Bokan dolazi u Podgoricu, Srbi mu spremaju docek

200w.gif
 
Akademska-tribina-Bokan-28mart-1024x1208.jpg


У Српској кући у Подгорици, у петак 28. марта 2025. године, биће одржана Академска трибина под називом „Хоће ли преживјети српски народ“, у организацији Конференције српских националних организација из земаља региона.

Гост вечери биће познати публициста и редитељ Драгослав Бокан, а уредник трибине је књижевник Будимир Дубак. Овај догађај има за циљ да отвори дискусију о актуелним изазовима са којима се суочава српски народ у региону, кроз призму историјских, културних и политичких околности.

Трибина ће се одржати у Плавој сали Српске куће у Подгорици, са почетком у 19.00 часова. Организатори позивају све заинтересоване да присуствују овом значајном културном и интелектуалном догађају.
 
Драгославе шта ћеш тамо, тамо нема Срба човече !

Ide možda da presretne nesto.

Možda bude imao sreće pa nešto popljačka. Ovde mu Vučić ne dopušta više da igra ulogu drumskog razbojnika, pa mora u inostranstvo u nove pohare.
 
Poslednja izmena:
Против таквог система образовања се поред свега осталог боре студенти. Замисли Јово Бакић професор...:(

Није баш да је заслужио Нобелову награду за науку,


али за професора социологије му ништа не фали.



Рођен је 1970. у Београду, где с мањим прекидима живи од 1985. Живео је у Нишу, Призрену, Сарајеву, Подгорици.

Основне, магистраске и докторске студије завршио је на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Одбранио је докторску дисертацију Развој тумачења процеса настајања Југославије. Стручно се усавршавао на универзитетима у Оксфорду, Хелсинкију и на Универзитету Масачусетс у Амхерсту.

Асистент-приправник постао је 1998, асистен 2002, доцент 2009. и ванредни професор 2019 (ужа научна област: социологија).

Осим студије Југославија — разарање и његови тумачи и низа краћих студија у научној периодици, године 2004. објавио је и књигу Идеологије југословенства између српског и хрватског национализма 1918—1941.

Био је главни и одговорник уредник часописа Социологија 2011—2012. Учествовао је у неколико научно-истраживачких пројеката.

Заинтересован је за историјску социологију политике и социологију сазнања, а посебно за теорије нације и национализма, различите идеологије, бившу Југославију и њене државе-наследнице.<a href="https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Јово_Бакић#cite_note-1"><span>[</span>1<span>]</span></a> Бакићеве главне области интересовања и истраживања су социологија политике, нација и национализам.

Члан је Српског социолошког друштва; био је члан Етичког одбора друштва од 2009. до 2013.,

Одабрана дела

[уреди | уреди извор]
  • Bakić, Jovo. Ideologije jugoslovenstva između srpskog i hrvatskog nacionalizma : 1918-1941. : sociološko-istorijska studija, (Biblioteka Polis, knj. br. 7). Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka "Žarko Zrenjanin", 2004. 599 str. ISBN 86-7284-071-2. [COBISS.SR-ID 196741383]
  • Bakić, Jovo. 2009. Extreme-Right Ideology, Practice and Supporters: Case Study of the Serbian Radical Party, Journal of Contemporary European Studies, ISSN 1478-2804, Vol. 17/No. 2, pp. 193-207. [COBISS.SR-ID 518643351]
  • Bakić, Jovo. 2010. Osvrt na srbocentrično viđenje raspada SFRJ u delu Džejmsa Gaua. Teme, Vol. XXXIV/No. 1, str. 389-394. [COBISS.SR-ID 519615127]
  • Bakić, Jovo. Jugoslavija : razaranje i njegovi tumači, (Pravna biblioteka, Edicija Studije). Beograd: Službeni glasnik: Filozofski fakultet, 2011. 714 str. ISBN 978-86-519-0983-5. [COBISS.SR-ID 187282188]
  • Bakić, Jovo. Evropska krajnja desnica 1945-2018, Beograd: Clio, 2019, 679 str.<a href="https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Јово_Бакић#cite_note-2"><span>[</span>2</a>
 
Није баш да је заслужио Нобелову награду за науку,


али за професора социологије му ништа не фали.



