sretni
moje veliko slovo?- Željko Krznarić

oralen-sex-111.jpg
 
Poslednja izmena:

Net & Neta

Elita
Poruka
17.482
Na kraju grada
u kraju dana
opet me bole tvoji topli pogledi
i ništa ne znači
ništa ne vrijedi
ono što govoriš
jer samo je važno ono
što se u našim rukama krije

i pamtiš li nas od prije
od stoljeća u kojima smo
i bolje godine znali
od dana u kojima smo
tako puno jedno drugom dali
i ovo na kraju grada
u kraju dana
okupanog kišom i ogrnutog zimom
ja te ljubim svom nježnošću svijeta
i s tobom maglim prozore
i sanjam zore
u kojima se budimo plavi i ljubavni
jer mi smo ipak neki ljubavnici davni
kojima se sudi ovom najtežom kaznom
koja nas boli jače
kad i tvoje kao i moje srce
umjesto da ljubi
u ponoć plače - Željko Krznarić

http://2.***************/_i6tR-qqI66E/S5ys_Z1OdfI/AAAAAAAABss/PssqiAkaT0o/s1600/L_O_V_E__by_drombees_base.jpg
 

Net & Neta

Elita
Poruka
17.482
Ja sam oblikom kaplja,
ali sadržajem more.
U meni je cijeli svijet,
ja sam svijet i njegova sadržina.
Utonuo sam u svjetlost pojave božanstva.
Sunce je samo moja čestica,
ja sam Zehrin Enver.
Stvor moga tijela opstoji sa ljubavlju.
U meni se odrazuje sve,
ja sam općenitost i pojedinost.
U meni je suština svih 18.000 svjetova.
Ja sam mikrokosmos iz kojeg je
potekao makrokosmos.
Ja sam čuvar poprišta ljubavi
i danas sam drugi Ešref.
Ja sam oblikom kaplja,
ali sadržajem more.


Abdurrahman Sirrija


adropinunisonbyvixen003yn3.jpg
 

Net & Neta

Elita
Poruka
17.482
RECI MI, je li sve to istina, dragane, reci mi je li sve to istina.
Kada ove oči sipaju munje, tamni oblaci u grudima tvojim odgovaraju burom.
Je li istina da su moje usne slatke kao razvijeni pupoljak prve ljubavi?
Oklevaju li uspomene minulih majskih noći u mojim udovima?
Treperi li zemlja kao harfa u pesmama - kada je moja stopala dodirnu?
Je li istina da iz očiju noći kaplje rosa kada se pokažem, i da se zora veseli kada obavije moje telo?
Je li istina, je li istina da je tvoja ljubav lutala kroz vekove i svetove tražeći mene?
I kada si me našao, da je tvoja duga čežnja našla svoje krajnje spokojstvo u mom nežnom govoru, u mojim očima, i usnama, i u mojoj bujnoj kosi?
Je li istina da je tajna beskonačnosti ispisana na mom malom čelu?
Reci mi, o dragane, je li sve to istina? - Rabidrant Tagore


tumblr_lymribdntZ1ro5uzwo1_500.jpg
 

Net & Neta

Elita
Poruka
17.482
SEĆAM SE toga dana.
Pljusak je besneo, pa se smirio, i ponovo počeo, ćudljiv, s duvanjem vetra.
Uzeh svoju spravu za sviranje. Nemarno sam dodirivao žice; nehotice muzika je pratila ritam naleta vetra i kiše.
Ona je bila krišom ostavila svoj posao, zastala kod mojih vrata, pobegla, dvoumeći se. Vratila se, ostala trenutak naslonjena na zid; najzad je tiho ušla u sobu i sela.
Pognute glave hitro okreće iglu u tišini. Uskoro zastaje, i ide da pogleda kroz prozor drvored taman od kiše.
Jedan čas kišnog popodneva, punog senki, pesme i tišine.
Ništa drugo.

woman-on-beach-toronto-doula.jpg


O SVETLOSTI, svetlosti moja, koja celivaš oči i stišavaš srca!
Ah, dragane, svetlost igra u središtu mog života; svetlost dotiče, dragane, strune ljubavi moje; nebo se otvara, vetar duva pomamno, kikot juri zemljom.
Leptiri šire krila u moru svetlosti; kruna svetlosnih vala treperi od ljiljana i jasmina.
Dragane, svetlost preliva zlatom oblake i rasipa drago kamenje.
Sa lista na list, dragane, skakuće veselje i bezmerna radost. Nebeska reka izašla je iz korita, potop radosti se razlio. - Rabidrant Tagore
 

Net & Neta

Elita
Poruka
17.482
Ljubavi moja - Zvonimir Golob

Ljubavi moja. Tražim te ponovo
tamo gdje sve prestaje: u jednom trenu
između snijega što pada i vatre umirućeg
na tvome licu, ispod tvoje haljine,
u zraku koji izgovaraš.

