Кад помру сви партизани, сви њихови наследници и сви који се сећају прича оних који су причали како се живело у социјализму.
Тада ћемо моћи други св. рат да ставимо ад акта.
Sve sto ne valja sa ovom zemljom sadrzano je u prvoj recenici.
Mi danas da smo najslozniji po mnogim pitanjima, da smo sve pobratimi jedni drugima, bili bismo u gov.nima do guse koliko smo mali i slabi. A da ne govorim kakvi smo ovako podeljeni i zavadjeni medju sobom.
Evo ja sam potomak partizana sa jedne i gradjanske klase sa druge strane. Sa majcine strane deda prvoborac. U rat otisao kao teska sirotinja sa 20 godina kada su Bugari poceli da pale sela. Nije bio komunista pre toga vec je cuvao ovce na Radan planini. Zasto je otisao u partizane, pa zato sto je to bila prva vojska koja se borila protiv okupatora, a koja je prosla kroz njegovo selo. Isto tako je mogao da bude i cetnik, kao sto su neke njegove komsije. Sustina je da su onima koji su se prikljucivali i partizanima i cetnicima, u glavi bilo to da se bore protiv okupatora svoje zemlje. Sve drugo, ideoloska indoktrinacija i mrznja krenulo je kasnije.
Svog dede nikada se necu stideti, ratovao, bio ranjen, preziveo.Baba bila partizanka, njena dva brata poginula tokom aprilskog rata kao oficiri kraljeve vojske, treci poginuo u partizanima na Sremskom frontu. Baba se 1942. godine pridruzila partizanima jer je to bila vojska koja joj je bila najbliza. Niko od njih nikada nije bio ideoloski komunista, bili su obicni ljudi, sirotinja, koja nije zelela da trpi neprijatelja. Malo se zna da je u vreme partizana i cetnika postojao i treci soj Srba, oni koji su sedeli i cekali da ih neko oslobodi. Da li ce to biti partizani, cetnici, Rusi ili ameri, njima nije bilo toliiko bitno.
Nasa najveca nacionalna tragedija i sramota je ta sto smo u vreme najveceg pokolja u istoriji mi Srbi uspeli da nadjemo energije da se koljemo medju sobom u tom bratoubilackom ratu. Ako je neka uteha nismo jedini. Skoro sve zemje koje su okupirane od Nemaca imale su dva pokreta otpora, komunisticki i onaj drugi koji nije bio komunisticki. Bilo je toga i u Francuskoj i u Grckoj i u drugim zemljama. A to ko ce na kraju da kontrolise koji deo sveta nisu odlucili ni partizani i cetnici kod nas, niti bilo gde drugde, to su se dogovorili Ruzvelt, Staljin i Cercil. Kada su oni podvukli linije koja ce zemlja biti komunisticka koja kapitalisticka nas vise niko nista nije ni pitao.
Sta je istina o cetnicima i partizanima. I jedni i drugi su bili pokreti otpora prema okupatoru. To ne moze niko da ospori. Oba pokreta otpora su imala kompromitujuce elemente, ili bolje receno pojedince koji su znali da saradjuju sa okupatorom, sto je okupator pozdravljao, jer takav poklon da mu se jedni ili drugi nude da bi se medjusobno unistili nisu mogli da odbiju. I pored pojedinaca koji su ukaljali akcije i partizana i cetnika, to ne menja ukupnu sliku da su oba pokreta otpora bila antifasisticka.
Sramota nasa odnosno njihova je sto su medjusobno ratovala. Da cetnici nisu bili sluge okupatora najbolje govori mozda i cinjenica da je cetnicka emigracija,bezeci od komunista, legalno, sa punim imenom i prezimenom, odlazila na zapad. Mnogobrojna cetnicka emigracija je prihvacena u Britaniji, SAD, Kanadi, Australiji itd... Kako neki stavljaju znak jednakosti izmedju ustasa i cetnika, imajte na umu, cetnici se i danas smatraju antifasistickim pokretom otpora, ustase saradnicima okupatora. Za razliku od cetnika koji su legalno odlazili na zapad i postajali deo tog drustva, ustase koje su bezale morale su da se pod laznim imenima kriju po dzungllama i drugim vukoje.binama Juzne Amerike.
Koliko je bitno sto smo imali dva pokreta otpora najvise govore upravo ova nova NDH, koja puca od ponosa zbog lickih brigada sastavljenih od onih Srba koje nisu pobili, da dokazu da su i oni tokom Drugog svetskog rata bili antifasisti. Naravno kada njihovi politicari poput Kolinde i Plenkovica furaju tu pricu, vidis da telo to odbija, u njihovoj krvi je ustastvo, ali moraju da se hvale tim parttizanima da bi druge ubedili da tokom pokolja u Drugom svetskom ratu nisu bili zveri.
Ovde cu podsetiti i na pokrete otpora u nekim drugim zemljama kakve su njihove mocne akcije bile. Danci, Holandjani i Belgijanci su dizali strajkove i na to su ponosni, jer to je njihov doprinos borbi protiv okupatora. Mnogi drugi krajevi su cinili slicno. Francuzi povreme diverzije i nista vise. Kod nas Ravna gora i Uzicka republika prve dve slobodne terotorije u okupiranim zemljama. Ali umesto da se time ponosimo, brendiramo, mi krecemo u medjusobno unistenje sta je bilo bolje, ko je bio u pravu. Mnogi bi du.pe svoje dali da su doprineli koliko smo mi, ali mi smo jedini koji cemo da se iser-emo po sopstvenim zrtvama, jer su valjda pogresne ideologije.
Nadam se i ja da ce u nasim glavama da se zavrsi taj Drugi svetski rat. Da nam se ne dogodi takva nacionalna sramota da se trebimo medjusobno u trenucima kada nestajemo kao nacija. Da nam se nikada ne ponovi bilo sta slicno. Da ne mrzim jedan deo svog naroda jer glasa za nekog meni mrskog politicara, da ne mrzim komsiju jer navija za Partizan. Ne verujem da ce nama svanuti kada pocrkaju oni koji misle suprotno od mene. Jer ce uvek biti nesto sto ce nam smetati kod drugih. Kada naucimo da suprotno misljenje ili stav nije nesto sto nas ugrozava i sa cime mozemo da zivimo i normalno funkcionisemo, onda ce mozda tek poceti da nam biva bolje.
