Konstantin Veliki
Buduća legenda
- Poruka
- 28.302
A da je tek Andric ziv i dobio nagradu.
Tek bi onda bi Muje otisli na nebo.
Tek bi onda bi Muje otisli na nebo.
-
- Popularno:
- Вилијам Бернс, директор ЦИА: Постоји...
- Izrael izvršio vazdušni napad; čule su...
- Zelenskom stavljena meta na čelo; "Boj...
- Jedna studija je dovela u vezu veličinu...
- poznata srpska voditeljka pronađena...
- Због чега сте на Крсти?
- Ima li pesma ovog pevača da nije...
- najduža reč u srpskom jeziku
- Dejvid i ja
- Kafana: Zvezdane staze
"BLIC" у хајци на Србског нобеловца!!!
- Začetnik teme Барышников
- Datum pokretanja
lil_moon
Iskusan
- Poruka
- 6.941
"ALIDA BREMER: Kakvu poruku svijetu šalje Odbor za dodjelu Nobelove nagrade dajući ju čovjeku koji je negirao genocid u Srebrenici?
...
Kamo su nestali višegradski muslimani?
U Višegradu se Handke pitao: „Kako je takav neobuzdani teror mogao divljati nad većinski muslimanskim, za rat već odavno dobro naoružanim stanovništvom, koje je povrh toga još imalo vlast u svojim rukama?” Time je autor polemizirao sa zapadnim novinarima, prije svega dovodeći u pitanje jedan izvještaj New York Timesa, prema kojem su srpske milicije provodile teror u Višegradu. Handke u to ne vjeruje. Da prilikom njegovog „Ljetnog dodatka” u Višegradu više nije bilo muslimana, to ga pak uopće ne čudi, a zapravo se ipak morao upitati kamo su nestali ti tako „dobro naoružani” muslimani?
Ali, kritika zapadnog novinarstva i zapadnih demokracija, uključujući i zapadni način života, važniji su mu od logičnih pitanja. Time se Peter Handke profilirao kao jedan od prvih koji su trasirali put danas raširenom pojmu „lažljivi mediji” – bez obzira što su i ekspertize Međunarodnog tribunala u Haagu potvrdile izvještaje novinara i bez obzira na činjenicu da je u ratovima na području bivše Jugoslavije život izgubilo 57 novinara. Činjenice, dakako, nisu bitne za Balkan, tako je rekao jednom u jednom intervjuu, Balkanu se čovjek može približiti „samo kroz fikciju”. A to je on onda obilato činio.
Jedan od njegovih najvećih protivnika bio je njemački slavni kritičar Marcel Reich-Ranicki koji je rano shvatio da su obožavatelji Handkea „neka vrsta vjerske zajednice” i kojemu Handke nikad nije mogao oprostiti negativnu kritiku, tako da je već 1980. na Reich-Ranickom iskušao prekoračenje granice politički korektnoga napravivši ga bijesnim psom u jednom svom djelu (Die Lehre der Sainte-Victoire): „… kako je u svojoj krvožednosti, koja je možda u Getu još pojačana, izgubio svako rasno obilježje i bio ogledni primjerak samo još u narodu krvnika”. Nakon smrti kritičara on je napisao: „To mi je zamjereno kao antisemitizam, ali tomu sam se mogao samo čuditi.”
...
Da, u trenutnom moru loših vijesti ova iz Stockholma je logično zaoštravanje. Peter Handke, koji je izreku „Srbi svi i svuda” uzeo ozbiljno, nazvao je Hrvate prezirno „katolički ustaški Srbi” i pitao se „trebaju li bosanski muslimani koji govore srpskohrvatski i potječu od Srba biti narod”. I to u tekstu u kojem je izražavao sumnju u izvještaje o Srebrenici. „I zašto umjesto istraživanja uzroka … ponovo ništa drugo nego gola, pohotna prodaja činjenica i prividnih činjenica koju diktira tržište?” Kritika tržišta je važnija od genocida, on vidi dalje nego svi novinari, on je više shvatio nego sve žrtve, žrtve lažu skupa s medijima, ali ako to mora biti onda veliki pjesnik povlači svoje riječi ili ih upakira u mistificirajuće uljepšavanje. Pritom mu je jasno da stalno nekoga mora označavati kao fašistu, čime njegova uzvišena umjetnička pozicija, koja ga izdiže iznad svih tih glupana i prosječnih ljudi koji ga ne slave, dobiva snažnu pozu pravednosti: „Pravda za Srbiju!” kaže on lapidarno.
