BILA JEDNOM JEDNA ZEMLJA

Kako početi ovaj tekst, možda sa: ,,Bila jednom jedna zemlja''.
Zemlja koja se zvala Jugoslavija.Zemlja koju su silovali, razorili, uništili i podelili, deleći sve nas.Ispirajući mozak zadnjih dvadeset i kusur godina, tražili su od nas da se odlučimo da li je neko od tih ,,patriota'' heroj ili monstrum.
I mi smo birali.I to samo na osnovu nacije i vere.Ili na osnovu toga u kojoj novonastaloj državi dotični živi.
Bez obzira kako im je neki sud presudio, ja ih proglašavam krivim.Sve do jednoga.Bez obzira koje su vere i nacije.Jer nemaju ni veru ni naciju.Imaju samo crni plašt koji je donosi smrt, bol i plač.
Rušeći sve pred sobom, rušeći ono što su naši roditelji gradili, ukrali su nam naše snove.Naterali su nas da bezimo iz naše rođene zemlje.Naterali su nas da bežimo krijući naša imena...Naše poreklo.Naterali su nas da se krijemo kao kakvi lopovi.Koji paradoks.
Umesto da se oni kriju...
Ostalo je još jedino sećanje na jednu zemlju koja polako bledi u našem sećanju, zemlje koja će nestati sa nama zajedno.
I ostalo je još sećanje na djetinstvo i drage prijatelje koji ne biraju prijatelje zbog vere i nacije.Oni imaju osmeh na licu kada nas vide.Još nam je to ostalo.Sećanje.To nam ne mogu uzeti.
 
Kliknite za proširenje...
Dobro je da se bar neko seti da smo bili Jugosloveni i spiskali najlepsu zemlju zemlju koja je ikada postojala ,sad me vise toliko i ne muci nostalgija,vreme prolazi a ljudi ko ljudi zaborave ili traze nacin da zaborave ,ali svaki covek ili zena koji pamte ta vremena ,trgne se na rec Jugoslavija ,lazem li to ja ....
 
Pa da, ja sam, u stvari, baš neki dan razmišljala kako mi taj patriotski osećaj možda fali zato što su mi sjebali domovinu, zemlju u kojoj sam odrastala, u kojoj sam imala pitomo detinjstvo.

Ja nemam svoju zemlju.
Ovo je zemlja nekih drugih, koji su tu moju zemlju sjebali. Zajedno sa nacionalistima sa drugih područja te moje bivše zemlje.
 
sanja*;bt288842:
Pa da, ja sam, u stvari, baš neki dan razmišljala kako mi taj patriotski osećaj možda fali zato što su mi sjebali domovinu, zemlju u kojoj sam odrastala, u kojoj sam imala pitomo detinjstvo.

Ja nemam svoju zemlju.
Ovo je zemlja nekih drugih, koji su tu moju zemlju sjebali. Zajedno sa nacionalistima sa drugih područja te moje bivše zemlje.
Kliknite za proširenje...
Tako se osećam i za zemlju i za Beograd, koji ne znam čiji je, ali grad u kome sam odrasla odavno ne postoji...
 
"zemlje koja će nestati sa nama zajedno."

Samo mi, koji smo odrastali u toj zemlji, koji nismo učili kako se broje krvna zrnca i koji smo u ljudima prvenstveno tražili čovjeka, znamo istinu o tom vremenu...i istina je, na žalost, da će sa nama iščeznuti i sjećanje i istina o tim nekim vremenima u koje mlađe generacije ne žele vjerovati.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top