Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 36.041
Gubici V ustaskog zdruga u borbama za Livno iznose oko 200 poginulih ustasa . ....
Revizionisti uprono pokusavaju da ''dokazu'' kako partizani i ustase uopste nisu ratovali, nego da su ''saradjivali'', a i kada su ratovali to su bili ''fingirane borbe''.....
200 poginulih ustasa od strane partizana je daleko od ''fingirane borbe''...
Livno se nalazi u Zapadnoj Hercegovini, a taj kraj je poznat kao ustaski. Cela ustaska obrana koja je obezbedjivala logore u NDH ( Jasenovac, Gradiska...) je bilo skoro kompletna iz Zapadne Hercegovine, a vecina glavesina iz NDH je takodje bila iz ovog kraja.
Ustase sa uspostavljanjem NDH pocinju zlocine u Zapadnoj Hecegovini gde su pobili oko 1300 Srba. Ti zlocini nisu smeli da sponove, partizani su odlucili sa osvoje Livno to ustasko uporiste, da bi sprecili nove zlocine, a Livno je samo po sebi i vazno stratesko mesto.
Narodni zbor u oslobodjenom Livnu avgust 1942
Prvi napad na ustaški garnizon Livno izvele su Prva i Treća proleterska od 4. do 7. avgusta 1942, tokom pohoda proleterskih brigada u Bosansku Krajinu. Od tada je Livno predstavljalo jedno od središta slobodne teritorije. Usled svog značaja, Livno je bilo glavni cilj operacije Dinara italijanske 2. armije. Nakon usklađivanja okupatora iz pet pravaca Livno je ponovo okupirano 23. oktobra 1942. U mestu je ponovo uspostavljen garnizon ustaške Crne legije.
Druga proleterska divizija ponovo je oslobodila Livno likvidiravši ovaj i okolne ustaške garnizone tokom borbi 4-16. decembra 1942. Tako je Livno ponovo priključeno slobodnoj teritoriji. Do ponovne okupacije došlo je 5. marta 1943, tokom operacije Vajs II, kada su u grad ušli delovi nemačke 369. legionarske divizije. Nakon toga Livno je bilo slobodno od 2. oktobra do 6. decembra 1943. (do operacije Citen). Konačno je oslobođeno napadom Devete dalmatinske divizije 10. oktobra 1944.
Tito sa Pekom Dapcevicem i Jovom Vukoticem 15.decembra 1942 Livno
Bitka za Livno 1942
Ustase su dobro organizovale odbranu Livna, : opasele su ga ispletenom bodljikavom zicom i bunkerima od gvozda i betona, rasporedjenim na oko 100 metara razdaljine jedan od drugog.Ustase su bile u boljoj i zavidnoj situaciji, dobro zaklonjeni u svojim sklonistima,
„Макар сви гаће на жици оставили, у град морамо продријети" — заповиједио је јасно и одлучно командант 2. батаљона Саво Дрљевић. У борбу је одмах уведена и 2. чета, па су сад све три чете једновремено пошле у напад и направиле пролаз. Том приликом се нарочито истакао одважни десетар 3. чете Панто Пекић, сељак из Крњица. Затим је батаљон између бункера и преко ровова продро у град. .. Простор између чета 2. батаљона био је рашчишћен и непријатељ се туда није више могао кретати. Послије тога је непријатељска одбрана око града почела да попушта и да се ломи на више мјеста. Дејства 2. батаљона пренијета су на непријатеља који се бранио на правцима наступања снага 2. дивизије. Након ликвидације артиљерије и борних кола ступили су у дејство минобацачи чете пратећих оруђа 4. бригаде, са ватрених положаја из рејона манастира Горице и творнице цемента. Њихове мине су прецизно погађале непријатељске ватрене тачке, уништавале их једну за другом и приморавале браниоца да напушта положаје. Тада су и борци 2. батаљона изашли из зграда и непријатеља нападали с леђа, док је овај одступао. И убрзо су се нашли у стрељачком строју осталих бораца 2. пролетерске дивизије и са њима наставили борбу до коначног ослобођења Ливна, тј. до 15. децембра увече. Преостале усташке снаге покушале су да се пробију за Дувно. Дивизијска артиљерија је ефикасно помагала дејства наших јединица и за вријеме док су ове гониле непријатеља. ...
