Quantcast

(Biologija) Морска чудовишта

biologija

Početnik
Poruka
44
Сам назив ''морска чудовишта'' најчешће прво упућује на створења из митова и легенди, попут Несија, Хидре, Сциле, Харибде и многих других. Међутим, створења која су заслужила овакав назив има и ван оквира маште, у стварном свету. Сматра се да људи много више и боље познају наш соларни систем, него океане и мора који у себи крију огроман број застрашујућих, необичних животних облика често врло бизарног изгледа. Живећи у екстремним условима средине - на великим дубинама и у одсуству светлости, изложена високим притисцима, ова бића су развила карактеристичне структуре као вид прилагођености на живот у, за човека незамисливим, океанским дубинама.

Свако ко жели да доживи ноћну мору на јави, научи нешто ново или подели своје знање са осталима, добродошао је и по питању коментара, али и слика којима ће нам дочарати тај чудовишни свет.

Започињем ову тему не очекујући превелико познавање ових организама јер су они непознаница и за највеће стручњаке. Али можда их једни другима можемо бар донекле приближити, приказати...
 

biologija

Početnik
Poruka
44


Ја бих почео са химерама, тј. редом Chimaeriformes, малом грипом риба са хрскавичавим скелетом. Једна група химера, означена као ''сурласте химере'', има еластичан продужетак носних отвора којим претражује морско дно осећајући електричне импулсе могућег плена. Може се рећи да попут детектора претражује морско дно. Углавном живе у океанима јужне Земљине полулопте...
 

biologija

Početnik
Poruka
44


Једна од риба са коштаним скелетом јесте и припадник рода Chauliodus. Има зубе попут игала, али саме рибе нису огромних димензија, до 60 центиметара... Сматрају се једним од највећих предатора морских дубина, а плен намамљују помоћу електричног органа којим производе светлост. Због велике дужине зуба не би биле у стању да затворе уста, али истовремено поседују и способност да их савију уназад и тако ''увуку'' у усну дупљу.


 

biologija

Početnik
Poruka
44
Потом, ту је и пеликанска јегуља - Eurypharynx pelecanoides. Њена најзначајнија карактеристика јесу огромна уста која премашују величину тела. Могу се отворити толико широко да риба може прогутати плен много већи од ње саме. Доња вилица подсећа на пеликанову, одакле и потиче њено име. Упркос огромним устима, има мале зубе што указује на то да се храни ситнијим бескичмењацима и рибама.

 

biologija

Početnik
Poruka
44
За највећу врсти лигњи сматра се антарктичка лигња (Mesonychoteuthis hamiltoni), чија дужина достиже 12-14 метара!!! Такође се сматра да има и најкрупније очи међу СВИМ животињама! Као и претходне врсте, и она хвата свој плен користећи биолуминисценцију, тј. способност произвођења и емитовања светлости. Мислим да их сада тек никада нећу пробати...


 

biologija

Početnik
Poruka
44
Иако не ни приближно једнака по дужини претходној врсти, по тежини је скоро двосруко превазилази риба Mola mola. Међутим, ако упоредимо величину њеног јајета и одрасле јединке, разлика износи око милион пута. То би, у људској врсти, било као да мало дете након неколико година достигне величину три Титаника!
Има више назива - сунчана риба (јер се често може угледати на површини воде у току сунчаних дана), риба-луна (тј. месечева риба због свог облика)... Њена просечна тежина износи око 1 000 килограма, а проналажени су и примерци тежине око 2 500 килограма! Научници тврде да су врло ''питоме'' и да стога не представљају опасност по човека :think:
Међутим, човек јесте опасан по њих јер се њихово месо у неким деловима света - Тајвану и Јапану, користи као специјалитет у исхрани.



 
Poslednja izmena:

biologija

Početnik
Poruka
44
Да, постоји више врста и неке од њих су биле у прошлости врло цењене од стране Римљана и сматране за специјалитет изврсног укуса. За неке се сматра и да имају отровну крв... Иначе, кад смо већ код отрова, поменуо бих да су бројне животињске врсте извор разних отрова који се користе у физиологији за испитивање, на пример, простирања нервних импулса, попут тетродотоксина, сакситоксина... Дешавало се да људи поједу једну такву врсту рибе и - угуше се.
 

biologija

Početnik
Poruka
44
Једна од риба која се нашла у Гинисовој књизи рекорда као најдужа зракоперка јесте Regalecus glesne. Дужина тела је 11-15 метара. Због овога се често означавају и као ''морске змије''. Првих неколико зракова дорзалног пераја је јако идужено формирајући структуру у виду кресте. Боја тела је најчешће сребрнкаста, са бројним црним и црвеним тачкама које нестају пред смрт. О њиховом понашању се не зна пуно, претпоставља се да живе солитарно.

 

biologija

Početnik
Poruka
44
murina se kod nas zove gruj
i jako je opasan
zivi u priobalnim stijenama i supljinama
Груј је код нас назив за врсту Conger vulgaris (угор), а колико сам успео да пронађем, и за Echelus myrus.
Мислим да је грешка ако се мурина означи као груј јер она припада роду Muraena, а једино заједничко јесте што се налази у истом реду као и претходне, а то је ред Anguilliformes (јегуље). Ко зна, можда код нас све ове врсте означавају као груј јер не умеју да их разликују... (?) :)
 

biologija

Početnik
Poruka
44
Ona se nalazi u redu Tetraodontiformes ili redu četvorozupki, kod nas se Mola mola zove bucanj. Meni su bile zanimljive zato sto imaju jedan kesasti organ koji se može naglo napuniti vodom ili vazduhom čime povećavaju svoju veličinu kada su napadnute i tako postaju nedostupan plen. Inače, Mola mola polaže najveći broj jaja - i do 300 miliona!!!
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.