Quantcast

Бог је створио и зло?

Сале!

Buduća legenda
Poruka
34.299
из некакве људске логике и јесте, јер како би смо онда знали шта је Добро

И рече Господ Бог: Ето, човек поста као један од нас знајући шта је добро шта ли зло; али сада да не пружи руку своју и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до века живи.
 

Akhilleus

Ističe se
Poruka
2.569
Ima i ono o zlom duhu božijem:

Neka gospodar naš zapovedi slugama svojim koje stoje pred tobom, da potraže čoveka koji zna udarati u gusle, pa kad te napadne zli duh Božji, neka udara rukom svojom, i odlakšaće ti(1. Samuilova 16:16)

A sutradan napade Saula zli duh Božji, te prorokovaše u kući, a David mu udaraše rukom svojom u gusle kao pre: a Saulu u ruci beše koplje. (1. Samuilova 18:10)

Potom zli duh Gospodnji napade Saula kad seđaše kod kuće i držaše koplje u ruci, a David udaraše rukom o gusle. (1. Samuilova 19:9)

I sad se tu postavlja pitanje ako je Bog poznavao zlo,a poznavao ga kako i kaže u knjizi postanja i da je poznavanje dobra i zla odlika Boga on je morao da ga poznaje oduvek a ako ga je oduvek poznavao znači da je zlo večno te to dalje implicira da je ustvari poznavao zlo u sebi.Otud valjda i ovaj zli duh koji napada Saula.:eek:
 

gost 349237

Iskusan
Poruka
6.640
Zamisli da je Bog kao sunce, jer je to spomenuto i u Svetom Pismu - Bog je kao sunce koje jednako sija i pravednim i nepravednim.
E sad, kad ugreje sunce i obasja njegova svetlost, mirisno bilje, cveće ispušta najlepše mirise, ali isto tako lešine, đubre, truljadine stvaraju oduran smrad.
Stvar je u primanju. Bog svakom daje jednako, zato i jeste pravedni Bog, stvar je kako čovek koristi taj dar od Boga.
 

Akhilleus

Ističe se
Poruka
2.569
проблем је у томе што ми и не знамо шта је зло јер све што радимо мислимо да је то добро :confused:
каза исус опрости им оче јер не знају шта раде
I najveće zlo kad su činili ljudi činili su iz uverenja da je to dobro i da treba tako.Dobro i zlo su u suštini ljudska dualistička percepcija sveta.
 

Plava Planeta

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
280
Pitali su jednom jednog poglavicu negde u Africi šta je dobro a šta zlo. I on im je ovako odgovorio: “Dobro je kad mi napadnemo i opljačkamo susedno pleme. Zlo je kad oni napadnu i opljačkaju naše pleme.”

Kako vam se ovo čini? Nije li dovoljan dokaz koliko je sam odnos dobro-zlo relativan?

- - - - - - - - - -

Imate ljude koji vas teraju u zlo i negativnost, i one koji vas teraju u ljubav i dobrotu... Ali nigde nemate one koji vas uče balansu, koji je potpuno prirodan za celokupnu kreaciju, pa i za nas, već vam odvlače pažnju na to da je balans beskrajna ljubav i samo ljubav, što nikako nije tačno. Kraće rečeno, mnogo ste polarizovani. Mrzeti zlo u sebi znači mrzeti polovinu sebe samoga... totalno pogrešno.
 

Сале!

Buduća legenda
Poruka
34.299
Ne moze se tako tumaciti i zavisi sta uzimas pod zlom. Ako je zlo kada Ramzi ubije Rikon, onda to zavisi od slobodne volje Ramzija, a ne od Boga. Ako je zlo kada udari cunami, zasto bi Bog stvorio cunami da bi ti znao sta je dobro?
бог је све створио за шест дана и рече да је све добро а седми почину, дакле ми смо у седмом дану и мислим да се бог много не меша у те природне појаве.
не знам како споји цунами са злом али ајде.
пођи од кајина, убио је брата због зависти. тада је он мислио можда овако "и ја волим бога као и брат ми, а бог опет више воли брата, па ако га рокнем остаћу само ја кога ће бог волети..." можда је кајин сматрао да је учинио добро дело убивши брата, али ми из ове перспективе кажемо да је то зло што је урадио и после свега бог га отера и обезбеди до краја живота уместо да га казни на неки начин као што му је казнио оца и матер.
 