I upravo taj, zbog svoje jezične virtuoznosti slavljeni pisac, rekao je u jednom intervjuu: „Najodvratnije riječi Savezne Republike dolaze od novinara”. A on je bio taj koji je srpskoj televiziji u Rambouilletu izjavio: „Ono što su Srbi doživjeli u zadnjih pet, još više, osam godina, to nije doživio ni jedan narod u Europi u ovom stoljeću. Za to nema kategorije. Kod Židova, postoje kategorije, o tomu se može govoriti. Ali kod Srba – to je tragedija bez razloga. To je skandal.” Njegov način da govori o „Srbima”, „Nijemcima” ili „Židovima” kao kolektivnim subjektima izvrsno je jednom analizirao bosanski autor Dževad Karahasan. Njemu bi uostalom, po mom mišljenju, više pristajala Nobelova nagrada za književnost nego Peteru Handkeu. Isto kao i jednom drugom Handkeovom oponentu, srpskom autoru Bori Ćosiću. Ali, Odbor za dodjelu Nobelove nagrade vjerojatno ljude sa Balkana isto tako ne uzima ozbiljno kao i najnoviji dobitnik Nobelove nagrade. I to je jedan déjà vu."
https://fenix-magazin.de/alida-brem...covjeku-koji-je-negirao-genocid-u-srebrenici/
...
Kamo su nestali višegradski muslimani?
U Višegradu se Handke pitao: „Kako je takav neobuzdani teror mogao divljati nad većinski muslimanskim, za rat već odavno dobro naoružanim stanovništvom, koje je povrh toga još imalo vlast u svojim rukama?” Time je autor polemizirao sa zapadnim novinarima, prije svega dovodeći u pitanje jedan izvještaj New York Timesa, prema kojem su srpske milicije provodile teror u Višegradu. Handke u to ne vjeruje. Da prilikom njegovog „Ljetnog dodatka” u Višegradu više nije bilo muslimana, to ga pak uopće ne čudi, a zapravo se ipak morao upitati kamo su nestali ti tako „dobro naoružani” muslimani?
Ali, kritika zapadnog novinarstva i zapadnih demokracija, uključujući i zapadni način života, važniji su mu od logičnih pitanja. Time se Peter Handke profilirao kao jedan od prvih koji su trasirali put danas raširenom pojmu „lažljivi mediji” – bez obzira što su i ekspertize Međunarodnog tribunala u Haagu potvrdile izvještaje novinara i bez obzira na činjenicu da je u ratovima na području bivše Jugoslavije život izgubilo 57 novinara. Činjenice, dakako, nisu bitne za Balkan, tako je rekao jednom u jednom intervjuu, Balkanu se čovjek može približiti „samo kroz fikciju”. A to je on onda obilato činio.
Jedan od njegovih najvećih protivnika bio je njemački slavni kritičar Marcel Reich-Ranicki koji je rano shvatio da su obožavatelji Handkea „neka vrsta vjerske zajednice” i kojemu Handke nikad nije mogao oprostiti negativnu kritiku, tako da je već 1980. na Reich-Ranickom iskušao prekoračenje granice politički korektnoga napravivši ga bijesnim psom u jednom svom djelu (Die Lehre der Sainte-Victoire): „… kako je u svojoj krvožednosti, koja je možda u Getu još pojačana, izgubio svako rasno obilježje i bio ogledni primjerak samo još u narodu krvnika”. Nakon smrti kritičara on je napisao: „To mi je zamjereno kao antisemitizam, ali tomu sam se mogao samo čuditi.”
...
