Boja kože ljudi na starim slikama

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
344.970
Kada posmatrate istorijska umetnička dela, verovatno ste impresionirani radom starih majstora, ali jedan upečatljiv detalj vam verovatno odvlači pažnju, i to na negativan način: Njihova koža. Kako to da su sveci, kraljice i kraljevi raskošno odeveni na slici, ali izgledaju kao da pate od bolesti koja im je promenila ten i dala mu zelenkastu nijansu?

Odgovor je: Podslikavanje.

Poznato i kao verdaccio, podslikavanje je pomagalo srednjovekovnim i renesansnim umetnicima da postignu prirodnije tonove kože sa ograničenom paletom boja tog vremena. Takođe, važno je uzeti u obzir da slikanje boje kože nije nimalo jednostavan posao, tako da su slikari koristili sve moguće načine da dobiju verodostojan prikaz.
Umetnici su postizali realistične nijanse i dubinu pomoću slojeva, nanošenjem jedne boje preko druge. Zelena je bio popularan izbor, jer je to bila idealna boja za podslikavanje ispod žutih ili crvenih boja, stvarajući ravnotežu između hladnih i toplih tonova.

Poznati primeri figura koje izgledaju bolešljikavo uključuju sliku "Maesta", koju je uradio Dučo di Buoninsenjaoko 1311. godine. Ova velika oltarna slika, koju je naručio grad Sijena, sastoji se od nekoliko pojedinačnih panela koji prikazuju Bogorodicu sa detetom na prestolu na prednjoj strani i priče o životu Device Marije i Isusa na poleđini. Mnogi od prisutnih svetaca koji se okupljaju oko majke i bebe imaju zelenkasti ten, ali ovaj efekat se najviše može videti kod same Marije.
Za neobični, zelenkasti ten koji se može videti na brojnim portretima je zaslužan sam proces slikanja.

Duccio Maestà, Maestà (Madonna with Angels and Saints) , 1308 – 1311
Duccio_Maestà.jpg


Maest_0_duccio_1308-11_siena_duomo.jpg


Terra verte ili "zelena zemlja" je pigment zelene gline pronađen u Italiji, koji se koristi za podslikavanje još od vremena starog Rima. Ovaj sivo-zeleni osnovni sloj bio je veoma popularan tokom italijanske renesanse, korišćen je za mnoge freske i oltarske slike. Jasan primer njegove upotrebe može se videti u londonskoj Nacionalnoj galeriji, na nedovršenoj Mikelanđelovoj slici "Bogorodica sa detetom sa Svetim Jovanom i anđelima" (oko 1497).

800px-MICHELANGELO_-_Manchester_Madonna_adjusted.JPG


Verdigris, još jedan plavkasto-zeleni pigment napravljen oksidacijom bakarnih ploča, takođe se koristio od davnina, i na kraju je nadmašio Terra verte kao osnovni materijal za podslikavanje.Toplije nijanse koje se dodaju licima i telima ljudi na portretima i figurativnim scenama često su primenjivane kao tanka, neprozirna glazura, napravljena od zgnječenih insekata ili biljaka, koje su vremenom mnogo više izbledele nego zelene i plave. Zbog toga se hladnija boja podslikavanja mnogo bolje vidi na slikama danas, posebno jer su ove nijanse napravljene od trajnijih minerala.To objašnjava zašto ljudi na brojnim portreti iz starih dana nemaju živopisne tonove koji bi se očekivali na koži.Ova tehnika je i danas široko rasprostranjena, ali veliku razliku između srednjovekovnih/renesansnih i savremenih umetnika danas, pravi sastav pigmenta.
 

Back
Top