Quantcast

Bio je pravi srpski junak: Borio se u šest ratova, a završio kao najgori neprijatelj

Motorcyclist

Legenda
Poruka
63.759
Bio je pravi srpski junak: Borio se u šest ratova, a završio kao najgori neprijatelj

Petar Bojović je bio mnogo toga - vojnik koji nije želeo da se bavi politikom, vojskovođa koji nije napuštao svoje ratnike, čovek privržen porodici, strog prema svima, a najviše prema sebi, zaboravljeni heroj... U nizu od samo četiri srpska generala koji su dobili čin vojvode, bio je poslednji kome je ova počast dodeljena, a i najmlađi.


Petar Bojović još jedna je legenda iz srpske junačke istorije. Karijeru je započeo kao konjički oficir, ali je sticajem okolnosti početkom 20. veka prošao u pešadiju.

Bio je najbolji u 12. klasi Artiljerijske škole Vojne akademije. Kada je njegova vojna karijera krenula uzlaznim putem, najveći deo vremena tokom ratova proveo je u štabu Vrhovne komande.

Bojović se tokom Prvog balkanskog rata najviše istakao tokom Kumanovske i Bitoljske bitke posle kojih je dobio čin generala. Po okončanju Prvog balkanskog rata, na njegov predlog, a uz podršku vojvode Putnika, sklopljen je savez sa Grčkom, kao protivteža opasnosti koja je tada dolazila od Bugarske.

U Drugom balkanskom ratu bio je načelnik Štaba Prve armije koja je odnela pobedu u bici na Bregalnici.

Vreme smrti i velike slave

Početak Prvog svetskog rata Petar Bojović je dočekao kao komandant Prve armije. Učestvovao je u završnim operacijama Cerske bitke, ali je ubrzo ranjen na bojištu i zbog toga smenjen sa mesta komandanta.

Reaktiviran je 1915. godine kao komandant trupa Novih oblasti i tih dana, dok se srpska vojska povlačila prema Kosovu, upravo te jedinice su pružile veliki otpor neprijatelju pre nego što su se i same povukle.

Petar Bojović bio je u grupi čelnika ondašnje Srbije koji su smatrali da je

povlačenje vojske preko Albanije jedino rešenje. U bezizlaznoj situaciji, smatrao je, bolje je povući se negde i dobiti na vremenu dok se vojska ne oporavi i reorganizuje.

U tim najtežim trenucima, umesto obolelog vojvode Putnika, Bojović krajem decembra 1915. godine dolazi na mesto načelnika štaba Vrhovne komande. Ovu dužnost vršio je do februara 1916. planirajući sve – od kontakata sa saveznicima, preko transporta brodovima, do izbora lokacije na Krfu i brigu o ranjenima.

I po povlačenju pred Bojovićem su bili teški zadaci. Jedan od njih bio je i komandovanje trupama na Solunskom frontu i to u saradnji sa Sveznicima. U operacijama na Kajmakčalanu, u jesen 1916. godine, Bojović je rukovodio ofanzivom srpske vojske koja je uz savezničku pomoć porazila bugarske jedinice kod Gorničeva i zauzela Kajmakčalan i Bitolj.

Po proboju Solunskog fronta za ratne uspehe njegove Prve armije, general Petar Bojović je ukazom od 13. septembra 1918. unapređen u čin vojvode kao poslednji general unapređen u ovaj čin, nakon Radomira Putnika, Stepe Stepanovića i Živojina Mišića.

Sredinom septembra 1918. godine, Bojovićeva Prva armija je prva probila neprijateljske linije u bici kod Dobrog Polja, napredovajući duboko u okupiranu teritoriju dolinom Vardara prema Velesu. Tim prodorom bugarska vojska je razdvojena od nemačke i austrougarske, čime je praktično, izbačena iz rata.

Upravo armija kojom je komandovao Bojović bila je ta koja je oslobodila najveći deo Srbije, sam Beograd, pa i dalje – Banat, Srem, Bačku, Slavoniju i dobar deo Hrvatske.

Mirnodopski "rat" Petra Bojovića

Petar Bojović jedan je od najodlikovanijih srpskih vojskovođa u istoriji. Neka od najvećih počasti su Orden Jugoslovenske krune prvog reda, Orden Karađorđeve zvezde prvog reda i francuski Orden Legije časti. Uvršten je u red najvećih vojskovođa Prvog svetskog rata i srpske ratne istorije.

Pa ipak, posle Drugog svetskog rata ni čin ni odlikovanja ostarelom vojvodi nisu mnogo pomogli. Petar Bojović je okupaciju proveo u kućnom pritvoru koji je sam sebi nametnuo. Pred kraj rata uhapsili su ga Nemci, a nakon oslobođenja i nove vlasti.