Da, u trenutnom moru loših vijesti ova iz Stockholma je logično zaoštravanje. Peter Handke, koji je izreku „Srbi svi i svuda” uzeo ozbiljno, nazvao je Hrvate prezirno „katolički ustaški Srbi” i pitao se „trebaju li bosanski muslimani koji govore srpskohrvatski i potječu od Srba biti narod”. I to u tekstu u kojem je izražavao sumnju u izvještaje o Srebrenici. „I zašto umjesto istraživanja uzroka … ponovo ništa drugo nego gola, pohotna prodaja činjenica i prividnih činjenica koju diktira tržište?” Kritika tržišta je važnija od genocida, on vidi dalje nego svi novinari, on je više shvatio nego sve žrtve, žrtve lažu skupa s medijima, ali ako to mora biti onda veliki pjesnik povlači svoje riječi ili ih upakira u mistificirajuće uljepšavanje. Pritom mu je jasno da stalno nekoga mora označavati kao fašistu, čime njegova uzvišena umjetnička pozicija, koja ga izdiže iznad svih tih glupana i prosječnih ljudi koji ga ne slave, dobiva snažnu pozu pravednosti: „Pravda za Srbiju!” kaže on lapidarno.
I upravo taj, zbog svoje jezične virtuoznosti slavljeni pisac, rekao je u jednom intervjuu: „Najodvratnije riječi Savezne Republike dolaze od novinara”. A on je bio taj koji je srpskoj televiziji u Rambouilletu izjavio: „Ono što su Srbi doživjeli u zadnjih pet, još više, osam godina, to nije doživio ni jedan narod u Europi u ovom stoljeću. Za to nema kategorije. Kod Židova, postoje kategorije, o tomu se može govoriti. Ali kod Srba – to je tragedija bez razloga. To je skandal.” Njegov način da govori o „Srbima”, „Nijemcima” ili „Židovima” kao kolektivnim subjektima izvrsno je jednom analizirao bosanski autor Dževad Karahasan. Njemu bi uostalom, po mom mišljenju, više pristajala Nobelova nagrada za književnost nego Peteru Handkeu. Isto kao i jednom drugom Handkeovom oponentu, srpskom autoru Bori Ćosiću. Ali, Odbor za dodjelu Nobelove nagrade vjerojatno ljude sa Balkana isto tako ne uzima ozbiljno kao i najnoviji dobitnik Nobelove nagrade. I to je jedan déjà vu."
https://fenix-magazin.de/alida-brem...covjeku-koji-je-negirao-genocid-u-srebrenici/
lil_moon
Iskusan
- Poruka
- 6.941
Šta kaže austrijski zakon, može li se imati pasoš druge države ?
Konstantin Veliki
Buduća legenda
- Poruka
- 28.302
Ne, ali i Austrija poznatim za odredjene usluge daje austriski pasos a ne tera njih da vrate stari.
lil_moon
Iskusan
- Poruka
- 6.941
Za koje usluge ?
Konstantin Veliki
Buduća legenda
- Poruka
- 28.302
Razlicito, ako komisija austriska resi da si ti uradio vazne usluge Austriji dobijes drzavljanstvo, bez da moras vratiti staro.
Isto vazi kad te 7 godina ne uhvate za duplim pasosom, tako da Handke ako ima pasos vec iz 90tih sigurno nece morati dati austriski.
lil_moon
Iskusan
- Poruka
- 6.941
"Peter Handke, kontroverzni austrijski pisac i dobitnik Nobelove nagrade za književnost, pored već ustanovljenih problematičnih velikosrpskih aspiracija tokom '90-ih godina, za sobom vuče još jedan problem - pasoš Savezne Republike Jugoslavije.
Naime, kako piše The Intercept, tokom 1999. godine, u vrijeme početka pada režima Slobodana Miloševića, NATO bombardovanja, ali i u vrijeme piščevih najglasnijih pravdanja poteza zvaničnog Beograda od 1991. do tada, Handke je na poklon dobio pasoš SRJ, a čini se i jugoslavensko državljanstvo.
U vrijeme bombardovanja SRJ, Handke je u Austriji priređivao predstavu kojom je kritikovao stav Zapada prema Miloševiću i srpskoj politici. Također, njome je kritikovao nadolazeće ili već podignute optužnice protiv srpskog rukovodstva, uključujući Miloševića, a zbog ratnih zločina počinjenih u regiji.
Dana 15. juna 1999. godine, sedam dana nakon prikazivanja predstave, Handke je dobio pasoš SRJ od Ambasade SRJ u Beču. pasoši se izdaju samo državljanima, što navodi na zaključak da je Handke proglašen državljaninom SRJ.
