Biljana Jakovljević - Generacije

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
344.605
Ako ostanemo do uveče i budemo veoma tihi, čućemo pesmu vilenjaka i gledati vilinsko kolo pod nekom neobičnom svetlošću koja ne postoji nigde na zemlji.

„Mama, šta ćemo da radimo danas? Gde ćemo da idemo?“
„Ići ćemo u šumu.“
„Zašto u šumu?“
„Da se potpuno opustimo i uživamo.“
„Tamo nema ljudi.“
„Baš zato idemo. Slušaćemo ptice kako pevaju svaka svoju pesmu, kako se dozivaju, razgovaraju, a možda se čak i svađaju. Kreštanje, graktanje i lepet krila kada poleću. Cijukanje mladih iz gnezda kojih su pune krošnje koje ih vešto skrivaju. Slušaćemo krckanje granja i oraha pod vevericama. Let raznih insekata: komaraca, muva, pčela, svitaca i drugih kojima ne znamo imena. Šuštanje lišća ššš, šu šuu, šš šš, kao šapat vetra. Huk vodopada iza okuke i pesmu orača u daljini.
A ako ostanemo do uveče i budemo veoma tihi, čućemo pesmu vilenjaka i gledati vilinsko kolo pod nekom neobičnom svetlošću koja ne postoji nigde na zemlji.“
„Ja to ne mogu da zamislim.“
„A šta možeš?“
„Nešto živo i stvarno, kao video igrice.“
 

Back
Top