deo prvi - blogovi
subota popodne,najuporniji klikcu na forum vec satima.dobro je nisam ni ja najgora,ljudi su vec krenuli da postuju
i blog kao najveci novitet.
do kraja veceri nakupi se blogova,ne zna se.
a ja vec pocinjem da mislim – pa ***** mu mater,jesam li ja jedna od ovih sto su shvatili koja je sustina bloga ( tipa kacenje dnevnih aktivnosti, omiljenih slika, pesama,misil,tupljenje - sto je inace moja omiljena aktivnosti, itd…) ili smo ipak mi u krivu pa blog na krstarici ipak sluzi za ponavljanje bezbroj tema sa svastare i gomile drugih pdf ( tipa koje su vam boje carape, kakve gace nosite, sta trenutno slusate,gledate,radite itd
).
ok nije zvaka za seljaka.sada iskreno verujem da ce blogovi potrajati nekoliko nedelja,da ce adminu da pukne film od spamova i da ce blogovi zavrsiti podjednako neslavno kao i potpisi nekada davno.
secaju se svi potpisa,zar ne?
tu je svako stavljao sta je stigao – od slika,preko celokupnih reci pesama, smajlija,romana u bukvalnom smislu reci,ljubavnih poruka i slicno.i doso admin.,skinuo potpise,svi se kao bunili no prica se,kako to obicno biva,neslavno zavrsila.
Predvidjam slicnu sudbinu ovim atraktivnim, ali bojim se pogresno shvacenim blogovima.
________________________________________________________________________________________________________
deo drugi - forum i jedan kisni dan
petak popodne,napolju lije kisa.
a ja onako krajnje inteligentno uvek ostavljam poslove za poslednji dan.dok sam stigla do stanice farmerke su mi mokre do kolena,a patike pune vode.
Scena 1 u autobusu:
u autobusu sedam pored nekog coveka koji samo sto nije zaspao.covek se nije kupao bar nedelju dana.gde meni uvek takvi zapadnu…kako mu klone glava,ili kako se pomeri mene zapahne miris (smrad) znoja…u autobusu svi prozori zatvoreni,ne daj boze da neko otvori – jos niko nije umro od ustajalog vazduha,a od promaje inace jeste
i stizem na zeleni venac,odem do centra,obavim sta moram i krenem da se bavim usput dilemom koja me muci danima – kupiti knjigu sa gaudijevim kompletnim radovima ili kartu za koncert muse.stvar je sto imam pare i za jedno i drugo,ali iz principa necu da budem rasipnik.merim kvantitativne i kvalitativne prednsoti jednog i drugog,i teska srca odlucujem se za gaudija.
Scena 2 u autobusu:
guzva neka,ja nasla jedino mesto i srecno ga zauzimam ( a to je ostalo jos iz perioda sankcija kada je autobus isao na sat vremena,i kada si srecan kada udjes u autobus,a ako zauzmes mesto,uh,onda si na konju).
Sreca je bila kratkog roka,dok se minut kasnije nisam osvestila i shvatila ko sedi pored mene.covek u crvenoj sintetickoj trenerci,avaj zle sudbine,koji je opet neokupan i u precniku od dva metra siri svoja isparavanja u vidu crnog luka i skorenih stroka.crni luk je super,al brate operi zube i uzmi orbit.covek je visok 1.90,a siri nego visi.dupe mu ko sovjetski savez,a i sujeta.siri dnevne novine,visoko edukativnog karaktera i krajnje informativnog i validnog sadrzaja – pravdu,rasirio se i krece da cita.razlaktao se covek,naslonio na mene,zauzeo svojom zadnjicom pola mog sedista i cita.meni ruka polako ili sigurno krece da trne i da me boli.ja se prevrcem i koprcam na sedistu,on me samo gleda i ne pada mu na pamet da svoj sovjetski savez pomeri sa moje teritorije.a ja sa mojim gaudijem od par kila,promrzla i u patikama punim vode nemam nameru da ustanem.
i u tim trenucima tihe borbe i protesta protiv sovjetskog saveza i njegovog lakta, setih se teme sa foruma.teme o debelim ljudima gde sam rekla da bi svim ekstremno debelim trebalo naplacivati duplu kartu,pa nek se siri koliko hoce.i naravno tu sam ja ispala bezobrazna u ocima laznih moralista,ali sledeci put kada sednu pored nekog xxxxl lika koji zaudara na lukac i nekupanje valjda ce se sertiti mojih mudrih reci
za sve hejtere koje mrzi da citaju sustina je sledeca:
- kupila sam skupu knjigu i sad mi trebaju pare za koncert,kako bi bilo lepo kad bi svako prilozio po pedeset dinara
- higijena je zakon
- debeli treba da plate prevoz u skladu sa svojom tezinom.