Kako je pasoš otkriven. Naime, Austrijska nacionalna biblioteka kreirala je arhivu tekstova i fotografija koji te tiču Handkeovog života i djela. Tokom pretraživanja arhive, novinari The Intercepta uočili su fotografiju koja se nalazila u sklopu zbirke koju je biblioteci poklonio Hans Widrich, bivši glasnogovornik muzičkog festivala u Salzburgu.
Naime, njemu je Handke poklonio neke svoje tekstove i pasoše. Kada je u pitanju jugoslavenski pasoš, Widrich tvrdi da mu je Handke obrazložio njegovo postojanje kao način da u srbijanskim hotelima plati manje račune, jer je država u to vrijeme strancima zaista naplaćivala hotelske usluge skuplje nego državljanima.
Ali nije sve tako jednostavno. S obzirom na njegove veze s Miloševićem, a i pošto je Jugoslavija u to vrijeme bila država pod potpunom kontrolom režima, sasvim je moguće da je Handke pasoš dobio "preko reda" upravo zahvaljujući stavu kojeg je imao o ratovima u bivšoj Jugoslaviji.
The intercept je sačuvao fotografiju pasoša, a Widrich je redakciju zamolio da se ona ne objavljuje. Ipak, ugledni magazin je odlučio objaviti kontroverzni lični dokument, uz još jedan indikativan zaključak - tokom ponovne provjere sadržaja Handkeove zbirke u Austrijskoj nacionalnoj biblioteci, novinari magazina su primijetili da je fotografija pasoša uklonjena.
U svojim kontroverznim knjigama “A Journey to the Rivers” i “Summer Addendum to a Winter’s Journey", nobelovac izražava sumnju u broj ubijenih muslimana u BiH, a poigrava se i sa hipotezom da su nakrvavije masakre u Sarajevu nisu počinili pripadnici VRS nego branitelji grada."
http://www.uskinfo.ba/vijest/nagrad...e-od-milosevica-dobio-pasos-jugoslavije/65347
Naime, kako piše The Intercept, tokom 1999. godine, u vrijeme početka pada režima Slobodana Miloševića, NATO bombardovanja, ali i u vrijeme piščevih najglasnijih pravdanja poteza zvaničnog Beograda od 1991. do tada, Handke je na poklon dobio pasoš SRJ, a čini se i jugoslavensko državljanstvo.
U vrijeme bombardovanja SRJ, Handke je u Austriji priređivao predstavu kojom je kritikovao stav Zapada prema Miloševiću i srpskoj politici. Također, njome je kritikovao nadolazeće ili već podignute optužnice protiv srpskog rukovodstva, uključujući Miloševića, a zbog ratnih zločina počinjenih u regiji.
Dana 15. juna 1999. godine, sedam dana nakon prikazivanja predstave, Handke je dobio pasoš SRJ od Ambasade SRJ u Beču. pasoši se izdaju samo državljanima, što navodi na zaključak da je Handke proglašen državljaninom SRJ.
Kako je pasoš otkriven. Naime, Austrijska nacionalna biblioteka kreirala je arhivu tekstova i fotografija koji te tiču Handkeovog života i djela. Tokom pretraživanja arhive, novinari The Intercepta uočili su fotografiju koja se nalazila u sklopu zbirke koju je biblioteci poklonio Hans Widrich, bivši glasnogovornik muzičkog festivala u Salzburgu.
Naime, njemu je Handke poklonio neke svoje tekstove i pasoše. Kada je u pitanju jugoslavenski pasoš, Widrich tvrdi da mu je Handke obrazložio njegovo postojanje kao način da u srbijanskim hotelima plati manje račune, jer je država u to vrijeme strancima zaista naplaćivala hotelske usluge skuplje nego državljanima.
Ali nije sve tako jednostavno. S obzirom na njegove veze s Miloševićem, a i pošto je Jugoslavija u to vrijeme bila država pod potpunom kontrolom režima, sasvim je moguće da je Handke pasoš dobio "preko reda" upravo zahvaljujući stavu kojeg je imao o ratovima u bivšoj Jugoslaviji.