. Сусрет бораца других јединица с борцима 2. батаљона у Ливну био је топао и дирљив. А како и не би био такав када је мало ко вјеровао у то да ће борци 2. батаљона издржати читав један дан у ливањском котлу. А борци тог батаљона, исцрпени и уморни, али духом и моралом јаки, с правом су се могли поносити СВОЈИМ удЈелом у ОВОЈ ПОбједи. Док су се борбе за чишћење града приводиле крају, 5. батаљон је, са посједнутих положаја, дочекивао непријатељске дијелове који су одступали и потпуно их разбио. Усташе, које се нијесу надале да ће и на том правцу, на тим положајима и у то вријеме, наићи на наше снаге, биле су неспремне ма за какав отпор. Бјежали су на разне стране, остављајући на бојном пољу велики број мртвих и рањених, све наоружање и опрему. Сличну судбину је доживио и непријатељ који је из Шујице надирао према Ливну — њега је дочекао батаљон 2. далматинске бригаде на Боровој глави.9 Врховни командант је високо оцијенио залагање и успјех јединица у борбама око Ливна, нарочиго прегалаштво и храброст 2. батаљона 4. пролетерске бригаде. Бригада као цјелина и њен командант Радован Вукановић посебно, добили су признање и у двјема емиоијама радио-станице „Слободна Југославија".
Borba se vodila za svaki metar zemlje, ustase su se fanaticno branile, ali su na kraju porazeni, i Livno je bilo slobodno.
Tu sada ima prica da su partizani poubijali zarobljene ustase, a inace Slavko Goldstein je izjavio - svaki sud bi inace ustase i ovako i onako osudi na smrt.
1992 opet se vodila jedna bitka za Livno....ali to je druga prica
https://sr.wikipedia.org/wiki/Борбе_за_Ливно_1942.
http://www.yugopapir.com/2017/07/bitka-za-livno-cedomir-minderovic-o.html
http://www.znaci.net/00001/183.htm
http://znaci.net/00001/148.pdf
Ustase broje svoje poslednje dane u Livnu...
Revizionisti uprono pokusavaju da ''dokazu'' kako partizani i ustase uopste nisu ratovali, nego da su ''saradjivali'', a i kada su ratovali to su bili ''fingirane borbe''.....
200 poginulih ustasa od strane partizana je daleko od ''fingirane borbe''...
Livno se nalazi u Zapadnoj Hercegovini, a taj kraj je poznat kao ustaski. Cela ustaska obrana koja je obezbedjivala logore u NDH ( Jasenovac, Gradiska...) je bilo skoro kompletna iz Zapadne Hercegovine, a vecina glavesina iz NDH je takodje bila iz ovog kraja.
Ustase sa uspostavljanjem NDH pocinju zlocine u Zapadnoj Hecegovini gde su pobili oko 1300 Srba. Ti zlocini nisu smeli da sponove, partizani su odlucili sa osvoje Livno to ustasko uporiste, da bi sprecili nove zlocine, a Livno je samo po sebi i vazno stratesko mesto.
Narodni zbor u oslobodjenom Livnu avgust 1942
Prvi napad na ustaški garnizon Livno izvele su Prva i Treća proleterska od 4. do 7. avgusta 1942, tokom pohoda proleterskih brigada u Bosansku Krajinu. Od tada je Livno predstavljalo jedno od središta slobodne teritorije. Usled svog značaja, Livno je bilo glavni cilj operacije Dinara italijanske 2. armije. Nakon usklađivanja okupatora iz pet pravaca Livno je ponovo okupirano 23. oktobra 1942. U mestu je ponovo uspostavljen garnizon ustaške Crne legije.
Druga proleterska divizija ponovo je oslobodila Livno likvidiravši ovaj i okolne ustaške garnizone tokom borbi 4-16. decembra 1942. Tako je Livno ponovo priključeno slobodnoj teritoriji. Do ponovne okupacije došlo je 5. marta 1943, tokom operacije Vajs II, kada su u grad ušli delovi nemačke 369. legionarske divizije. Nakon toga Livno je bilo slobodno od 2. oktobra do 6. decembra 1943. (do operacije Citen). Konačno je oslobođeno napadom Devete dalmatinske divizije 10. oktobra 1944.