Amor mio. Nema imena koje ti ne pripada:
tu je kišno ljeto, godina, grana trešnje,
tu je tvoje tijelo od voska na kome je more
ostavilo svoj sjenoviti križ. Gorčina,

prazno nebo, tjeskoba, lude riječi
na koje ne pristajem dok silazim
između tvojih ruku i tražim
nagi plač što ispunjava moja usta.

Ljubavi moja, uzdrhtala na kiši, ona
koja spava na mojoj postelji, prekrivena
mojom rukom, ona koja ne razlikuje više
to što sam stvorio i to što me napušta.

I moju žeđ sa tragovima bezumne soli.


1960859-199533-young-beautiful-couple-are-kissing-at-the-sea.jpg


- - - - - - - - - -

Zamagljeno staklo

Nježnosti moja, koliko je godina
bez tebe prošlo
i jedva da te prepoznajem.
Ptica koju još pamtim
ponovo maše krilima
silazeći s davnog neba,
nekadašnje zvijezde
opet će progristi
tamnu ponjavu neba
i zaslijepljen gledam
njegovo staro lice.
Ako sam kralj
ja sam i prosjak
koji okreće tebi
svoje gladne oči.
Naslanjam usne
na zamagljeno staklo
i slušam riječi
koje jedna duša
govori drugoj.
 

Net & Neta

Elita
Poruka
17.482
POZAR SRCA - Majakovski


I osjecam-
"JA"
za me je malo.
Neko se iz mene uporno otima.

Halo!
Ko govori?
Mama?
Vaseg sina divno boli!
Mama!
Srce mu pozar obuzeo.
Recite sestrama,Ljudi i Olji-
ne zna vise kud bi se dio.
Svaka rijec,
ma i sala,
koju rigaju usne goruce,
izbacuje se kao prostitutka gola
iz zapaljene javne kuce.

Ljudi njuse-
vonja paljevinom!
Stigli nekakvi.
Bljestavi!
Pod kacigama!
Cizmetinama nije moguce!
Recite vatrogascima,
da se njeznije penju na moje srce goruce.

Sam cu.
Bacve suza iz ociju istocicu.
O rebra dajte da se operem.
Iskocicu!Iskocicu!Iskocicu!Iskocicu!
Ljosnuli.
Iz srca neces iskociti!
Na lice sto gori
iz pukotine usana
pougljen poljupcic hoce da prokljuje.

Mama!
Pjevati ne mogu.
U crkvici srca pojanje se cuje!

Obgorjela figurice rijeci i brojeva
iz lobanje,
kao djeca iz goruce zgrade.

Tako je strah
uhvatiti se za nebo
dizao
goruce ruke "Luzitanije"

Ljudima sto drhte
u tisini soba
s pristanista stoki se odrazava sjaj.
Kriku posljednji,-
barem ti jeku
o tome, da gorim, stoljecima daj!

Fire_Heart_Desktop_Gadget-30827.jpg
 

Net & Neta

Elita
Poruka
17.482
Cini mi se da sam te morao voleti na bezbroj nacina, bezbroj puta,
u zivotu nakon zivota, u dobu nakon doba, zauvek.
Moje opcinjeno srce je napravilo i iznova stvorilo ogrlicu pesama,
primi je kao dar i nosi oko vrata na svoje razlicite nacine,
u zivotu nakon zivota, u dobu nakon doba, zauvek.

Kada god cujem stare price o ljubavi, to je stolecima star bol,
ta stara prica o razdvojenosti ili zajednickom zivotu.
Kao sto uvek gledam iznova u proslost, na kraju uvek ti iskrsnes,
prekrivac sjaja polarne zvezde koja isijava kroz tamu vremena:
postajes simbol onoga sto se pamti zauvek.

Ti i ja plutamo na ovom mlazu koji dolazi iz izvora,
srca vremena ljubavi jednog prema drugom.
Igrali smo uz milion drugih ljubavnika, deleci istu
stidljivu dragost zbog sastanka, iste potresne suze rastanka-
stara ljubav, ali u obliku koji se radja i radja uvek iznova.

Danas je ta sila pred tvojim nogama, pronasavsi svoj kraj u tebi,
ljubav coveka svih vremena, proslosti i vecnosti:
univerzalna sreca, univerzalna tuga, univerzalni zivot.
Secanja na sve ljubavi spajaju se sa ovom nasom ljubavlju-
i pesme svih pesnika, proslosti i vecnosti.- Rabidranat Tagore


Couples-70.jpg
 
stanje
Ova tema je zatvorena zbog neaktivnosti. Molim objavite novu temu i pridružite se diskusiji.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.