The intercept je sačuvao fotografiju pasoša, a Widrich je redakciju zamolio da se ona ne objavljuje. Ipak, ugledni magazin je odlučio objaviti kontroverzni lični dokument, uz još jedan indikativan zaključak - tokom ponovne provjere sadržaja Handkeove zbirke u Austrijskoj nacionalnoj biblioteci, novinari magazina su primijetili da je fotografija pasoša uklonjena.
U svojim kontroverznim knjigama “A Journey to the Rivers” i “Summer Addendum to a Winter’s Journey", nobelovac izražava sumnju u broj ubijenih muslimana u BiH, a poigrava se i sa hipotezom da su nakrvavije masakre u Sarajevu nisu počinili pripadnici VRS nego branitelji grada."
http://www.uskinfo.ba/vijest/nagrad...e-od-milosevica-dobio-pasos-jugoslavije/65347
Konstantin Veliki
Buduća legenda
- Poruka
- 28.302
Kako sam reko koga nisu uhvatili 7 godina da ima dvojno, on je pomilovan.
lil_moon
Iskusan
- Poruka
- 6.941
Pa i Milošević je Handkeu dao pasoš, moguće i državljanstvo, mada on negira državljanstvo , a pasoš ne može negirati jer je pasoš dospio u javnost.
. Čisto sumnjam da je od MUP-a Austrije tražio odobrenje za Miloševićev pasoš.
"Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Austrije pokrenulo je ranije provjeru tog slučaja.
– Ko dobrovoljno stiče strano državljanstvo, gubi time, u osnovi, austrijsko. Da se ne bi izgubilo austrijsko državljanstvo, potrebno je, prije uzimanja drugog pasoša, pisanim putem zatražiti dozvolu i dobiti odobrenje – navode iz MUP-a."
- Poruka
- 29.366
Brkatu Muniru staviti u komisuju za dodelu Nobela.
http://www.politika.rs/sr/clanak/439585/Majke-Srebrenice-traze-da-se-Handkeu-oduzme-Nobelova-nagrada
Sve to treba tući usranom motkom po gubavom licu.
http://www.politika.rs/sr/clanak/439585/Majke-Srebrenice-traze-da-se-Handkeu-oduzme-Nobelova-nagrada
Sve to treba tući usranom motkom po gubavom licu.
На прву сам и ја помислио да је нешто већа територија од 23%
Оно ситуација кад даш себи звучно име, да ти на тежини јер писаца немаш.
FDDD
Poznat
- Poruka
- 8.723
Ma... mozda nisu ni trebali odvajati one autobuse sto su otisli ka Tuzli.
- Poruka
- 29.366
Naravno da nisu.Sledeći put neće.
lil_moon
Iskusan
- Poruka
- 6.941
"Kako navode austrijski mediji, a prenosi Tanjug, jedan neimenovani visoki zvaničnik je povodom priče o pasošu i Handkeu dodao da cela situacija podseća na slučaj bivšeg austrijskog sportiste Andreasa Goldbegera.
“Skijaš je tada uzeo srpsko državljanstvo, ali je brzo promenio odluku”, ukazao je neimenovani izvor u Ministarstvu unutrašnjih poslova."
...
"Peter Handke je pre dve godine gostovao u Novom Sadu na otvaranju 11. Prosefesta.
“Ne kajem se ni danas zbog stavova o Srbiji devedesetih. Ja sam hteo da napišem ono što sam video i osećao tada. Nemam ni kajanje, niti korist od svega toga. I danas mislim da sam to gramatički i ritmički dobro uradio. Mene je zapravo tada užasno nerviralo to što su svi o problemu Balkana pisali unisonim žurnalističkim jezikom. Niko nije govorio o ljudima koji su stajali duž ulica i prodavali benzin u plastičnim flašama da bi kupili osnovne životne namirnice, nije govorio o životima ljudi koji su se svakodnevno borili sa hiljadu i jednim nereševim problemom pukog opstanka. Mislim da je problem bio u tome što sam ja o svemu tome progovorio na svom poetskom jeziku i to je smetalo zapadu jer je on govorio svojim žurnalističkim jezikom. Napravio sam sebi problem, ali to meni nije bio problem, u stvari, bio je, ali plodonosan za mene jer – nema umetnosti bez problema. Ne volim taj žurnalistički jezik, a mnogi pisci danas pišu kao novinari. To je katastrofa”, ispričao je tada.