Plava Planeta

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
280
Teško je da oni na nižem nivou svesti to mogu da shvate, ali čovek je životinja kao i sve druge životinje i, ma koliko apsurdno zvučalo, kao i sve druge životinje, i ovde i na drugim planetama, nastao je kao produkt i stvaranja i evolucije, i to u odnosu 51:49 ili 50:50. Naime, duh je nastao buđenjem svesti, usled prvog impulsa, odnosno želje prve svesti (Akaše) da sve ponovo pokrene sa mrtve tačke (što sve religije nazivaju „početak“, a i u Bibliji i Kuranu piše „U početku...“), te buđenjem iz neograničenog sna izazvanog uništenjem prethodne apsolutne celine, gde je buđenjem ostalih svesti od strane Akaše zapravo došlo do ponovnog stvaranja svih svesti, odnosno duhova, deljenja univerzuma na svemir i antisvemir, odnosno duhovni i materijalni univerzum, gde je u materijalnom univerzumu, po prirodnim zakonima uspostavljenim od strane Akaše, putem evolucije, nastao život kao takav; zatim, nakon pobune i pada velikog broja svesti iz duha u materiju, veliki broj duhovnih bića ulazi u tela i imamo ovo što sada imamo: dokaz su pećinski ljudi na našoj planeti koji su bili bez svesti do jednog momenta kada su pobunjene i pale svesti ušle u njihova tela, te kada su, otprilike u istom vremenskom periodu, svi pećinski ljudi počeli da slikaju po zidovima pećina, da prave kipove i organizuju prve primitivne religije... itd. itd. Naravno, za sve one koji se bave posledicama, a ne uzrocima, naime Adamom i Evom, zmijom, čarobnim drvetom, trivijalnim tra la la pričicama, verom u krv, kao i blentavim uverenjem da će živeti večno u telu - sve ovo je špansko selo. I kreacionizam i evolucija su izašli iz iste kuhinje i ravnopravni su... i u odnosu 51:49 ili 50:50. Ko zna zna. Ko ne zna neka robuje mentalnim programima. Namaste.
 

Сале!

Buduća legenda
Poruka
34.299
Zamisli da je Bog kao sunce, jer je to spomenuto i u Svetom Pismu - Bog je kao sunce koje jednako sija i pravednim i nepravednim.
E sad, kad ugreje sunce i obasja njegova svetlost, mirisno bilje, cveće ispušta najlepše mirise, ali isto tako lešine, đubre, truljadine stvaraju oduran smrad.
Stvar je u primanju. Bog svakom daje jednako, zato i jeste pravedni Bog, stvar je kako čovek koristi taj dar od Boga.
слажем се, бог је праведан, нисам рекао да је зао, то што се његова правда коси са нашом то је друга ствар, питање је ако је бог створио све видљиво и невидљиво, да ли је створио и зло?
 

Сале!

Buduća legenda
Poruka
34.299
I najveće zlo kad su činili ljudi činili su iz uverenja da je to dobro i da treba tako.Dobro i zlo su u suštini ljudska dualistička percepcija sveta.

има и оно када ти видиш зло а ја га не видим.
барем смо овде имали примера и примера где поједини религиозни корисници виде зло и где га нема.
 

Akhilleus

Ističe se
Poruka
2.569
Zamisli da je Bog kao sunce, jer je to spomenuto i u Svetom Pismu - Bog je kao sunce koje jednako sija i pravednim i nepravednim.
E sad, kad ugreje sunce i obasja njegova svetlost, mirisno bilje, cveće ispušta najlepše mirise, ali isto tako lešine, đubre, truljadine stvaraju oduran smrad.
Stvar je u primanju. Bog svakom daje jednako, zato i jeste pravedni Bog, stvar je kako čovek koristi taj dar od Boga.
Stvar je i vrste polja ,metaforički rečeno,koje prima,dal je polje leševa,neka deponija ili polje cveća i livada i drugih biljaka.Ali opet i preterana izloženost cveća svetlosti i toploti može ih usahnuti što bi bilo iz naše perspektive zlo a s druge strana isto to može đubre i leševe pretvoriti u pepeo što iz naše vizure mož da bude dobro.
 