Reč je o priči koja nikada nije zvanično potvrđena. Nezvanično, ostareli i u tom trenutku jedini živi vojvoda Srbije, Petar Bojović, postao je žrtva maltretiranja mladih komunista po oslobođenju Beograda 1944. godine.

Uhapšen je zajedno sa sinom a, iako o ovome neka dokumenata, pretpostavlja se da je u zatvoru mučen, a svakako ponižavan. Nakon nekog vremena je pušten, a vrlo brzo posle toga 19. januara 1945. godine i preminuo u svojoj kući u Beogradu. Od čega, i danas je nepoznanica, mada se u medijima može pronaći podatak da je stari vojvoda izdahnuo od “posledica unutrašnjeg krvarenja zadobijenog u višednevnom premlaćivanju od strane Ozne u zatvoru”. Bilo mu je 86 godina.

Nove vlasti zabranile su sahranu sa bilo kakvim vojnim počastima, a izdata je čak i zabrana prisustva građana uz pretnju hapšenjem. Nije ispoštovano pravo na sahranu o državnom trošku, pa je njegovo telo na taljigama prevezeno 21. januara na Novo groblje.

Sahrani je prisustvovala samo najuža porodica.

https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2020&mm=01&dd=19&nav_id=1643876

Ima li vecih govanaa od komunista?
 

tuc muc

Poznat
Poruka
8.394
Najmlađi sin vojvode Živojina Mišića Vojislav bio je takođe komunista, vojnu karijeru je započeo u carskoj Rusiji, kao pitomac u Kadetskom korpusu, ali zbog revolucije se vraća iz Rusije i postaje inženjer agronomije, tokom drugog svetskog rata bio je pripadnik NOP-a, rat završio kao kapetan JA, bio svedok na suđenju Draži, a potom je zaglavio i na Golom otoku, kao informbiroovac.
Komunista je bio i unuk vojvode Radomira Putnika fudbaler Milutin Ivković Milutinac, rezervni poručnik kraljevske jugoslovenske vojske, narodni heroj.
Tako da je generalizacija nezahvalna rabota kad se uzmu u obzir neke činjenice.
 

skura58

Stara legenda
Poruka
99.295
Jedan primer kakvi su bili crveni.

Citat iz "Profesionalca":
Prirodi je trebalo 5.000 godina da od majmuna napravi čoveka,
a komunizmi samo 50 godina da od čoveja napravi majmuna.

Mada gledajući ove sada,
poneklad mi dodje da kažem:
Vratite se, sve vam je oprošteno.
Ovo sad (mislim na ceo region) je gore:
NATO pudlice, a još i žestoko to plaćamo.

A postupak prema velikom ratniku Bojoviću govori o njima.

PS:
1945 su se uselili u vile na Dedinju
(da ne idemo dalje) i sve preveli na sebe.
A naslednici i dalje imaju tapije...
 

Commie

Legenda
Poruka
53.799
Bio je pravi srpski junak: Borio se u šest ratova, a završio kao najgori neprijatelj

Petar Bojović je bio mnogo toga - vojnik koji nije želeo da se bavi politikom, vojskovođa koji nije napuštao svoje ratnike, čovek privržen porodici, strog prema svima, a najviše prema sebi, zaboravljeni heroj... U nizu od samo četiri srpska generala koji su dobili čin vojvode, bio je poslednji kome je ova počast dodeljena, a i najmlađi.


Petar Bojović još jedna je legenda iz srpske junačke istorije. Karijeru je započeo kao konjički oficir, ali je sticajem okolnosti početkom 20. veka prošao u pešadiju.

Bio je najbolji u 12. klasi Artiljerijske škole Vojne akademije. Kada je njegova vojna karijera krenula uzlaznim putem, najveći deo vremena tokom ratova proveo je u štabu Vrhovne komande.

Bojović se tokom Prvog balkanskog rata najviše istakao tokom Kumanovske i Bitoljske bitke posle kojih je dobio čin generala. Po okončanju Prvog balkanskog rata, na njegov predlog, a uz podršku vojvode Putnika, sklopljen je savez sa Grčkom, kao protivteža opasnosti koja je tada dolazila od Bugarske.

U Drugom balkanskom ratu bio je načelnik Štaba Prve armije koja je odnela pobedu u bici na Bregalnici.

Vreme smrti i velike slave

Početak Prvog svetskog rata Petar Bojović je dočekao kao komandant Prve armije. Učestvovao je u završnim operacijama Cerske bitke, ali je ubrzo ranjen na bojištu i zbog toga smenjen sa mesta komandanta.

Reaktiviran je 1915. godine kao komandant trupa Novih oblasti i tih dana, dok se srpska vojska povlačila prema Kosovu, upravo te jedinice su pružile veliki otpor neprijatelju pre nego što su se i same povukle.

Petar Bojović bio je u grupi čelnika ondašnje Srbije koji su smatrali da je

povlačenje vojske preko Albanije jedino rešenje. U bezizlaznoj situaciji, smatrao je, bolje je povući se negde i dobiti na vremenu dok se vojska ne oporavi i reorganizuje.

U tim najtežim trenucima, umesto obolelog vojvode Putnika, Bojović krajem decembra 1915. godine dolazi na mesto načelnika štaba Vrhovne komande. Ovu dužnost vršio je do februara 1916. planirajući sve – od kontakata sa saveznicima, preko transporta brodovima, do izbora lokacije na Krfu i brigu o ranjenima.

I po povlačenju pred Bojovićem su bili teški zadaci. Jedan od njih bio je i komandovanje trupama na Solunskom frontu i to u saradnji sa Sveznicima. U operacijama na Kajmakčalanu, u jesen 1916. godine, Bojović je rukovodio ofanzivom srpske vojske koja je uz savezničku pomoć porazila bugarske jedinice kod Gorničeva i zauzela Kajmakčalan i Bitolj.

Po proboju Solunskog fronta za ratne uspehe njegove Prve armije, general Petar Bojović je ukazom od 13. septembra 1918. unapređen u čin vojvode kao poslednji general unapređen u ovaj čin, nakon Radomira Putnika, Stepe Stepanovića i Živojina Mišića.

Sredinom septembra 1918. godine, Bojovićeva Prva armija je prva probila neprijateljske linije u bici kod Dobrog Polja, napredovajući duboko u okupiranu teritoriju dolinom Vardara prema Velesu. Tim prodorom bugarska vojska je razdvojena od nemačke i austrougarske, čime je praktično, izbačena iz rata.

Upravo armija kojom je komandovao Bojović bila je ta koja je oslobodila najveći deo Srbije, sam Beograd, pa i dalje – Banat, Srem, Bačku, Slavoniju i dobar deo Hrvatske.

Mirnodopski "rat" Petra Bojovića

Petar Bojović jedan je od najodlikovanijih srpskih vojskovođa u istoriji. Neka od najvećih počasti su Orden Jugoslovenske krune prvog reda, Orden Karađorđeve zvezde prvog reda i francuski Orden Legije časti. Uvršten je u red najvećih vojskovođa Prvog svetskog rata i srpske ratne istorije.

Pa ipak, posle Drugog svetskog rata ni čin ni odlikovanja ostarelom vojvodi nisu mnogo pomogli. Petar Bojović je okupaciju proveo u kućnom pritvoru koji je sam sebi nametnuo. Pred kraj rata uhapsili su ga Nemci, a nakon oslobođenja i nove vlasti.

Reč je o priči koja nikada nije zvanično potvrđena. Nezvanično, ostareli i u tom trenutku jedini živi vojvoda Srbije, Petar Bojović, postao je žrtva maltretiranja mladih komunista po oslobođenju Beograda 1944. godine.

Uhapšen je zajedno sa sinom a, iako o ovome neka dokumenata, pretpostavlja se da je u zatvoru mučen, a svakako ponižavan. Nakon nekog vremena je pušten, a vrlo brzo posle toga 19. januara 1945. godine i preminuo u svojoj kući u Beogradu. Od čega, i danas je nepoznanica, mada se u medijima može pronaći podatak da je stari vojvoda izdahnuo od “posledica unutrašnjeg krvarenja zadobijenog u višednevnom premlaćivanju od strane Ozne u zatvoru”. Bilo mu je 86 godina.

Nove vlasti zabranile su sahranu sa bilo kakvim vojnim počastima, a izdata je čak i zabrana prisustva građana uz pretnju hapšenjem. Nije ispoštovano pravo na sahranu o državnom trošku, pa je njegovo telo na taljigama prevezeno 21. januara na Novo groblje.