Рођен је 1970. у Београду, где с мањим прекидима живи од 1985. Живео је у Нишу, Призрену, Сарајеву, Подгорици.

Основне, магистраске и докторске студије завршио је на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Одбранио је докторску дисертацију Развој тумачења процеса настајања Југославије. Стручно се усавршавао на универзитетима у Оксфорду, Хелсинкију и на Универзитету Масачусетс у Амхерсту.

Асистент-приправник постао је 1998, асистен 2002, доцент 2009. и ванредни професор 2019 (ужа научна област: социологија).

Осим студије Југославија — разарање и његови тумачи и низа краћих студија у научној периодици, године 2004. објавио је и књигу Идеологије југословенства између српског и хрватског национализма 1918—1941.

Био је главни и одговорник уредник часописа Социологија 2011—2012. Учествовао је у неколико научно-истраживачких пројеката.

Заинтересован је за историјску социологију политике и социологију сазнања, а посебно за теорије нације и национализма, различите идеологије, бившу Југославију и њене државе-наследнице.<a href="https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Јово_Бакић#cite_note-1"><span>[</span>1<span>]</span></a> Бакићеве главне области интересовања и истраживања су социологија политике, нација и национализам.

Члан је Српског социолошког друштва; био је члан Етичког одбора друштва од 2009. до 2013.,

Одабрана дела

[уреди | уреди извор]
  • Bakić, Jovo. Ideologije jugoslovenstva između srpskog i hrvatskog nacionalizma : 1918-1941. : sociološko-istorijska studija, (Biblioteka Polis, knj. br. 7). Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka "Žarko Zrenjanin", 2004. 599 str. ISBN 86-7284-071-2. [COBISS.SR-ID 196741383]
  • Bakić, Jovo. 2009. Extreme-Right Ideology, Practice and Supporters: Case Study of the Serbian Radical Party, Journal of Contemporary European Studies, ISSN 1478-2804, Vol. 17/No. 2, pp. 193-207. [COBISS.SR-ID 518643351]
  • Bakić, Jovo. 2010. Osvrt na srbocentrično viđenje raspada SFRJ u delu Džejmsa Gaua. Teme, Vol. XXXIV/No. 1, str. 389-394. [COBISS.SR-ID 519615127]
  • Bakić, Jovo. Jugoslavija : razaranje i njegovi tumači, (Pravna biblioteka, Edicija Studije). Beograd: Službeni glasnik: Filozofski fakultet, 2011. 714 str. ISBN 978-86-519-0983-5. [COBISS.SR-ID 187282188]
  • Bakić, Jovo. Evropska krajnja desnica 1945-2018, Beograd: Clio, 2019, 679 str.<a href="https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Јово_Бакић#cite_note-2"><span>[</span>2</a>
Вулетић је за њега Сократ! :mrgreen:
 
Вулетић је за њега Сократ! :mrgreen:

Нисам пратио лик и дело Вулетића,

осим оно што сам објави на Инста, па се прошири по мрежама.

Ипак, верујем ти да је Сократ, у односу на Команданта Јова Бакића.

Него,

шта је публиковао и режирао публициста и режисер Бокан Драгослав?
 
Нисам пратио лик и дело Вулетића,

осим оно што сам објави на Инста, па се прошири по мрежама.

Ипак, верујем ти да је Сократ, у односу на Команданта Јова Бакића.

Него,

шта је публиковао и режирао публициста и режисер Бокан Драгослав?
Где знам, ваљда ништа осим ако му снс у међувремену није нешто искеширао.
 

Back
Top