villaret

Veoma poznat
Banovan
Poruka
13.304
слажем се, бог је праведан, нисам рекао да је зао, то што се његова правда коси са нашом то је друга ствар, питање је ако је бог створио све видљиво и невидљиво, да ли је створио и зло?
ako je stvorio zlo onda cuci negde..ne moze da bude nesto stvoreno a da ga uopste nema .ako cuci mozemo da ga sjebemo..:D

- - - - - - - - - -

бог је све створио за шест дана и рече да је све добро а седми почину, дакле ми смо у седмом дану и мислим да се бог много не меша у те природне појаве.
не знам како споји цунами са злом али ајде.
пођи од кајина, убио је брата због зависти. тада је он мислио можда овако "и ја волим бога као и брат ми, а бог опет више воли брата, па ако га рокнем остаћу само ја кога ће бог волети..." можда је кајин сматрао да је учинио добро дело убивши брата, али ми из ове перспективе кажемо да је то зло што је урадио и после свега бог га отера и обезбеди до краја живота уместо да га казни на неки начин као што му је казнио оца и матер.
a tek kad je stvorio sve rece da je dobro..znaci tako i zlo..mora da se dogodi pa da kazes da je zlo ili dobro...neuvatljivo a to znaci da ih nema ko nesto samo po sebi..:D
 

villaret

Veoma poznat
Banovan
Poruka
13.304
мислим да данас негде чучи Добро, да смо га избацили јер смо видели да Добро ништа добро не доноси :D

ma opasna ljisica je dobro..onog momenta kad se zlo pojavi ono se povuce..i tamo bi u rupcagi crkavalo vijek vekova...ja ne znam sta moze da ga natera da proviri glavu dok zlo hara..:D
 

Peko2

Zainteresovan član
Poruka
174
Molio bih da obratimo pažnju na pojavu koja se kategoriša sa reči zlo jer tako nešta ne postoji što znači da nije ni stvoreno. Čist primer je dan i noć. Noć nije stvorena ..stvoren je dan sa svetlosti a noć je samo nedostatak svetlosti. Za one koji večito grebu po površini Bog jeste stvorio i zlo ali da znate da to nije stvoreno već je samo donekle uskraćeno ono što se naziva duhovna svetlost a praznina je duhovni mrak ili ništavilo koje se pojavljuje samo od sebe. Dakle ne okrivljujmo višu inteligenciju da je stvorila zlo jer zlo ne postoji. U bibliji piše da je Bog stvorio i zlo i dobro Isaija 45.7. samo što zlo treba shvatiti onako kako i jeste , nedostatak svetlosti, praznina i mrak i na kraju ništavilo koje ne postoji.
 

Akhilleus

Ističe se
Poruka
2.569
a tek kad je stvorio sve rece da je dobro..znaci tako i zlo..mora da se dogodi pa da kazes da je zlo ili dobro...neuvatljivo a to znaci da ih nema ko nesto samo po sebi..:D
Reče dobro veoma ali to nužno ne mora da znači da zlo postoji i da ga Bog vidi i naziva dobro može da znači da Bog govori iz eshatološke perspektive ostvarenog sveta u Hristu.Bog stvoreni svet vidi kao celinu a to znači i vreme.
 

Akhilleus

Ističe se
Poruka
2.569
Zlo, pala priroda ili loša navika

AUTOR: ADRIJANA PEJAKOVIĆ

„Doktore, zašto je, po Vašem mišljenju, ubijao nevine ljude i radio sve to zlo? “



„Za njegovo zlo ne postoji objašnjenje. On je prosto zao. “



(Dr Sam Lumis odgovara na pitanje o Majlklu Majersu, ubici-scena iz filma „Noć vještica“)


Zlo u ljudima je tema večitih rasprava. Kako i ne bi kada je zlo jedan od najvećih problema i izvora patnji čovečanstva. Pored poreza, naravno. Koliko puta smo čuli da je neko znao da bi trebalo da ispravno postupi u nekoj situaciji ali ga je „nešto“ sprečilo i navelo na pogrešan put? Navelo da povredi druge ljude. Da li su neki ljudi prosto zli i tu se ne može ništa? Da li je zlo ontološka kategorija, tj. postoji samo po sebi ili je zlo prosto nedostatak dobra? Da li se u svakom čoveku bore dobro i zlo? Da li zlo u ljudima može da se „podobri“? I od čega sve to zavisi?