subota popodne,najuporniji klikcu na forum vec satima.dobro je nisam ni ja najgora,ljudi su vec krenuli da postuju
i blog kao najveci novitet.
do kraja veceri nakupi se blogova,ne zna se.
a ja vec pocinjem da mislim – pa ***** mu mater,jesam li ja jedna od ovih sto su shvatili koja je sustina bloga ( tipa kacenje dnevnih aktivnosti, omiljenih slika, pesama,misil,tupljenje - sto je inace moja omiljena aktivnosti, itd…) ili smo ipak mi u krivu pa blog na krstarici ipak sluzi za ponavljanje bezbroj tema sa svastare i gomile drugih pdf ( tipa koje su vam boje carape, kakve gace nosite, sta trenutno slusate,gledate,radite itd
). ok nije zvaka za seljaka.sada iskreno verujem da ce blogovi potrajati nekoliko nedelja,da ce adminu da pukne film od spamova i da ce blogovi zavrsiti podjednako neslavno kao i potpisi nekada davno.
secaju se svi potpisa,zar ne?
tu je svako stavljao sta je stigao – od slika,preko celokupnih reci pesama, smajlija,romana u bukvalnom smislu reci,ljubavnih poruka i slicno.i doso admin.,skinuo potpise,svi se kao bunili no prica se,kako to obicno biva,neslavno zavrsila.
Predvidjam slicnu sudbinu ovim atraktivnim, ali bojim se pogresno shvacenim blogovima.
________________________________________________________________________________________________________
deo drugi - forum i jedan kisni dan
petak popodne,napolju lije kisa.
a ja onako krajnje inteligentno uvek ostavljam poslove za poslednji dan.dok sam stigla do stanice farmerke su mi mokre do kolena,a patike pune vode.
Scena 1 u autobusu:
u autobusu sedam pored nekog coveka koji samo sto nije zaspao.covek se nije kupao bar nedelju dana.gde meni uvek takvi zapadnu…kako mu klone glava,ili kako se pomeri mene zapahne miris (smrad) znoja…u autobusu svi prozori zatvoreni,ne daj boze da neko otvori – jos niko nije umro od ustajalog vazduha,a od promaje inace jeste
i stizem na zeleni venac,odem do centra,obavim sta moram i krenem da se bavim usput dilemom koja me muci danima – kupiti knjigu sa gaudijevim kompletnim radovima ili kartu za koncert muse.stvar je sto imam pare i za jedno i drugo,ali iz principa necu da budem rasipnik.merim kvantitativne i kvalitativne prednsoti jednog i drugog,i teska srca odlucujem se za gaudija.
Scena 2 u autobusu:
guzva neka,ja nasla jedino mesto i srecno ga zauzimam ( a to je ostalo jos iz perioda sankcija kada je autobus isao na sat vremena,i kada si srecan kada udjes u autobus,a ako zauzmes mesto,uh,onda si na konju).
Sreca je bila kratkog roka,dok se minut kasnije nisam osvestila i shvatila ko sedi pored mene.covek u crvenoj sintetickoj trenerci,avaj zle sudbine,koji je opet neokupan i u precniku od dva metra siri svoja isparavanja u vidu crnog luka i skorenih stroka.crni luk je super,al brate operi zube i uzmi orbit.covek je visok 1.90,a siri nego visi.dupe mu ko sovjetski savez,a i sujeta.siri dnevne novine,visoko edukativnog karaktera i krajnje informativnog i validnog sadrzaja – pravdu,rasirio se i krece da cita.razlaktao se covek,naslonio na mene,zauzeo svojom zadnjicom pola mog sedista i cita.meni ruka polako ili sigurno krece da trne i da me boli.ja se prevrcem i koprcam na sedistu,on me samo gleda i ne pada mu na pamet da svoj sovjetski savez pomeri sa moje teritorije.a ja sa mojim gaudijem od par kila,promrzla i u patikama punim vode nemam nameru da ustanem.
i u tim trenucima tihe borbe i protesta protiv sovjetskog saveza i njegovog lakta, setih se teme sa foruma.teme o debelim ljudima gde sam rekla da bi svim ekstremno debelim trebalo naplacivati duplu kartu,pa nek se siri koliko hoce.i naravno tu sam ja ispala bezobrazna u ocima laznih moralista,ali sledeci put kada sednu pored nekog xxxxl lika koji zaudara na lukac i nekupanje valjda ce se sertiti mojih mudrih reci
za sve hejtere koje mrzi da citaju sustina je sledeca:
- kupila sam skupu knjigu i sad mi trebaju pare za koncert,kako bi bilo lepo kad bi svako prilozio po pedeset dinara
- higijena je zakon
- debeli treba da plate prevoz u skladu sa svojom tezinom.
