Blago Velfa ipak opljačkali nacisti?

[Nina]

Blago Velfa, najstarije još uvek postojeće plemićke porodice u Evropi, nesumnjivo je jedno od najvažnijih crkvenih blaga srednjeg veka. Obuhvata 44 remek dela srednjovekovne crkvene umetnosti: relikvijari, krstovi, slike svetaca – filigranski gravirani zlatom i srebrom, i optočeni sedefom, kristalima i slonovačom.
Dragocene predmete moguće je videti u Berlinu. Ponovo je otvoreno pitanje da li je Fondacija za prusku kulturnu baštinu (SPK) zaista njihov zakoniti vlasnik ili su te umetnine opljačkali nacisti.

Slučaj je izgledao jasan: tokom nacističke ere, blago Velfa prodao je pruskoj državi konzorcijum jevrejskih trgovaca umetninama iz Frankfurta, koji su ga 1929. kupili od plemićke kuće. Posle Drugog svetskog rata postalo je vlasništvo Fondacije za prusku kulturnu baštinu.

Pre deset godina Savetodavna komisija za ukradenu umetnost, odlučila je da blago Velfa nije opljačkano. Očigledno da taj stručni savet nije pronašao nikakve dokaze da su nacisti iznudili prodaju umetnina od vlasnika. Tužba potomaka pred američkim sudovima za vraćanje blaga Velfa odbačena je 2023. godine.

Jevrejski naslednici podneli su zahtev za restituciju 2008. godine. Usledilo je pravno natezanje. Fondacije za prusku kulturnu baštinu procenila je vrednost blaga na sto miliona evra, a naslednici koji su se žalili na 260 miliona.

 

[Nina]

 

[Nina]

Zatim su dokumenti koji su 2022. pronađeni u Državnom arhivu pokrajine Hesen izazvali sumnju da prodaja blaga Velfa nije bila baš tako dobrovoljna kao što se ranije pretpostavljalo.
Alis Koh, jevrejskoj suvlasnici koja je posedovala četvrtinu blaga Velfa, 1935. godine isplaćeno je milion i 115.000 rajhsmaraka, ali je ta suma od nje odmah iznuđena kao „porez na bekstvo iz Rajha“.
Ranije nepoznati dokument pokazuje da je Alis Koh isplatila porez na bekstvo iz Rajha u visini od preko milion rajhsmaraka. Bez njega ne bi uspela da pobegne iz nacističke Nemačke. Samo četiri dana nakon obaveštenja o porezu, Alis Koh je to platila, dobila potvrdu od poreske uprave i – mogla je da pobegne.

Hoće li slučaj ponovo biti otvoren?

Komisija za ukradenu umetnost može ponovo da otvori slučaj samo ako se Fondacija za prusko kulturno nasleđe složi sa tim.
Da bi to pokrenula, Fondacija mora ponovo da kontaktira Komisiju, kao i advokate potomaka Alis Koh – „da razjasne nerešena pitanja“.
Iako u Nemačkoj još uvek ne postoji zakon o restituciji, zemlja je posvećena osnovnim načelima Vašingtonske deklaracije iz 1998. godine. Prema njima, za umetnine koje su opljačkali nacisti potrebno je pronaći „pravedna i poštena rešenja“.
To je do sada bio zadatak Komisije. Ubuduće će o spornim predmetima odlučivati arbitražni (piše rts)

https://twitter.com/x/status/1207443447520669701