-BIT CE SUZA STIHOVI CE TECI ....

[Nemir]

Stani ljubovta sto gree samo koga stana gusto,
no nemam veke mastilo pa pisuvam so custvo.
Prikazna za edno dete,edna cel,so ljubov slusa!
no tekstov mesto jas,go napisa mojata dusa...
Plisna branot na karpa,sto na bregot se krepi
Jupiter se izdigna,na vecna ljubov mi ja veti
Nebo sino svirese melodija do krajot cela,
izdisav,se svrtev,Kupidon me pogodil so strela
Afolajn na ljubov stvori,cuvstvata zbuneti bea,
fala Kupidon za se,no ja pogodi li nea?
Vetrogon,a sepak boli nokva srce koga trne
placam zaedno so neboto i nokva nadvor vrne,
Pogled spomen rasean,misli sonot solzi laci
nemaj sram,rasiri race,zastani pod dozdot placi
A koga place neboto,placam zedno so nego
togas place cuvstvoto i dopir studen kako snegot
Nokva sedam isto taka,pred da spie dete moli,
VECNA LJUBOV JUPITER,NO NE MI KAZA DEKA BOLI!!!



Kapka solza,sonot vraka usnite se uste vreli
Dopir leden koga nokite ni bea beli
Nokva placam,laga rekov ostavam zad sebe,
Budna uste spijam,vecerva te soniv tebe


Nemam veke solzi,zosto nemam sto da placam
ova ne se solzi,ova e dozd od bolka sto go lacam
Ljubov vistina sto vrodi,oblak dlaboko sto krie
nad mene polno sivilo,prazni kapki pak stom lie.
Na lice padna prva kapka zaedno so grmotevica
dali e odraz vistina,prazna kapka na nevernica...
Severnica se krena bese edna i edinstvena
bese najsvetla od site,ama,bese zamislena
Na ljubov pokoriv,mokar sedam ova pladne
cekam nokta,kapka sto ja cekam nikako da padne
Denta premina od mrak,od srce ljubov sto mi iseli,
za razlika od drug pat,pagaat dozdovi kiseli!
Koga bolat povtorno,dozd od bolka pak sto lacam
siram race,otvaram,zaedno so dozdot placam
Pogled nagore i vidov,padna pak na isto mesto
beleg ostavi na lice I KE STOI TAMU VECNO!!!



Kapka solza,sonot vraka usnite se uste vreli
Dopir leden koga nokite ni bea beli
Nokva placam,laga rekov ostavam zad sebe,
Budna uste spijam,vecerva te soniv tebe
Lesen udar -Afolajn

 

[Nemir]

I nocas gledam u zvezde. Pitam se, sta je sudbina?
Drhtaj u grudima.
Zemlja vecito zedna za suzama i bol sto obuzima.

 

[Marjan Svjetlana Temsic]

Sada odlazim, oprosti mi za sve,
ne krivi me ni kada ti bude najteže.
Ja čuvam te u svojim mislima,
i gde god da odem,
uvek ćeš biti tamo gde sam ja.

Dobro znaš da sada bih dala sve,
da noćas vreme stane, zauvek.
Ako već mora doći sutra,
ako već mora biti kraj,
bar po dobru ti me pamti,
bar po dobru ti me znaj.

Ako večeras moram protiv sebe,
sve bi mi značilo da znam,
bar po dobru da me pamtiš
u svojim mislima.

I noćas zadnji put me zagrli za kraj.
Kada budeš sam u dugim noćima
i shvatiš da me voliš kao nikad nikog,
dozovi me, probudi me iz sna,
nek vetar tvoje reči nosi tamo
gde sam ja...

 

[Marjan Svjetlana Temsic]

Videćeš...
U sumrak ćeš se smejati,
i nećeš verovati
da ćutanje nije bol.

Jednom, ni osetiti nećeš,
nebo će biti veliko
i noć će biti puna zvezda.

Neću da plačem,
samo ne umem da kažem
neku poslednju reč

 

[Marjan Svjetlana Temsic]

A ova pesma , je za onaj prvi sneg... ali neka je.

Jednog dana kad padne prvi sneg

Jednog dana kad padne prvi sneg
Ja ću biti jedna pahulja.
Ti ćeš svojim lepim dugim prstima.
Uzeti sneg sa grane magnolije i staviti ga na dlan.
I nećeš ni znati da sam ti ja na dlanu.
A ta pahulja će se istopiti na rukama tvojim.

I neka se istopi, pahulje ne traju dugo.
Kao što naša ljubav beše kratka.
Jedino što ostade to je taj trag u životu.
I taj trag se nika izbrisati ne može.
A pahulja ta samo ti jednom u životu.
Na tvoj dlan padne.
I samo je tada možeš držati u ruci.
Samo tada , samo jedan tren.

A kad ti se pahulja ta , na ruci istopi.
Zazvoneće zvona, Saborne crkve.
I setićeš se mene , kad ugledaš voštane sveće.
I plakati, plakati za mnom.
A niko tada neće znati zašto suze pustaš.
Samo ti, samo ti .
I poljubićeš sveću.
I moliti se Bogu za mene , kao što se
Moljeh i ja svo vreme za tebe.

Suze tvoje i suze koje roni sveća ,
Stapaće se zajedno u pesku
I pričaće priču iz našeg života.
Ne ispričanu priču, ne dovršene reči.
Prekinutu , ni za šta , ni zbog čega.
Pogledaćeš u nebo i tražiti istu pahulju.
Onu koja ti se istopila na ruci.
A pahulja ta samo ti jednom u životu.
Na tvoj dlan padne.

 

[Marjan Svjetlana Temsic]

..dan na kraju...danas sam bila čvršća nego jučer...odlučila sam da neću plakati...šteta moje suze davati njemu koji nije zaslužio..

 

[Marjan Svjetlana Temsic]

’Ne pitaj me zašto suze teku

dok pjevam o svom gradu uz rijeku,

i o parku na kraju grada,

i o njoj što ne znam gdje je sada’’…

(’’Pusti me da plačem’’ – Kemal Monteno)