Tada mu je uručena i nagrada “Milovan Vidaković”."
https://www.nasiusvetu.com/izdvajam...osloven-austrijska-policija-istrazuje-slucaj/
Idiote jedan, što nisi došao ovamo da vidiš kako profesorica književnosti prodaje kućnu biblioteku na pijaci.
Žalosna stvar a opet sitnica u odnosu na masovne grobnice po BiH.
“Skijaš je tada uzeo srpsko državljanstvo, ali je brzo promenio odluku”, ukazao je neimenovani izvor u Ministarstvu unutrašnjih poslova."
...
"Peter Handke je pre dve godine gostovao u Novom Sadu na otvaranju 11. Prosefesta.
“Ne kajem se ni danas zbog stavova o Srbiji devedesetih. Ja sam hteo da napišem ono što sam video i osećao tada. Nemam ni kajanje, niti korist od svega toga. I danas mislim da sam to gramatički i ritmički dobro uradio. Mene je zapravo tada užasno nerviralo to što su svi o problemu Balkana pisali unisonim žurnalističkim jezikom. Niko nije govorio o ljudima koji su stajali duž ulica i prodavali benzin u plastičnim flašama da bi kupili osnovne životne namirnice, nije govorio o životima ljudi koji su se svakodnevno borili sa hiljadu i jednim nereševim problemom pukog opstanka. Mislim da je problem bio u tome što sam ja o svemu tome progovorio na svom poetskom jeziku i to je smetalo zapadu jer je on govorio svojim žurnalističkim jezikom. Napravio sam sebi problem, ali to meni nije bio problem, u stvari, bio je, ali plodonosan za mene jer – nema umetnosti bez problema. Ne volim taj žurnalistički jezik, a mnogi pisci danas pišu kao novinari. To je katastrofa”, ispričao je tada.
Tada mu je uručena i nagrada “Milovan Vidaković”."
https://www.nasiusvetu.com/izdvajam...osloven-austrijska-policija-istrazuje-slucaj/
Idiote jedan, što nisi došao ovamo da vidiš kako profesorica književnosti prodaje kućnu biblioteku na pijaci.
Žalosna stvar a opet sitnica u odnosu na masovne grobnice po BiH.
- Poruka
- 29.366
Ono kao Kanadski Institut za izučavanje genocida.На прву сам и ја помислио да је нешто већа територија од 23%
Оно ситуација кад даш себи звучно име, да ти на тежини јер писаца немаш.
Kad ono osnivači Mujo i Haso iz Vankuvera,jedan nosi prtljag na železničkoj a drugi na socijali.
- Poruka
- 29.366
Šta imaš ti od škole Šefika?
Паметан је Хандке
-----------------------
---------------------
Мало шта кажу познати (ал` стварно) из БиХ
НЕЛЕ КАРАЈЛИЋ: Хандке је наш, Срби сада имају двојицу Нобеловаца
Петер Хандке је добио Нобелову награду за књижевност. Јеси ли читао нешто од њега и како ти видиш целу фрку која се подигла око њега?
– Кад сам чуо да је Хандке добио Нобелову награду помислио сам да Андрић више није једини српски писац који ју је добио. Имамо два наша Нобеловца, један је Иво Андрић, а други је Петер Хандке. Читао сам неке његове књиге и морам да признам д аје то, оно што кажу, тешка литература. Али сам Хандкеа упознавао не само кроз литературу, већ и кроз сценарије за филмове, гледао сам те филмове, као и представе, пратио сам и темељно његово страствено ангажовање – не за српски народ – него за истину! Та целина коју је он направио у мојој глави о себи, потпуно ме је омађијала. Мислим да је он данас једна од тих неколико живих… Како год се зову – интелектуалци, људи од речи, који ходају овом планетом.