Sahrani je prisustvovala samo najuža porodica.

https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2020&mm=01&dd=19&nav_id=1643876

Ima li vecih govanaa od komunista?
Ima, Cro ustase.
 

tuc muc

Poznat
Poruka
8.394
Dosta toga govori protiv generalizacije, recimo činjenica je da je pobedi boljševika u ruskom građanskom ratu doprinelo i angažovanje bivših oficira Ruske carske armije (RIA) u njihovim redovima, dakle i oni su pomogli da se komunisti održe na vlasti u Rusiji, a svi su imali iskustva iz prvog svetskog rata.
U Radničko-seljačkoj crvenoj armiji (RKKA) bilo je oko šest stotina generala i generalštabnih oficira nekadašnje RIA, onih koji su završili elitnu Nikolajevsku imperijalnu generalštabnu akademiju. Tokom građanskog rata od dvadeset komandanata frontova RKKA njih sedamnaest su bili bivši aktivni oficiri, a svih dvadeset načelnika štabova frontova RKKA su takođe bili bivši oficiri RIA, od sto komandanata armija RKKA osamdesetdvojica su bili bivši oficiri RIA. Angažovanje vojnih stručnjaka u komandama RKKA je bila linija njenog tvorca Lava Trockog, a zbog neslaganja Staljina i njegovih satelita s tom linijom Trocki će i završiti kako je završio, to razmimoilaženje je bilo početak njihovog sukoba, ni sam Lenjin za života nije mogao disciplinovati Staljina, Vorošilova i tu ekipu koja je bila protiv bivših oficira.
Prvi carski general koji je prišao boljševicima bio je general Mihail Dmitrijevič Bonč-Brujevič, koji je 1915. bio načelnik štaba Severozapadnog fronta RIA. I njegov kolega načelnik štaba Severnog fronta RIA iz 1917. general Sergej Georgijevič Lukirskij stupio je zatim u RKKA.
Staljinovo protivljenje Trockom i Lenjinu izazvalo je postavljenje generala Andreja Jevgenijeviča Snesarjeva i potom generala Pavela Pavloviča Sitina, mimo naredbi glavnokomandujućeg RKKA Trockog Staljin i Vorošilov su se utrpali umesto te dvojice bivših carskih generala kao glavni likovi u odbrani Caricina od belih, od snaga atamana Donske armije generala Krasnova, i od Dobrovoljačke armije generala Denjikina.
Da generalizacija ne stoji kaže i biografija jednog od najzapaženijih ruskih vojskovođa u prvom svetskom ratu, konjički general ađutant Aleksej Aleksejevič Brusilov stupio je 1920. u RKKA i učestvovao u ratu sa belim Poljacima. Brusilov je kao komandant Jugozapadnog fronta RIA juna 1916. izveo najuspešniju rusku ofanzivu u prvom svetskom ratu, a nakon februarske revolucije 1917. je jedno vreme bio i glavnokomandujući RIA, dakle prvi čovek ruske armije. Karijeru je završio kao glavni inspektor konjice RKKA. Inače Brusilov je bio odlikovan ordenom Karađorđeve zvezde.
 
Poslednja izmena:

banebeograd

Elita
Poruka
15.135
Najmlađi sin vojvode Živojina Mišića Vojislav bio je takođe komunista, vojnu karijeru je započeo u carskoj Rusiji, kao pitomac u Kadetskom korpusu, ali zbog revolucije se vraća iz Rusije i postaje inženjer agronomije, tokom drugog svetskog rata bio je pripadnik NOP-a, rat završio kao kapetan JA, bio svedok na suđenju Draži, a potom je zaglavio i na Golom otoku, kao informbiroovac.
Komunista je bio i unuk vojvode Radomira Putnika fudbaler Milutin Ivković Milutinac, rezervni poručnik kraljevske jugoslovenske vojske, narodni heroj.
Tako da je generalizacija nezahvalna rabota kad se uzmu u obzir neke činjenice.
ti si u stvari dao bas odlican primer da je ova generalizacija ispravna jer kontraprimera ima taman toliko da potvrdjuju pravilo.
 

tuc muc

Poznat
Poruka
8.394
ti si u stvari dao bas odlican primer da je ova generalizacija ispravna jer kontraprimera ima taman toliko da potvrdjuju pravilo.
Nije mi bila namera da iznosim neke statistike, dakle nije reč o numeričkim podacima, ali činjenica da su neki potomci polovine srpskih vojvoda bili komunisti tera na razmišljanje i ne ide u prilog generalizaciji koju nameće autor teme.
 

banebeograd

Elita
Poruka
15.135
Nije mi bila namera da iznosim neke statistike, dakle nije reč o numeričkim podacima, ali činjenica da su neki potomci polovine srpskih vojvoda bili komunisti tera na razmišljanje i ne ide u prilog generalizaciji koju nameće autor teme.
ima takvih primera i sa druge strane , ali smo ovde pricali o globalnom stanju stvari.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.