Tito sa Pekom Dapcevicem i Jovom Vukoticem 15.decembra 1942 Livno
Bitka za Livno 1942
Ustase su dobro organizovale odbranu Livna, : opasele su ga ispletenom bodljikavom zicom i bunkerima od gvozda i betona, rasporedjenim na oko 100 metara razdaljine jedan od drugog.Ustase su bile u boljoj i zavidnoj situaciji, dobro zaklonjeni u svojim sklonistima,
„Макар сви гаће на жици оставили, у град морамо продријети" — заповиједио је јасно и одлучно командант 2. батаљона Саво Дрљевић. У борбу је одмах уведена и 2. чета, па су сад све три чете једновремено пошле у напад и направиле пролаз. Том приликом се нарочито истакао одважни десетар 3. чете Панто Пекић, сељак из Крњица. Затим је батаљон између бункера и преко ровова продро у град. .. Простор између чета 2. батаљона био је рашчишћен и непријатељ се туда није више могао кретати. Послије тога је непријатељска одбрана око града почела да попушта и да се ломи на више мјеста. Дејства 2. батаљона пренијета су на непријатеља који се бранио на правцима наступања снага 2. дивизије. Након ликвидације артиљерије и борних кола ступили су у дејство минобацачи чете пратећих оруђа 4. бригаде, са ватрених положаја из рејона манастира Горице и творнице цемента. Њихове мине су прецизно погађале непријатељске ватрене тачке, уништавале их једну за другом и приморавале браниоца да напушта положаје. Тада су и борци 2. батаљона изашли из зграда и непријатеља нападали с леђа, док је овај одступао. И убрзо су се нашли у стрељачком строју осталих бораца 2. пролетерске дивизије и са њима наставили борбу до коначног ослобођења Ливна, тј. до 15. децембра увече. Преостале усташке снаге покушале су да се пробију за Дувно. Дивизијска артиљерија је ефикасно помагала дејства наших јединица и за вријеме док су ове гониле непријатеља. ...
. Сусрет бораца других јединица с борцима 2. батаљона у Ливну био је топао и дирљив. А како и не би био такав када је мало ко вјеровао у то да ће борци 2. батаљона издржати читав један дан у ливањском котлу. А борци тог батаљона, исцрпени и уморни, али духом и моралом јаки, с правом су се могли поносити СВОЈИМ удЈелом у ОВОЈ ПОбједи. Док су се борбе за чишћење града приводиле крају, 5. батаљон је, са посједнутих положаја, дочекивао непријатељске дијелове који су одступали и потпуно их разбио. Усташе, које се нијесу надале да ће и на том правцу, на тим положајима и у то вријеме, наићи на наше снаге, биле су неспремне ма за какав отпор. Бјежали су на разне стране, остављајући на бојном пољу велики број мртвих и рањених, све наоружање и опрему. Сличну судбину је доживио и непријатељ који је из Шујице надирао према Ливну — њега је дочекао батаљон 2. далматинске бригаде на Боровој глави.9 Врховни командант је високо оцијенио залагање и успјех јединица у борбама око Ливна, нарочиго прегалаштво и храброст 2. батаљона 4. пролетерске бригаде. Бригада као цјелина и њен командант Радован Вукановић посебно, добили су признање и у двјема емиоијама радио-станице „Слободна Југославија".
Borba se vodila za svaki metar zemlje, ustase su se fanaticno branile, ali su na kraju porazeni, i Livno je bilo slobodno.
Tu sada ima prica da su partizani poubijali zarobljene ustase, a inace Slavko Goldstein je izjavio - svaki sud bi inace ustase i ovako i onako osudi na smrt.
1992 opet se vodila jedna bitka za Livno....ali to je druga prica
https://sr.wikipedia.org/wiki/Борбе_за_Ливно_1942.
http://www.yugopapir.com/2017/07/bitka-za-livno-cedomir-minderovic-o.html
http://www.znaci.net/00001/183.htm
http://znaci.net/00001/148.pdf
Ustase broje svoje poslednje dane u Livnu...
Poslednja izmena:
