Eto, prošlo je dosta vremena otkako nisam bio na ovim stranicama, i pre svega hteo bi da se izvinim a i zahvalim blogerima koji su me ispoštovali i posetili moj blog(tu pre svega mislim na mizacu,123 loncar,LadyDydy,ljilja...), koji su mi svojim komentarima dali veliku podršku, a ja im nisam uzvratio ili odgovorio i zahvalio na njihovoj podršci.
Dragi moji blogeri, sve ređe dolazim na blog(mada me to ne opravdava), ali već duže vreme primećujem sukobe na ovim stranicama.Želja za uvredama i potcenjivanjima nečijih želja da iskažu svoje misli, kao i svoja osećanja, su me naterale da se distanciram.
Ne znam, možda grešim, ja sam ovo mesto uvek video kao mesto gde se mašta ostvaruje.Mesto gde će blogeri pisanom reči izreći svoje misli, a ostali ih podržati i pomoći.
Ne znam, kao što rekoh,možda grešim.Inače uvek pogrešno procenjujem situcije, a ponekad i osobe.
Danas, posle dužeg vremena, ponovo dođoh i posle par blogova opet ta želja za sukobom,sujetom, šta li.
Mada moram da priznam da sam pročitao fenomenalne stihove koje je naspisao ,,faraon˝.Imresioniran sam.Svaka čast.Hteo sam da komentarišem na njegovom blogu , ali pošto sam odlučio da napišem ovaj tekst nisam hteo da se ponavljam.
Vidim da se ponovo pojavila i mary47 za koje imam samo reči hvale.Inače ona ima velike zasluge što sam odlučio da svoje skromne reči podelim ovde.
Pre nekih pet godina sam slučajno naletio na krstaricu i blogove.I prve stihove koje sam pročitao bile su njene.
Morao sam to podeliti sa svojim velikim prijateljem, kojeg neću ovde imenovati jer imamo džentlmenski sporazum da ne komentarišemo međusobno naša skromna ostvarenja na blogu.
I njega je, kao i u ostalom i mene, inspirisala legendarna mary47.
Ovim tekstom nisam hteo da otvorim novu polemiku, već nadu da ću već sutra videti blogove sa rečima koji će samo pružati ruku ohrabrenja
Dragi moji blogeri, sve ređe dolazim na blog(mada me to ne opravdava), ali već duže vreme primećujem sukobe na ovim stranicama.Želja za uvredama i potcenjivanjima nečijih želja da iskažu svoje misli, kao i svoja osećanja, su me naterale da se distanciram.
Ne znam, možda grešim, ja sam ovo mesto uvek video kao mesto gde se mašta ostvaruje.Mesto gde će blogeri pisanom reči izreći svoje misli, a ostali ih podržati i pomoći.
Ne znam, kao što rekoh,možda grešim.Inače uvek pogrešno procenjujem situcije, a ponekad i osobe.
Danas, posle dužeg vremena, ponovo dođoh i posle par blogova opet ta želja za sukobom,sujetom, šta li.
Mada moram da priznam da sam pročitao fenomenalne stihove koje je naspisao ,,faraon˝.Imresioniran sam.Svaka čast.Hteo sam da komentarišem na njegovom blogu , ali pošto sam odlučio da napišem ovaj tekst nisam hteo da se ponavljam.
Vidim da se ponovo pojavila i mary47 za koje imam samo reči hvale.Inače ona ima velike zasluge što sam odlučio da svoje skromne reči podelim ovde.
Pre nekih pet godina sam slučajno naletio na krstaricu i blogove.I prve stihove koje sam pročitao bile su njene.
Morao sam to podeliti sa svojim velikim prijateljem, kojeg neću ovde imenovati jer imamo džentlmenski sporazum da ne komentarišemo međusobno naša skromna ostvarenja na blogu.
I njega je, kao i u ostalom i mene, inspirisala legendarna mary47.
Ovim tekstom nisam hteo da otvorim novu polemiku, već nadu da ću već sutra videti blogove sa rečima koji će samo pružati ruku ohrabrenja
Naravno da će biti tekstova koje preferiraš, u to sam sigurna.