Svako od nas je, bar nekad, čuo za ljude koji su počinili nezamisliva zla. Setimo se samo Hitlera. Istorija vrvi od podataka koji dokazuju da su neki ljudi spremni da urade stvari od kojih nam se diže kosa na glavi. Krvoločni vladari, sumanute vojskovođe, moderne psihopate, masovne ubice. . imaju nešto zajedničko. Radili su loše stvari. Zlo je bilo prisutno. Da li su oni oduvek bili zli? Ili su oni smatrali da su dobri i da su njihovi postupci neophodni, opravdani, u redu? A mi sami? Koliko puta smo uradili nešto loše, nanieli neko zlo sebi ili drugome? Je li taj delić zla, ma kako bio malen, neopozivno dat svakom od nas? A možda su neki dobili i malo veći zalogaj. Krenimo od početka.

Zlo kroz istoriju

Kao što vidimo, sve zvanične religije smatraju da zlo postoji kao ontološka kategorija. Dakle, zlo nije odsustvo dobra već svakako postoji, prisutno je i u nama a da ono, tj. Zlo, bude veće, zlo ima i svoje predstavnike u vidu demona-duhovnih bića koja nas nagovaraju da radimo zle stvari.

Da krenemo od definicije zla. Zlo je širok pojam koji obuhvata neprihvatljive aspekte ljudskog ponašanja i mišljenja, kojim se nanosi šteta sebi ili drugima. Zlo uključuje aspekte kao što su: mržnja, okrutnost, sebičnost. samoživost itd. Neki smatraju da je zlo prosto odsustvo dobra. Kako je zlo počelo?

Hrišćanstvo o zlu



Prema hrišćanskoj tradiciji prvi postupak koji je naneo zlo celom čovečanstvu se desio u Rajskom vrtu. Adam i Eva su zagrizli jabuku koju im je ponudila zmija i , od tada, ljudi su proterani iz raja. Više nisu mogli da uživaju u blagotetima bezbrižnog rajskog života već su morali da se suoče sa mukotrpnim zemaljskim bivstvovanjem koje uključuje i zlo. Čojek se oglušio o Božji plan da živi ne osetivši nikad muku i zlo i jedući sa Drveta Poznanja spoznao je i svoju dualističku prirodu. Na neki način, koren čovekovog zlog postupka je bilo nepoverenje koje je imao u odnosu na Božju zabranu da ne jede sa Drveta. Prekid odnosa poverenja i ljubavi sa Bogom je uslovio da čovek pati zbog svog zlog postupka. Ova biblijska priča objašnjava zlo u svetu kao posledicu prekida harmoničnog odnosa čoveka i Tvorca. Onda kada sumnjamo, ne poslušamo, oglušimo se o duhovni princip-padamo.

Naravno, postoje i druge interpretacije ove priče. Neki smatraju da ona prosto predstavlja metaforu za nužan proces čovekovog odrastanja. Ne možemo celi život provestu u raju majčinog zagrljaja. Moramo odrasti i suočiti se sa svetom. A u njemu ima zla. I druge religije su opisivale zlo kao princip proizašao iz čovekove prirode i delovanja. Mi smo nosioci Prvog grijeha i kao takvi moramo dokazati da smo dobri, mormo se trudili i zaslužiti dobro. Onda ćemo se vratiti u raj iz kojeg smo proistekli. Ovo vraćanje u doba nevinosti je put na kojem ima više trnja nego ruža. Ali tako je inače u prirodi. Kao što vidimo, sve zvanične religije smatraju da zlo postoji kao ontološka kategorija. Dakle, zlo nije odsustvo dobra već svakako postoji, prisutno je i u nama a da ono tj. zlo bude veće, zlo ima i svoje predstavnike u vidu demona-duhovnih bića koja nas nagovaraju da radimo zle stvari. Slikovita opisivanja borbe dobra i zla možemo da vidimo na zidovima mnogih crkava, manastira, katedrala. Živopisni opisi muka ljudi koji zbog svog zla gore u paklu služe kao upozorenja da ne radimo zle stvari. Naravno, ne bi trebalo takve poruke tumačiti bukvalno. Niko ne gori u užarenom kotlu poslje smrti u bukvalnom smislu, već se šalje poruka da duša poslje smrti, koja je opterećena sopstvenim zlim delima, ne može da nadje smiraj jer je progone teški osećaji krivice, kajanja itd.