То што је он добио Нобелову награду значи да у том комитету још има људи са кичмом. Јер његова политичка страст не би требала да буде никакав проблем за одређивање његовог литерарног дела. По тој логици ми се требали одрећи Пабла Пикаса јер се зна да је имао контакт са Стаљином. Титу је радио етикете за вино које је пио. Пошто је био комуниста треба, значи, да се негира рад највећег сликара 20. века. Исто тако је и Чарли Чаплин био сумњив. Иако је тврдио кад су га испитивали у Америци да није, али шта ће друго и рећи (смех). Та фрка која се дигла око Хандкеа је још једна политичка игранка оних којима је криво што је он награђен јер су били уверени да њхови спинови о српском народу може да траје вечно. Е, *******, не може. Морају да дођу неки конкретни докази. Оно што је величанствено код Хандкеа је што је стао на страну принципа. дубоко сам уверен да би он то урадио и да су били у питању неки други народи, а не Срби. Да су они неправедно кажњени од стране 19 најјачих земаља света. Чак и да није у праву, то је величанствено. А јесте у праву!
https://srbin.info/kultura/nele-karajlic-handke-je-nas-srbi-sada-imaju-dvojicu-nobelovaca/
-----------------------
---------------------
Мало шта кажу познати (ал` стварно) из БиХ
НЕЛЕ КАРАЈЛИЋ: Хандке је наш, Срби сада имају двојицу Нобеловаца
Петер Хандке је добио Нобелову награду за књижевност. Јеси ли читао нешто од њега и како ти видиш целу фрку која се подигла око њега?
– Кад сам чуо да је Хандке добио Нобелову награду помислио сам да Андрић више није једини српски писац који ју је добио. Имамо два наша Нобеловца, један је Иво Андрић, а други је Петер Хандке. Читао сам неке његове књиге и морам да признам д аје то, оно што кажу, тешка литература. Али сам Хандкеа упознавао не само кроз литературу, већ и кроз сценарије за филмове, гледао сам те филмове, као и представе, пратио сам и темељно његово страствено ангажовање – не за српски народ – него за истину! Та целина коју је он направио у мојој глави о себи, потпуно ме је омађијала. Мислим да је он данас једна од тих неколико живих… Како год се зову – интелектуалци, људи од речи, који ходају овом планетом.
То што је он добио Нобелову награду значи да у том комитету још има људи са кичмом. Јер његова политичка страст не би требала да буде никакав проблем за одређивање његовог литерарног дела. По тој логици ми се требали одрећи Пабла Пикаса јер се зна да је имао контакт са Стаљином. Титу је радио етикете за вино које је пио. Пошто је био комуниста треба, значи, да се негира рад највећег сликара 20. века. Исто тако је и Чарли Чаплин био сумњив. Иако је тврдио кад су га испитивали у Америци да није, али шта ће друго и рећи (смех). Та фрка која се дигла око Хандкеа је још једна политичка игранка оних којима је криво што је он награђен јер су били уверени да њхови спинови о српском народу може да траје вечно. Е, *******, не може. Морају да дођу неки конкретни докази. Оно што је величанствено код Хандкеа је што је стао на страну принципа. дубоко сам уверен да би он то урадио и да су били у питању неки други народи, а не Срби. Да су они неправедно кажњени од стране 19 најјачих земаља света. Чак и да није у праву, то је величанствено. А јесте у праву!
https://srbin.info/kultura/nele-karajlic-handke-je-nas-srbi-sada-imaju-dvojicu-nobelovaca/
lil_moon
Iskusan
- Poruka
- 6.941
Od tebe nije ništa normalno ni očekivati. Nevolja je što oni za koje se misli da imaju mozga nisu mnogo bolji od tebe.
- Poruka
- 29.366
Lepo te pitam šta imaš o škole?
Василиј Зајцев
Elita
- Poruka
- 18.895
Како Цитаделица пени на Хандкеа
Хахаххахахахахахахахахахахах
Хахаххахахахахахахахахахахах
lil_moon
Iskusan
- Poruka
- 6.941
Nelogično je da ti pitaš za školu, niti si školovan, niti poštuješ školu.
- Poruka
- 29.366
Jesi završila osmoljetku?
Још мало познатих (ал` стварно) из БиХ 
lil_moon
Iskusan
- Poruka
- 6.941
Ja uvijek pjenim kad mi neko pokušava prodati rog za svijeću
Naprosto ne volim bezobrazluk, bahato je vrijeđati nekome inteligenciju.Ovaj Hadke, ne tiče me se, jasno mi je da je čovjek iskompleksiran, pošto je sebi centar svemira solidarisao se sa sličnim tipom Miloševićem.
A Komitet za Nobelovu nagradu je ponizio Nobelovu nagradu i žrtve velikosrpske agresije, među žrtvama su i Srbi, stradali i raseljeni.
Кме, кме, кмеееееееее
-------------------------
Кустурица: Хандке не пристаје на крах морала, као ни ми Срби
У Андрићграду је вечерас одржано предавање на тему „Петер Хандке — апостол истине“.
О добитнику овогодишње награде за књижевност Петеру Хандкеу, његовом односу према српском народу и разлозима због којих је нападан, како у Федерацији БиХ тако и у појединим европским круговима, говорио је идејни творац Андрићграда и прослављени српски и светски режисер Емир Кустурица.
Није случајно да се о нобеловцу Хандкеу говорило у Институту који носи име славног нобеловца Иве Андрића. Ту симболику Кустурица је посебно нагласио као основ везе Хандкеа и Срба.
Подсетио је на мало знану чињеницу — да је УДБА чинила све да спречи да Андрић добије Нобелову награду, али да није успела, баш као што ни центри моћи на Западу нису спречили Нобелов комитет да додели Нобелову награду за књижевност Хандкеу, истакавши да награду није добио због идеолошких уверења, већ зато што су његова дела тријумф уметности.
„Хандке не пристаје на крах морала, и то је оно што га је приближило нама Србима“, рекао је Кустурица.
Хандкеа посебно издваја чињеница што је у тешким временима боравио како на Космету тако и у Републици Српској, што је писао о Србима, тражио за њих истину и уравнотежени приступ на Западу. Због тога је трпео и трпи недобронамерне критике и неосноване нападе.
„Како је Хандке добио Нобелову награду за књижевност, тако је то додатни разлог да никада не признамо такозвану независност Косова“, поручио је Кустурица.
Напади којима је Хандке изложен, посебно након што је обелодањено да је добитник Нобелове награде за књижевност, исти су или барем слични нападима којима је свих ових година изложен и Кустурица, те не чуди што је неко приметио да су Кустурица и Хандке браћа по уметности и страдању, пренела је Радио-телевизија Републике Српске.
-------------------------
Кустурица: Хандке не пристаје на крах морала, као ни ми Срби
У Андрићграду је вечерас одржано предавање на тему „Петер Хандке — апостол истине“.
О добитнику овогодишње награде за књижевност Петеру Хандкеу, његовом односу према српском народу и разлозима због којих је нападан, како у Федерацији БиХ тако и у појединим европским круговима, говорио је идејни творац Андрићграда и прослављени српски и светски режисер Емир Кустурица.
Није случајно да се о нобеловцу Хандкеу говорило у Институту који носи име славног нобеловца Иве Андрића. Ту симболику Кустурица је посебно нагласио као основ везе Хандкеа и Срба.
Подсетио је на мало знану чињеницу — да је УДБА чинила све да спречи да Андрић добије Нобелову награду, али да није успела, баш као што ни центри моћи на Западу нису спречили Нобелов комитет да додели Нобелову награду за књижевност Хандкеу, истакавши да награду није добио због идеолошких уверења, већ зато што су његова дела тријумф уметности.
„Хандке не пристаје на крах морала, и то је оно што га је приближило нама Србима“, рекао је Кустурица.
Хандкеа посебно издваја чињеница што је у тешким временима боравио како на Космету тако и у Републици Српској, што је писао о Србима, тражио за њих истину и уравнотежени приступ на Западу. Због тога је трпео и трпи недобронамерне критике и неосноване нападе.
„Како је Хандке добио Нобелову награду за књижевност, тако је то додатни разлог да никада не признамо такозвану независност Косова“, поручио је Кустурица.
Напади којима је Хандке изложен, посебно након што је обелодањено да је добитник Нобелове награде за књижевност, исти су или барем слични нападима којима је свих ових година изложен и Кустурица, те не чуди што је неко приметио да су Кустурица и Хандке браћа по уметности и страдању, пренела је Радио-телевизија Републике Српске.
Slične teme
