O ognju sa moje tačke proučavanja:
Biblija često upotrebljava predodžbu večnog ognja da predoči Božiji gnev prema grehu, koji će rezultirati potpunom uništenju grešnika u grobu. Sodoma beše kažnjena "večnim ognjem" (Juda 7), tj. bila je potpuno uništena zbog zloće stanovnika. Danas je taj grad ruševina, uronjen ispod vode Mrtvog mora; ni u kom slučaju sada ne gori u ognju, šta bi bilo nužno kad bismo doslovno shvatili 'večni oganj'. Takođe je Jerusalimu pretio večni oganj Božijeg gneva, zbog greha Izraela: "onda ću raspaliti oganj na vratima njegovijem, koji će upaliti dvorove Jerusalimske i neće ga ugasiti" (Jer.17:27). Pošto je Jerusalim bio predskazana prestonica budućeg Kraljevstva (Is.2:2-4; Ps.48:2), Bog nije nameravao da mi shvatimo ovo doslovno. Velike kuće Jerusalima su izgorele ognjem (2Car.25:9), ali taj oganj nije trajao večno.
Slično; Bog je kaznio zemlju edomsku ognjem koji "Neće se gasiti ni noću ni danju, dovjeka će se dizati dim njezin, od koljena do koljena ostaće pusta… sova i gavran naseliće se u njoj… trnje će izniknuti u dvorima njihovijem" (Is.34:9-15). Budući da će biti životinja i biljaka u razrušenoj zemlji Edoma, govor o večnom ognju se mora odnositi na Božiji gnev i Njegovo potpuno uništenje tog mesta, umesto da se shvati doslovno.
Hebrejska i grčka fraza koja je prevedena "zauvek" znači striktno, "za vek". Ponekad ovo se odnosi na doslovnu beskrajnost, na primer vek Kraljevstva, ali ne uvek. Is 32:14,15 je jedan primer. "kule i stražare postaće pećine dovijeka… Dokle se ne izlije na nas duh". Ovo je jedan način razumevanja 'večnosti', 'večnog ognja'.
Opet i iznova je Božiji gnev na grehe Jerusalima i Izraela upoređen s ognjem: "gnjev moj i jarost moja izliće se na ovo mjesto (Jerusalim)…raspaliće se, i neće se ugasiti" (Jer.7:20; drugi primeri uključuju Pla.4.11 i 2Car.22:17).
Oganj je takođe povezan s Božijim sudom grehu, naročito za Hristov povratak: "Jer, gle, ide dan, koji gori kao peć, i svi će ponositi i svi koji rade bezbožno biti strnjika, i upaliće ih dan koji ide" (Mal.4.1). Kad strnjika, ili čak ljudsko telo, bude spaljeno ognjem, ono se pretvara u prah. Nemoguće je bilo koja tvar, naročito ljudsko telo, doslovno da gori zauvek. Govor o 'večnom ognju' stoga ne može doslovno da se odnosi na večno mučenje. Oganj ne može trajati zauvek ako nema šta goreti. Treba se zabeležiti da je "pakao" bačen "u jezero ognjeno" (Otk.20:14). To pokazuje da pakao nije isto što i "jezero ognjeno"; ovo predstavlja potpuno uništenje. U simboličnom stilu knjiga Otkrivenja, nam veli da će grob biti potpuno uništen, jer na kraju hiljadugodišnjice neće više biti smrti.
Ne brini !
