branko turk
Zainteresovan član
- Poruka
- 184
Svako, kada mu se samo usmeri paznja, moze primetiti jednu neuskladjenost izmedju
opazanja i misljenja. Kada se prepustimo samo opazanju uocavamo nesto sto je
istovremeno i pokretno i nepokretno i u tome ne primecujemo nista neobicno, naprotiv,
pokretno i nepokretno su, bez uticaja refleksivne misli, u savrsnom skladu.
Misao, pak, ima svoje zakone, npr zakon iskljucenja trece mogucnosti. Po tom zakonu
iskaz “Nesto se istovremeno krece i miruje” ne moze biti istinit.
Ovu neuskladjenost uocili su jos presokratovci. Na krajevima presokratovske lepeze su
Parmenid i Heraklit. Prvi je dao prednost nepokretnom kao necem sto stvarno jedino
postoji a kretanje je smatrao prividom. Drugi je potencirao kretanje ali ipak nije mogao da
ne uvede “logos”, zakon po kojem su suprotnosti, istina, uvek u sukobu ali i u jedinstvu.
Logos je taj koji odredjuje meru i tok te borbe, tog vecitog kretanja, nastanka i nestanka,
prelaska jedog u drugo itd.
Ako bih bas bio prisiljen da odredim prapretecu ideje invarijante, bio bi to upravo taj logos
Zasto? Dok je kod Elejaca bitak nesto sto nema nikakve veze sa svetom (promenljivih)
pojava, prema kojima se odnose sa prezirom, kod Heraklita je logos, iako veoma
zagonetan i mracan, sustinski povezan sa svetom pojava, cime taj svet zadrzava
filosofski legitimitet. Da se izrazim slikovito, kod Parmenida je bitak kao otac koji s
odrekao svoje dece, a kod Heraklita je taj otac negde na suprotnoj strani planete ali na
nevidljiv (IMPLICITAN) nacin ima uplive u njihove zivote. Iako prapreteca, logos je u
necemu suprotan od ideje invarijante, u cijoj osnovi lezi EKSPLICITNOST,
otvorenost…sta to znaci, bice jasnije kasnije.
Skraticu uvod tako sto cu iz te lepeze pomenuti samo jos atomiste. Oni su uveli dva
hiruska reza zbog kojih bi ih Parmenid jurio kopljem. Prvi je da je bitak mnostvo a ne
Jedno. Drugi je da su uveli jos jedan specijalan bitak – Prazninu. Kretanje je na taj nacin
objasnjavano kao promena mesta atoma u Praznini, dok su sami atomi vecni,
nepromenljivi. Zasto sam pomenuo atomiste? Zbog dva razloga.
Prvo, zato sto se kod atomista prvi put EKSPLICITNO uvodi nesto (Praznina) sto bi smo
mogli nazvati bitak kretanja a invarijanta je upravo to. Eksplicitnost se ogleda u uvodjenju
Praznine kao entiteta kojim se ( pokusava da ) OBJASNI promena nepromenljivog.
Praznina je bitak koji omogucava da se atomi, koji su takodje bitak, krecu. Time atomisti
ukidaju onu neuskladjenost izmedju opazanja i misljenja koju sam na pocetku pomenuo.
Ili su to barem pokusali…
Drugi razlog zbog kojih pominjem atomiste je zbog komparacije. Sta je osnovni
nedostatak atomisticke sinteze? To sto je kretanje i dalje sustinski razdvojeno od bitka,
atoma. Kretanje je za atome nesto sto im nije imanentno, nesto sto im je spoljasnje.
Invarijanta je, pak, sustinski vezana za kretanje, ona bez kretanja ne postoji, a opet ima
svoj sopstveni bitak.
Za uvod dovoljno
Ce se nastavi…
opazanja i misljenja. Kada se prepustimo samo opazanju uocavamo nesto sto je
istovremeno i pokretno i nepokretno i u tome ne primecujemo nista neobicno, naprotiv,
pokretno i nepokretno su, bez uticaja refleksivne misli, u savrsnom skladu.
Misao, pak, ima svoje zakone, npr zakon iskljucenja trece mogucnosti. Po tom zakonu
iskaz “Nesto se istovremeno krece i miruje” ne moze biti istinit.
Ovu neuskladjenost uocili su jos presokratovci. Na krajevima presokratovske lepeze su
Parmenid i Heraklit. Prvi je dao prednost nepokretnom kao necem sto stvarno jedino
postoji a kretanje je smatrao prividom. Drugi je potencirao kretanje ali ipak nije mogao da
ne uvede “logos”, zakon po kojem su suprotnosti, istina, uvek u sukobu ali i u jedinstvu.
Logos je taj koji odredjuje meru i tok te borbe, tog vecitog kretanja, nastanka i nestanka,
prelaska jedog u drugo itd.
Ako bih bas bio prisiljen da odredim prapretecu ideje invarijante, bio bi to upravo taj logos
Zasto? Dok je kod Elejaca bitak nesto sto nema nikakve veze sa svetom (promenljivih)
pojava, prema kojima se odnose sa prezirom, kod Heraklita je logos, iako veoma
zagonetan i mracan, sustinski povezan sa svetom pojava, cime taj svet zadrzava
filosofski legitimitet. Da se izrazim slikovito, kod Parmenida je bitak kao otac koji s
odrekao svoje dece, a kod Heraklita je taj otac negde na suprotnoj strani planete ali na
nevidljiv (IMPLICITAN) nacin ima uplive u njihove zivote. Iako prapreteca, logos je u
necemu suprotan od ideje invarijante, u cijoj osnovi lezi EKSPLICITNOST,
otvorenost…sta to znaci, bice jasnije kasnije.
Skraticu uvod tako sto cu iz te lepeze pomenuti samo jos atomiste. Oni su uveli dva
hiruska reza zbog kojih bi ih Parmenid jurio kopljem. Prvi je da je bitak mnostvo a ne
Jedno. Drugi je da su uveli jos jedan specijalan bitak – Prazninu. Kretanje je na taj nacin
objasnjavano kao promena mesta atoma u Praznini, dok su sami atomi vecni,
nepromenljivi. Zasto sam pomenuo atomiste? Zbog dva razloga.
Prvo, zato sto se kod atomista prvi put EKSPLICITNO uvodi nesto (Praznina) sto bi smo
mogli nazvati bitak kretanja a invarijanta je upravo to. Eksplicitnost se ogleda u uvodjenju
Praznine kao entiteta kojim se ( pokusava da ) OBJASNI promena nepromenljivog.
Praznina je bitak koji omogucava da se atomi, koji su takodje bitak, krecu. Time atomisti
ukidaju onu neuskladjenost izmedju opazanja i misljenja koju sam na pocetku pomenuo.
Ili su to barem pokusali…
Drugi razlog zbog kojih pominjem atomiste je zbog komparacije. Sta je osnovni
nedostatak atomisticke sinteze? To sto je kretanje i dalje sustinski razdvojeno od bitka,
atoma. Kretanje je za atome nesto sto im nije imanentno, nesto sto im je spoljasnje.
Invarijanta je, pak, sustinski vezana za kretanje, ona bez kretanja ne postoji, a opet ima
svoj sopstveni bitak.
Za uvod dovoljno
Ce se nastavi…