Budizam i zlo

Buda je smatrao da postoje četiri osnovna razloga zbog kojih činimo zlo: žudnja, strah, ljutnja i neznanje. Dakle, smatrao je da su uzroci zla u samom čoveku, ne u spoljašnjim silama koje ga na zlo navode. Čovek se sam odlučuje na to kakve će prirode biti njegovi postupci. Slobodna volja, naravno nije negirana ni u drugim religijama, iako postoje sile koje čoveka navode na zla dela. Na kraju odlučujemo sami. Ni horda demona nas ne može uvesti u zlo ako na to sami ne pristanemo. Tako su smatrali i filozofi.

Zlo i filozofija

Pretresajući ono što su o zlu imali da kažu razni filozofi vidimo kako s fokus s zla kao spoljašnjeg entiteta koji napada čovjeka pomera ka unutrašnjosti i pitanju čovekove slobodne volje da se za njega odluči.

Sokrat je smatrao da svekoliko ljudsko zlo proističe iz neznanja. Ukoliko bismo imali nephodno znanje, ne bismo ni činili ono što je zlo. Na pitanje zašto neki ljudi, ipak, svesno čine zlo drugim ljudima, Sokrat je odgovarao da oni ne znaju da su svi ljudi međusobno povezani i da kada nekome činimo zlo, činimo ga, u stvari, samom sebi. Sokrat je izgleda, imao uverenje o međusobnoj povezanosti ljudi vrlo slično onoj biblijskoj zapovesti:“ljubi bližnjeg svog kao samog sebe. “Dakle, svi ljudi su Jedno. Povređujući druge, povređujemo sebe. Samo što to ne znamo, nismo još pronikli u ovaj duhovni princip. Sokrat je, inače, bio savremenik sv. Pavla koji je veoma cenio njegovo mišljenje, iako ga je smatrao paganinom.

Sv. Avgustin je smatrao da zlo ne postoji samo po sebi. Zlo je nedostatak dobra, zlo je nebiće. Takođe je bio uverenja da, kada bismo živeli u nekom „savršenom“ svetu, gde zlo ne postoji i nije moguće, ne bi bila moguća ni naša slobodna volja. Čovek je biće koje ima slobodnu volju, sam se odlučuje na dobro ili zlo, pa prema tome ovaj svet mora biti ovakav kakav je, jer savršen svet isključuje našu slobodnu volju. Zlo je neizbežna činjenica našeg postojanja. Kao i porez.

Spinoza je negirao antropomrfizam Boga. To znači da je smatrao da Bog nije biće, da je iznad našeg poimanja dobra i zla i prema tome, ono što nama izgleda kao zlo, to je uključeno u Božji plan jedne šire perspektive. Mi možemo nešto da tumačimo kao zlo. ali pošto ne vidimo sve aspekte stvarnosti svojim ograničenim umom, na širem planu to je takodje deo Božje promisli. Tako da zlo i dobro predstavljaju samo konstrukcije naših umova. Ono što danas smatramo dobrim za sebe, sjutra se možda neće pokazati kao dobro i obrnuto. Možemo da prihvatamo sve stvari sa distancom i mirom jer je sve relativno.

Kant je bio mišljenja da je jedino moralan odgovoran čovek slobodan čovjek. Sloboda proističe iz naše odgovornosti za sebe i druge ljude. Tek kada se moralno odlučimo i uobličimo, možemo reći da smo slobodni ljudi, koji ne robuju svojim strastima i hirovima. Tako da je zlo deo neizbežne ljudske prirode ali mi , na kraju, odlučujemo da li ćemo stati na njegovu stranu.

Pretresajući ono što su o zlu imali da kažu razni filozofi, vidimo kako se fokus sa zla kao spoljašnjeg entiteta koji napada čovjeka pomera ka unutrašnjosti i pitanju čovekove slobodne volje da se za njega odluči. Razvijajući svoja razmišljanja o zlu kroz istoriju filozofije mnogi mudri ljudi su došli do zaključka da smo za svoje zlo sami odgovorni, da je ono stvar našeg izbora, da imamo moć da se odlučimo, u svakom trenutku, kojim putem ćemo poći. Moralnost i nemoralnost na taj način postaju pounutrene, odnosno stvar naše savesti i srca. Izgleda da zlo otjelovljeno u liku đavola možda samo predstavlja našu projekciju onih mračnih dubina koje se nalaze u nama. Znajući sve to, zašto se ipak onda odlučujemo za zlo? Što ne napravimo ispravan izbor?
 

Akhilleus

Ističe se
Poruka
2.569
Zlo i filozofija

Pretresajući ono što su o zlu imali da kažu razni filozofi vidimo kako s fokus s zla kao spoljašnjeg entiteta koji napada čovjeka pomera ka unutrašnjosti i pitanju čovekove slobodne volje da se za njega odluči.

Sokrat je smatrao da svekoliko ljudsko zlo proističe iz neznanja. Ukoliko bismo imali nephodno znanje, ne bismo ni činili ono što je zlo. Na pitanje zašto neki ljudi, ipak, svesno čine zlo drugim ljudima, Sokrat je odgovarao da oni ne znaju da su svi ljudi međusobno povezani i da kada nekome činimo zlo, činimo ga, u stvari, samom sebi. Sokrat je izgleda, imao uverenje o međusobnoj povezanosti ljudi vrlo slično onoj biblijskoj zapovesti:“ljubi bližnjeg svog kao samog sebe. “Dakle, svi ljudi su Jedno. Povređujući druge, povređujemo sebe. Samo što to ne znamo, nismo još pronikli u ovaj duhovni princip. Sokrat je, inače, bio savremenik sv. Pavla koji je veoma cenio njegovo mišljenje, iako ga je smatrao paganinom.

Sv. Avgustin je smatrao da zlo ne postoji samo po sebi. Zlo je nedostatak dobra, zlo je nebiće. Takođe je bio uverenja da, kada bismo živeli u nekom „savršenom“ svetu, gde zlo ne postoji i nije moguće, ne bi bila moguća ni naša slobodna volja. Čovek je biće koje ima slobodnu volju, sam se odlučuje na dobro ili zlo, pa prema tome ovaj svet mora biti ovakav kakav je, jer savršen svet isključuje našu slobodnu volju. Zlo je neizbežna činjenica našeg postojanja. Kao i porez.

Spinoza je negirao antropomrfizam Boga. To znači da je smatrao da Bog nije biće, da je iznad našeg poimanja dobra i zla i prema tome, ono što nama izgleda kao zlo, to je uključeno u Božji plan jedne šire perspektive. Mi možemo nešto da tumačimo kao zlo. ali pošto ne vidimo sve aspekte stvarnosti svojim ograničenim umom, na širem planu to je takodje deo Božje promisli. Tako da zlo i dobro predstavljaju samo konstrukcije naših umova. Ono što danas smatramo dobrim za sebe, sjutra se možda neće pokazati kao dobro i obrnuto. Možemo da prihvatamo sve stvari sa distancom i mirom jer je sve relativno.

- - - - - - - - - -

Kant je bio mišljenja da je jedino moralan odgovoran čovek slobodan čovjek. Sloboda proističe iz naše odgovornosti za sebe i druge ljude. Tek kada se moralno odlučimo i uobličimo, možemo reći da smo slobodni ljudi, koji ne robuju svojim strastima i hirovima. Tako da je zlo deo neizbežne ljudske prirode ali mi , na kraju, odlučujemo da li ćemo stati na njegovu stranu.

Pretresajući ono što su o zlu imali da kažu razni filozofi, vidimo kako se fokus sa zla kao spoljašnjeg entiteta koji napada čovjeka pomera ka unutrašnjosti i pitanju čovekove slobodne volje da se za njega odluči. Razvijajući svoja razmišljanja o zlu kroz istoriju filozofije mnogi mudri ljudi su došli do zaključka da smo za svoje zlo sami odgovorni, da je ono stvar našeg izbora, da imamo moć da se odlučimo, u svakom trenutku, kojim putem ćemo poći. Moralnost i nemoralnost na taj način postaju pounutrene, odnosno stvar naše savesti i srca. Izgleda da zlo otjelovljeno u liku đavola možda samo predstavlja našu projekciju onih mračnih dubina koje se nalaze u nama. Znajući sve to, zašto se ipak onda odlučujemo za zlo? Što ne napravimo ispravan izbor?

Psihologija zla

Čovek je dobar, najviše teži samoostvarenju i ljubavi, a zlo se javlja kao iskrivljenje na tom putu, kako pogrešan metod kojim se želi postići taj isti cilj. Za humaniste, ljudi koji rade zle stvari zapravo na izvitoperen i izopačen način žele da postignu iste ciljeve koje i svi drugi

Raspravljajući , kroz istoriju, da li je čovek po prirodi dobar ili zao, psiholozi su bili različitih stavova i mišljenja. Frojd je u čoveku video jedno animalno stvorenje kome je primarno da zadovolji svoje seksualne i agresivne nagone, a kojeg zajednica primorava da umnogome odstupi od svojih želja, da bi ljudi uopšte mogli ostati zajedno i ostvariti zajednicu. Ova pesimistička slika prave čovekove prirode progonila je Frojda skoro do smrti, kada je u poznoj starosti malo ublažio svoj stav. Jung je, sa druge strane, verovao da su svakom čoveku zapravo najvažniji oni impulsi koji ga vode samoostvarenju tj. individuaciji. Suština života je dostizanje harmonije sa sobom i prirodom. Jung je verovao u dobrog čovjeka, kao i humanistički orjentisani psiholozi. Frankl, Rodzers, From. . . Čovek je dobar, najviše teži samoostvarenju i ljubavi, a zlo se javlja kao iskrivljenje na tom putu, kako pogrešan metod kojim se želi postići taj isti cilj. Za humaniste, ljudi koji rade zle stvari, zapravo, na izvitoperen i izopačen način žele da postignu iste ciljeve koje i svi drugi ljudi, ljubav, poštovanje, smoostvarenje, povezanost. Ali, pošto su bili povređeni i doživeli mnogo zala sami, oni zlo proizvode i prenose dalje kao jedini način da postognu ono što svi želimo. Ali, to nije ispravan put, pa takvi ljudi pate i iz patnje se ponovo radja zlo. Začaran krug. Ne verujem da je postojao ijedan serijski ubica a da je imao divan život, ispunjen ljubavlju i razumevanjem. Obično su takve osobe i same bile žrtve zlostavljanja, zanemarivanja i svakojakih užasa. Naravno, to nije opravdanje za zlo. Ali je objašnjenje. Postoje i ljudi koji su svoju patnju preobratili u svoju najvišu vrednost. Koje patnja nije prozlila, već podobrila.

- - - - - - - - - -

Spominjani psiholog Viktor Frankl, koji je bio osnivač logoterapije tj. terapije smislom, i sam je prošao kroz koncentracioni logor. U logoru je izgubio svoje najbliže. Najstašnije ljudsko iskustvo. On ga je iskoristio da pomogne mnogim ljudima koji su izgubili smisao života ili imaju neke druge psihološke probleme. Njegov stav je bio da svako, i u najtežoj životnoj situaciji, ima izbor da li da se odluči za dobro ili zlo. On se odlučio za dobro. Iako je pretrpeo najveće zlo. Verovao je u ljude. Kao i Hristos koji je u Bibliji rekao: “Kao bogovi ste:“Ljudi, dakle imaju tu božansku moć, pitanje je kako će je iskoristiti.

Zlo i nedostatak empatije


U svojoj knjizi“Psihologija zla“ britanski psiholog Sajmon Baron Koen smatra da je zlo nedostatak empatije. Empatija je naša sposobnost da se uživimo i zamislimo kako se oseća drugo ljudsko biće. Što imamo manje empatije, to ćemo više biti zli,to jest manje ćemo moći da osetimo kako se drugi ljudi osećaju u raznim situacijama. Onda ćemo, bez posebne griže savesti, moći da ih povređujemo. Uzroci ovakvih ponašanja su, prema Koenu, u vaspitanju, genetici, lošoj sredini u kojoj dete odrasta. Bitno je da znamo da se svi nalazimo na jednom kontinuumu empatije, imamo je manje ili više i u odnosu na to smo više okrenuti dobru ili zlu. Dobra vest je da se empatija uči ako je nemamo dovoljno. Kada nam drugi ljudi postanu važni dobijamo stvari za koje nismo znali da postoje, a za kojima smo bezuspješno tragali na putu bavljanja zlom. Biti dobar je mnogo lepše.

Da bismo utvrdili svoju meru zla, potrebno je da se zagledamo duboko u sebe. To nije lako. Često svoje zlo projektujemo na druge ljude, pa smatramo lošim kod ljudi, upravo one naše osobine od kojih sami bežimo

- - - - - - - - - -

Zlo i fragmentacija ličnosti

Psiholog Robin Skiner je smatrao da su ljudi dobrog mentalnog zdravlja dobri, tolerantni ljudi jer su svesni povezanosti svih ljudi u Jedno. “Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe. “Izgleda da važi i danas. Po njemu, zlo nastupa onda kada sebi ne priznajemo svoje loše osobine, kada ih guramo pod tepih. Mentalno zdravlje je stvar harmonije izmedju različitih delova naše ličnosti i u redu je da imamo i dobre i loše strane. Ako poričemo ove loše, postajemo neintegisani i samim tim smo skloni da činimo zlo, jer ne priznajemo istinu sebi. Na kraju i jedno ima za djavola je Diabolis tj. “onaj koji cepa na djelove. “Ako možemo da vidimo svoju nefragmentisanost, onda smo već na dobrom putu da svoje zlo otklonimo. Zli ljudi nisu u stanju da svoje zlo kao takvo vide, zato i rade zle stvari. Dakle, za svako zlo postoji objašnjenje, ono je uglavnom stvar nedostatka ljubavi, povezanosti, razumevanja drugih itd. Ali time zlo ne dobija opravdanje. Na kraju sami odlučujemo o tome kakvi ćemo biti. Neki ljudi su kroz patnju postali mučitelji, neki svetitelji. Za nas je dovoljno da se ponekad zagledamo u sebe i da dopustimo da nas naši iskreni uvidi „ucelove“ tj. učine celim. Na kraju, to je ono što riječ holy ili sveti znači. Onaj koji je celi, integrisani, potpun, Jedno sa drugim ljudima i Bogom. Jer na kraju, svi smo Jedno. Dobro je znati to
 

Сале!

Buduća legenda
Poruka
34.299
Molio bih da obratimo pažnju na pojavu koja se kategoriša sa reči zlo jer tako nešta ne postoji što znači da nije ni stvoreno. Čist primer je dan i noć. Noć nije stvorena ..stvoren je dan sa svetlosti a noć je samo nedostatak svetlosti. Za one koji večito grebu po površini Bog jeste stvorio i zlo ali da znate da to nije stvoreno već je samo donekle uskraćeno ono što se naziva duhovna svetlost a praznina je duhovni mrak ili ništavilo koje se pojavljuje samo od sebe. Dakle ne okrivljujmo višu inteligenciju da je stvorila zlo jer zlo ne postoji. U bibliji piše da je Bog stvorio i zlo i dobro Isaija 45.7. samo što zlo treba shvatiti onako kako i jeste , nedostatak svetlosti, praznina i mrak i na kraju ništavilo koje ne postoji.
По тој аналогији можеш рећи одсуство зла је добро.
Као што су ватра и вода љути противници, а свет једноставно не може да функционише без једног

- - - - - - - - - -

И Пеко заборавио си да је Бог раставио светлост од таме и да светлост назва дан, а таму назва ноћ.
 

Guede

Poznat
Poruka
8.749
из некакве људске логике и јесте, јер како би смо онда знали шта је Добро

И рече Господ Бог: Ето, човек поста као један од нас знајући шта је добро шта ли зло; али сада да не пружи руку своју и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до века живи.
Zar nije jasno da je Bog stvorio sve, i da sve zna ?
 
Top